Na osnovu članova 27. – 29. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad. S obzirom na specifičnost Vaših obaveza veoma je teško izvesti osposobljavanje u obliku predavanja i vežbi, pa smo se odlučili na ovakav vid obučavanja. Potrebno je da dobro proučite ovu prezentaciju, koja će biti dostupna u narednih 30 dana, a nakon toga ćemo je ukinuti i dostaviti testove za proveru znanja.

1. z d r av l j e
n a rad u

2. Osposobljavanje zaposlenih
proističe kao obaveza iz odredbi čl.12. i 27.
Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu RS
Obuka se odvija kroz:
1.Teoretski deo obuke.
2.Praktični deo obuke (kada se sprovodi).
3.Pismeni test.

3. Sadržaj
2. Zakonska regulativa bezbednosti
i zdravlja na radu
3. Tehnička zaštita
4. Prva pomoć kod povreda na radu
5. Zaštita od požara

4. S v u d a o k o n a s ....

5. Pojam
"Bezbednost i zdravlje na radu je skup
MERA kojima se obezbedjuju bezbedni
uslovi rada".
Po karakteru mere mogu biti:
Organizacione Zdravstvene Socijalne i dr.
Preventivne i one koje ublažavaju posledice
Po sadržini mere mogu biti:
-opšte
-pojedinačne

6. P O S AD R ŽIN I M E R E
B E Z B E D N O S T I N A R AD U M O G U
B IT I:
Preventivne mere Pos ebne,
Os tvaruju bezbednos t i o dnose se na:
zdravlje a primenjuju s e pojedine procese rada i
pri projektovanju izgradnji radnike koji ih obavljaju.
i održavanju pros torija,
ins talac ija i opreme Prijavu:
po č etka rada
Op š te – Rad na radnom rada odvojene jedinic e
mes tu i u radnoj s redini izmene tehnolo š kog proces a
gde s u s provedene mere
bezbednos ti i zdravlja na
radu

7. PREVENTIVNI karakter bezbednosti
i zdravlja na radu
- Procena rizika i otklanjanje
opasnosti
- Otklanjanje opasnosti na izvoru
- Otklanjanje opasnosti u samom
procesu rada

8. “ Infor
mis an
rizic im je o m
a i va o
znat e š e pra guć im
." vo da

9. Za k o n s k a ip o d z a k o n s k a
r e g u l a t iv a
Za k o n o b e z b e d n o s t iiz d r a v l ju
n a r a d u R S , Podzakonska normativna
akta.
Tehnički propisi, normativi i standardi.
Pravilnici preduzeća,
Kolektivni i Pojedinačni
kolektivni ugovor.
Akt o proceni rizika.

10. Zakon o bezbednosti i
zdravlju na radu RS
 čl. 9. Poslodavac je dužan da obezbedi
zaposlenom rad na radnom mestu i u
radnoj okolini u kojima su sprovedene
mere bezbednosti i zdravlja na radu.
 Čl. 11. Poslodavac je dužan da obezbedi
preventivne mere pre početka rada
zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake
izmene tehnološkog postupka.

11. Zakon o bezbednosti i
zdravlju na radu RS
 čl. 32. Zaposleni ima pravo i obavezu da
se pre početka rada upozna sa merama
bezbednosti i zdravlja na radu na
poslovima ili na radnom mestu
na koje je određen, kao i da se
osposobljava za njihovo
sprovođenje

12. Zakon o bezbednosti i
zdravlju na radu RS
čl. 33. Zaposleni ima pravo da odbije da radi:
• ako mu preti neposredna opasnost po život
i zdravlje
• ako nije upoznat sa svim opasnostima i
štetnostima na radnom mestu
• ako radi na sredstvima za rad na kojima
nisu primenjene propisane mere za BZNR.

14. ZAKONSKE POSLEDICE
NOVČANE KAZNE ZA ZAPOSLENE I POSLODAVCE
Član 69. Zakona o bezbednosti i zdravlju
na radu
Novčanom kaznom kazniće se za prekršaj
poslodavac:
•Ako zaposlenom ne obezbedi rad na radnom mestu i u
radnoj okolini na/u kojima su sprovedene mere BZNR;
•Ako ne izvrši osposobljavanje zaposlenog za BIZR;
•Ako vidno ne obeleži i istakne oznake za BZNR;
• Ako ne obezbedi pružanje prve pomoći, kao i ako ne
osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve
pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti;

15. ZAKONSKE POSLEDICE
NOVČANE KAZNE ZA ZAPOSLENE I POSLODAVCE
Član 75. Zakona o bezbednosti i zdravlju
na radu
Novčanom kaznom kazniće se za prekršaj
zaposleni:
•Ako ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad,
ako nenamenski koristi sredstva za rad ili ako ne koristi
propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu;
•Ako, u skladu sa svojim saznanjima, odmah ne obavesti
poslodavca o nepravilnostima, nedostacima, štetnostima,
opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla
da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezednost i
zdravlje drugihzaposlenih.

16. Električna oprema za rad
Pregled električne opreme i sklopova je
obavezan deo svakog pregleda opreme za rad.
Pravila koja se tu primenjuju su JUS standardi
i pripadajući Pravilnici.
Izolovani provodnici i kablovi moraju se zaštititi
od mehaničkih, termičkih i hemijskih oštećenja
odgovarajućim tipom električnog razvoda,
načinom postavljanja, položajem ili
oblogom.

17. Električna oprema za rad
Opravke električne opreme i sklopova može
vršiti samo stručno i ovlašćeno lice.
Kablovi za električne uređaje (PC, štampači...)
moraju biti postavljeni tako da ne omataju
normalan rad i kretanje zaposlenih.

18. Zaš tita od el.struje

19. Zaš tita od el.struje
Rizici su sledeći :
Opasnost od
indirektnog ili Opasnost
direktnog dodira od dodira
el.vodova. uredjaja
pod naponom.
•U z e m l j e n j e .
•T o p l j iv i i o s t a l i o s ig u r a či.
•P r o v e r a n a p o n a i p o s l e is k l j u če n j a .
•P r o v e r a n a p o n a in d ik a t o r o m
Šta
n a p o n a n ik a k o d o d ir o m . treba
•K a b l o v i p o d n a p o n o m n a p o d u .
znati?
•K o r išće n j e b e z b e d n ih s v e t il j k i.
•P r ij a v a u o če n ih n e d o s t a t a k a .

20. Bezbednost i zdravlje pri radu sa
računarima

21. RADNE I POMOĆNE PROSTORIJE
- Na radnim mestima u zatvorenom prostoru mora da
bude obezbeđena dovoljna količina svežeg vazduha,
uzimajući u obzir radne metode i aktivnosti, odnosno
poslove koji se obavljaju u procesu rada i fizičke napore
koji se zahtevaju od zaposlenih
- Ako se koriste uređaji za klimatizaciju ili ventilaciju, rad
tih uređaja ne sme izazivati neprijatnost zaposlenima
usled povećane brzine strujanja vazduha.
- Radne prostorije moraju zadovoljavati sledeće uslove:
Zaposlenom se obezbeđuje visina površina zapremina
Administrativni poslovi 2,40 m 3,00 m 10,00 m

22. • Mikroklimatski uslovi
Optimalnim mikroklimatskim uslovima smatraju
se temperatura vazduha od 18 - 28˚C, a
relativna vlažnost vazduha oko 75%.
Buka
Na radnom mestu buka ne sme da prelazi 70dB
ako potiče od računara i opreme uz računar, a
55 dB ako potiče od rada klimatizacije prostorije
ili uličnog saobraćaja.
Osvetljenost
Radna mesta moraju da imaju, u najvećoj
mogućoj meri, dovoljno prirodne svetlosti i
moraju biti opremljena izvorima veštačkog
osvetljena kojima se obezbeđuju optimalni
uslovi.

23. ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ
PSIHIČKIH I PSIHOFIZIČKIH NAPORA
a) Telesna opterećenja
uzrokovana dužim radom na
personalnom računaru
c) Napori i telesna naprezanja
d) Naprezanje vida u toku dužeg rada na
računaru
e) Nefiziološki položaj tela

24. ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ
PSIHIČKIH I PSIHOFIZIČKIH NAPORA
e) Napori pri obavljanju određenih
poslova koji prouzrokuju psihička
opterećenja (stres, monotonija)

25. ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ
PSIHIČKIH I PSIHOFIZIČKIH NAPORA
f) Odgovornost u primanju i prenošenju
informacija, korišćenje znanja i
sposobnosti, odgovornost u pravilima
ponašanja, odgovornost za brze
izmene radnih procedura, intenzitet u
radu, prostorna uslovljenost radnog
mesta, konfliktne situacije

26. PREVENTIVNE MERE
Dobra organizacija rada: ravnomerna raspodela
radnih obaveza tokom radnog vremena i
izbegavanje situacija „posao je
trebao da bude gotov juče“
Primena organizacionih mera
(podela posla)
Promovisanje (pisanim putem, predavanjima ili
savetovanjem) uspostavljanja i održavanja
dobrih međuljudskih odnosa među zaposlenima
zasnovanih na uzajamnom uvažavanju i
poverenju

27. PREVENTIVNE MERE
Podela radnog vremena i odmora kako bi se
ostavilo dovoljno vremena za odmor i rekreaciju
zaposlenog (slobodni dani, rekreativni odmor i
sl.)
Praviti redovne pauze u toku rada
Adekvatni uslovi radnog mesta:
oblik, tvrdoća, visina i položaj
stolice i radnog stola, upotreba
odgovarajućeg svetla –
smanjiti blještanje, dovoljno radnog prostora

29. PRVA POMOĆ KOD POVREDA NA RADU
Veštačko disanje
Zapušite unesrećenom nozdrve
i držite mu usta otvorena povlačeći
donju vilicu;
- udahnite duboko i stavite svoje
usne na usne osobe tako da vazduh
ne izlazi napolje;
- izdahnite do 2 sekunde;
- udahnite ponovo i ponovite;

30. PRVA POMOĆ KOD POVREDA NA RADU
Prelomi
Prva pomoć kod ovih povreda se bazira na
privremenoj ili transportnoj imobilizaciji
povređenog dela tela i kontroli krvavljenja . Mere
se sprovode na mestu udesa bez pomeranja
povređenog, jer je cilj dovođenje povređenog
dela tela u stanje mirovanja tokom transporta do
medicinske ustanove u kojoj se obavlja
definitivno lečenje .

31. PRVA POMOĆ KOD POVREDA NA RADU

32. PRVA POMOĆ KOD POVREDA NA RADU
Otvorena rana
• ne dirati ranu rukama
• ranu previti «prvim zavojem», a u slučaju
nedostatka istog na ranu staviti sterilnu gazu i
previti je zavojem

33. PRVA POMOĆ KOD POVREDA NA RADU
Krvarenje
• manje krvarenje zaustaviti previjanjem rane
zavojem
• jače krvarenje zaustaviti direktnim pritiskom
na krvni sud
• ukoliko je osoba
ozbiljno iskrvarila
podići joj ruke i noge u
vis
• pratiti disanje i puls

34. PRVA POMOĆ KOD POVREDA NA RADU
Član 15. Zakona o
bezbednosti i zdravlju na radu
“Poslodavac je dužan da
obezbedi pružanje prve pomoći,
kao i da osposobi odgovarajući
broj zaposlenih za pružanje prve
pomoći i evakuaciju u slučaju
opasnosti".

35. ZAŠTITA OD POŽARA
Više od 80% požara nastane ljudskom
nepažnjom, nemarom, nestručnim rukovanjem i
održavanjem raznih aparata
Kod oko 95% svih žrtava požara uzrok smrti je
trovanje dimom!

36. ZAŠTITA OD POŽARA
Preventivne mere
 Projektovanje i izgradnja objekata mora biti u
skladu sa zahtevima Zakona o zaštiti od
požara
 Objekti moraju biti snabdeveni hidrantima,
aparatima i drugom propisanom opremom za
gašenje požara
 Električne, ventilacione, toplotne,
gromobranske i druge instalacije i uredaji u
objektima moraju se izvesti u skladu sa
važećim pravilnicima

37. ZAŠTITA OD POŽARA
 Zabranjeno je pušenje, upotreba otvorene
vatre u poslovnim prostorijama
 Zabraniti upotrebu rešoa, grejalice i drugih
termo-elektricni aparati, izuzev u posebno
opremljenim prostorijama za tu namenu
 Opravke ne električnoj instalaciji može vršiti
samo stručno i ovlašćeno lice
 Uredaji, oprema i sredstva za gašenje
požara postavljaju se na pristupačnim i
vidnim mestima

38. ZAŠTITA OD POŽARA
 Prilazni putevi, ulazi, izlazi,
prolazi i stepeništa u
objektima moraju biti uvek
slobodni za nesmetan prolaz.
 Zaposleni moraju biti
osposobljeni za upotrebu
protivpožarnih aparati i
sredstava, kao i za gašenje početnih požara

39. SREDSTVA ZA GAŠENJE POŽARA
Protivpožarni aparati
 S – 6, S – 9
 CO2 – 3, CO2 – 5

40. GAŠENJE POŽARA
Postupak aktiviranja S – aparata:
•Skinuti aparat sa nosača i doneti ga do mesta požara,
•Izvući osigurač iz ručice aparata, pritisnuti ručicu
aparata nadole do kraja i naglo je otpustiti,
•sačekati oko 5 sekundi da se boca ispuni pritiskom,
usmeriti mlaznicu u pravcu požara a zatim ponovo
pritisnuti ručicu aparata do kraja i otpočeti sa gašenjem
požara.
Gašenje se može prekidati i ponovo nastavljati,
zavisno od potrebe

41. GAŠENJE POŽARA
Postupak aktiviranja CO2 – aparata:
•izvući osigurač iz ručice aparata,
•uzeti aparat u ruku, a mlaznicu usmeriti u pravcu
požara,
•energično pritisnuti ručicu i otpočeti sa gašenjem
požara.

42. GAŠENJE POŽARA
ПРАВИЛНО НЕПРАВИЛНО

43. ZAKLJUČAK
• Zbog specifičnosti Vašeg radnog mesta
nismo u situaciji da izvršimo praktično deo
obuke iz oblasti BZnR (bar za sada), ali
ostaje obaveza pismenog testiranja (član
12. i 27.Zakon o BZnR).
• Pismeni testovi, iz ove oblasti, biće Vam
dostavljeni elektronskom poštom 30 dana
od prijema ovog Email-a, kada će ova
prezentacija biti nedostupna.