2. ПОТРЕБА ЗА КОДИРАЊЕМ
У брзом свету дигиталне ере, потреба за кодирањем
података постаје неизбежна и кључна за ефикасно
управљање информацијама.
Кодирање података је неопходно за ефикасан пренос
информација.Без обзира да ли се ради о текстуалним
подацима, сликама, аудио или видео записима,
кодирање смањује обим података, што резултује
бржим преносом и бољом оптимизацијом мрежних
ресурса.
Оваква ефикасност је кључна за савремени дигитални
свет, где је брзина преноса података суштинска за
различите аспекте пословања и комуникације.
3. Заштита информација
Са повећањем количине података који се
обрађују и преносе, обезбеђивање безбедности
и заштите тих података постаје критично питање.
Кодирање омогућава шифровање података, што
чини тежим за неовлашћене особе да их
интерпретирају или модификују.
Путем различитих кодова и шифара, кодирање
је есенцијално средство за осигуравањ
поверљивости и целовитости информација у
дигиталном друштву.
4. ПРИНЦИП РАДА МЕМОРИЈЕ
Процес кодирања у савременом рачунарству
дубоко је повезан са начином на који ради
компјутерска меморија.
Да бисмо разумели кодирање, битно је
прво истражити принципе раде меморије,
која функционише према бинарном систему.
5. Бинарни систем и његова улога
Бинарни систем користи два
бита, 0 и 1, као основне
јединице података.
Овај систем је основа за рад
рачунара и кодирање
информација.
Свака вредност, било да је реч о
бројевима, словима или другим
облицима података,
представљена је комбинацијом
0 и 1.
Бинарни систем олакшава рад
меморије и процесора, што је
од кључне важности за
ефикасно кодирање и обраду
информација.
6. Претстављање података у рачунарској
меморији
Меморија рачунара је место где се подаци чувају за
време извршавања програма. Она је подељена на мале
ћелије, познате као бајтови, а сваки бајт може да садржи
осам битова.
Кодирање података у меморији захтева претварање
различитих типова информација у бинарни облик.
Процес кодирања и декодирања стоји на основама
бинарног система и начина на који се подаци смештају и
приступају у рачунарској меморији.
Овај принцип рада меморије је од суштинског значаја за
функционисање компјутерских система и њихову
способност обраде информација.
7. КОДИРАЊЕ ЗНАКОВА И СИМБОЛА
Кодирање знакова и симбола
је суштински аспект у
рачунарском свету,
омогућавајући претварање
текстуалних информација у
облик који рачунар може
разумети и обрадити.
Два значајна концепта у овом
контексту су битовско
представљање карактера и
употреба Unicode-a.
8. Битовско представљање карактера
Битовско представљање карактера је начин на
који рачунари преводе текст у бинарни облик.
Сваки карактер се представља низом битова,
користећи различите кодне шеме.
Најпоузданија и најуниверзалнија кодна шема
за овакво представљање је Unicode.
9. Unicode и његова улога у кодирању
Unicode је стандард за
кодирање знакова и
симбола из свих писама и
система писања.
За разлику од старијих
кодних шема као што је
ASCII, која је ограничена
на 128 карактера,
Unicode омогућава
представљање више од
1.1 милијарди
различитих карактера.
Он обухваа карактере од азбуке латинице, ћирлице и
хиљаде других симбола, шт омогућава представљање
текста на свим светским језицима.
10. КОДИРАЊЕ СИГНАЛА
Кодирање сигнала је кључни процес који
омогућава претварање аналогних и дигиталних
сигнала у облике које рачунари и
комуникациони системи могу разумети и
обрадити.
11. Аналогно кодирање
Аналогни сигнали су
непрекидни сигнали који
преносе информације кроз
варијације у
фреквенцијама,
амплитудама или фазама.
Аналогно кодирање
преводи ове физичке
параметре у електричне
сигнале.
12. Дигитално кодирање
Дигитални сигнали, супротно
томе, су дискретни и преносе
информације облику бинарних
бројева (0 и 1).
Дигитално кодирање укључује
адекватно представљање
аналогног сигнала помоћу
дискретних битова, олакшавајући
обраду и пренос података без
губитка информација.
13. Технике шифровања
Обзиром да постоје две врсте
сигнала: дигитални и аналогни,
постоје и четири могуће технике
шифровања:
● Дигитално у дигитално
● Дигитално у аналогно
● Аналогно у аналогно
● Аналогно у дигитално
14. Модулација
Процес конверзије дигиталних сигнала у аналогне назива
се модулација, док се обрнути процес назива
демодулација.
Уређај који врши конверзију дигиталних сигнала у
аналогне се назива модулатор, док се уређај који врши
конверзију аналогних у дигиталне сигнале назива
демодулатор.
Модулатор се користи приликом слања података кроз
мрежу, демодулатор приликом примања података од
неког другог рачунара на мрежи.
16. ПРЕНОС ПОДАТАКА
Пренос података представља основни аспект у области
компјутерских мрежа и комуникација.
Пренос података почиње генерисањем сигнала који
представљају битове. Битови се затим шаљу кроз
комуникационе медије.
Бауд Рејт: Представља брзину преноса података и мери се
у баудима. Виша бауд рејт значи бржи пренос података.
Протоколи: Дефинишу правила за пренос података. Они
укључују начин упаковања и распаковања података и
начин контроле грешака.
17. Шеме за дигитално кодирање
Четири основне шеме за дигитално кодирање:
1. NRZ (Non Return to Zero)
2. NRZI (Non Return to Zero Inverted)
3. Манчестер (Manchester) кодирање
4. Диференцијано Манчестер
18. Трансмисиони параметри и њихова важност
Пропусна Способност (Bandwidth): Мреже одређује
колико података може протећи кроз њу у јединици
времена. Виша пропусна способност омогућава бржи
пренос података.
Латенција (Latency): Време кашњења између слања и
примања података. Кратка латенција је битна за
реалновремене апликације као што су видео разговори
или игре.
Шум и Интерференција: Могу утицати на квалитет
преноса података. За успешан пренос, потребно је
минимизовати утицај шума и интерференције.
19. Трансмисиони параметри и њихова важност
Дистанца и Топологија Мреже: Између уређаја и
топологија мреже такође утичу на квалитет преноса. Дужа
дистанца може изазвати већу латенцију.
Трансмисиони параметри имају кључну улогу у процесу
преноса података и морају се пажљиво оптимизовати за
постизање ефикасне и пуземне комуникације у мрежама.
Побољшање разумевања и контрола ових параметара
кључно је за изградњу ефикасних и пуземних
информатичких система.
20. ВРСТЕ КОДОВА
Често познат и као Морзеов
азбучни код или CW код,
представља систем кодирања
текста користећи различите
комбинације тачака и цртица.
Ово је метод комуникације
кроз телеграфски код који је
развио Самуел Морзе и
Алфред Вејли Пејли.
(Baudot code) представља
систем кодирања текста
помоћу различитих
комбинација отворених и
затворених контаката на
машинастој тастатури.
Ово кодирање користи
различите шифре за
представљање букви и
симболима.
Морзеов код Бодов код
22. ВРСТЕ КОДОВА
(Binary-Coded Decimal) је
формат кодирања децималних
бројева користећи бинарни
систем.
Ово представља метод
представљања децималних
цифара (0-9) користећи 4-
битне бинарне бројеве.
(American Standard Code
for Information
Interchange) представља
стандард за кодирање
текстуалних информација.
Овај стандард користи
бинарне бројеве (бајтове) да
представи различите знакове,
карактере и команде које се
користе у раду с рачунарима и
другим уређајима.
BCD код ASCII код
24. ВРСТЕ КОДОВА
(Extended Binary Coded
Decimal Interchange Code)
је кодни систем који је развила
IBM за представљање текста и
контролних карактера на
рачунарским системима и
мрежама који се користе
њиховим рачунарским
архитектурама, као што су
System/360.
EBCDIC код
25. ЗАКЉУЧАК
Кодирање је и процес претварања података у тражени формат, за
потребе процесуирања информација.
Кодирање је кључна компонента обраде података, преноса
информација и комуникације у рачунарским системима.
Ове методе не само што обезбеђују ефикасно управљање подацима,
већ и омогућавају интеракцију и размену информација између
рачунарских система и корисника.
Проучавање различитих кодова показало нам је различите начине на
које се подаци могу претставити у компјутерском свету, што је основа
за функционисање свих информатичких система.
Од бинарног кодирања као у BCD коду до стандарда као што је ASCII и
његовог ширег обухватања као што је Јуникод, сваки систем има своје
јединствено место и значај у модерном информационом друштву.
