essay

1. 1
Економски факултет Универзитета у Београду
ПРИСТУПНИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
MAKРОЕКОНОМИЈА: АНАЛИЗА И ПОЛИТИКА
Професор др Миомир Јакшић
ТЕМА:
Буџет и буџетски дефицит Републике Србије
(актуелно стање)
У Београду, 01.03.2013. године
Невена Прокић
Мастер студије: генерација 2012/2013
Смер: Међународна економија
Бр.индекса: 2017/2012

2. 2
САДРЖАЈ:
1. Фискална кретања у прва три квартала 2012. године
2. Резиме оцене ребаланса буџета за 2012. годину и Фискалне одрживости
3. Резиме оцена предлога Закона с фискалним утицајима
4. Основне оцене предлога закона о буџету за 2013. годину

3. 3
1. Фискална кретања у прва три квартала 2012. године
Фискални дефицит сектора државе у првих девет месеци 2012. године износио је
148,1 млрд динара. После очекивано нижих прихода у првом кварталу, током другог и
трећег квартала дошло je до значајнoг раста свих категорија прихода. Побољшање је
евидентно - како у апсолутним износима у односу на први квартал 2012, тако и поредећи
трећи квартал 2012. и 2011. године. На страни расхода, током овог квартала је дошло до
стабилизације, што се посебно огледа у мањим субвенцијама и расходима за куповину
роба и услуга. Поредећи трећи квартал 2012. са трећим кварталом 2011.године, све
категорије расхода (осим расхода за камате, пензија и осталих текућих расхода)
забележиле су реалан пад. Ипак, иако је дефицит у трећем кварталу нижи него у прва два,
номинални и реални раст расхода у периоду јануар – септембар 2012. године довео је до
већег дефицита од планираног на крају овог периода.
Приходи сектора државе у периоду јануар - септембар номинално су расли више од
просечне инфлације. Посматрано током читавог периода, укупни приходи реално су виши
за 1,9%. Расходи сектора државе у истом периоду бележе реални раст од 4,3%. Све
категорије расхода бележе раст, осим буџетских позајмица.
Крајем септембра, на снагу је ступио ребаланс буџета за 2012. годину. Саставни
део фискалне консолидације представљају промене пореских политика чији је циљ
повећање прихода и уштеде на расходној страни. Ефекти неких од њих су видљиви већ у
октобру, док ће се за неке (попут акциза) ефекат видети у новембру. Ипак, пун ефекат
фискалне консолидације ће се осетити 2013. године.
Структура јавних прихода и расхода ( у периоду јануар – октобар 2012. године )
Укупни јавни приходи (укључујући донације) реално су виши у односу на јануар -
октобар 2011. године за 3,6%. У оквиру овог сумарног износа:
 Текући приходи реално су виши у односу на исти период претходне године за 3,1%.
У оквиру текућих прихода,
 порески приходи реално су виши за 3,9%

4. 4
 непорески приходи реално нижи за 2,6%.
 Капитални приходи бележе значајан реални раст, првенствено што су, након
ребаланса, у буџет и редовне месечне извештаје укључени приходи које остварује
Дирекција за робне резерве.
 Донације остварују реалан раст од 0,6% у односу на 2011.годину.
Извор:МФП
Раст јавне потрошње у јануару - октобру 2012. године виши је од просечне
инфлације у посматраном периоду, те су расходи реално виши у односу на исти период
2011. године. Укупни расходи сектора државе реално су већи за 4,9% у посматраном
периоду, у односу на 2011. годину, док номинални раст износи 11,5%. Са становишта
структуре јавне потрошње, кретање расхода било је повољно имајући у виду да је раст
текућих расхода нижи од раста капиталних расхода у посматраном периоду.
Извор:МФП

5. 5
Остварени буџет по нивоима власти
У поменутом периоду 2012. године, остварен је консолидовани дефицит у износу
од 150,5 млрд. динара. У октобру је остварен дефицит у износу од 2,2 млрд. динара. По
нивоима власти у посматраном периоду остварени су следећи резултати:
 Буџет Републике остварио је дефицит од 158 млрд. динара,
 ПИО Фонд дефицит од 3,2 млрд,
 РФЗО суфицит од 10,4 млрд. динара,
 НСЗ дефицит од 0,1 млрд. динара и
 ЈП „Путеви Србије“ дефицит од 6,8 млрд. динара.
 Локална самоуправа (општине и градови) остварила је суфицит од 3,7 млрд.
динара,
 АП Војводина суфицит од 3,4 млрд. динара.
Збирно, централни ниво власти остварио је дефицит од 157,7 млрд, а локални ниво
власти суфицит од 7,2 млрд. динара. Остварени фискални резултат, посматрано по
појединачним нивоима власти указује да је највећи дефицит остварен на нивоу буџета
Републике. Узрок оваквог резултата је повећано извршење неких категорија расхода услед
измењене динамике, као што су капиталне инвестиције и расходи за робе и услуге, док је
на раст отплате камата, осим већег повлачења средстава утицао и значајан пад курса
динара.
Локални ниво власти (АП Војводина, градови и општине) у овом периоду
традиционално бележе позитиван резултат, а услед већих прихода, конкретно по основу
пореза на зараде, ове године тај резултат је и бољи него претходних година.
Стање доцњи буџетских корисника и ООСО последњег дана септембра 2012.
године веће је у односу на стање доцњи 31.12.2011. године за 1,0 млрд динара. Корисници
буџета и ЈП „Путеви Србије" повећали су доцње у плаћању за 0,9 млрд динара, а
организације обавезног социјалног осигурања су повећале доцње за 0,1 млрд динара. У
односу на друго тромесечје ове године доцње су укупно смањене 2,2 млрд динара, а овај
тренд би требало да се настави до краја године.
Фискални дефицит сектора државе би у случају наставка тенденција из прве
половине године на крају 2012. године достигао 235,4 млрд динара, односно 7,1% БДП-а,
а јавни дуг би достигао око 65% БДП-а. Ова неодржива фискална позиција довела би до
угрожавања ликвидности буџета и била би увод у кризу јавног дуга. Заустављање ових

6. 6
кретања захтевало је брзу фискалну консолидацију која би са једне стране обезбедила
макроекономску и финансијску стабилност, а са друге стране не би омела опоравак
привреде и излазак из рецесије. Усвајањем ребаланса буџета Републике мере фискалне
консолидације ступају на снагу у последњем кварталу 2012. године, али прави ефекат
достижу у 2013. години. Ребалансом републичког буџета и пакетом мера фискалне
консолидације предвиђен је дефицит опште државе на крају 2012. године од 222,5 млрд
односно 6,8% БДП.
2. Резиме оцене ребаланса буџета за 2012. годину и Фискалне одрживости
Првих осам месеци 2012. године обележили су готово неконтролисани раст
фискалног дефицита и јавног дуга, па је и могућност избијања дужничке кризе постала
врло вероватна. Фискални савет је проценио да би консолидовани дефицит државе (без
нових мера Владе) до краја године могао да износи око 216 милијарди динара (6,5% БДП-
а). На републичком нивоу, дефицит би у 2012. години, без нових мера Владе, износио 197
милијарди динара. Тренутни ниво јавног дуга Србије је 56, 5 одсто БДП-а, а до краја
године он ће достићи, а можда чак и престићи ниво од 60% БДП-а. За финансирање
дефицита и отплату главнице јавног дуга до краја године потребно је било обезбедити око
1,7 милијарди евра, а у 2013. години додатних четири до пет милијарди евра – што ће
представљати озбиљан изазов.
Први одговор Владе на алармантно стање у јавним финансијама (ребаланс буџета)
је неодговарајући, мада су структурне мере које се односе на пореску политику и умањење
раста пензија и зарада – у основи добре. Предложени ребаланс буџета за 2012. годину није
адекватан одговор на озбиљне изазове у јавним финансијама, зато што доноси додатно
повећање дефицита уместо његовог смањења. То је последица великог повећања расхода
(„тринаеста пензија“, субвенције и друго), које превазилази уштеде које ће се остварити
умањењем раста пензија и зарада и повећањем пореза.
Ребалансом су предвиђене уштеде и повећање прихода – од преко 20 милијарди
динара. Промена пореских закона (повећање опште стопе ПДВ-а са 18% на 20%, повећање
акциза на дуванске производе и стопе пореза на доходак грађана) утицаће на смањење
дефицита за 15 до 17 милијарди динара, док ће се на основу мање октобарске индексације
пензија и зарада у 2012. уштедети око 4 милијарде динара. Додатних 1-2 милијарде динара
ће се уштедети на расходима буџетских корисника чији сопствени приходи прелазе на
општи приход Републике. Све наведене мере Фискални савет оцењује позитивно.
Ребалансом је, међутим, предвиђено и додатно повећање расхода за преко 25
милијарди динара. Као нова, врло издашна расходна мера, која трајно повећава дефицит
додата је „исплата тринаесте пензије“, која подразумева да се свим пензионерима чија су
месечна примања мања од 15.000 динара, исплаћује додатни трансфер из републичког
буџета од 16.000 динара годишње, што ће државу коштати у 2012. години око 4 милијарде
динара.
Фискални савет сматра да предложени програм није фискално одговоран, као и да
је лоше таргетиран. За субвенције и буџетске позајмице привреди (ФИАТ, грађевинарство,
вагоноградња, субвенционисани кредити за ликвидност и остало) ребалансом је повећан
буџет за преко 10 милијарди динара. Уз то, повећане су за око 9,5 милијарди динара

7. 7
субвенције у пољопривреди, као мера Владе за ублажавање последица суше. С обзиром на
то да је садашњи систем субвенција растрошан и неселективан, пре било каквог повећања
ових издатака, било је неопходно преиспитати постојећа издвајања за субвенције.
У појединим министарствима предвиђено је повећање раста зарада мимо важеће
законске индексације. Ребалансом буџета је предвиђено укупно повећање издвајања за
зараде у односу на претходну годину за готово 15%, што се никако не може објаснити
законском индексацијом. По појединачним министарствима – уочена су повећања
расхода за запослене која урушавају сва законска ограничења у погледу кретања зарада у
јавном сектору (Министарство унутрашњих послова). Оваквом праксом, на локалном
нивоу власти, релативизује се значај предложеног ограничења раста зарада.
Фискални савет сматра да је средства за нове мере било могуће обезбедити
прерасподелом у оквиру расположивих средстава, а не повећањем дефицита. Важно је
истаћи да су неки буџетски корисници и нивои власти у 2012. години неуобичајено много
повећали своје расходе, а пре свега локална самоуправа. У првој половини 2012. године
издаци за субвенције на локалном нивоу реално су повећани за чак 40%, издаци за набавку
робе и услуга за око 30%, а расходи за зараде реално су порасли за око 12% у односу на
исти период претходне године. Сматрамо да је било неопходно извршити рационализацију
расхода локалне самоуправе и тим средствима финансирати неке нове расходне мере
Владе (ублажавање последица суше, на пример) које се сада финансирају повећањем
дефицита. Снажна фискална консолидација није могућа без отклањања неравнотеже која
је изменама Закона о финансирању локалне самоуправе из 2011. године створена између
прихода и расхода буџета Републике и локалних заједница.
Смањење дефицита у наредним годинама мора да буде изузетно оштро, да би се
зауставио даљи раст јавног дуга и тако избегла дужничка криза. Раст јавног дуга је по
свему судећи неизбежан и у 2013. години, али је тренд раста могуће преломити у 2014.
години, а затим започети његово трајно смањивање. Да би се то постигло, Фискални савет
је израчунао да би дефицит државе у 2013. години требало да износи 3,5% БДП-а, у 2014.
години 1,9% БДП-а, у 2015. години 1% БДП-а, док би се у 2016. години остварила
фискална равнотежа. У случају да прилагођавање дефицита буде снажно, али не толико
колико препоручује Фискални савет (као репер узета најава Владе да ће дефицит у 2014.
години износити 4% БДП-а), однос јавног дуга према БДП-у би наставио да расте и у
2014. години, а вероватноћа банкрота државе би била врло велика.
Три су кључне групе мера којима би се избегла криза јавног дуга, а Влада је
започела спровођење две. У свом извештају од маја, Фискални савет је дефинисао три
основна стуба на којима би почивао успешан програм фискалне консолидације. То су:
1) пореска реформа,
2) замрзавање раста пензија и плата и
3) уштеде које би се оствариле реформама јавног сектора.
Влада је за сада започела спровођење прве две групе мера.
Премда постоје одређене модификације у односу на наш предлог, фискалне
импликације мера које је предложила Влада у домену пореске политике и контроле раста
пензија и плата готово су идентичне као у предлогу Фискалног савета. Тако је уместо
пореске реформе коју је предложио Фискални савет, а која је уз повећање ПДВ-а
подразумевала и смањивање оптерећења на рад, Влада дала предлог нешто мањег

8. 8
повећања ПДВ-а, али без смањења оптерећења рада. Ефекти на повећање прихода су врло
слични у оба случаја. Још већа је подударност између предлога Фискалног савета и
предлога Владе по питању контроле раста пензија и зарада у јавном сектору.
Изостаје трећи, најбитнији стуб фискалне консолидације, који подразумева следеће:
 окончање преструктурирања и приватизације друштвених предузећа у надлежности
Агенције за приватизацију (са око 97.000 запослених),
 смањење броја запослених у јавном сектору,
 спровођење пензијске реформе,
 успостављање одрживог система фискалне децентрализације,
 смањење нивоа субвенција итд.
Ребалансом буџета за 2012. годину, али и првим најавама Владе РС за 2013.годину,
предложено је повећање уместо смањења појединих ставки буџета- попут субвенција, што
имплицира да може изостати допринос трећег стуба фискалне консолидације, али и да
неумерена државна потрошња поништи уштеде које ће се остварити ограничавањем раста
плата и пензија, и повећањем пореза.
3. Резиме оцена предлога Закона с фискалним утицајима
Фискални савет оцењује да су предложене измене и допуне основних пореских
закона ( порез на додату вредност, акцизе, порез на доходак грађана, порез на добит
предузећа) у највећем делу у складу с добром пореском праксом. Предложене измене ће
омогућити да се јавни приходи стабилизују на нивоу који је примерен привредним и
друштвеним приликама у Србији, а такође ће омогућити делимично смањење
административних трошкова за пореске власти и обвезнике, као и ефикаснију структуру
пореског система. Негативна је оцена за могућност да се ПДВ обавезе измирују по
реализацији уместо по фактури, јер ове одредбе нису у складу с добром пореском праксом
и непотребно компликују порески систем.
Предложене пореске измене ће омогућити додатне буџетске приходе у 2013.
години у износу од преко 40 млрд. динара, односно годишње повећање јавних прихода за
око 1,5% БДП-а у средњем року. Очекује се да предложено повећање опште стопе ПДВ-а
са 18 на 20% омогући повећање прихода за око 32 млрд. динара у 2013. години. Међутим,
повећање прага за улазак у ПДВ систем, омогућавање малим и средњим предузећима да
ПДВ обавезе измирују по реализацији уместо по фактури и повећање ПДВ накнаде
пољопривредницима са 5 на 8%, имаће за последицу (једнократни) мањак од око 13 млрд.
динара у 2013. години. Повећање акциза на дуванске прерађевине и нафтне деривате ће
омогућити повећање прихода за око 9 млрд. динара. Повећање пореске стопе на приходе
од камата и дивиденди са 10 на 15%, у оквиру пореза на доходак грађана, омогућиће
повећање прихода за 6 млрд. динара. Такође, најављено повећање стопе пореза на добит
предузећа са 10 на 12% требало би да омогући додатне приходе од око 6 млрд. динара.
Фискални савет позитивно оцењује напоре ка укидању различитих облика
квазифискалних намета. Ради се о кораку у правом смеру, који ће захтевати истрајност и
доследну имплементацију у наредним годинама.

9. 9
Предложене измене и допуне Закона о пореском поступку и пореској
администрацији и Закона о фискалним касама допринеће ефикаснијој контроли пореских
обвезника и административном растерећењу предузетника. Oсновне измене укључују
укидање обавезе регистровања промета фискалним касама за мале предузетнике који се
баве производном делатношћу и порез плаћају паушално.
Оствариће се уштеде на основу индексације од 2%. Предвиђа се промена
фискалних правила у делу који се односи на динамику зарада у јавном сектору и пензија
(повећање за 2% у октобру ове године и за 2% у априлу следеће године), а уштеде у 2012.
и 2013. години по овом основу износе око 30 млрд. динара.
Предвиђено је утврђивање максималне зараде у јавном сектору. Утврђивање
максималне зараде и највеће зараде за пратеће послове је оправдано, пошто је важећи
законски оквир изузетно компликован и отвара могућности да радници са истим
квалификацијама и занимањима зарађују и вишеструко различите зараде у различитим
деловима јавног сектора.
„Тринаеста пензија“ је нова фискално издашна расходна мера - лоше
таргетирана, неконзистентна и трајно повећава дефицит. Јавни расходи се овим
програмом повећавају за око 8 милијарди динара годишње, што значи да ће у 2012. бити
повећани за око 4 млрд. динара.
4. Основне оцене предлога закона о буџету за 2013. годину
Планирано смањење дефицита на 3,6% БДП-а у 2013. години представља
добар заокрет фискалне политике, али се највероватније неће у потпуности
остварити. Фискални савет процењује да ће са планираном фискалном политиком у 2013.
години дефицит државе бити за око 25 млрд динара већи од планираног (4,3% БДП-а), а да
постоје ризици да порасте још више. Најављено решавање проблема нагомиланих доцњи
ће додатно утицати на повећање расхода државе и самим тим и на још већи дефицит.
Узимајући све наведено у обзир, постоји могућност да фискални дефицит достигне и 5%
БДП-а, па је потребно предвидети мере за његово смањење и знатно појачати контролу
извршења буџетских расхода.
За смањење фискалног дефицита фискално најзначајнија и економски
оправдана мера подразумева смањење трансфера локалној самоуправи. У циљу
контроле буџетских расхода, Фискални савет предлаже дефинисање и праћење кварталних
циљева извршења расхода (посебно набавке робе и услуга и субвенција) и условних мера
које би аутоматски ступиле на снагу уколико се квартални циљеви не постигну.
Предложеним буџетом за 2013. годину планирано је снажно смањење
дефицита државе – са 6,7% БДП-а из 2012. на 3,6% БДП-а (са око 220 млрд динара на
132 млрд динара). Оштро смањивање дефицита потребно је да би се на крају 2013. године
зауставио готово неконтролисан раст јавног дуга. Јавни дуг је од 2008. године
удвостручио своје учешће у БДП-у (са 30% БДП-а на 60% БДП-а) и уколико би се сличан
тренд наставио и у 2013. години скоро сигурно би дошло до кризе јавног дуга, а то би
имало за последицу – макроекономску нестабилност, велики пад БДП-а и раст
незапослености.

10. 10
Планирано смањење дефицита у 2013. години ће се постићи првенствено
повећавањем пореза и умањењем раста пензија и плата у јавном сектору. У октобру
2012. године повећана је општа стопа ПДВ-а са 18% на 20%, повећане су акцизе на
дуванске производе и стопа пореза на доходак грађана. Уз те мере, у 2013. ступиће на
снагу и повећање пореза на добит предузећа с 10% на 15%. На страни јавних расхода,
најснажнија мера уштеда је ограничавање номиналног раста зарада у јавном сектору и
пензија на 2% у октобру 2012. године и 2% у априлу 2013. године. Повећањем пореза и
реалним смањењем издвајања за плате и пензије обезбедиће се смањење дефицита у 2013.
години за преко 100 млрд динара.
За остварење планираног буџетског дефицита у 2013. години биће неопходно и
оштро смањење расхода за набавку робе и услуга и субвенције. Као једна од последица
брзог раста јавног дуга – у 2013. години доћи до снажног повећања издвајања за плаћање
камата. Расходи за камате ће тако у 2013. години да порасту у односу на 2012. годину за
преко 25 млрд динара. Због тога су за планирано смањење дефицита у 2013. години
неопходна и оштра смањења расхода за набавку робе и услуга и субвенције. Овако велики
раст издвајања за камате додатно потврђује неопходност хитног заустављања раста јавног
дуга, јер је износ плаћених камата већ премашио државна издвајања за полицију, војску,
као и половину издвајања за науку и просвету. Фискални савет сматра да смањење
расхода за набавку робе и услуга и субвенције није довољно добро припремљено. Основни
механизам за смањење расхода јесте ограничење дозвољених расхода државних органа за
те намене.
Фискални савет оцењује да је могуће да дефицит државе у 2013. години буде
већи од планираног за око 25 млрд динара (0,7% БДП-а). Највећи део планираног
смањења дефицита ће се несумњиво остварити и за то су заслужне структурне мере које се
односе на плате, пензије и порезе. Преостали део предвиђених уштеда сматрамо
недовољно добро припремљеним а тиме и тежим за остварење. То ће онда за исход имати
повећање дефицита у односу на план и ми то повећање процењујемо на око 25 млрд
динара. Консолидовани дефицит у 2013. години би тада износио око 4,3% БДП-а (156
млрд динара) уместо планираних 3,6% БДП-а (132 млрд динара).
Планирано смањење дефицита у 2013. години ће се првенствено остваривати
на републичком нивоу власти. Предлог закона о буџету Републике Србије за 2013.
годину предвиђа да се готово целокупно потребно фискално прилагођавање оствари на
нивоу Републике која ће смањити свој дефицит са 203,6 млрд динара на 121,9 млрд
динара. осим републичког буџета, у 2013. години планирано и смањење дефицита локалне
самоуправе за 8 млрд динара и дефицита ЈП „Путеви Србије“ за око 2 млрд динара, док су
фондови обавезног социјалног осигурања, у складу са својим законским ограничењима,
избалансирани и у 2012. и у 2013. години (јер се њихови дефицити покривају трансферима
из Републике).
Расходи ће бити највероватније нешто већи од планираних – процена: за око
25 млрд динара.
Постоје додатни ризици да расходи републичког буџета, па самим тим и
дефицит, буду још већи. Буџетом за наредну годину нису планирана средства за
„Железару Смедерево“, иако су за ту компанију у 2012. години била опредељена знатна
буџетска средства. Уколико ово предузеће не буде брзо приватизовано, вероватно ће се и
у 2013. години у вези с њим појавити одређени трошкови који Предлогом закона о буџету
нису планирани. Већ сада у јавности постоје најаве да ће једнократни програм „тринаеста
пензија“ да прерасте у трајно право. Најопаснији ризик је да може доћи до проблема у

11. 11
спровођењу најављене индексације зарада и пензија од 2% у априлу, јер је могуће да ће
инфлација бити нешто виша од очекиване.
Битно је спречити појаву нових доцњи државе у 2013. години и решити
питање већ постојећих. Акумулирање кашњења у плаћању државе је двоструко опасно –
с једне стране угрожава јавне финансије, јер се те неплаћене обавезе најчешће на крају
преваљују на јавни дуг, а, с друге стране, државне доцње повећавају неликвидност
привреде, која не добија средства за продати производ или услугу. У претходних неколико
година дошло је до израженог раста доцњи државе, посебно у здравству, локалној
самоуправи и за одржавање путне инфраструктуре. Укупан износ ових кашњења у
плаћању је достигао износ од преко 1% БДП-а и сада се морају предузети мере да се овај
проблем реши. Фискални савет стога подржава најаву чвршћег ограничавања рокова
плаћања, али и увођење додатних мера код оних буџетских корисника код којих смо
уочили системско повећавање доцњи у претходних неколико година (РФЗО).
Уколико се плаћање нагомиланих доцњи изврши у 2013. години биће још
битније одржати под контролом преостале расходе државе. По основу плаћања доцњи
у 2013. дефицит би могао да се повећа на преко 4% БДП-а. Уз претходно идентификоване
остале ризике и претерано оптимистично планирање појединих расхода, врло је могуће да
фискални дефицит у 2013. години достигне и 5% БДП-а. Због тога је битно већ сад
припремити и донети мере за смањење дефицита.
Фискални савет стога предлаже додатне мере како би дефицит остао у
планираним оквирима:
1) Смањење трансфера локалној самоуправи. Локална самоуправа је законским
изменама из 2011. године добила око 40 млрд динара додатних средстава на рачун
смањења прихода Републике. Имајући ово у виду, изненађује чињеница да се с
републичког нивоа у 2013. одобравају додатни трансфери локалној самоуправи,
преко уобичајених, овај пут за одржавање путне инфраструктуре (у износу од 4
млрд динара).
2) Преиспитивање и укидање појединих растрошних програма субвенција. Предлогом
буџета за 2013. годину предвиђено је изражено повећање субвенција за
станоградњу, робне кредите за Републику српску (рачунари, вагони) и слично, а
уводе се нови програми (бродоградња).
3) Сматрамо да би требало преиспитати, или макар знатно смањити, неосновану
исплату додатака на плате запослених у Министарству унутрашњих послова, која
се води као социјална помоћ за запослене. За ове намене је у 2013. години
предвиђено 7 млрд динара (од чега сматрамо да је 6,5 млрд динара неосновано).
Поред наведених, издвојићу и следеће битне сугестије Фискалног савета Влади РС,
усмерене на контролу и потенцијално смањење фискалног дефицита у 2013. години:
 Евентуалне уштеде на капиталним расходима не би биле у складу с добром
праксом управљања јавним финансијама- планирано смањење учешћа
капиталних расхода у БДП-у, што није одговарајуће за ниво економске
развијености и привредни циклус у ком се налази Србија. не би никако требало
дозволити да се повећање текућих расхода оствари на рачун евентуалног смањења

12. 12
капиталних расхода- што је била пракса у претходним годинама у циљу остварења
уштеда.
 Увођење додатних механизама контроле извршења буџета- неопходне додатне
гаранције да ће се Влада придржавати планираних оквира расхода, односно да
ниједан државни орган неће током године повећати своје расходе преко
ограничења – што је у ранијим годинама била негативна пракса. У том циљу
сматрамо да је потребно дефинисати и усвојити кварталне циљеве извршења
расхода буџета. Ипак, најбоља гаранција кредибилности фискалних планова за
наредну годину било би постизање новог аранжмана са ММФ-ом.
 Дефинисање кварталних циљева извршења расхода-како за укупне, тако и за
појединачне ставке расхода посебно ризичних за премашивање планираног
буџетског оквира (расходи за набавку робе и услуга и за субвенције). Ово стога
што је већи ризик за пробијање планираног фискалног оквира у 2013. години на
страни расхода него на страни прихода буџета. Такође, стање доцњи државе
требало би укључити у предложене кварталне циљеве извршења буџета у 2013.
години, како би подаци о кретању доцњи у 2013. били видљиви и боље
контролисани.
 Дефинисање условних мера које би аутоматски ступиле на снагу у случају да се
квартални циљеви на остваре. Условне мере би донеле додатни кредибилитет
опредељењу Владе да се ограниче буџетски расходи. Оне би могле да се односе на
индексацију пензија и зарада у октобру, обустављање неких програма
субвенционисања и слично.
Учешће јавног дуга у БДП-у Републике Србије ( од 2000. до 31. октобра 2012.)
Извор: МФП

13. 13
Однос између фиксних и
варијабилних каматних стопа у јавном дугу
РС је изузетно повољан. Високо учешће
фиксних каматних стопа обезбеђује висок
степен предвидивости будућих обавеза по
основу камате и у том смислу РС није
изложена великом каматном ризику.

14. 14
ЛИТЕРАТУРА:
 Билтен јавних финансија октобар 2012 ,
Министарство финансија и привреде Републике Србије
 Преглед макроекономских и фискалних кретања јул–септембар 2012 ,
Министарство финансија и привреде Републике Србије
 Оцена ребаланса буџета за 2012. годину и предлога Закона с
фискалним утицајима, Фискални савет, септембар 2012.
 Оцена предлога Закона о буџету за 2013. годину, Фискални савет,
новембар 2012.