2. Зачетке географије можемо
препознати и у праисторији
Пећина Алтамира у Шпанији
је отворена за туристе који
могу вијдети трагове
праисторијског човјека.
На слици црвени бизон
Праисторијски човек
се интересовао за
место свог живљења и
свијет који га окружује
Интересовали су га
процеси и појаве који
се дешавају око њега
Сликао на зидовима
пећина
Слике са мотивима
ријека, планина и
животиња су претеча
данашњих карти
3. Појам и настанак назива
Географија
Ератостен – отац Географије
3 вијек пре нове ере
Његово дјело ,,Географија,, садржи све рукописе
и знања тада познатог свијета
Ге (Геа) - Земља Земљопис
Графеин- описивање
Оснивачи географије: Стари Грци
4. ОПИСНА –
ДЕСКРИПТИВНА ГЕОГРАФИЈА
Грчка античка географија
Стари Грци оснивачи географије
Средоземно море центар Старог свијета
Феничански трговци и поморци су доносили знања
Хомер 8. в. П.н.е. (Илијада и Одисеја)
Херодот: дао описе Балкана, описао ријеку Нил
Александар Македонски: водио географе на пут
Ератостен: основао математичку географију
РАЗВОЈ ГЕОГРАФИЈЕ
5. Површина Земље је у
средњем вијеку била terra
incognita – непозната земља
Црквено мишљење
Геоцентричног система
Одбачена су античка дјела, а
научници проглашени за
јерес
Изглед старих
средњевековних карти које су
биле нетачне и мистичне
Јерсусалим – центар свијета на
средњевековним картама
6. ТРГОВЦИ СА ИСТОКА ДОНОСЕ ФАНТАСТИЧНЕ ПРИЧЕ О БОГАТОЈ
ИНДИЈИ ПУНОЈ ЗАЧИНА, ДРАГУЉА, СВИЛЕ, ДРВЕТА И СВИ
ЕВРОПСКИ МОРЕПЛОВЦИ ПОКУШАВАЈУ ДА ПРОНАЂУ ПУТ ДО ЊЕ.
ТАКО ЈЕ ПОЧЕЛА ЕПОХА ВЕЛИКИХ ГЕОГРАФСКИХ ОТКРИЋА У 15.
ВИЈЕКУ
ПЕРИОД
ВЕЛИКИХ
ГЕОГРАФСКИХ
ОТКРИЋА
ОД 15. ВИЈЕКА
7. Васко Де Гама
Васко де Гама
португалац
1488. г. проналазак
пловног пута за
Индију
11. Подјела Географије крајем 19. вијека
Александар Хумболт
1765- 1859
Оснивач Физичке
географије
Фридрих Рацел
1844-1904
Оснивач Друштвене
географије
12. Утемељивач српске и свјетске географије
Јован Цвијић 1865 -1927.
Рођен је 11.10. 1865
у Лозници
Оснивач Српског географског друштва,
Председник Српске краљевске академије
(сада САНУ)
Почасни доктор Универзитета Сорбоне и
Карловог универзитета у Прагу
Бавио се друштвеном и физичком
географијом, геоморфологијом,
етнографијом, геологијом, антропологијом и
историјом
Своја најистакнутија дјела створио
испитивањем крашких терена на Балканском
полуострву
Појам крас увео у геоморфологију
Описивао живот људи и насеља
Доприноси уређењу граница Краљевине СХС
Оснивач Српског географког друштва 1910.
год.
Најпознатије дјело ,,Балканско полуострво и
јужнословенске земље,,.
14. Предмет проучавања
географије је географски простор
Природа
Рељеф
Клима
Воде
Биљни и
животињски
свијет
Друштво
Становништво
Насеља
Привреда
Индустрија
Инфраструктура
Услуге
Економија
Политика
Човјек
Религије
Обичаји
Писменост
Животни стандард
Расе
15. Компијутерска географија
У 20. вијеку велики значај у географским
проучавањима има употреба рачунара па се
развила и компијутерска географија.
GPS