Šta je alkohol? Dejstvo alkohola Alkoholemija Alkohol PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE Definicije Alkoholizam Podela prema načinu nastanka i razvoja alkoholizma: Druga starija podela koja se ređe koristi: Tipologija po Jellineku Standardno piće Rizično pijenje alkohola u različitim populacionim grupama Definisani obrasci pijenja alkohola Pretoksikomanska faza alkoholizma Toksikomanska faza alkoholizma

1. DEFINICIJE, TIPOVI I
RAZVOJ ALKOHOLIZMA
Dr Goran Lažetić
Institut za mentalno zdravlje
BEOGRAD

2. Šta je alkohol?
• Alkohol se proizvodi u tečnom obliku, u
vidu
– žestokog alkoholnog pića,
– vina i
– piva.
• Alkohol se gotovo uvek uzima oralno i
brzo apsorbuje iz tankog creva u krvotok.

3. Dejstvo alkohola
Trajanja dejstva 1.5 - 3 sata
Početak dejstva od trenutka uzimanja 15 - 30 min
Podizanje 15 - 20 min
Vrhunac 30 - 90 min
Spuštanje 30 - 90 min
Produžena dejstva 1-2 sati
Mamurluk 1 – 36 sata

4. Alkoholemija
Koncentracija alkohola u
krvi (u promilima)
Mogući poremećaji
0,5 - 1,5 ‰
Vazomotorna ekscitacija, muskulomotorna ekscitacija, psihomotorna
ekscitacija
1,5 - 2,5 ‰
Znaci prve faze uz nepouzdanost u pokretima i hodu, smanjenje koncentracije i
otežano shvatanje
2,5 - 3,5 ‰
Vazomotorna, muskulomotorna i psihomotorna oduzetost
> 3 , 5 ‰
Nepravilan rad vitalnih funkcija, somnolencija, sopor, koma, moguća i smrt

5. Alkohol
• Alkohol je je najraširenija i najdostupnija
psihoaktivna supstanca, čija je zloupotreba
socijalno prihvaćena (LEGALNE –
kontrolisane i posebno oporezovane – (npr.
alkohol, duvan)).
• Spada u grupu DEPRESORA CNS-a
(snižavaju nivo funkcionisanja određenih
delova ili mozga u celini).

6. PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE
• Alkohol je psihoaktivna supstanca
• Psihoaktivne supstance (PAS) su hemijske
supstance koje kada se unesu u organizam
(a mogu se uneti na različite načine)
menjaju telesne i psihičke funkcije kod
čoveka i izazivaju psihičku i/ili telesnu
(fizičku) zavisnost

7. Definicije
• Definicija alkoholizma koju je uvela Svetska
zdravstvena organizacija glasi: “Alkoholičari
su one osobe koje ekscesivno piju alkoholna pića,
postajući postepeno zavisne od alkohola, pri
čemu ispoljavaju bilo otvorene socijalne
poremećaje, bilo manifestacije koje oštećuju
njihovo telesno i duševno zdravlje, njihove
odnose sa drugim osobama i njihovo socijalno i
ekonomsko ponašanje, bilo da samo ispoljavaju
predznake koji nagoveštavaju poremećaje takvog
karaktera, i zbog svega toga zahtevaju lečenje”.

8. DEFINICIJE
• Definicija alkoholizma po našem
istaknutom alkohologu Dr Branku
Gačiću glasi: “Svako ponovljeno pijenje
alkohola, bez obzira na količinu i
učestalost, koje stvara određene probleme i
teškoće (zdravstvene, porodične, socijalne)
znak je alkoholizma i zahteva lečenje”.

9. DEFINICIJE
• Definicije tretiraju alkoholizam pre svega
kao poremećaj ponašanja izazvan
zavisnošću od alkohola.

10. Alkoholizam
• Alkoholizam je najrasprostranjenija bolest
zavisnosti, i posle depresije to je mentalni
poremećaj koji u najvećem broju doprinosi
globalnoj invalidnosti.

11. Podela prema načinu nastanka i
razvoja alkoholizma:
• PRIMARNI ALKOHOLIZAM (ne postoje
psihičke tegobe koje bi predstavljale podlogu za
pijenje – uticaj sredine)
• SEKUNDARNI (SIMPTOMATSKI )
ALKOHOLIZAM – psihičke/telesne tegobe kao
podloga za pijenje
• KOMBINOVANI.

12. Druga starija podela koja se ređe
koristi:
• Rani alkoholizam
– početne promene u sferi ponašanja, psihičke
posledice, porodične, profesionalne, socijalne.
• Srednji
– Zdravlje je znatno oštećeno, posledice se produbljuju
– moguća je pojava pijenja po sistemu dolivanja
• Kasni
– Potpuno razvijena fizička zavisnost. Izražene
organske promene – neophodno višemesečno lečenje
– slabi rezultati

13. Tipologija po Jellineku
• Jellinek (1960.) je predložio tipologiju
alkoholizma prema etiologiji, motivaciji i
epilogu zavisnosti u kojoj razlikuje pet
tipova zavisnosti alkoholizma: alfa, beta,
gama, delta i epsilon.

14. Alfa alkoholičari
• Psihička zavisnost od dejstva alkohola
• Piju alkohol u cilju uklanjanja telesnih i
psihičkih teškoća
• Ne postoji gubitak kontrole, nemogućnost
apstinencije, kao ni pojave
apstinencijalnog sindroma

15. Beta alkoholičari
• Piju svakodnevno svoju dozu (obično uz
obroke-kao što se pije vino u Francuskoj,
Italiji, Dalmaciji)
• Nema apstinencijalnih simptoma
• Postoji psihička zavisnost
• Telesne komplikacije→često (gastritis,
polineuropatije, ciroza jetre)

16. Gama alkoholičari
• Povećana tolerancija prema alkoholu
• Pojava apstinencijalnih simptoma
• Gubitak kontrole (piju po fenomenu prve
čaše)
• Progresija od psihičke do fizičke zavisnosti

17. Delta alkoholičari
• Nemogućnost apstinencije
• Nemogućnost da i jedan dan provede bez
alkohola (piju po tipu dolivanja)
• Može da kontroliše unete količine alkohola
ali ne može da apstinira (razlika od gama
alkoholičara)

18. Epsilon alkoholičari
• Periodični alkoholizam
• jednom nedeljno ili jednom u 2-3 nedelje
• Van toga ne uzimaju alkohol→”vikend
opijanje”
• Opijanja su burna i redovno praćena
ozbiljnim socijalnim problemima

19. Iz ovoga su izvedena i dva osnovna tipa alkoholizma:
Tip Obrazac Znaci Ponašanje Uzrast
GAMA Periodični Gubitak
kontrola
Agresivni Mladi
DELTA Svakodnevni Nemogućnost
apstiennc
ije
Mirni Stariji

20. RAZVOJ ALKOHOLIZMA

21. Standardno piće
Različite vrste alkoholnih pića kao standardno piće
13 grama alkohola

22. Rizično pijenje alkohola u
različitim populacionim grupama
Populaciona grupa
Broj SP nedeljno Broj SP dnevno
Muškarci
Žene
Stariji od 65 godina
> 14 SP > 4 SP
> 7 SP > 2 SP
> 7 SP > 1 SP
Mlađi od 18 god
I jedno SP je rizično
(društveno neprihvatljivo pijenje)

23. Definisani obrasci pijenja
alkohola
Umereno (niskorizično) pijenje
- Za muškarce: do 2 standardna pića(SP) dnevno
- Za žene: do 1 standardnog pića(SP) dnevno
- Za starije osobe oba pola manje od jednog SP na dan
Rizično (prekomerno) pijenje
(nosi rizik po zdravlje)
 Za muškarce - više od 14 SP nedeljno ili preko 4 SP tokom
jedne određene situacije
 Za žene - više od 7 SP nedeljno ili više od 2 SP tokom
jedne određene situacije
 Učestale intoksikacije (oba pola)
Štetno pijenje
(ukoliko je pijenje alkohola dovelo do
somatskih ili psihičkih
poremećaja)
 Jasni dokazi o tome da je alkohol odgovoran za takve
poremećaje
 Identifikovana priroda štetnog efekta pijenja
 Pijenje alkohola perzistira najmanje mesec dana ili se
ponavlja tokom proteklih godinu dana
 Osoba nije zavisna od alkohola
Zloupotreba alkohola
(prisusustvo jednog ili više sa
alkoholom-udruženih problema
tokom jednogodišnjeg perioda)
 Nesposobnost izvršavanja ličnih obaveza u školi, na poslu
ili u kući
 Ponavljana pijenja u potencijalno opasnim situacijama
 Problemi sa zakonom zbog alkohola
 Kontinuirana upotreba uprkos njegovom uticaju na
socijalne i personalne odnose u smislu postojanja
problema

24. • U praksi se češće koristi klinička podela
alkoholizma na sledeće faze

25. Pretoksikomanska faza
• predstavlja početnu fazu alkoholizma sa sledećim karakteristikama:
- povećanje tolerancije (Potreba za znatnim povećanjem količine alkohola da bi
se postigao (prethodni) željeni efekat)
- psihička zavisnost.
• Psihička zavisnost. Jaka emocionalna i mentalna potreba (žudnja, želja) da
se alkohol uzme kako bi se postiglo zadovoljstvo ili izbegla nelagodnost
(želja osobe da uzme alkohol u određenim situacijama - osoba koristi
alkohol u rešavanju svojih problema, ali i u situacijama koje su prijatne, jer
veruje da su uz alkohol još prijatnije. Znak psihičke zavisnosti je i ritualno
uključivanje alkohola u razne aktivnosti, pri čemu se osoba oseća
nekompletnom ako u tom trenutku ne koristi alkohol).
• Upotrebom alkohola još nije u potpunosti narušen prirodni metabolizam
organizma.

26. Toksikomanska faza
• Toksikomanska faza ima karakteristike kompletne zavisnosti.
Znaci ove faze su:
• Gubitak kontrole ili fenomen prve čaše je znak da je došlo do složenih promena u
mozgu koje su trajne. Osoba se ne može zaustaviti u pijenju, pa čak i nakon lečenja i
apstinencije(nepijenja), s obzirom na trajnost ove promene: ukoliko popije prvu čašu,
neće moći na njoj da se zaustavi.
• Alkoholna amnezija ili prekid filma je znak postojanja oštećenja mozga usled pijenja
alkohola i predstavlja gubitak sećanja za događaje u pijanom stanju.
• Nemogućnost apstinencije podrazumeva stalno pijenje osobe. Ukoliko osoba ne
popije alkohol, javljaju se znaci apstinencijalne krize koji ukazuju na fizičku zavisnost
osobe od alkohola (znači da se organizam privikao na alkohol i bez njega ne može da
funkcioniše normalno. Kada osoba popije alkohol, simptomi apstinencijalne krize se
povlače.
• Pad tolerancije se javlja u kasnijim fazama bolesti. Osoba više ne može da popije veće
količine alkohola kao ranije i napije se od jedne čaše pića. Pad tolerancije je prisilna
odbrana organizma od alkohola i trajnog je karaktera.
• Dovoljan je i jedan znak da se pojavi za definisanje toksikomanske faze.

27. FAZE ZNACI
Faza umerenog pijenja
Društveno dozvoljeno pijenje
Trening faza
Tolerancija u porastu.
Povremena opijanja u
„prigodnim situacijama“
Predtoksikomanska faza
1. Povećana tolerancija.
2. Psihička zavisnost.
ALKOHOLIZAM
Toksikomanska faza
1..Gubitak kontrole ili
fenomen prve čaše
2. Alkoholna amnezija
3. Nemogućnost apstinencije
4. Pad tolerancije

28. Literatura
• Grupa autora: NACIONALNI VODIČ ZA DIJAGNOSTIKOVANjE
I LEČENjE ALKOHOLIZMA, on line na sajtu Ministarstva zdravlja
(PDF)
• G. Lažetić. Alkoholizam i narkomanija: Razumeti i pobediti
zavisnost. Institut za mentalno zdravlje; Beograd: 2011.
• Z. Stanković, D. Begović. Alkoholizam od prve do poslednje čaše.
Kreativni centar; Beograd: 1995.
• Grupa autora. Dijagnostičko terapijske smernice za alkoholizam.
Institut za mentalno zdravlje; Beograd: 2009.