Cetvrtine, osmine

1. Разломци 1/4, 1/8.

2. 1
2
1
4
1
8
Пресавијање папира облика квадрата на осам једнаких делова

3. Четвртина
1
4
Четвртина се добија када се
једно цело подели на 4 једнака
дела, или свака половина на
два једнака дела.
Једна осмина представља се
записом 1
4

4. Осмина се добија када се
једно цело подели на 8
једнаких делова, или свака
четвртина на два једнака
дела.
Једна осмина представља се
записом 1
8
Осмина
1
8

5. Разломак се записује помоћу две цифре од
којих је једна записана изнад црте, а друга
испод црте.
1
8
бројилац
(број издвојених делова)
именилац
(број једнаких делова на које је
подељено једно цело)
разломачка црта
Да се подсетимо

6. цело
половина половина
четвртина четвртина четвртина четвртина
осмина осмина осмина осмина осмина осмина осмина осмина
Упоређивање разломака
цело
1 1 1
2 4 8
1 1 1
8 4 2
> >
< <

7. Одређивање половине, четвртине и осмине датог броја
На празном простору, у средини учионице, постављена је клупа на
којој се налази 16 јабука и три празна тањира. Три ученика излазе
испред клупе и извлаче коверте са задацима. Један за другим
решавају задатке (деле број јабука на половине, четвртине и осмине).
1. У први тањир ставити половину укупног броја јабука.
16 : 2 = 8
2. У други тањир ставити четвртину укупног броја јабука.
16 : 4 = 4
3. У трећи тањир ставити осмину укупног броја јабука.
16 : 8 = 2

8. 1
8
1
8
1
8
1 1
8
1
8
1
8
8
Осмина броја
24 јагоде
24:8=3
8
8
___
1=
одређивање осмине
осмина од 24 јагоде
Осмину броја одређујемо када број поделимо са 8.
8
1

9. Јован је имао 32 сличице. Брату је дао осмину
укупног броја сличица.
Колико је сличица остало Јовану?
32 – 32 : 8 = 32 – 4 = 28
1.
Одговор: Јовану је остало 28 сличица.

10. Број 240 увећај за његову осмину.
240
2.

11. На дрвету је 24 листа. Отпало је 3 од укупног
броја листова. 8
Колико је остало на дрвету?
(24 : 8) . 3 = 3 . 3 = 9
Одговор: На дрвету је остало 24 – 9 = 15 листова.
3.
1
8
1
8
1
8
Зашто лишће
опада?

12. Стварамо двочетвртинске тактове
2
4
2
4
Да ли знаш...
У нотним записима су скривени разломци.
Ноте могу бити целе, половине, четвртине... а тактови двочетвтински,
трочетвртински, четворочетвртински...

13. Слатка математика
Лица: Мирко, Весела
МИРКО: Хууу! (Замишљен је, држи чоколаду у руци).
ВЕСЕЛА: Ћао, Миркић. Што си ми се тако замислио?
МИРКО: Ништа специјално. Размишљам нешто о математици.
ВЕСЕЛА: Ух, што си нашао тему за мозгање!
МИРКО: Нашла би и ти да ти је учитељица рекла: “Да, Мирко, ако не научиш шта је половина, а
шта четвртина, добићеш јединицу као врата.”
ВЕСЕЛА: Их, што је то тешко: половина и четвртина! Хоћеш да ти ја покажем шта је то?
МИРКО: Како да нећу, Весела!
ВЕСЕЛА: Дај ми ту чоколаду!
МИРКО: Паа, ако ти баш треба.
ВЕСЕЛА: Наравно да ми треба да бих ти објаснила. Видиш, Мирко, ова чоколада је сад цела. Кад
је поделим по средини, добијем две половине. Оне су потпуно једнаке. Не пипај, упрљаћеш прсте!
МИРКО: Добро, нећу:
ВЕСЕЛА: Е, сад нам једна половина више не треба (једе је), а од друге ћу добити две четвртине.
Питаш се како? Лепо, поделићу половину на два једнака дела. Значи, половина има две
четвртине: једну и другу (једе их). Мљац, јеси ли сад разумео?
МИРКО: Јеееесам. Али, Весела, ти си појела моју чоколаду!
ВЕСЕЛА: Па, шта да ти радим, Миркић, свако знање се плаћа. Хајде, немој да се љутиш,
објаснићу ти појам нуле. Имао си једну чоколаду, ја сам ти је појела и сад имаш, колико?
МИРКО: Нула чоколада.
ВЕСЕЛА: Ето, како и ти знаш математику.
Ана Миловановић