doc

1. S T U D I J E I Å L A N C I
UDC 821.163.41-14.09:398
TRANSFORMACIJA EPSKOG MODELA U MILIJINOJ PESMI
O ŸENIDBI MAKSIMA CRNOJEVIÃA*
Sneÿana Samarxija
SAŸETAK: Uobiåajeno je zapaÿawe da se meðu usmenim
stvaraocima po originalnom izrazu izdvaja starac Milija. Pe-
vaå o kojem se kroz Poÿešku nahiju širio glas da zna pesme o
ÿenidbi Maksima Crnojeviãa i o Banoviãu Strahiwi mladom
sakupqaåu zadao je najviše nevoqa. Vuk otvoreno priznaje kako
mu se pri dugo išåekivanom susretu sa Milijom „radost okre-
ne na novu tegobu i muku". U kamernom ambijentu, neuobiåaje-
nom za trajawe usmene epike, uz prekidawe stvaralaåkog zanosa
i remeãewe spontanosti improvizacije, tokom više od dve ne-
deqe nastale su samo åetiri pesme. Umetniåka uspelost otvo-
rila im je put do Vukovih antologija, zaintrigirala prevodio-
ce i obezbedila znaåajno mesto u tokovima srpske kwiÿevno-
sti. Osim toga, one savršeno pokazuju sloÿenost odnosa izme-
ðu tradicije i pojedinaåne varijante, isprepletenost kolek-
tivne i individualne komponente usmenog stvaralaštva.
KQUÅNE REÅI: usmena epika, model ÿenidbe, formula-
tivnost, postupak stilizacije, transformacija obrasca.
Uprkos Vukovom „raåunu od junaåki pesama" i upeåatqivom kroki-
ju nepristupaånog, zlovoqnog starca, ostaãe veåita zagonetka kako su
sklopqeni tekstovi Milijinih varijanata,1 od kojih je ÿenidba crno-
gorskog „kraqeviãa" bila dovoqno izazovna za strasti, prkose i ukr-
štaje jednog Laze Kostiãa.
U zbirkama koje je Vuk za ÿivota objavio Ÿenidba Maksima Crnoje-
viãa ima najveãi broj stihova. Kolebajuãi se da li da je svrsta u „sred-
wa" ili „najstarija" vremena, Karaxiã joj je konaånim, beåkim izdawem
* Rad je nastao u sklopu programa nauånoistraÿivaåkog projekta Tehnika i semanti-
ka pripovedawa, koji je organizovan na Filološkom fakultetu u Beogradu. Za ovu priliku
razmotrene su zbirke: V. S. Karaxiã, Srpske narodne pjesme, kw. II, Sabrana dela V. Kara-
xiãa, kw. V, prir. R. Pešiã, Beograd 1988 (Vuk, II); V. Bogišiã, Narodne pjesme iz sta-
rijih, najviše primorskih zapisa, Beograd 1878 (Bogišiã); G. Gezeman, Erlangenski rukopis
starih srpskohrvatskih narodnih pesama, Sremski Karlovci 1925 (ER).
1 V. S. Karaxiã, Srpske narodne pjesme, kw. IV, Sabrana dela V. Karaxiãa, kw. VII,
prir. Q. Zukoviã, 396—397; N. Qubinkoviã, Gubitnici starca Milije, V, Raskovnik,
53—54, Beograd 1988, 139—140.

2. odredio pravo mesto. Doduše, Ÿabqak obavija magla od „pušåanog pra-
ha i olova", dok planina jeåi nakon plotuna Krwa i Zelenka, „bojnih
lubardi" åija kanonada prati promenqivu ratnu sreãu Smiqaniãa, ope-
vanu još u Erlangenskom rukopisu. Ipak, sve ostalo — tip junaka, patos,
tragika i ÿenidbena tematika — bliÿi su zbivawima „do propasti
carstva i gospodstva srpskog"2 nego hajduåiji i uskoåkim åarkama na
Krajini.
Pesma o udesu Crnojeviãa mahom je analizirana u sklopu osobeno-
sti Milijinog pevawa ili su se prouåavaoci zadrÿavali na wenoj
istorijskoj podlozi.3 Postupci kojima je stari guslar nizao epizode i
gradio likove na prvi pogled udaqavaju siÿe od formulativnog epskog
prikazivawa svadbe, nezavisno od ÿenikove pripadnosti odreðenom
„periodu". Ali kada se paÿqivo razmotre sintagmatski nivoi i svi
segmenti teksta, pomaqa se poznata konstrukcija. Wena podudarnost s
antipodnim varijantama osvetqava prirodu i dinamiku usmenih for-
mula, mehanizme estetike istovetnosti i åvrstu sponu izmeðu vekovnog
nasleða i trenutnog nadahnuãa.
1. Elementi obrasca ÿenidbe „sa preprekama"
Dominantan model omiqene epske teme u drugoj kwizi Vukovih
Srpskih narodnih pjesama oznaåava se kao „junaåka ÿenidba sa prepreka-
ma".4 Ovaj obrazac bio je oslonac kazivawima Tešana Podrugoviãa o
svadbama srpskog cara Stjepana i posledweg despota sredwovekovne Sr-
bije. Sliåni elementi uoåavaju se i u sklopu ÿenidbi Kraqeviãa Mar-
ka, Popoviã Stojana, Zmaj Ogwenog Vuka, vojvode Vojina i Iva Crnoje-
viãa iz Erlangenskog rukopisa ili budimskog kraqa meðu bugaršticama.
Po osobenoj stilizaciji, moguãem udelu fantastike, (ne)izvršivosti
postavqenih zadataka i ishodu ovaj se ÿenidbeni tip odreðuje i kao
„junaåka bajka".5 Istovremeno åitav niz pojedinosti širi semantiåki
potencijal epskog dogaðaja ka svadbenom ritualu, kao jednom od obreda
prelaza.6
a) Radwa
Ako bi se epske pesme o ÿenidbama vitezova postavile jedna kraj
druge, uspostavilo bi se fabularno jezgro sa ustaqenim rasporedom
332
2 V. S. Karaxiã, Srpske narodne pjesme, kw. I, Sabrana dela V. Karaxiãa, kw. IV,
prir. V. Nediã, Beograd 1975, 45.
3 Literaturu v. u navedenom izdawu Vukovih Srpskih narodnih pjesama, kw. II, 607.
Pored toga: N. Qubinkoviã, Gubitnici starca Milije, I—V, Raskovnik, 47, 48, 49, 50,
51—52 i 13—54 za 1987. i 1988.
4 R. Pešiã — N. Miloševiã-Ðorðeviã, Narodna kwiÿevnost, Beograd 1984, 112—
113.
5 Isto.
6 M. Deteliã, Mitski prostor i epika, Beograd 1992, 235—247.

3. funkcija:7 izbor (neveste i tazbine); prosidba i prstenovawe; peripe-
tija (uslov izreåen u tazbini); otklawawe, prevazilaÿewe uslova; oku-
pqawe svatova; put (sa eventualnim sukobom unutar svatovske povorke);
postavqawe : rešavawe prepreka (troålani niz moÿe biti proširen
ili redukovan); darivawe mladoÿewe; povratak (sa eventualnim me-
ðusobnim sukobom ili savladavawem dodatne prepreke); sreãan ishod
svadbe.
Ÿenidba Dušanova savršeno predstavqa broj i redosled segmenata,
kao i morfološku crtu svojstvenu bajkama da „odsustvo nekih funkcija
ne mewa raspored drugih".8 U konkretizaciji epskog sklopa neki seg-
menti se šire, neki se gube, ili dolazi do asimilacije uzastopnih eta-
pa razvoja radwe (npr. nakon kataloškog nabrajawa ne prati se put sva-
tovske povorke, Vuk, II, 78; umesto reðawa uåesnika svadbe paÿwa se
usmerava na opremawe zatoånika; ispušta se darivawe u tazbini, Vuk,
II, 28). Teÿište epskog podviga moÿe biti postavqeno u niz neizvrši-
vih zadataka pre izvoðewa neveste (Vuk, II, 28, 78, Bogišiã, 9, 26), ali
odmeravawe veštine i pameti dva svatovska tabora neretko je potpuno
neutralisano. Tada je u prvom planu megdan uklopqen u povratak iz ta-
zbine (Vuk, 87, 92, ER, 188). Okrwene strukture potvrðuju stabilnost
izbora neveste, okupqawa i darivawa svatova (ER, 92), dok se odsustvo
konflikta izmeðu tazbine i zeta popuwava sukobom unutar iste gru-
pe (Vuk, II, 55, Bogišiã, 13). Nezavisno od varijacija kompozicionog
sklopa obavezan je sreãan ishod svadbe, uprkos postavqawu uslova i
pomnom planirawu prepreka. Pored toga, uoåava se postojanost delo-
kruga junaka.
b) Delokrug likova
Kako ÿenidba podrazumeva masovnost scena, obavezna je hiperboli-
zacija broja uåesnika. U krupnom planu predstavqene su samo uloge uo-
biåajene za svadbeni åin. Nezavisno od polarizacije aktera (glavni —
sporedni, aktivni — pasivni, pozitivni — negativni) izdvajaju se:
prosac, mladoÿewa i nevesta, savetodavac, zatoånik (pojedinac ili
grupa) ili zatoåniåki par (otmiåar : spasilac), tazbina (tast, tašta,
šuraci), krvni i duhovni srodnici mladoÿewe (majka, sestra, sestriã,
brat, pobratim), sa uobiåajenom, ritualnom podelom (dever, kum, stari
svat, barjaktar, åauš itd.). Moÿda i zbog toga što je epski obrazac iz-
rastao na arhaiånoj podlozi, mladenci su mahom pasivni. Podloÿni
delovawima neåistih sila, demona i uroka, oni su okruÿeni svojim
bliÿwim i zavisni od wihove zaštite.
Svakom delokrugu svojstvena je veã uoåena fleksibilnost.9 Osim
åiwenice da liku odgovara samo jedna sfera delawa (mladoÿewa, mlada,
333
7 Termin funkcija upotrebqava se prema Propovoj definiciji: „Pod funkcijom
podrazumevamo postupak lika odreðen s obzirom na wegov znaåaj za tok radwe" (V. Prop,
Morfologija bajke, Beograd 1982, 28).
8 Isto, 29.
9 Isto, 86—90.

4. prosac, zatoånik otmiåar), isti akter moÿe obavqati dve funkcije
(mlada = savetodavac, mladoÿewa = prosac = zatoånik spasilac) ili
više uåesnika vrši istovetnu ulogu (mlada + mladoÿewina mati = sa-
vetodavci). Kada je rasporedom etapa radwe neutralisano rešavawe za-
dataka i prepreka, uloga otmiåara pripada nekom iz mladoÿewine po-
vorke i motiviše se neverstvom (kuma i devera, Vuk, II, 56; pobratima,
Bogišiã, 13).
U najveãem broju varijanata umesto mladoÿewe aktivan je wegov za-
menik, kome se dodequju klasiåni epski atributi i podvig. Zanimqiv
motiv prepoznavawa dvojnika, povezan sa izvoðewem neveste, pribli-
ÿava se tematskom krugu bajki o ÿenidbi åoveka ãerkom fantastiånog
protivnika. Iz neprijateqski raspoloÿene tazbine izdvajaju se oba ro-
diteqa, ili samo jedan, pri åemu tast posebnim obeãawem pridobija
zatoånika otmiåara. Na mladoÿewinoj strani, meðutim, potpuno se
eliminiše prisustvo oca, inaåe zanemarqivo meðu junacima „starijih
vremena".
v) Opšte formule (prostor i izbor neveste)
Za epiku bitna lokalizacija radwe istaknuta je i u ovom ÿenidbe-
nom tipu imenovawem aktera. Pravac kretawa svatova jasno je omeðen
taåkama na kojima se „bijele" tastovi dvori i ÿenikova kula. Odreði-
vawe prostora realizovano je u širokom rasponu od opštih odrednica
(put — poqe, gora) do razliåitih vidova konkretizacije. Poseÿe se za
fiktivnom topografijom (Leðan), dolazi do neutralisawa istorijskog
staništa (Jerina — Dubrovnik), anahronizma (Ðurðevi svatovi oku-
pqaju se i vraãaju u Smederevo) ili preklapawa istorije i poezije
(Marko — Prilep). Nezavisno od siÿejnih varirawa, upadqiva je sta-
bilnost formule za naglašavawe udaqenosti dva sveta koja ãe se oro-
diti:10
Na daleko zaprosi ðevojku (Vuk II, 29, 79);
Zaprosio …
Na daleko lijepu ðevojku (Vuk, II, 87);
Podiÿe se …
Preko mora Mletku Latinskome,
Da on prosi lijepu ðevojku (Vuk, II, 92);
Kad se ÿeni …
daleko je prosio d(j)evojku
tri dna hoda priko ravna poqa
åetir dana priko cerne gore
misec dana priko siwa mora (ER, 188).
334
10 M. Deteliã, Urok i nevesta, Beograd 1996, 57 i 73.

5. Smeštawe tazbine preko mora uåestvuje u signalizaciji opasnosti
nadvijene nad svadbenom povorkom. Voda kao osoben tip granice poja-
vquje se i u scenama kada junak susreãe devojku ili je gubi. Marko svoju
izabranicu nalazi na „vodi åatrwi", a dramatiåan preokret nastaje dok
neverni pobratim Zmaj Ogwenog Vuka uvodi nevestu „u Dunaj u tihu
r'jeku".
Prihvatawe izazova i iskušewa istiåe spremnost junaka da svojom
ÿenidbom zadobije epsku afirmaciju ili uåvrsti mesto meðu najodva-
ÿnijim. U istom semantiåkom kquåu hiperbolizuje se povorka svatova i
u woj nabrajaju najslavnija epska imena. Sa istovetnim znaåewem izbor
neveste treba da istakne mladoÿewin ugled.
Da bi devojka postala neåija verna quba, mora zadovoqiti dva kri-
terijuma. Wena lepota (fiziåka) povezuje se sa åednošãu i etiåkim
kompleksom simboliåno zgusnutim u åestitost i status roditeqske ku-
ãe. Epski junak bira porodicu koja mu je po društvenoj hijerarhiji jed-
naka ili pripada višoj lestvici. Otuda uåestalost formule sinovog
pravdawa majci:
Ðe ja naðoh za mene ðevojku,
Onðe nema za te prijateqa;
Ðe ja naðoh za te prijateqa,
Onðe nema za mene ðevojke (Vuk, II, 56).
Åiwenica da kolenoviãi i plemiãi daju devojku indirektno je prizna-
we slave kojom se buduãi zet veã ovenåao. Venåawe dodatno uzdiÿe we-
gov rod i ime, a neretko otvara mawe-više razvijenu epsku biografiju.
2. Milijina pesma u mreÿi formulativnosti
Poåev od etapa razvoja radwe, preko funkcija i delokruga do tip-
ske motivacije izbora neveste, Ÿenidba Maksima Crnojeviãa sadrÿi sve
tradicionalne elemente. Zahtevi epske tehnike ukquåili su i stan-
dardna stilska sredstva (katalog svatova, katalog darova, metaforiåno
obraãawe, hiperbolizacija svatova, gradacije i kontrasti itd.), postup-
ke (komentarisawe, opisivawe), åak i sitnije narativne jedinice (sla-
we/primawe pisma, prokliwawe, simboliåan san sa standardnom funk-
cijom u strukturi pesme). S druge strane, neprekidno se stiåe uverewe
o osobenosti Milijinog spevavawa i varijanti koja se opire podvoðe-
wu pod pravilnost obrasca. Oåigledno je poznavawe usmenog fonda
otvorilo pevaåevom talentu nesluãene moguãnosti kombinovawa struk-
turnih segmenata i formula. Tokom spevavawa lagano se transformisao
polazni ÿenidbeni model.
a) Radwa — razliåito u istovetnom
Prstenovawe i ugovarawe svadbe uvek su iskorišãeni za saopšta-
vawe odreðenog uslova koji se odnosi na sastav mladoÿewinih zvanica.
335

6. Eliminacija uåesnika klevetniåki je usmerena prema najboqim junaci-
ma i obavijena laÿnom brigom da bi upravo oni, usred veseqa, „zamet-
nuli kavgu". Taj zamajac neophodan za konflikt i razvoj radwe u slede-
ãem segmentu se krši, da bi daqi tok svadbe i postavqawe prepreka
razobliåili prave razloge licemerne tazbine.
I u Milijinoj ekspoziciji izreåen je uslov. Pri tom destrukcija
postojeãeg fabularnog jezgra zapoåeta je naizgled nevaÿnim izmenama.
Najpre u ulozi prosca našao se mladoÿewin otac. Sƒm Ivo, a ne wegov
prijateq, kobno uslovqava obe svadbene povorke. Zaslepqen pozleðenom
sujetom, planoviti poglavar ÿeli da unizi ponosnog prijateqa:
Neãe biti qepšega junaka
O mojijeh hiqadu svatova
Ni u tvojih hiqadu Latina
Od Maksima od mojega sina.
Time je pokrenut lanac buduãih tragedija, jer ãe povratkom na Ÿabqak
Ivan spoznati da je osobena zakletva, uslov koji je on liåno postavio
— veã prekršen:
Na Maksima kraste napanule, …
Iza krasta lice pocrwelo, …
Grdnijega u hiqadi nema
Od Maksima sina Ivanova.
Samouverenog kneza i ne pogaða toliko Maksimova bolest, niti
slutwa da je svojom hvalom mogao pokrenuti uroke,11 nego saznawe da ne
moÿe ispuniti zadatu reå. Ta egoistiåna opsesija tiwaãe u wemu kroz
dugo odlagawe svadbe, ignorisawe prijateqa i izricawe zabrane koja
ãutawem obavija prosidbu. Imperativ vladareve reåi produbiãe zaplet
u trenutku dok se cela Crna Gora „na jad slomi" u svatove. Tada ãe se
ponovo aktivirati relacija kršewe — poštovawe uslova, ali ãe se
ukrstiti i dve suprotne taåke gledišta. Latini neãe znati da odliåje
mladoÿewe nosi laÿni junak. Sporazum izmeðu Ivana i starog svata
postaãe kolektivna prevara, prividno ispuwewe nesmotrene hvale. Sa
premeštawem uslova iz aktivnosti tazbine na prosca promene su za-
hvatile i motivacijski kompleks. Dok se u klasiånoj ÿenidbi uslov po-
tvrðuje kao posledica promišqenog delawa, Milija predstavqa Ivano-
vu nepromišqenost kao uzrok zapleta i remeãewa ravnoteÿe. Vaÿnost
tog iskoraka pevaå ãe propratiti komentarom:
No išteti Ivan na pohodu:
Ide mudro, progovori ludo.
Inverzija je zahvatila i drugu komponentu uslovqavawa iz ÿenid-
benog modela. Uobiåajen pritvorni razlog tazbine postao je zastrašuju-
ãa izvesnost u Ivanovoj ispovesti:
336
11 T. R. Ðorðeviã, Maksim Crnojeviã — ureåen, Beleške o našoj narodnoj poeziji,
Beograd 1939, 99—101.

7. Ja se bojim kavge preko mora.
Stopqena sa funkcijom deverovog zloslutnog sna, formula o svatov-
skim kavgama dobila je proroåko znaåewe:
Ja se bojim kavge meðu braãom,
Moÿe jada biti na vesequ.
Inicijalna situacija postavqawa i kršewa uslova pokrenula je
i u Milijinoj transformaciji modela delokrug savetodavca. Naizgled
usklaðena s automatizmom podele uloga, funkcija pripada ÿenikovoj
majci. Ali wene reåi nisu usmerene ka sinu, niti su izreåene zbog si-
na. Ona prvenstveno dela i zbori kao Ivanova quba, jedina kadra da
poglavaru saopšti ono što drugi ne smeju. Åak i kada pomene sinov
udes, mati više brine o reakciji Ivanovoj, uzdajuãi se ne samo u adam-
ski rod prekomorskih prijateqa nego i u istinu jaåu od etike: „Svak se
boji muke i nevoqe."
Ophoðewe roditeqa, koji su krvqu i delokrugom (prosac; savetoda-
vac) najuÿe povezani sa mladoÿewom, iskquåuje Maksima iz radwe. Ti-
me, neosetno i uverqivo, narasta ona razorna usamqenost junaka, koja
ãe ga obavijati tokom svatovskog šenluåewa, umesto poåasti prekriti u
tazbini i kulminirati u krvavom preokretu.
Meðutim, monolog savetodavca posluÿio je Miliji za razvijawe
formule uobiåajeno smeštene u inicijalnu poziciju. Pomerena iz eks-
pozicije ka zapletu, objektivna konstatacija naratora postala je emo-
tivno intoniran iskaz. U wega je uklopqen osoben signal slutwe, gra-
dacijski uveãavane do „sretaoštine" sa duÿdevim laðama.
Spojivši dva tipa uvodnih formula,12 Milija je naznaåio aktere i
za fabulu bitnu relaciju blizu—daleko:
Podiÿe se Crnojeviã Ivo
Te otide preko mora siwa…
Da on prosi lijepu ðevojku
Za Maksima za sina svojega.
Naredno podseãawe na ove okolnosti, šireãi prostorne odredni-
ce, prerasta u prekor:
Kud te sila slomi preko mora
Nadaleko åetr'est konaka,
Preko mora, da ne vidiš doma!
Ni bez jada dovedeš ðevojku!
Uklopqene u monolog zabrinutog Ivanovog sestriãa, iste reåi imaju
prizvuk razboritog upozorewa:
337
12 M. Deteliã, Urok i nevesta, 143—146, 149—150.

8. A daleko kosti zanijeti
Braãi našoj preko mora siwa
Preko mora åetr'est konaka …
Ja se bojim kavge meðu braãom,
Moÿe jada biti na vesequ.
Ista formula biãe ponovqena i treãi put, pre no što se svatovi
sa laÿnim mladoÿewom otisnu preko morskog prostranstva. Gordi vla-
dar, svestan da mu se krišom podsmeva i plemstvo i puk, javno ãe pri-
znati nemoã pred sudbinom, åiju je naklonost izgubio. Pokušavajuãi da
i wu prevari, kao i prekomorske prijateqe, Ivan zamewuje Maksima
Milošem, a monolog zapoåiwe:
Mi hoãemo preko mora siwa
Preko mora åetr'est konaka.
Broj koji oznaåava razdaqinu izmeðu Ÿabqaka i Mletaka, veoma
åest i u Bibliji, sugeriše završetak jednog ciklusa, wegovo uništewe,
sveopštu promenu. U arhaiånim predstavama vezuje se posebno za kult
mrtvih. Tek nakon 40 dana duše umrlih nalaze spokoj na onome svetu,
kao što je i za novoroðenåe 40 dana presudan period tokom kojeg pod-
jednako pripada ÿivima i senima predaka. Ponavqawem proširenog
hronotopa Milija je aktivirao kompleksnu simboliku broja „slutwe,
pripreme, kušwe ili kazne".13 Razvoj dogaðaja potvrdiãe svako pojedi-
naåno znaåewe, jer nijedan uåesnik neãe biti pošteðen iskušewa i
ispaštawa. Breme krivice koje je Ivan zasluÿeno poneo uveãavaãe sa-
veti wegove qube, pomirqivost sestriãa, oholost najlepšeg svata, pa-
sivnost oãušnutog sina, razoåarawe i kletva hude neveste.
Za razliku od prvog monologa savetodavca, okrenutog prošlosti,
drugi monolog Ivanove qube usmerila je ka buduãim zbivawima formu-
la pisma iz tazbine. Zapoåeti procesi transformacije zahvatili su i
ovaj segment, ne umawujuãi pokretaåki impuls koji inaåe daje radwi.
U „klasiånom" obrascu ÿenidbe sa preprekama pismo iz tazbine
stiÿe neposredno nakon prosidbe, da bi se otklonio zlonameran uslov.
Mladoÿewu obaveštava ili sama nevesta ili punica. Milija je ovoga
puta divit i hartiju stavio u ruke samom mletaåkom duÿdu. Sastavqena
nakon desetogodišweg ãutawa, uvredqiva, sitna kwiga upuãena je pro-
scu. Iako ima istu funkciju, jer podstiåe svadbene pripreme, wen
smisao je u potpunoj inverziji sa segmentom ÿenidbenog modela. Pi-
smo, modifikovano sledom dogaðaja, ne skreãe paÿwu na pritvornost
tazbine, ne raskrinkava zaveru i ne podstiåe kršewe uslova. Naprotiv.
Duÿdev prekor i savet Ivanove qube otvoriãe prostor za novi nalet ju-
nakove taštine. Prekršeni uslov biãe realizovan kao prevara, kojoj
pribegava mladoÿewina strana.
Uobiåajen sintagmatski par segmenata — pozivawe i okupqawe
svatova — naizgled nije pretrpeo ni najmawe izmene. Katalog lokalnih
338
13 J. Chevalier — A. Gheerbrant, Rjeånik simbola, Zagreb 1983.

9. crnogorskih junaka, meðutim, pokazuje jedno nesvakidašwe odstupawe
ne samo od ÿenidbe sa preprekama nego i od obredno-obiåajnog kodek-
sa. Takav postupak mogao bi se dovesti u vezu sa prirodom usmene im-
provizacije, sa brzinom spevavawa zbog koje dolazi do ispuštawa ne-
kih detaqa. Detaq, ipak, nije zanemarqiv. Pri nabrajawu zvanica Mi-
lija je prednost dao buduãem laÿnom mladoÿewi, dodelivši mu poåast
starog svata. Sledeãi je pozvan Ivanov sestriã, kao dever uz devojku.
Nakon toga umesto podele uloga meðu svatovima prednost je data wiho-
vom broju i izgledu. Time je iz svadbe iskquåen — kum. Uputivši se
zlokobno udaqenom ciqu bez vaÿnog, htoniåki markiranog sudeonika,14
cela svadbena povorka ostala je bez zaštite i posrednika izmeðu ÿivih
i predaka. Zato se put morao okonåati kao odlazak na onaj svet.
Eliminacija ÿreca medijatora, koji osigurava „produÿetak roda
kroz novostvorenu porodicu",15
olakšala je destrukciju delokruga mla-
doÿewe i zatoånika. Milija je ovaj preokret izveo povezujuãi elemente
epske pesme i bajke. Prerušavawe stopqeno sa tipskim crtama laÿnog
junaka pripremilo je i epsku detronizaciju Miloša Obrenbegoviãa,
iako je izdvojen kao „glavni junak" meðu Crnogorcima. Wegov sporazum
sa Ivanom osobeno je udvajawe ÿenidbenog uslova. U wemu ãe se uåvr-
stiti predstojeãi konflikt, dodatno relativizovati kategorije svoje —
tuðe i sveobuhvatno razoriti tkivo sreãno okonåane ÿenidbe.
Uticaj polazne konstrukcije sa prevazilaÿewem antagonizma izme-
ðu kuãa koje ãe se oroditi nije mogao biti u potpunosti neutralisan.
Svest o Latinima, „starim varalicama", i automatizam postavqawa
prepreke/zamke zatvorio je vrata tazbine baš kada „zeman doðe" za po-
vratak:
Na kapiji åetiri xelata,
Dva Arapa i dva Latinina
Krvave im ruke do ramena
I ostrice sabqe do balåaka.
Statiåna, sablasna scena, meðutim, neãe imati nikakvog znaåaja za raz-
voj radwe, nego ãe uveãati višeznaånost ostalih pojedinosti. Åitav
obred prelaza smešten je izmeðu kapija dva grada, kao simboliånog me-
sta prelaza iz jednog stawa u drugo, iz jednog sveta u drugi. Poput åeti-
ri biblijska jahaåa ili åetiri anðela uništewa, Milijini xelati su-
gerišu sveukupnost sveta i wegovu prolaznost. Åak i neizreåene boje
uåestvuju16 u semantiåkom kompleksu: crno (Arapi) — belo (Latini),
crveno (krv) — zlatno i zeleno (balåak). Zaklopqena latinska vrata
pripremiãe atmosferu za nizawe pravih prepreka, koje je Milija pome-
rio i postavio u darivawe mladoÿewe. Prvi put, ukratko, sƒm duÿd
obeãava darove kada se prosac pohvali Maksimovom lepotom. Drugi put
339
14 V. Åajkanoviã, Mit i religija u Srba, Beograd 1973, 162.
15 R. Ivanova, Svadba kao sistem znakova, Kodovi slovenskih kultura, 3, Beograd
1998, 8.
16 Rjeånik simbola.

10. darovi se postavqaju kao uslov pri preoblaåewu laÿnog ðuvegije. Raz-
vijeni katalog latinskih poklona treãi put usporava radwu, ali se ti-
me naglašava znaåaj koji ãe imati u raspletu. Paralelno sa spoqa-
šwim planom svaki raskošni dar gradacijski ãe uveãavati uzavrelost
i unutarwu buru koju proÿivqava nemi posmatraå:
Maksim gleda jade isprijeka,
Isprijeka, ali poprijeko.
Da su mletaåki pokloni nepremostiva prepreka izmeðu samih cr-
nogorskih svatova, potvrdiãe trenutak sveopšteg demaskirawa pred otvo-
renim kapijama Ÿabqaka. Tu, na svom, daleko od duÿdevih dvora oni ãe
se meðusobno „… darivati darom / A winijem darom nemilijem, / Iz
pušaka crnijeh krušaka".
Iako je ostao stabilan redosled funkcija, transformacija modela
oslawala se na drugaåije postavqen uzroåno-poslediåni odnos i smi-
sao pojedinih epizoda. Tako se prevara, u savršeno sprovedenoj inver-
ziji pokretaåkih impulsa radwe, razotkriva na kraju ÿenidbe, a ne na
wenom poåetku. Postepeno uveãavan lanac izmena obrasca razgraðuje
uobiåajeno delawe glavnih aktera svadbe. Kako se niz dogaðaja privodi
završnici, osa konflikta formira se izmeðu laÿnog mladoÿewe, ne-
veste i zamewenog ÿenika. Aktivirawe svakog ålana uspostavqenog tro-
ugla usloÿwava i kompleks tragiåke krivice junaka.
Kršewe zabrawenog kontakta sa mladom nije Milijina novina, jer
je ovaj segment obavezan upravo u svadbenim pesmama sa sukobom unutar
iste epske grupe. Obrt tada nastaje sluåajno, a posledica je (prevreme-
nog) skidawa nevestinskog vela:
Dunu vjetar u poqu široku,
Te podiÿe duvak na ðevojci,
Ukaza se lice u ðevojke,
Viðe lice duÿde od Mletaka.
Od muke ga glava zabolela
(Vuk, II, 56).
Moÿe se dogoditi da nesmotreni gest poåini i sam mladoÿewa:
Ukaÿi mi, pobratime, tvoju mladu vjerenicu!
Wega ti je despota huda sreãa nauåila:
Koprenu je dignuo Barbari sa b'jela lišca.
Kad je Turåin vidio lišce Barbarino
Bješe ti ga Turåina we lepota primamila.
(Bogišiã, 13).
Åak i u okolnostima kada zatoånik, poput Miloša Vojinoviãa, dosled-
no i bez poÿude prepoznaje ujakovu suðenicu, kontakt je usmeren od sva-
ta ka nevesti. Milijina Latinka postupa drugaåije. Doduše, weno po-
našawe je motivisano višestruko. Kao strankiwa ona ne mora biti
340

11. upoznata sa svadbenim kodeksom tuðe sredine. Ali to nije presudno.
Lepota zbog koje se raða boÿanska zavist i greh smrtnika posledwi put
u Milijinoj pesmi trijumfuje nad razumom. Od lepote i utiska pokre-
nutog lepotom zaštite nema, tu je nemoãno tkawe koprene:
Na oåi joj zlatali marame,
Rijetke su, te kroz wu viðaše,
Ja kad viðe kowa i junaka,
Prevari se, zanese je pamet,
Te usturi zlatali marame,
A otkriva oåi obadvije,
A pruÿa mu ruke obadvije.
Zadivqena Miloševom pojavom na doratu, nevesta je jedina koja još
uvek ne zna za prevaru. Kada svekar konaåno i woj otkriva istinu, La-
tinka postaje aktivni sauåesnik sveopšteg stradawa.
Zamewujuãi mladoÿewu, Miloš Obrenbegoviã se obreo u razore-
nom delokrugu „klasiånog" zatoånika. Iako ãe se u završnici on i
Maksim postaviti jedan prema drugom kao zatoåniåki par, granica de-
lokruga je poništena. Pred Latinima laÿni mladoÿewa je zaštitio
Ivana Crnojeviãa i wegovu reå. U povratku, kada ponovo bude spor-
no Ivanovo ispuwewe obeãawa, Miloš dobija svojstva zatoånika — ot-
miåara. Iskoristivši Maksimovo odsustvo iz povorke, on poigrava
kowa:
Do ðevera Jovan-kapetana,
Ðevojke se rukom dofatio.
Svoje pravo na Ivanovu snahu Miloš ãe bez ustezawa glasno izreãi:
Ðevojka je mene poklowena,
Poklonio i otac i majka,
Poklonila oba brata wena.
U sveopštoj usplamteloj raspravi oko darova sporna postaje jedino
tanana košuqa namewena ðuvegiji.17 Pošto joj je oduzeta, nevesta kle-
tvom doziva Maksima. Wegovo pojavqivawe na epskoj sceni i u epskom
zamahu ponovo predstavqa iskorak iz tipskog delawa:
Kad dopade dijete Maksime,
Na Miloša bojno kopqe pušti, …
Miloš pade, a Maksim dopade,
Koliko mu krvce ÿedan bješe,
Manu sabqom, ods'jeåe mu glavu,
Pak je vrancu baci u zobnicu,
A ðevojku ote u ðevera.
341
17 Z. Karanoviã, Svadba i dar ili dijalog koji traje, Dometi, 1992.

12. Inaåe redukovan dvoboj biãe ponovqen iz perspektive samrtnika, koji
ÿivotom iskupquje (neispuwen) zadatak u svadbenom ritualu:
Nije tebe Maksim poginuo,
No kad doðe na kowu pomamnu,
Te izgubi vojvodu Miloša,
Pak ðevojku ote u ðevera.
On pobjeÿe ka nesreãnoj majci.
Izmene koje su se od segmenta do segmenta sabirale kulminiraju u
završnici. Svadbena povorka transformisaãe se u neumoqiv bratoubi-
laåki pokoq, svadbene pesme smeniãe lelek, do neprepoznavawa iskasa-
pqenih svatova. Slika ÿabqaåkog poprišta na koje pada tama zastra-
šujuãi je kontrast svadbenih åadora obavijenih jutarwom izmaglicom,
koje razgledaju Ivo i wegov sestriã. I kada Bog Ivanu usliši molbu,
te se „razvedri poqe", skrhani poglavar sagledaãe rezultat sopstvene
gordosti. Ne više tamo nego ovde i još bliÿe u wemu samom trijumfu-
je smrt. „Od Ÿabqaka do Cetiwe vode" oni kiãeni, razgaqeni svatovi,
puni muške snage i epske lepote postaju „polomqeni kowi i junaci".
Omeðena jekom plotuna i jecawem samrtnika svadbena povorka nije pre-
vazišla granicu ÿivota i smrti, ona je iz ÿivota prešla u smrt. U
tom trenutku postaje potpuno jasno zbog åega je Milijin opis svadbenih
priprema više asocirao na kosovsko razbojište nego na ÿenidbeno ve-
seqe.
U novouspostavqenom odnosu modifikovanih segmenata zamah iz-
graðenog „antiobrasca" nije se mogao lako zaustaviti. Nova siÿejno-se-
mantiåka konstrukcija dobila je nesvakidašwi epilog. Dok je himniå-
na intonacija finalne formule Ÿenidbe Dušanove posloviåno afir-
misala rodbinske veze, nerealizovana svadba sunovratila se u suprot-
nom pravcu. Maksim Crnojeviã, jedini izdanak loze, postaje simbol
negirawa porekla i plemena, domovine i vere. Turåeãi se, on koji je
izgubio sve, ide i korak daqe, podastiruãi sopstvenu zemqu mletaåkom
harawu i prepuštajuãi sopstveni narod osmanlijskoj sabqi. Horizont
znaåewa uspostavqen inicijalnom formulom (daleko — tuðe — nepri-
jateqsko — strano),18 pomerao se sa svakim izmewenim elementom, da
bi na kraju buknuo kao meðusobni obraåun crnogorskih plemena i unu-
tarwi razdor junaka.
b) Junaci, maske i dvojnici
Koherentnost Milijine varijante proizilazi iz åiwenice da je
transformacija zahvatila sve nivoe teksta. Mada sintagmatiåka osa je-
zgra nije raznizana, inverzije i modifikacije odrazile su se na seman-
tiåkom planu, posebno u kategoriji delokruga junaka. Konkretno delova-
we aktera delimiåno se oslonilo na stabilnu atribuciju i tipizirane
342
18 M. Deteliã, Urok i nevesta, 61.

13. pozicije. O tome svedoåi veã pomenuto uvoðewe oca kao prosca, preu-
smeravawe lika majke savetodavca, suåeqavawe perspektive savetnika,
pozicija laÿnog mladoÿewe ili raspoluãenost sfere zatoånika otmi-
åara.
Karakterizacija junaka, pri tom, ostvarena je na više naåina. Oni
se ispoqavaju u meðusobnim odnosima, kroz neposrednu akciju, ali i
osobenim prikrivawem sopstvenih emotivnih stawa. Komentarisawe
svih postupaka sprovedeno je i iz unutarwe perspektive teksta i po-
sredstvom eksplicitnih Milijinih procena.
Osobine koje inaåe krase tipske crte pozitivnih junaka pokazuju se
u novom kontekstu kao sastavni deo liåne tragiåke krivice. Vladareva
reå je neprikosnovena — ne poriåe se. Ivan je ishitreno daje dva puta
i oba puta je mora prekršiti. To, meðutim, ne znaåi da je lišen sujete
i obdaren åovekoqubqem. Naprotiv. Verna quba i razborit sestriã
podreðeni su autoritetu starešine. Protivqewe izboru tazbine dolazi
prekasno, kao i Jovanovo upozorewe. Prvi put devojka je veã isproše-
na, drugi put sva je zemqa okupqena u svadbenom vesequ. Samouveren
Miloš Obrenbegoviã lako odbacuje poziciju starog svata i prihvata se
opasne uloge. Wega istovremeno senåe dve opreåne reakcije. Upkos po-
trebi za neprekidnom afirmacijom (pa i dominacijom), Miloš je prvi
koji pomišqa na Maksima. Ali ni on, kao ni svi ostali, ne razgovara
sa Maksimom. Miloš o Maksimovoj unutarwoj drami progovara preko
posrednika:
I zadaj mi Boÿju vjeru tvrdu,
Za Maksima za tvojega sina,
Da Maksimu ÿao ne uåiniš,
Na vesequ ðe ga sad poturaš.
Sa zlosreãnim ðuvegijom saoseãa samo tanana Latinka. Moÿda zbog
toga što joj je samoãa poznata, prepoznaje i tuðu patwu. Ipak, ni ona se
ne obraãa mladoÿewi, veã polazi od wegovog udesa da bi prekorila
svekra:
Rašta svekre? da od Boga naðeš!
Ako su ga kraste ištetile,
Ko je mudar' i ko je pametan,
Tome, svekre, vaqa razumjeti,
I svak moÿe muke dopanuti;
Ako su ga kraste našarale,
Zdrave su mu oåi obadvije,
Srce mu je baš koje je bilo.
Vrlina koja krasi nevestu biãe Latinkin greh, jer neãe dopustiti da
zalog deviåanstva i odanosti pripadne strancu. Ona se, zapravo, jedina
direktno obraãa Maksimu i „grdno progovara". Skrivajuãi sopstvenu
ogoråenost i nemoã, neãe ni slutiti kakvom ãe brzinom da se ispune
straviåne reåi, povlaåeãi u ponor ne samo ÿenika nego sve sa kojima je
povezan.
343

14. U tuðem svetu i otuðeni meðusobno svi Milijini junaci nose pe-
åat samoãe. Rawivost skrivaju gotovo istim postupcima. Onako kako
duÿdeva mezimica prokliwuãi Maksima maskira sopstvenu pozleðe-
nost, Ivan ãe rawenu sujetu zaodenuti zakletvama. Postavqajuãi meðu
Latinima uslov i uzdiÿuãi sinovu lepotu, on podriva prijateqev po-
nos. Reakcija je istovetna, jer duÿd uzvraãa:
Ako l' tako to ne bude, prijo,
Hoãeš doãi, al' ãeš grdno proãi.
Suoåen sa Maksimovim „pocrwelim" licem, suoåen sa sopstvenom gre-
škom, Ivan ãe pokajawe prikriti pretwama:
Ni sam bio, ni sam je prosio;
Ko mi doðe, da mi je åestita,
Ÿivu ãu mu oåi izvaditi.
Dok opravdana strepwa i pritajen strah od posledica unose u Iva-
na nemir, on ãe po ustaqenoj formuli planuti, prokliwuãi najpre se-
striãa („Wega kara i qute ga kune"), a zatim i snahu („K sebe ruke, obje
ti otpale! / Pokri oåi, obje ti ispale!").
Na sliåan naåin se iza oslovqavawa, idioma i poslovica zaklawa
superiornost ÿenskih likova. I quba i snaja prekorno se osvrãu na
postupke koji nisu primereni Ivanu kao „gospodaru" i „milom sve-
kru": „Gospodare, da od Boga naðeš!" : „Rašta, svekre? da od Boga na-
ðeš!" Pri tom crnogorska plemkiwa ima više takta i iskustva:
Gospodaru, Crnojeviã-Ivo!
Kog' su qube došle sjetovale,
Koga došle, koga li ã' odsele,
S dugom kosom, a pameãu kratkom?
Zanimqivo je da se junaci govorom skrivaju, a demaskiraju ãuta-
wem, smehom i suzama. Zabrinutost za zemqu, strepwa i slutwa ispoqa-
vaju se u Jovanovom nemom razgledawu svatova sa istim intenzitetom
kao simbolika saopštenog sna. Jad, nezadovoqstvo i nemoã progovaraju
iz tišine kojom je obavijen Maksim. Smeh ãe usred Ivanove kule odjek-
nuti pred pozivawe Crnogoraca i pred zamenu mladoÿewe. Smeh ãe bi-
ti posledwe Miloševo oglašavawe pred pogibiju: „Grohotom se Ivan
nasmijao" / „Grohotom se, brate, osmjenuo" : „A da viðe vojvoda Milo-
še, / Grohotom se junak nasmijao".
Suzama ãe duÿdev brat ispratiti sinovicu, ne sluteãi da oplakuje
udes qubimice, kao što ãe suze obliti Ivanovo lice kada u samrtniku
prepozna sestriãa: „Al' eto ti starca Jezdimira… / Roni suze niz go-
sposko lice" : „Viðe Ivan, pa suze prosipqe".
Takoðe jaåe od reåi pokreti tela otkrivaju oseãawa. Miloš pruÿa
ruku ka Latinki, ona sa istom ÿudwom podiÿe zar. Naåin na koji ãe
344

15. Maksim pogubiti laÿnog mladoÿewu mnogo jaåe od dugog monologa is-
poqava mrÿwu i akumuliran gnev.
Odelo je takoðe u sluÿbi maske. Raskošna svatovska odora treba da
postidi tazbinu, koja neãe znati da „zlatno perje" i „åekrkli åelenka"
krase laÿnog mladoÿewu. I dva su pisma prividno napisana zbog de-
vojke. Prvo, puno pogrda, zahteva odluku, svadbu ili raskid veridbe.
Duÿd ãe wime reagovati na omalovaÿavawe vlastite gospoštine. Dru-
gim zlosreãni Maksim vraãa devojku ocu — neudatu. Ali on, zapravo,
nesuðenom tastu, tuðinu, ispisuje samoispovest, priznawe sopstvenog
beznaða i hude odluke.
Aktivirawe paralelizma na svim nivoima teksta omoguãilo je Mi-
liji da likove izgradi u parovima, kao svojevrsne dvojnike. Takav po-
stupak koristio je oåito pri modifikaciji drugih fabularnih sklopo-
va, što je uoåeno u odnosu izmeðu derviša i Strahiwiãa. Dvojnici se
istiåu i meðu epizodnim junacima, koji višestruko i višeznaåno pri-
padaju suprotnim stranama. Tok svadbe uokviren je pojavom dva starca:
„Pa prizovi starca Nedijeqka, / što mu b'jela prošla pojas brada" :
„Al' eto ti starca Jezdimira, / Bijela mu prošla pojas brada".
Na bedemima Ÿabqaka stari tobxija bez reåi oglašava pokret po-
vorke. U tazbini, pred povratak, posledwim darom zeta ispraãa ostare-
li duÿdev brat. Mada su istovetno opisani, Nedijeqko i Jezdimir
formiraju skup suprotnosti. Ivanov podanik, ratnik, predano åuva to-
pove i xebanu. Latin, usamqeni plemiã bez poroda, ne skriva qubav
prema bratanici. Tako dve starine simboliåno povezuju opreåne prin-
cipe. Krhko i varqivo åovekovo trajawe razapeto je upravo izmeðu ta
dva pola, od kojih jedan poništava ÿivot, a drugi oplemewuje posto-
jawe.
Ostale dvojnike iz Ÿenidbe Maksima Crnojeviãa spajaju iste ili
sliåne reåi, isto ruho, istovetan delokrug i podudarna prostorna po-
zicija. Ali „wihove sudbine nisu samo paralelne, one se takoðe me-
ðusobno dopuwuju".19 Zapravo, kontrast postaje naglašena komponenta
sparivawa. Iako se ne sreãu, Maksimova majka i nevesta zagovornice su
istog, višeg etiåkog naåela delawa (starost/mladost). Maksim i Mi-
loš dele obeleÿja mladoÿewe (ruÿno, slabo/lepo, jako). Ivan i Jovan o
buduãnosti i prošlosti razgovaraju na vrhu gradskih bedema i usred
poqa, ogrezli u krvi (starost, ishitrenost, bezumqe/mladost, razbori-
tost, mudrost).
Istovetni postupak udaqava i meðusobno pribliÿava i aktere epi-
loga. Sa novim imenom u tuðu veru i u tuðinu Ivanbegoviã je poneo ne-
probojnu mrÿwu. Samotnik, usred puste zemqe, odbacuje poreklo i pre-
ti rodu. Nasuprot wemu, Obrenbegoviã se svesno ÿrtvuje da bi spreåio
prolivawe bratske krvi. Jalovost Maksimovog trajawa naglašava i sam
sultan kada Miloševom bratu poklawa „krasnu zemqu, što je qepše
nema".
345
19 J. Deretiã, Ogledi iz narodnog pesništva, Beograd 1978, 86.

16. Kao što je nijansirawe pravog i laÿnog ÿenika kompleksno zahva-
tilo tri delokruga (mladoÿewa, zatoånik spasilac, zatoånik otmiåar),
tako je veoma sloÿena postala i uloga savetodavca. Quba i sestriã
usmereni su ka Ivanovoj odluci. Oni reaguju sliåno u razliåitim eta-
pama razvoja radwe, ali su wihovi stavovi i podudarni i opreåni.
Prekor zbog izbora tazbine quba izriåe odmah nakon prosidbe, a Jovan
posledwim monologom povezuje uzrok sa posledicama tragedije:
Moj ujaåe, Crnojeviã Ivo!
Åim si mi se tako ponesao:
Ili snahom, ili svatovima,
Il' gospodskim darom prijateqskim.
S goråinom sroåena pitawa slovenske antiteze ostaju bez odgovora, jer
je to trenutak Ivanove samospoznaje. Ne više vladar, nego prvi put i
otac, on strahuje za sina i traÿi ga po razbojištu. Plamiåak nade zga-
snuãe potpuno kada stari Crnojeviã shvati da jedinca više nema, iako
je izbegao opštem pokoqu.
Tu, nad leševima, ropac samrtnika zatvoriãe krug neminovnosti,
davno nasluãene u qubinom prekoru:
Kud te sila slomi preko mora …
Preko mora da ne vidiš doma!
Ni bez jada dovedeš ðevojku!
Iako su se sudovi savetodavaca preklopili na poåetku i kraju
svadbenog toka, Ivanova quba i sestriã zastupaju suprotna mišqewa.
Dosledno poklapawe stavova inaåe bi vodilo ka raskidu veridbe i neu-
tralizaciji konflikta neophodnog za razvoj radwe. Zato je Milija opreå-
nošãu saveta Ivana postavio u konfliktnu situaciju: „Imaš na što
svate pokupiti / Rekao si hiqadu svatova / Danas kupi i hiqade dvi-
je" : „Molim ti se, a qubim ti ruku, / Da rasturiš u poqu svatove, /
Nek svatovi svaki domu ide".
Zanimqivo je da ãe se Ivo prikloniti razmišqawu „ÿenske stra-
ne", jer quba govori ono što gospodar ÿeli da åuje. Crnogorski pogla-
var oglušiãe se o sestriãevu molbu, iako ona prednost daje višim in-
teresima, sudbini zemqe i drÿave. Unutarwa borba traje u Ivanu tokom
cele pesme. On pokušava da se razabere u sopstvenom „tamnom vilaje-
tu". I kada iz wega na tren izaðe, donoseãi odluku, korak ãe uvek biti
pogrešan.
Raspoluãenost izmeðu dva kajawa, veåita dilema i zamka izbora,
svojstvena je i Maksimu. On ãe u kontekstu porodiåne hijerarhije sop-
stvenu pasivnost poneti kao tragiåku krivicu. Osmelivši se na akci-
ju, wom ãe poništiti sopstveno biãe i sve vrednosti na kojima poåiva
wegov svet. Zapravo dvojica Crnojeviãa åine svojevrstan tip dvojnika.
Za razliku od sina, otac je povezan sa svim uåesnicima dogaðaja. Mak-
simova fiziåka prisutnost na epskoj sceni upadqivo naglašava wegovu
346

17. potpunu izolaciju, koja prevazilazi i tabuisano ponašawe mladoÿewe
tokom svadbe.
Kontrast upotpuwuje i pokretqivost junaka. Maksimova akcija ubr-
zava rasplet, ali se samo Ivanovo delawe poklapa sa svim etapama si-
ÿea. Osim horizontalne putawe (Mleci — Ÿabqak — Mleci — Ÿa-
bqak) uspon i krah gordog Crnojeviãa omeðila je i osobena vertikala.
Od razmetqivog gospodara koji s vrha bedema posmatra silu i lepotu
okupqenih svatova, Ivan se transformiše u bespomoãnog starca, slo-
mqenog usred krvavog poqa, zanemelog ukraj kapija prestonice. Vremen-
ski razmaknuto wegovo viðewe Ÿabqaka takoðe åini kontrast. Sjaj „sr-
åali penxera" i belinu dvora prekriãe razorna tama. Izmeðu latin-
skih dveri i vrata Ÿabqaka, izmeðu visoke kule i leševima prekrive-
nog poqa smešten je pad vladarske kuãe Crnojeviãa. Za razliku od pr-
stenasto ocrtanog prostora klasiånog ÿenidbenog modela, Milija je
pred kapijama rodnog grada, posledwom taåkom susreta, ostavio nedovr-
šene putawe oca i sina i pustio ih da se nepovratno mimoiðu.
v) Lokalne formule — „opet to, malo drukåije"
Uslovqen prirodom usmenog stvaralaštva i neposrednim kontak-
tom sa publikom, epski pevaå obraãa se slušaocima naroåito pri za-
poåiwawu i završavawu pesme. Guslarevu vezu s auditorijumom otkri-
vaju i sugestivni komentari tokom „objektivnog" nizawa dogaðaja. Za
uåestalost Milijinih iskaza u strukturi varijante mogla bi se izdvoji-
ti dva razloga. Bez odgovarajuãeg okruÿewa, pevaå se spontano åešãe
obraãao svom jedinom slušaocu zapisivaåu. Ali takav postupak mogao je
proizilaziti upravo iz stvaralaåkog procesa transformacije fabular-
nog jezgra i uspostavqawa osobenog sklopa varijante. Sluteãi koliko se
udaqava od uobiåajenog toka junaåke ÿenidbe, Milija je intenzivnije od
drugih pevaåa komentarisao sled dogaðaja, postupke i kob svojih junaka.
Moÿda zato nije sluåajno što je svako odstupawe od tradicionalne she-
me propratio sugestivnom replikom. One su, jedna za drugom, najavqi-
vale da ãe radwa imati neoåekivane obrte:
„Ide mudro, progovori ludo" — prosac izriåe uslov u tazbini;
„Oåi mu se odmah otimaše, / Te Maksima pogleduje sina. / Ta da
vidiš jada iznenada!" — saznawe da je uslov prekršen;
„No da vidiš jedne ÿenske strane" — prekor zbog izbora devojke,
„na daleko";
„Sve se na jad slomi u svatove" — pozivawe/okupqawe svatova;
„No da vidiš jutru na uranku… / Najviše se oåi otimahu / Na ki-
ãene u poqu svatove" — upozorewe na moguã sukob;
„Te Maksima jandal oãušnuše" — zamena mladoÿewa, prevara kao
ispuwavawe uslova;
„Quta guja (guja ãe ga udrit)" / „Maksim gleda jade isprijeka / Is-
prijeka, ali poprijeko" — darivawe (nizawe buduãih prepreka);
347

18. „No da vidiš jadu zapoåetka" / „To Maksimu vrlo za jad bilo" /
„A niko se jadu ne dosjeti" / „A ne vidi jade iznenada" / „Da se kome
onda pridesiti / I oåima jade pregledati" — povratak, sukob oko daro-
va, bratoubilaåki obraåun;
„Junak bješe Crnojeviã Ivo, / Crno wemu srce do vijeka!" — tra-
giåan ishod svadbe.
Zlokobnu atmosferu potenciraju i sitnije „intervencije", kojima
se posebni epiteti vezuju za ÿenske likove: zlosretna punica, prokleta
i zlosretna ðevojka, nesreãna majka. U Milijinim iskoracima iz hrono-
loškog nizawa dogaðaja tragiåne posledice povezuju jad sa oåima i oå-
wim vidom. Time se umesto svatovskog veseqa u prvi plan postavqa
oseãawe ÿalosti, brige, patwe i duševnog bola. Zato svadbena razdra-
ganost („Ko imaše grlo pouzdano, / Popijeva svatske poskoåice") ble-
di pred slutwom naricawa i kukwave kojom ãe se oplakivati krvava
Maksimova ÿenidba.
Vuk Karaxiã je u Rjeåniku leksemu jad pojasnio izrekama i nekoli-
kim stihovima iz usmene epike i lirike. Uåestalost i znaåewe reåi
potvrdilo je desetak primera zakliwawa (npr. „Tako u jadu ne kukala"
ili „Toliko mi jada i zle sreãe") i jedna poslovica („Mrtva se glava
po sokaku vaqa, još se višem jadu nada") iz Vukove zbirke.20 Zanimqivo
je, meðutim, da se osim oznaåavawa zla i nevoqe Milijina konstrukcija
videti jad pribliÿava i jednom narodnom verovawu. Put duše „do dru-
gog sveta je teÿak i dugotrajan". Rajski most prelaze samo pravednici, a
grešnik „gubi oslonac i pada u ambis. Na dnu provalije je 'jad', zagaðe-
na voda puna svakojake gamadi".21
Izmeðu tuðeg i svog sveta svatovi su zaustavqeni. Nad kiãenom po-
vorkom kao da lebdi ista kletva koja je spreåila realizaciju jedne druge
svadbe: „Ni doprla tamo, ni ovamo."22 Bratoubilaåki okršaj potvrdio
je znaåewe udaqenosti tazbine. Krenuvši na taj put, svi su se neminov-
no susreli sa licem smrti. Ivanu, i posebno Maksimu, dodeqena je te-
ÿa sudbina. Jedan ãe u suton svoga ÿivota da se suoåi sa gašewem sop-
stvene loze. Drugi, „dijete", prekida sve veze i odriåe se roda. Nikome
od wih, kao ni bilo kom smrtniku, nije dato da vidi blizinu, izve-
snost jada.
Ipak, dvojici aktera raskriquju se predstojeãi prizori. Nevinost
Jovana kapetana dodeliãe mu privilegiju proroåkog sna. On ãe se, for-
mulativno, oglušiti o upozorewe, puštajuãi da ga vinovnik stradawa
prekoreva zbog (opravdane) slutwe. Naspram Jovana koji sklopqenih
oåiju sagledava neumitnost krvoproliãa, Miloš je toliko zaslepqen
svojom nadmoãi da ni na javi ne prepoznaje smrt koja mu zahuktalo pri-
lazi.
348
20 V. S. Karaxiã, Srpske narodne poslovice, Sabrana dela V. Karaxiãa, kw. IX, prir.
M. Pantiã, Beograd 1987.
21 S. Zeåeviã, Kult mrtvih kod Srba, Beograd 1982, 27—28.
22 V. S. Karaxiã, Srpske narodne pjesme, kw. II, br. 7; v. Z. Karanoviã, Obredna funk-
cija svatovskog dara i blagoslova u Vukovoj baladi „Ÿenidba Laza Radanoviãa" — slovenska
pozadina, Kodovi slovenskih kultura, 3, Beograd 1998, 186—195.

19. Naåin na koji ãe Maksim pogubiti svog dvojnika ukquåuje i reali-
je crnogorskog ratovawa,23
ali se podudara sa epskim savladavawem naj-
veãeg neprijateqa. Odsecawem glave Dojåin ili Marko obraåunavaju se
sa crnim otmiåarem devojaka. Takvim zamahom maåa i junak bajke uni-
štava neman. Ali dok formule uobiåajeno donose trijumf svetlosti,
ÿivota i dobra nad zlom, u sveopštoj Milijinoj transformaciji mode-
la Maksimov gest inicira straviåan pokoq i postaje pokretaå tame.
Obavijajuãi Ÿabqak, tama se silovito širi ka poåetku pesme, do
slike unakaÿenog Maksimovog lica. Veã u tom kratkom opisu više-
znaåna boja svadbene atmosfere poraÿena je udesom mladoÿewe:
Bijelo mu lice našarale,
Iza krasta lice pocrwelo.
Crna boja nametnula se veã imenovawem junaka i podrazumevawem
lokaliteta (Crnojeviãi — Crna Gora). Milija ãe je i metaforiåno
usmeriti ka izdancima „krvniåkog koqena". Na Maksima pada devojaåka
kletva:
Crn ti obraz na boÿem divanu.
Ivanovu epsku biografiju završava pevaåev komentar:
Crno wemu srce dovijeka.
U sveopštom trijumfu smrti nad principima i snagom ÿivota
uåestvovalo je i senåewe prostora, postavqenog izmeðu dva sveta. Odre-
divši more kao „siwe", Milija je izabrao boju koja je sinonim za crnu
i pribliÿava se znaåewima „zloslutnog, zlokobnog, ðavolskog". Wom
su imenovane „one ozloglašene nijanse 'plavog' koje nagrðuju koÿu pre-
tuåenih, povreðenih, teško bolesnih i umrlih qudi". Pripadnost boje
svetlom koloritu ne umawuje signalizaciju tajanstvene, zastrašujuãe
pojave vesnika zla.24 Ponavqano u prvom kompozicionom bloku tri pu-
ta, „siwe more" potvrdiãe neminovnost tragedije neposredno pre neve-
stinog polaska:
El je sprema preko mora siwa.
Mladence, koji se nikada neãe spojiti, povezuje jedan neobiåan de-
taq. Osim lica, Maksima razlikuje od drugih epskih junaka åitava po-
java:
Na wegovu od megdana vrancu.
Slika tog vranca, razigranog i okrvavqenog, a zatim za kopqe vezanog,
uokviriãe centralni sukob — rasplet. Ali i prvi dar namewen zetu u
tazbini poåiva na istovetnom znaåewu:
349
23 V. S. Karaxiã, Etnografski spisi. O Crnoj Gori, Beograd 1969, 354.
24 M. Iviã, O zelenom kowu. Novi lingvistiåki ogledi, Beograd 1995, 66—69.

20. Jedan šura jedan peškeš daje:
Dovede mu bez biqege vranca
I na vrancu Latinku ðevojku.
Sloÿena izmena celog obrasca zahvatila je niz pojedinosti, taå-
nije skup svih modifikovanih elemenata uspostavio je „antimodel", a
time i suprotan semantiåki plan. Dominaciju tame neoåekivano su na-
glasili i suprotni pojmovi, simbolika svetlosti, oåweg vida i oåiju,
kojima je starac Milija dao puno prostora u svim svojim pesmama.25
Oåi u narodnim verovawima i tradiciji objediwavaju ambivalent-
na znaåewa. Posredstvom wih åoveku je dato da razvije onu „zlatnu ÿi-
cu", kojom obuhvata åitav svet i svoje najbliÿe. Oåima se u qubavnim
metaforama mogu zapaliti gradovi, ali one po hajduåkoj ispovesti na-
vode na greh. Sa oåima se porede najdraÿi i najlepši (dragi, draga, de-
te), ali one pokreãu i najveãa, najstrašnija zla. Wima se zakliwe, ali
se one i prokliwu.
Kao potpuno negirawe lepote i Ivanove hvale postavqena je tvrd-
wa:
Da je Maksim slijepo dijete,
Ne smiju ti kavgu zametnuti.
Oåi Milijinih junaka „otimaju se" da bi pogled otkrio strepwe i pri-
krivenu brigu. Oåi podstiåu strast junaka, kao wihovu kob. Zato svekar
prokliwe snaju kada ÿudno otkriva oåi, a ona ne odustaje od svoje name-
re ni pod pretwom najsurovije kazne:
Ja ti vraãaj blago sa jabane …
Jal' naprijed ni kroåiti neãu,
Baš da ãeš mi oåi izvaditi.
U samrtniåkom ropcu sestriã se obraãa Ivanu:
Proði me se, moj ujaåe Ivo!
Kamo oåi? wima ne gledao!
Ekvivalent svetlosti, ali i savesti, oåi daju åoveku moã i åine ga sla-
bim. Nimalo sluåajno, zaslepqen sujetom, qutwom, snagom svoje drÿave,
Ivan ãe progledati tek na kraju, ogrezao u krvi saplemenika, prolive-
noj zbog wegovog slepila. Oko metaforiåno obuhvata i pojmove lepote,
svetla i ÿivota.26 Sve to zgasnuãe na kraju pesme, onako kako je na po-
350
25 Primera radi, moã i lepota ponosite Rose ugasnuãe s wenim vidom, pošto joj je
izvršilac kazne „piwalom oåi izvadio". Strahiwinu qubu zaslepquje strah od izvesne
kazne: „Sad ãe mene oåi izvaditi". Trenutak slabosti, koji odaje Alijinu qubav prema
ÿeni, odluåiãe ishod megdana („A Turåinu oåi ispadoše, / Koliko mu nešto ÿao bješe,
/ Te on gleda, što se åini š wome"). Bana raspoznaju po oåima, licemerni šuraci oba-
raju pogled, a Limunu je pobratimovo pismo „milije" od oåiju.
26 Rjeånik simbola.

21. åetku usud ili urok potamnio ÿenikovo lice. Samo jedan, mrÿwom us-
kovitlan zamah kopqa rešava sudbinu laÿnog mladoÿewe i viðenih po-
rodica:
Bojnijem ga kopqem udario
Pod åelenku meðu oåi crne
Nad zatiqak oåi iskoåiše.
Istovremeno time se odreðuje i predodreðuje cela buduãnost:
Kako tade, tako i danaske,
Nijesu se nigda umirili,
Niti mogu krvcu da umire,
No i danas tu prosipqu krvcu.
Kraj pesme sabrao je sve kletve koje su junaci jedni drugima afek-
tivno upuãivali, ali je potvrdio i åvrstu vezu segmenata iz razliåitih
taåaka sintagmatiåne ose. Oåigledno Milija nije nehotice iz svadbene
povorke iskquåio upravo kuma. Time se uklonila i posledwa moguãnost
da doðe do umira. Gubitkom zaštitnika u svadbenom ritualu, elimina-
cijom posrednika uskraãene su åak i uloge koju Bog i sveti Jovan imaju
pri opraštawu krvi i pomirewu osvetnika.27
Istovremeno završni stihovi bacaju svetlo na odnos koji pevaå
zauzima prema opevanom dogaðaju. Istim postupkom je starac Raško
„objasnio" epsku sudbinu Kraqeviãa Marka i povezao sa vremenom sa-
dašwim tragediju Gojkovice uzidane u bedeme Skadra. Tako su i slepa
iz Grgurevaca i Filip Višwiã potvrdili svetost Nemawine loze, a
Stojan Hajduk Markovu snagu. Jedan od uobiåajenih tipova finalnih
formula28 pribliÿio je vreme opevanog dogaðaja trenutku spevavawa.
Kao u narodnim predawima sadašwost je dokazivala davno završena
(ili zapoåeta) zbivawa. Wihov sled pevaå je pokušao da protumaåi po
zahtevima tradicije i zakonitostima poezije.
U konglomeratu seãawa na istorijska previrawa koja su potresala
Zetu, anahronizam je zgusnuo u Ivanu i Maksimu više generacija Cr-
nojeviãa i wihove veze sa Mletaåkom i Turskom. Åiwenica da se nije
zaboravilo poreklo ozloglašenog Skenderbega utirala je dodatno put
osobenoj epskoj stilizaciji. Razlog za odbacivawe sopstvene vere i kr-
vi morao je biti jak i zato je postavqen u teÿišnu taåku epske inici-
jacije vladara.29 Pri procesu inverzije uzroka i posledice junaåka ÿe-
nidba sa preprekama bila je najpogodniji obrazac. Meðutim, imperativ
ishoda zahtevao je transformaciju modela. Za takav zahvat i zadatak nije
bilo dovoqno samo poznavawe izgraðene tehnike veã i darovitost peva-
351
27 V. Åajkanoviã, nav. d., 338—346.
28 M. Deteliã, Urok i nevesta, 170.
29 A. Loma, „Ÿenidba sa preprekama" i ratniåka inicijacija, Kodovi slovenskih
kultura, 3, 1998, 196—217.

22. åa, odreðeni senzibilitet i afinitet.30 Moÿda u tome i leÿe razlozi
zbog kojih nema mnogo varijanata o Maksimovom udesu.31
Narušavawe standardne sheme nije znaåilo destrukciju poetskog
sistema, jer se po istovetnim normama spontano uspostavqao lanac
åvrsto povezanih, modifikovanih segmenata. Oni su se dopuwavali i u
novom saodnosu postavili prema junaåkoj ÿenidbi sa preprekama kao
lik i wegov odraz u ogledalu, kao pozitiv prema negativu. Što je rad-
wa više odmicala, novi siÿejni sklop pokazivao je sve više razlika u
odnosu na junaåku bajku sa sreãnim ishodom. Zato se Milijino opevawe
Maksimove ÿenidbe i Tešanovo kazivawe o svatovima cara Stjepana
mogu posmatrati kao krajnosti, suprotne realizacije unutar istog obra-
sca. Ako bi se upotrebila vukovska odrednica, onda bi dinamiku usme-
ne formulativnosti najtaånije predstavila apsurdna konstrukcija —
isto to, samo potpuno drugaåije.
Sneÿana Samardÿija
TRANSFORMATION OF AN EPIC MODEL IN MILIJA'S POEM
ABOUT MAKSIM CRNOJEVIÃ'S WEDDING
S u m m a r y
The epic poem Ÿenidba Maksima Crnojeviãa (Maksim Crnojeviã's Wedding),
which Vuk Karadÿiã wrote down from old Milija, seemingly resists any thematic and
typological classification. However, when one compares its plot pattern with the exist-
ing models, there appears an incredible similarity with the most frequent type of the
"old-time" hero's wedding. The paper follows modified stages of plot development
(setting conditions, breaking of the conditions, cheating, obstacles, conflict between the
wedding guests) and the changes on the plane of the hero's activities (suitor, adviser,
groom, captive rescuer, wedding guests, in-laws, bride, captive kidnapper). The paper
also analyzes the functions of standard stylistic-expressive means and formulas in Mili-
ja's stylization, which was gradually developed into a specific "anti-pattern" of the he-
roic wedding with obstacles to be overcome.
352
30 Tešan Podrugoviã, na primer, takoðe je razgradio model epskog dvoboja. Ali we-
gova transformacija obrasca vodila je ka parodirawu epskog sukoba. Tip komiåke distan-
ce uåestvovao je u prikazivawu Marka i Qutice, preoblikujuãi ih u groteskne suprot-
nosti.
31 B. Krstiã, Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena, Beograd 1934, 267
i 625.