4. Панчево је место у Банату, на Тамишу. Територијално
гледано, Панчево је седиште истоимене општине као
и Јужно-Банатског округа (Војводина, Србија). У самом граду
живи 76.654 људи, на подручју општине 130.280. Заједно са
приградским насељем Старчево град Панчево по последњем
попису из 2002. године броји 84.702 становника.
5. • Историја
• Најстарији назив насеља које се налазило на месту данашњег Панчева, на
ушћу Тамиша у Дунав, јесте Панука. Због честих промена господара
(Римљани, Келти, Хуни, Авари, Словени, Мађари, Татари, Турци, Немци) често се мења
и назив овог стратегијско важног места. Од Пануке постаје Пануцеа или Пануча у 10.
веку, Бансиф у 12. веку, у 15. веку Панчал и Пенсеј, у 17. веку Пајчова или Панзиова
и Банчова чак и у раном 18. веку као Чомва. Први пут се у историји помиње као град,
трговачка варош, 1153. године коју између осталих насељавају и Грци, наравно због
трговине. У 15. веку га заузимају Турци и држе га под својом влашћу до 1716. године.
Под Аустро−Угарском носи име Чомва па онда Панчова, а од 1918. године Панчево.
• У средњем веку Панчево је припадало ковинској жупанији. После Пожаревачког мира и
ослобођења од Турака (1716.) године, цео Банат улази у састав Аустро-
Угарске монархије као аутономна област под називом Тамишки Банат. Тада почиње
нагло насељавање ових крајева. Велики број српских породица досељава се у Панчево
из Темишвара и околине, а досељавају се и Немци из Франачке. Од 1716. до 1764.
Панчево је било коморско, а од 1764. до 1794. војно-граничарско трговиште.
• Панчево, град у Банату
• 1848/49 Панчево је много страдало током револуције. 1873. постало је муниципални
град. У другој половини тог века почиње у Панчеву у већој мери насељавање
Мађара. 8.11. 1918. ушла је у Панчево српска војска.
• 31.1. 1921. године имао је 19.362 становника од којих је било; Срба 9.422, Мађара
887, Немаца 7.237, Жидова 600; православних 9.874, католика 6.350, евангелиста
2.500.
