1. Analiza konektora
Postaviše mu sto ispred vrata od krčme hladovine radi, i krčmar mu donese obrok zlo isprana i još
gore obarena bakalara, i hleba tako crna i buđava kao što mu i oružje beše; ali čovek da se izvrne od
smeha gledajudi ga kako jede, jer, kako je imao na glavi šlem i rešetku izdignutu, to nije svojim rukama
ništa mogao da prinese ustima, nego drugi ko morao je da ga hrani, te tako jedna od onih gospođica uze
na sebe tu službu; još manje beše mogude dati mu da pije, niti bi što od toga bilo da krčmar ne probi
jednu trsku, te jedan kraj od nje turi mu u usta, a na drugi sipaše vino; a sve to on je strpljivo podnosio,
samo da ne bi kidao tračke na šlemu. Taman oni u tom poslu, a slučajno stiže prema krčmi jedan svinjski
štrojač, i tako prilazedi duhnu četiri ili pet puta u svoju svirajku, od trske, što sasvim utvrdi Don Kihota u
misli da se nalazi u kakvom slavnom zamku i da ga časte svirkom, i da je bakalar pastrmka, i hleb kolač, i
drolje gospe, i krčmar kasteljan u zamku, i s time mišljaše da mu je namera i polazak dobro pošao za
rukom. Ali ga je mnogo tištalo što nije ređen vitez, jer mu se činjaše da se po zakonu ne može upuštati ni
u kakvu pustolovinu ako ne bude dobio red viteški.
Ovaj odlomak uzeli smo iz Don Kihota i ako se baziramo samo na odlomak u kom se tek na kraju
spominje o kome se radi, može se reći da je to katafora. Anafora je mnogo: Postaviše mu sto, krčmar mu
donese obrok; stiže štrojač, prilazeći duhnu, utvrdi Don Kihota u misli nalazi u kakvom slavnom zamku i
da ga časte svirkom, i da je bakalar pastrmka, i hleb kolač, i drolje gospe, i krčmar kasteljan u zamku, i s
time mišljaše da mu je namera i polazak dobro pošao za rukom.
Veznik i je čest u tekstu i on ukazuje na celinu radnje, veznik a je tu da promen tok radnje, ali i da
zajedno sa veznikom ali ipak unese osećaj nemira, jer veoma snažno dočaravaju junakov zamišljeni svet i
naš stvarni(ali čovek da se izvrnu od smeha, ali ga je mnogo tištalo, a sve to on je strpljivo podnosio).
Predlozi su ispred (vrata), od (krčme), na (glavi), u (svirajku), prema (krčmi), a sinónima nema.
Semantičkih polja je četiri. Prvo je budjav, zlo, ispran, loše obaren, crni, što ukazuje na bedu u
kojoj Don Kihot živi, ali može se pronaći i paralela sa samim njegovim životom i pre svega ljudima koji ga
okružuju. Drugo polje predstavlja njegovu maštu, želju i moć njiegove iluzije: zamak, gospa, svirka, kolač,
vitez, vino, a njegov mozak ga vešto ovom iluzjom vodi iz ovakvog, realnog, sveta: krčmar, drolja, bakalar,
hleb, trska, svinjski štrojač, svirajka. Šlem, rešetka, oružje, vitez su četvrto semantičko polje u odlomku, i
ono samo potpomaže ironiji, jer je u potpunom kontrastu sa likom Don Kihota, beži mu i “ne stoji”.
Od glagolskih vremena korišćeni su perfekat, imperfekat i aorist i njima se stiče osećaj
pripovedanja. Ton je tragikomičan, jer se svet glavnog junaka ne poklapa sa realnošću, sa stvarnim
životom u kom nema mesta za njega i gde samo može da ispadne smešan i zabavan ljudima, a ne
prihvaćen od njih. Fraza je jedna: poći za rukom, a kliše nema.