Izrada radnog modela za totalnu protezu. Izlivanje funkcionalnog otiska. Retencija i stabilizacija proteze.

1.  
Kriticka vrednost modela
Veljko Filipaj

2. Definitivni radni model
se dobija izlivanjem
funkcionalnog otiska.
Kvalitet radnog modela
zavisi od kvaliteta
uzetog otiska. Takodje,
vrlo je bitno kako smo
izlili taj otisak.

8.  Da je dobijena reprodukcija reljefa sluzokoze i drugih
delova tacno u onoj velicini i obliku kakav imaju u ustima.
 Da nema poroznih mesta ili viska gipsa.
 Da ne postoje vece skrivene supljine od vazdusnih
mehurica.
 Da je baza definitvnog radnog modela debljine oko
15mm jer nam omogucava lakse unosenje u artikulator a
kasnije i u kivetu.
 Da postoji ocuvan gipsani zid (4-6mm) za negativ
cirkularnog ventilnog ruba funkcionalnog otiska.

9.  Ako na protezu deluju sile i ako treba zadovoljiti zahtev
da se proteza ne pomera u svom lezistu u ustima, onda
treba ostvariti dobru retenciju i stabilizaciju.
 Retencija totalne proteze je otpor silama pomeranja
baze proteze iz njenog lezista u vertikalnom pravcu.
 Stabilizacija totalne proteze je otpor horizontalnim i
rotacionim silama koje teze da pomere protezu iz lezista.
 Dobra retencija osigurava psihicku i funkcionalnu
sigurnost i lakse i brze prihvatanje proteze. Nestabilnost
totalne proteze stetno deluje na njeno leziste (tkiva) i
retenciju.

10.  Fizicki faktori: sluzokoza, pljuvacka, adhezija i kohezija.
 Bioloski faktori: kvalitet i kolicina pljuvacke, oblik
bezube vilice i snaga misica obraza,usana i jezika.
 Protetski faktori: okluzija i okluzioni odnosi.

11.  Okluzione povrsine vestackih zuba- okluzioni odnosi
izmedju zuba.
 Misici usta i okoline.
 Spoljasnje (polirane) povrsine.
 Unutrasnje (tkivne) povrsine.

12.  Totalne proteze se stabilizuju u ustima pomocu prisnog
kontakta plasticne baze proteze sa mekim tkivima. Ovaj intimni
kontakt se postiže kombinacijom mišićne kontrole i vakuma koji
nastaje zbog tankog sloja pljuvačke ispod. Donja proteza ima
manje stabilno tkivo na kome treba da leži, ona u dobroj meri
stoji na mestu jer je pacijent koji je nosi razvio sposobnost da je
pridržava jezikom dok priča i žvaće.
 Neki pacijenti se nikad nisu adaptirali poptuno na njihove
totalne proteze. Mnogi od njih nemaju dovoljno vilične kosti
potrebne za stabilizaciju proteze ili nisu naučili da koordinišu
mišiće žvakanja sa totalnim protezama. Mnogo godina
stomatologija nije imala da ponudi nista više od
adheziva(lepka) za totalne proreze.

13.  Danas se takvi problemi rešavaju upotrebom mini implantata, proteze se
bolje stabilizuju a efikasnost žvakanja se vraća u proseku na 70 posto od
njihovog prvobitnog žvakanja kada su imali sopstvene zube. Kao krajni
rezultat dobijamo pacijenta koji je povratio samopouzdanje kada se nalazi u
društvu jer njegove proteze neće ispasti iz ležišta za vreme govora i
žvakanja kada su stabilizovane sa mini implantatima.

14. INACE…

15. 
3-3
2014/15