2. Михаил Горбачов
• Михаил Сергејевич Горбачов(рођен 2. марта
1931) је био политички вођа Совјетског Савеза од
1985. до 1991. и генерални секретар Комунистичке
партије Совјетског Савеза. Његов покушај реформи
је довео до краја Хладног рата, али је такође довео и
до краја врховне политичке власти Комунистичке
Партије Совјетског Савеза (КПСС) и до распада
Совјетског Савеза. Награђен је Нобеловом наградом
за мир 1990.
3. • Михаил Горбачов је рођен у сељачкој породици у
месту Привољноје близу Ставропоља у јужној Русији.
Одрастао је под тоталитарним режимом Јосифа
Стаљина; његови деда и баба су били депортовани
јер су били богатији сељаци (кулаци). Упркос
невољама, био је одличан у школи. Сматран је за
најинтелигентнијег у разреду, са посебним
интересовањем за историју и математику.
• Отишао на универзитет у Москви(дипломирао 1955.
• Венчао се са женом Рајсом 1953. ( имали су једну
ћерку Ирину)
• Раиса Горбачова
4. Каријера
• ступио у КПСС 1952. у својој 21. години
• 1966. је добио дописну диплому агронома-
економисте.
• 1970. је именован за Првог секретара за
пољопривреду и следеће године је постао члан
Централног комитета.
• 1972. је био на челу совјетске делегације у Белгији, а
две године касније.
• 1974. је постао представник у Врховном совјету и
председник сталне комисије за питања омладине.
• Године 1979, Горбачов је унапређен у Политбиро.
5. Генерални директор КПСС
• Након смрти Константина Черњенка, Михаил
Горбачов је изабран за Генералног секретара КПСС
11. марта 1985. Постао је први лидер Партије који је
рођен након Руске револуције 1917. Као de facto
владар Совјетског Савеза, покушао је да реформише
стагнирајућу Комунистичку партију и државну
економију увођењем гласности (“отвореност”),
перестројке (“реструктурирање”) и ускоренија
(“убрзања економског развоја”), који су покренути на
27. конгресу КПСС фебруара 1986.
6.
7. Реформе
• У унутрашњој политици, Горбачов је спроводио
економске реформе за које се надао да ће побољшати
животни стандард и радничку продуктивност као део
свог програма перестројка. Ипак, многе од тих
реформи су се сматрале радикалним за своје време
од стране чврсте линије у совјетској влади.
8. • Прва реформа представљена за време Горбачова је била
алкохолна реформа 1985, која је замишљена да се бори
против широко распрострањеног алкохолизма у
Совјетском Савезу. Цене вотке, вина и пива су подигнуте,
а њихова продаја је била ограничена. Људима који су
ухваћени пијани на послу или на јавним местима се одмах
судило. Забрањена су пића на јавним местима и у
возовима. Сцене конзумирања алкохола су избациване из
филмова. Реформе нису имале значајнијег утицаја на
алкохолизам у земљи, али су економски биле озбиљан
ударац за државни буџет након што се производња
алкохола преселила на црну берзу.
• Алкохолна реформа је била окидач која је изазвала ланац
дешавања који се завршио распадом Совјетског Савеза и
дубоком економском кризом у новооснованој Заједници
Независних Држава шест година касније
9.
10. Оставка
• Горбачов је тежио да очува КПСС као јединствену
партију, али је усмеривши ка социјалној
демократији. Својствене противречности свог
приступа – величање Лењина, дивљење шведском
социјалном моделу и тежња за задржавањем
припојених балтичких држава војном силом – су
биле довољно тешке. Али када је КПСС стављена ван
закона након Августовског пуча, Горбачову није
преостала ефикасна база осим оружаних снага. На
крају је Јељцин победио и ту обећањима да ће добити
више новца. На крају је Горбачов поднео оставку 25.
децембра 1991. и СССР је био и званично распуштен.
11. Активности после оставвке
• Горбачов је основао међународни фонд социо-економских и
политичких студија познат кпод именом Горбачовљева
фондација 1992.
• 1993. је основао Међународни зелени крст
• Године 1996, Горбачов се кандидовао за председника Русије,
али је добио само 1% гласова
• Године 1997, Горбачов је глумио у реклами за Pizza Hut
• Дана 26. новембра 2001, Горбачов је основао
Социјалдемократску партију Русије
• Јуна 2004, Горбачов је представљао Русију на сахрани Роналда
Регана.
• Године 2005, Горбачов је награђен наградом Point Alpha због
своје подршке уједињењу Немачке. Такође је добио почасни
докторат Минстерског универзитета.
