3. Ratovanje između Austrije i Turske 1683-1699.
godine, a naročito ratne operacije po Srbiji 1689-
1690. donele su velika stradanja stanovništvu
ove oblasti. 1690. god. došlo je do poznatog
preseljavanja Srba preko Save i Dunava. Ubrzo
posle ovog dolazi do novog Austro-Turskog rata
1716-1717. godine. Požarevačkim mirom 1718.
godine Austrija je dobila pod svoju vlast severnu
Srbiju i ove krajeve kojim je vladala do 1738.
godine Kada su Austrijanci 1718. godine okupirali
Srbiju, zatekli su u ovoj oblasti pravu pustoš. Po
jednom spisku crkvenih prihoda za 1723. godine
Baroševačka nurija je imala tada 40
domaćinstava, Sopićanska 30, Barzilovačka 15
domaćinstava. Kada je Austrija 1781. godine
sklopila sa Rusijom savez protiv Turske i počela
da se sprema za rat, organizaovala je u Srbiji
svoju obaveštajnu službu. Kroz Srbiju i kroz ove
oblasti krstarili su 1783. i 1784. godine austrijski
agenti. Pored ispitivanja zemljišta oni su se
pripremali srpski narod za ustanak protiv Turaka.
Kada je Austrija objavila 1788. godine rat
Turskoj, stanovništvo ovog kraja i ovom prilikom
je još jednom uzelo učešće na strani Austrije
nadajući se da će njenom pomoći najzad biti
oslobođeni od Turaka. Od Srba austrijskoj vojsci
se priključio Koča Anđelković. I ovaj rat je
završen prepuštanjem Srba Turcima što je u
Srbiji izazvalo veliko nezadovoljstrvo prema
austrijskoj vladavini
Колубарска битка је највећа и најзначајнија
битка између српске и аустроугарске војске у
току Првог светског рата. Она је јако подигла
морал српској војсци и народу и прославила
их широм Европе. За изванредну вештину у
командовању за време ове битке
генерал Живојин Мишић добио је чин војводе.
