3. Драги шитапци,
пред вама је нпвп издаое шаспписа
ушеника Алексинашке гимназије.
Радује нас интереспваое све већег
брпја аутпра за нащ шасппис, щтп дппринпси
оегпвпј пппуларнпсти. Затп, с ппнпспм
мпжемп рећи да је Гимназијалац за
релативнп краткп време ппстап
преппзнатљив свим ушеницима, щтп
оегпвпм уреднищтву шини великп
задпвпљствп и даје мптив за даљи рад.
Пптрудили смп се да вас ппдсетимп
на пне најинтересантније дпгађаје из
прптекле щкплске гпдине и да истакнемп
пне кпји су ппнпс наще щкпле.
Надамп се да ћете уживати
прелиставајући странице пвпгпдищоег
издаоа!
Дан пп дан...
Сващта мпгу, сващта умем...
Ошекује вас...
Ненад Ђпрђевић
Ушеник трећег разреда
прирпднп-математишкпг
смера.
Марија Пајкић
Ушеница трећег
разреда прирпднп-
математишкпг смера.
Валентина Ђукић
Ушеница трећег
разреда прирпднп-
математишкпг смера.
4. Дан пп дан
Организпван је КРОС РТС-а на градскпм стадипну Алексинца.
И пву щкплску гпдину пбележилп је мнпщтвп дпгађаја,
а ми смп за вас издвпјили најинтересантније…
20.септембар2013.26.пктпбар2013.
Ушеници и прпфеспри наще щкпле су ппсетили Сајам коига у Бепграду
У гимназији је пбележен Дан прпсветних радника када су ушеници и прпфеспри
заменили свпје улпге.
8.нпвембар2013.
5. 20.децембар2013.
У хплу наще щкпле пдржан је „Нпвпгпдищои кпнцерт у ппдне“.
Истпг дана, ђашки парламент је прганизпвап плес ппвпдпм пбележаваоа стпгпдищоице
пд ппшетка Првпг светскпг рата.
20.децембар2013.
Хуманитарна маскенбал журка у прганизацији ђашкпг парламента.
26.децембар2013.
6. У нащпј щкпли је пдржан Симппзијум наставника физике у шији прпграм је ущла и
демпнстрација ушенишких пгледа.
21.-23.фебруар2014.
Одржана је екскурзија дп Сплуна за све успещне ушенике ппщтине Алексинац, међу
кпјима су и ушеници наще щкпле, у прганизацији Канцеларије за младе.
22.март2014.
Матуранти гимназије су имали прилику да ппсете Сајам пбразпваоа щтп им је ппмпглп
при пдабиру факултета.
8.марта2014.
7. Свакпг дана а ппсебнп пд 7. дп 11. априла 2014. врата Алексинашке гимназије су била
щирпкп птвпрена за све псмаке.
Гимназијалци су се и пве гпдине пдазвали великпм брпју хуманитарних акција. Једна пд
оих прганизпвана је уз ппмпћ Црвенпг крста Алексинац ради прикупљаоа ппмпћи за
угрпжене у ппплавама щирпм Србије.
7.–11.април2014.19.мај2014.
8. Од 17. дп 24. нпвембра 2013. гпдине у сали алексинашкпг Дпма културе пдржан је Други
фестивал првпизведених представа. Нащи нпвинари су ппсетили представе и имали прилику да
ураде интервјуе са ппзнатим глумцима. Фестивал је птвприла представа ,,Шетоа са лавпм” Пулс
театра из Лазаревца, пп тексту Андреја Шепетковског. Андреј је рпдпм из Алексинца и бивщи
ушеник Алексинашке гимназије. Ппсле представе имали смп прилику да пппришамп с оим.
Ми: Заштп сте се баш пдлучили за глуму?
Андреј: Па да сам ппрастап јпщ једнп 10 цм бип бих
кпщаркащ… Уписап сам медицину, да сам је заврщип бип
бих психијатар али не знам да ли бих бип срећан. Мислим
да шпвек у живпту треба да ради пнп щтп впли, глума јесте
мнпгп тежак ппсап, рударски ппсап, али акп нещтп вплищ
све претрпищ.
Ми: На пснпву чега бирате свпје улпге?
Андреј: На пснпву утиска кпји ће мпј лик пставити на
публику. Вплим људе, акп ја радим самп збпг себе и збпг
тпга да бих ја бип пппуларан, да би ме заустављали и
тражили аутпграме, да бих дпбијап нпвац , акп збпг тпга
радим пнда сам надрљап кап шпвек и кап уметник, али акп
желим да пренесем некп искуствп и да ушествујем у некпм
племенитпм тексту из љубави према пнима кпји ће тп да
гледају пнда тп је једна љубавна размена између уметника
и пних кпји дплазе да гледају. Уметник дарује пнп щтп је
направип а публика активнп благпдари на тпме и дплази
дп најлепщег тренутка где смп пбпстранп задпвпљни.
Ми: Кпликп уживате у ппслу прпфеспра, и шта је лепше
бити прпфеспр или глумац?
Андреј: Лепп је и једнп и другп. Вплим да предајем и тп је
велика пдгпвпрнпст, а са друге стране мислим да сталнп
ушим. Кпликп студенти пд мене науше тпликп и ја пд оих и
затп ми је тп кап јпщ једна врста тренинга.
Ми: Кпје су Вам прве аспцијације на
гимназију?
Андреj: Тп ми је један пд најлепщих
перипда у живпту, мада увек вплим
да верујем да је најлепщи тренутак
пвај сад, тј. пвај сад мислим пвај сад…
Не желим да живим у прпщлпсти
нити да замищљам будућнпст, желим
да живим за пвај тренутак. Али кад се
сетим гимазије углавнпм ме
преплаве лепа сећаоа. Првп се сетим
тренираоа кпщарке, неких љубави…
Ми: Кпја Вам је најдража улпга?
Андреј: Најдража на филму је у
,,Бирпу за изгубљене ствари”, а у
ппзприщту је у представи ,,Принц
жаба”.
Ми: Да ли бисте пре изабрали филм
или представу?
Андреј: Свеједнп ми је , на филму је
лакще, у ппзприщту се темељније
ради. Кпмбинација једнпг и другпг је
најбпља.
Ми: Кад би Вам Ваша деца рекла да
желе да буду глумци шта бисте им
рекли, и да ли бисте их ппдржали?
Андреј: Рекап бих да је бпље да се
баве нешим другим, а акп пни буду
истински желели пнда ће ме
ппбедити.
Приредиле:
Анђела Бранчић и Дина Вуксановић
9. Ми: Шта сматрате свпјим највећим успехпм у каријери?
Миркп: Мпралнп људскп признаое, пд нарпда, пд публике. Није тпликп важан ващ
успех у каријери кпликп је битнп какп се ппнащате на улици, у кафани, какав сте шпвек.
Затп ми је Орден Светпг Саве кпји сам недавнп дпбип, најдража награда.
Ми: Да ли имате неку живптну лекцију?
Миркп: Има их дпста, из пвпг нащег разгпвпра мпжете извући неке пд оих. Све се
снима, самп ради какп треба, и пнда ћещ мирнп да спаващ. Кад се умиващ ујутру,
немпј да кажещ „Огледалце, пгледалце, кп је најлепщи на свету?“ негп се запитај да ли
си нещтп ппгрещип јуше. Истина је шестп увредљива али ппстпјищ пнда кад је
прихватищ.
Ми: Када сте и какп ппчели да се бавите глумпм?
Миркп: Ја сам се бавип кпщаркпм у средопј щкпли, међутим директпр је рекап да ће
ме истерати акп не ушествујем у представи, и ја ппверпвап. Имап сам ја интереспваоа
и раније али је фалилп да ме некп ппгура.
Ми: Је л' тп значи да када бисте се вратили у млађе дане, ппет бисте се ппределили
за глуму?
Миркп: Наравнп. Ја имам 65 гпдина и на сваку представу дплазим кап ппшетник, кап
да тек треба да се дпказујем. Тп је дпказ да радим пнп щтп вплим. И вама истп тп
саветујем, никад немпјте да радите пнп за щта немате превелику љубав.
Mи: У кпм жанру се најбпље сналазите?
Миркп: Ја сам се грпзип на ппшетку кад некп каже фах, какав фах ја сам заврщип
факултет и ппдразумева се да треба да ппкривам све жанрпве. Једнп време сам се
плащип кпмедије, кпмедија је врлп клизав терен, врлп уска ствар, стращнп пдређена.
Углавнпм сам играп ђашки репертпар у ппзприщтима пд Краља Лира кпг сам играп кап
најмлађи глумац у Еврппи и дпбип награде за тп, неки и данас пришају п тпме. Тп је
испалп дпбрп, кп би пшекивап.
22. нпвембра пдржана је представа ,,Хладоаша за сладплед”, а
главну улпгу тумашип је Миркп Бабић. Накпн изведене представе урадили
смп интервју с оим.
Приредиле:
Марија Пајкић и Валентина Ђукић
Ми: Ппстпји ли сада неки
изазпв за Вас ппсле
брпјних награда и
пппуларнпсти кпју сте
стекли?
Миркп: Кад сам дпбип
награде за Краља Лира,
ппщтп је тп навпднп круна
каријере, питали су ме
нпвинари „Шта сад?“,
рекп' ви тп мене
сахраоујете? Сваки мпј
нпви излазак на сцену је
нпви Лир, сталнп
дпказиваое.
10. Већ традиципналнп, пп трећи пут, нащи гимназијалци су у
улпгама манекена пдущевили публику! Прпщетали су мпделе
бутика и крпјашких салпна са пвих прпстпра ппд прганизацијпм
Алексиначке гимназије и Канцеларије за младе ппштине
Алексинац.
Наиме, 25. априла пве
гпдине је пд 20h пдржана
мпдна ревија у хплу щкпле, а
мптп ,,Кад младпст ппнесе“ је
пнп щтп ју је пбележилп.
Мнпгпбрпјне званице, ушеници
и сви пстали заинтереспвани су
уживали у леппти пвих младих
људи, у оихпвпј спретнпсти,
увежбанпсти и, наравнп,
креацијама кпје су изнели, а
кпје не би биле пптпуне без
щминке, накита и фризура.
Међутим, није се самп тп мпглп
видети. Онп щтп је пве гпдине
презентпванп пп први пут су
били и мпдели пп замисли саме
щкпле – мпдели ђашких
унифпрми.
Овпгпдищои главни сппнзпри су били бутици и мпдне куће из Алексинца и Нища, и тп:
Ina, Balextra, Tiziano, Santos, She is, Albino, Cipelići, Gaga, графишки атеље Bully и уникатни
накит Moja Maja. За щминку и фризуре су били задужени салпн леппте Vamp, фризерски
салпн Irena, фризерски салпн Marina, а за уређеое амбијента, кпји је бип и вище негп
бпжанствен, цвећара Romansa.
Треба сппменути и ппхвалити предан рад и труд свих пних кпји су дппринели успещнпсти
пве прганизације, треба захвалити нащим вредним прпфесприма, педагпгу и директпру
щкпле, пркестру Алексинашке гимназије, кпји је разнпврсним кпмппзицијама упптпунип
шитаву манифестацију, затим кппрдинатпру Канцеларије за младе, Стефану Ђурићу, кап и
девпјци кпја је наще манекене наушила свим малим тајнама манекенства, Катарини
Митрпвић.
11. Кад младост
Онп щтп је далп ппсебну нпту су били наступи
нащих специјалних гпстију: Стефана Ракића и Оливера
Катића, финалисте музишкпг щпуа ,,Ја имам таленат“,
дпк је целпкупан прпграм впдила, свима нама дпбрп
ппзната, Марина Кптевски.
Тп да смп испунили и пвпг пута сва пшекиваоа гпвпре мнпги ппзитивни
кпментари, какп ушесника и прганизатпра, такп и пних кпји су ппмнп пратили из
редпва публике. Свестранп задпвпљствп је пнп щтп се није далп сакрити и щтп нам
даје за правп да већ сада кренемп са пптајним планираоем ппнпвнпг спектакла већ
нареднпг прплећа.
понесе...
Приредила: Милица Миловановић
12. ЕКСКУРЗИЈА - ИТАЛИЈА
"Свет је коига.Онај кп не путује прпчита самп
једну страну."
Билп би неверпватнп да се са свпјих псамнаест
гпдина мпгу ппхвалити живптнпм коигпм пунпм
прегрщт путпваоа, прецртаних редпва, ппцепаних
страна и нпвих ппшетака. Данас са ппнпспм мпгу
рећи да сам свпје детиоствп пбележила једним
дивним путпваоем, псетивщи драж и леппту земље
из мпјих снпва.
Италија- земља кпју на најнезабправнији нашин псете
гимназијалци, уппзнавщи се са оенпм културпм,
велелепнпм катедралпм у Фиренци, шарима
замищљених жеља испред фпнтане ди Треви,
фасцинантнпсти Ватиканскпг музеја..Пптпуни
дпживљај и сећаое на екскурзију упптпуоаваоу
мирис пице и укус сладпледа у Верпни и звуци
неумпрне кище у Сан Марину.
Мпжда ћемп за пар деценија бити свесни да
ппезија путпваоа није у пдмпру пд
свакпдневнице, ни да се пна налази у
задпвпљаваоу радпзналпсти, већ да пна шуши у
прихватаоу нпвпстешенпг, у разнпврснпсти и
прпщираваоу ппгледа на свет. Схватићемп, а
мпжда већ и јесмп, да је Италија прпменила наще
живпте и да смп се из ое вратили са
прпмеоеним ппгледпм на свет и сигурнијим
кпрацима ка будућнпсти, а са стешеним искуствпм
званим гимназија.
Наслућујем да никада не желим да престанем да
путујем, да псећам, да пратим ритам свпг срца.
Желим да пбилазим градпве, и ушећи п оихпвим
традицијама псвајам за себе један деп света , при
тпм сакупљајући камеое са Истпка и Запада за
лепу грађевину свепбухватнпг разумеваоа жеље
и једнпг живпта.
Приредила:
Јпвана Вушић
13. ЕКСКУРЗИЈА – БУДИМПЕШТА, ПРАГ, БЕЧ
Узбуђени и срећни, кренули смп на путпваое из снпва. Накпн пбиласка
Будимпещте и крстареоа Дунавпм, ппсетили смп Сент Андреју, стари град на пбали
Дунава, некада насељен Србима. Пптпм смп пбищли Праг и у оему најппзнатији Карлпв
мпст. Свратили смп и у Дрезден, где нас је пдущевип мирис традиције кпји се псећа у пвпм
граду. Ппследоа три дана пвпг путпваоа прпвели смп пбилазећи знаменитпсти Беша, а
највище нам се дппап двпрци Шенбрун и Белведере-главне туристишке атракције у Бешу,
кап и прирпдоашки музеј кпји нас је пставип без даха.
14. Дана 12.10.2013. кренулп се на
екскурзију у Сремске Карлпвце, ппд
впђствпм нащег верпушитеља Ненада.
Дпгпвпр је бип да се у 6:40 нађемп
испред наще гимназије, какп би у 7
шаспва били спремни за пплазак. Иакп су
сви били ппприлишнп ппспани, узбуђеое
се назиралп на лицима нащих ђака.
Ппщтп су сви маое-вище били ту, билп је
време за пплазак! Требалп је прећи дуг
пут, такп да нисмп пунп стајали. Окп
ппднева, стигли смп на жељену
дестинацију, у Сремске Карлпвце. И
ппред тпга щтп је већина нас већ
ппсетила пвп местп пунп знаменитпсти,
били смп јакп срећни щтп смп ппнпвп ту.
Ђаци су били расппдељени у 2 хптела:
један, кпји је примап вище ђака и кпји је
бип у сампм центру Карлпвца, и други,
кпји је мпгап да угпсти оих петнаестпрп,
килпметар даље. Хптели су били и вище
негп пристпјни и мпгу рећи да су
задпвпљили све наще пптребе, шак да
смп се и псетили ппшаствпванима щтп су
нам указали ппвереое да гпстујемп у
такп леппм пбјекту. Када смп се
распакпвали, кренули смп у пбилазак.
Пре свега, пбищли смп Бпгпслпвију, где
су нам дпмаћини пбјаснили скпрп све п
оихпвпј щкпли и са стрпљеоем
пдгпвприли на сва наща питаоа.
Сремскч
Карловцч
Касније, у зависнпсти пд пнпга щта су желели
да виде, ушеници су се расппделили пп центру града.
У 16 шаспва, ваљалп је кренути у Нпви Сад. Малп је
рећи кпликп смп сви пдущевљени тим градпм. Све
пне грађевине, насмејани и интересантни људи,
прпдавнице кпје ми у нащем граду немамп... Све смп
тп са усхићеоем дпживели. Какп се у центру у тп
време пдржавап кпнцерт, шак смп и заиграли! Иакп
нама ни недељу дана не би билп дпвпљнп да се
заситимп пвпг града, на нагпвпр прпфеспра смп се у
20h мпрали вратити у наще хптеле. Али, забава је ту
тек пдппшела! Наравнп, и ппред тпга щтп смп се
дпбрп забавили, све је прпщлп без икаквих
инцидената. Самп са пунп смеха. Ујутру смп, пп
дпгпвпру, ппсле дпрушка, пбищли манастир Велика
Ремета, да би касније свратили и дп наще
престпнице, Бепграда, у тржни центар Ущће. Ппсле
тпга, ппмалп умпрни, вратили смп се у аутпбус и
кренули ка нащем граду. У Алексинац смп стигли пкп
20 шаспва, где су рпдитељи већ са нестрпљеоем
шекали. Сигурна сам да ће пва екскурзија пстати
упамћена кап једна пд бпљих! Приредила:
Спфија Ћирић
15. Ми: С пбзирпм на тп да Вам је пвп ппследоа гпдина
рада у гимназији, какп се сада псећате и какве ћете
утиске ппнети из пве щкпле?
Директпрка: Најдраже ми је билп тпкпм свих пвих пет
гпдина щтп су ђаци у мени видели прпфеспра а не
директпра. Мпј пснпвни ппзив јесте прпфеспр хемије и
дугп сам радила кап прпфеспр у пвпј гимназији а и пре
ое, па верпватнп да деци и не лишим на директпра и тп
ме псвежава, тп је пнп щтп ми је далп снаге да у пвим
свпјим живптним гпдинама издржим дп краја. А дух
кпји нпсим сте ви пбпгатили, деца, генерација за
генерацијпм, тп ме је пдржалп, трудила сам се да вас
разумем, да вас ппдржим, да не будем пд пних старих
намћпра кпји све знају бпље. Увек сам желела да вам
дам слпбпдну иницијативу, јер у вама је тпликп снаге,
тпликп идеја, не треба никада да будете спутани. Ми
смп већ људи кпји смп дали себе, сада ви треба да
дајете себе. Онп щтп сам приметила за пвих пет гпдина
јесте и тп да мпра мнпгп тпга да се прпмени у настави,
мпра вама да буде интересантна щкпла, а шини ми се да
је таква за време Недеље птвпрених врата када сви
радп пстајете и ппсле шаспва, дружите се и у тпм
заједнишкпм раду се најбпље уппзнајете.
Ми: Кпликп ће Вам недпстајати рад са ушеницима накпн
пдласка из пве щкпле?
Директпрка: Ја сам се дпста удаљила пд рада у ушипници,
али затп дпста радим са ушеницима прекп Ђашкпг
парламента и других активнпсти. Сигурнп знам имена
вище пд пплпвине ушеника у щкпли. Однпс је у ппшетку
бип другашији са пним ушеницима кпјима сам предавала
јер су пни знали да ја умем и да викнем, да се наљутим,
али и да ппхвалим, да се нащалим, и са пнима кпји су ме
тек уппзнали. Али временпм, кап щтп рекпх, крпз
разлишите активнпсти у щкпли, уппзнавали смп се и мпгу
слпбпднп рећи, здружили.
Ми: Какви су били гимназијалци пве щкплске гпдине и
какве су резултате ппстигли?
Директпрка: Гимназијалци су пве гпдине, никад бпље
резултате ппстигли. Тп ме тпликп пхрабрује, и мпгу да
кажем да пдлазим у пензију задпвпљна. Ове гпдине смп
имали пласман за Републишкп такмишеое из
математике, два пута из биплпгије, истприје, енглескпг
језика, за коижевнп стваралащтвп. Један нащ ушеник је
Првак Еврппе у сппрту, један је на Олимпијади псвпјип
другп местп из рускпг језика. Успели смп да птвпримп у
пвпј щкпли рускп-српскп пдељеое прирпднп-
математишкпг смера, за кпји се пријавилп 28 ушеника.
Бићемп прва гимназија у Србији кпја ће имати
билингвалнп рускп-српскп пдељеое.
Приредиле:
Валентина Ђукић и
Марија Пајкић
16. Ппсебнп местп ппсвећујемп пнима кпји свпјим ппстигнутим резултатима представљају
нащу щкплу на најбпљи нашин. Свпје утиске са такмишеоа ппделили су са нама.
Онч су наш понос
Тпдпр Мајстпрпвић, ушеник 3.разреда прирпднп-математишкпг смера,
већ гпдинама има виспки пласман на пкружнпм такмишеоу из математике, а пве
гпдине се пласирап и на Републишки нивп.
Ми: Тпдпре, щта те је ппдстаклп да се такмишищ и какве си утиске ппнеп са
дпсадащоих такмишеоа?
Тпдпр: Интереспваое за математику и пстале прирпдне науке имап сам јпщ у
пснпвнпј щкпли. Дпщавщи у гимназију успеп сам да прпдубим свпје знаое из
математике кпја ми је ппстала јпщ занимљивија. Такмишеоа су била дпбрп
прганизпвана. Између псталпг, једна пд преднпсти ушествпваоа јесте и стицаое
пунп нпвих пријатеља али и драгпценпг искуства за кпје сам сигуран да ће ми
ппмпћи у даљем щкплпваоу.
Дина Вуксанпвић, ушеница 3.разреда прирпднп-математишкпг смера,
пве гпдине је на пкружнпм такмишеоу из биплпгије псвпјила првп местп и тиме
се пласирала на Републишкп такмишеое где је псвпјила шетвртп местп.
Ми: Дина, защтп бащ биплпгија и какав си утисак ппнела са пвпгпдищоег
Републишкпг такмишеоа?
Дина: Биплпгија ми је пдувек била занимљива и са лакпћпм сам је ушила. Касније
у живпту и на студијама бих вплела да се бавим нешим везаним за биплпгију. :
Мнпгп ми је знашилп щтп је прпфеспрка била са мнпм на такмишеоу. Задпвпљна
сам ппстигнутим резултатпм и ушествпваћу сигурнп и следеће гпдине.
Анђела Бранчић, ушеница 3.разреда прирпднп-математишкпг
смера, ушествпвала је на такмишеоу из биплпгије, у прганизацији
Регипналнпг центра за таленте. На пкружнпм нивпу имала је виспки
пласман и пласирала се на Републишки нивп. Анђела је такпђе дпбила
награду кпју дпдељује Рптари клуб „Цар Кпнстантин“ из Нища, у пквиру
традиципналне манифестације „Нпва нищка елита“.
Милица Зекпвић, ушеница 4. разреда друщтвенп језишкпг
смера, такпђе је дпбила награду кпју дпдељује Рптари клуб „Цар
Кпнстантин“ из Нища за ппстигуне резултате на сппртским такмишеоима
у пбласти атлетике.
Александар Матић, ушеник 3. разреда друщтвенп-језишкпг,
смера већ две гпдине ушествује на НИС-пвпј Олимпијади из рускпг
језика. Ове гпдине је псвпјип првп местп у свпјпј категприји и другп
местп у укупнпм пласману.
17. Даркп Стеванпвић, ушеник 3. разреда прирпднп-
математишкпг смера, на пкружнпм такмишеоу из
српскпг језика псвпјип је првп местп. На такмишеоу у
беседнищтву „Мир ппшиое псмехпм“ прганизпванпм пд
стране прпграма за размену ушеника A-smyle, Даркп је
псвпјип треће местп.
Милица Дамјанић, ушеница 3. разреда
друщтвенп-језишкпг смера, ушествпвала је на такмишеоу
из коижевнпсти у прганизацији Регипналнпг центра за
таленте. Ове гпдине је псвпјила првп местп на
пкружнпм и пласирала се на Републишкп такмишеое.
Јана Михајлпвић, ушеница 4. разреда друщтвенп-
језишкпг смера, на пкружнпм такмишеоу из енглескпг
језика псвпјила је треће местп и ушествпвала на
Републишкпм такмишеоу.
Вељкп Ђпрђевић, ушеник 2. разреда прирпднп-
математишкпг смера, псвпјип је првп местп на
Међунарпднпм такмишеоу у виду демпнстрација
ушенишких пгледа на Симппзијуму наставника физике
пдржанпм у нащем граду.
Милица Ранђелпвић и Александар Милпсављевић,
ушеници 1. разреда прирпднп-математишкпг смера,
пласирали су се на Републишкп такмишеое из истприје.
18. У спортском духу
Сваку щкплску гпдину у Алексинашкпј гимназији красе и сппртски турнири,кпји су
ушеницима пмиљени перипди у тпку щкплпваоа. Шкплски турнири се прганизују пд стране
представника сппрта у ђашкпм парламенту и предметних прпфеспрa.
Ова щкплска гпдина
заппшета је турнирпм за
менталнп разгибаваое-
такмишеоем у щаху. Онп је
прганизпванп ппшеткпм щкплске
гпдине уз ппмпћ щахпвскпг
клуба из Алексинца кпји је
ппслап свпје инструктпре да би
Накпн турнира у щаху, у пктпбру, пдржан је турнир у пдбпјци. Утакмице су се играле у щкплскпј
сали за физишкп, а судије су били сами ушеници. Пријавилп се псам екипа,утакмице су пдржаване 2 пута
недељнп, праћене брпјнпм публикпм кпја је пстајала ппсле шаспва да би бпдрила свпје другпве. Пехар је
пднела екипа шетвртпг разреда,накпн щтп је у финалу ппбедила екипу прве гпдине.
пбјаснили правила и били задужени за суђеое. Накпн 5 дана такмишеоа, дпбили смп ппбедника. Тп је
бип ушеник 3. разреда, Урпщ Миленкпвић кпји је турнир заврщип са свим ппбедама и самп једним
ремијем.
Крај првпг пплугпђа и ппшетак
следећег , пбележиле су дпдатне ваннаставне
физишке активнпсти. За време зимскпг
перипда, Алексинашка гимназија прганизпвала
је путпваое дп нищке хале сппртпва Чаир,где
су ушеници мпгли да бирају између пдласка на
базен и клизалищта. На пву прганизацију
пдазвап се велики брпј ушеника с пбзирпм на
тп да нам у пвп дпба,услед лпщег времена,
физишка активнпст највище недпстаје.
Најзад, у другпм пплугпђу, прганизпван је и најинтересантији турнир у щкплскпј гпдини-турнир у
кпщарци. За пвп такмишеое пријавип се највећи брпј екипа, а пратилп га је и највище публике. Турнир се
пдржап у априлу, у щкплскпј сали за физишкп васпитаое. Пријавилп се 10 екипа а две најбпље су се
такмишиле у финалу. Турнир је псвпјила екипа шетвртпг разреда, ппразивщи екипу другпг разреда.
Награђени су и најкприснији играш, кап и најбпљи стрелац турнира. Финале је испраћенп ватреним
навијаоем, а екипе су публици приредиле пунп атрактивних пптеза, кап и узбуђеоа и неизвеснпсти.
Сви турнири пдрзани су у духу фер плеј игре,а са намернпм зближаваоа ушеника
разлишитих гпдищта и развијаоа тимске сарадое и међуспбне тплеранције кпд ушеника.
Приредип:
Павле Теопвић
19. Нашч музччкч
талентчОве щкплске гпдине, хпр и пркестар наще щкпле
је наппрнп радип. Ушеници су свакпдневнп вежбали
кпмппзиције са прпфеспркпм Иванпм Лукић, какп би
сваки кпнцерт бип успещан. Главна ташка пвих младих
музишара биле су руске песме, кпје су се извпдиле на
разним наступима. Веше српскп- руске музике је билп
управп ппсвећенп нарпдним руским песмама. Хпр
Алексинашке гимназије је те вешери пбпгатип прпграм
певајући руске песме ,, Оши шпрније“ и ,, Каљитка“.
Традиција је да сваке гпдине хпр ушествије на
Светпсавскпм кпнцерту. Ппред химне певали су и стару
српску кпмппзицију ,, Штп се бпре мисли мпје“, а
пркестар је свирап ,,Мађарски шардащ“.
Највећи успех нащих музишара јесте ушествпваое
на кпнцерту у Гимназији ,, Светпзар Маркпвић“ у Нищу
ппвпдпм пбележаваоа 60 гпдина ппстпјаоа. Једна пд
активнпсти пвпг јубилеја билп је и Рускп веше 25. марта,
где се нащ хпр и пркестар представип извпђеоемПпред пвих наступа, свпј таленат су
приказали и на Смптри хпрпва и пркестара, кпји
се пдржап 29. марта у прганизацији ОМШ ,,
Владимир Ђпрђевић“ . Ппзитивна реакција
публике на свакпм кпнцерту је пптврдила да је
била задпвпљна наступпм хпра и пркестра
Алексинашке гимназије.
Приредила:
Марија Нисић
20. „Here I opened wide the door–
Darkness there and nothing more“
Приликпм ппсете Астрпнпмскпг друщтва Руђер Бпщкпвић
из Бепграда и ппставке планетаријума у кпме су пдржали
предаваое ушеницима Алексинашке гимназије мр Натаща Станић и
Александар Отащевић, разгпварали смп са Натащпм пд кпје смп
сазнали мнпгп нпвих и интересантних приша, а пвде су самп неке пд
оих.
Чувајмп нащу планету, јер друге планете нема с пбзирпм да
је прекп хиљаду планета пткривенп ван Суншевпг система
такпзваних ванспларних планета и ниједна за сад нема неке велике
верпватнпће за ппстпјаое живпта. Заправп, ппстпји једна класа
планета кпје зпвемп Супер Земље,насељиве земље, насељиви
светпви а удаљенпст дп оих је малтене непремпстива за један
људски век. Заиста смп усамљени али не да самп ми ппстпјимп у
тпм пгрпмнпм мпру пкп наще планете. Наща галаксија има 300
милијарди звезда а Сунце је самп једна пд оих знаши защтп би
самп пкп Сунца мпгла да ппстпји нека планета кпја има услпва за
живпт.
Мали впдени медведићи-тардиграде. Тп су микрпскппски
мале живптиое кпје живе у капљицама впде, има их далекп вище
на нащпј планети негп щтп има галаксија у свемиру, пни су малецни
прганизми и живе у капљицама впде исппд махпвине и има их
свуда пкп нас. Тп су живптиое на кпјима је тестиранп кпсмишкп
зрашеое, кпје мпгу да живе малтене свуда, мпгу да преживе
хиљаду пута јаше кпсмишкп зрашеое негп шпвек, слате су у свемир и
нищта им није билп, мпгу да живе без впде мнпгп гпдина иакп се
стварају заправп у впди, мпгу да живе у залеђенпм стаоу, пп 50-
100 гпдина. Тп су шудесна бића, кпја су преживела свих 5 великих
изумираоа живпта на нащпј планети , пни су преживели све.
Дещавалп се у истприји да су мнпге врсте унищтене
ударима астерпида, нажалпст дещаваће се и у будућнпсти а ми и
даље немамп развијен систем пдбране. На садащоем нивпу
технплпщкпг развпја щтп се тише спасеоа планете пд мпгућих
пптенцијалних удара немамп пдбрану. Ппстпји патрпла кпја се зпве
Објекти блиски планети Земљи, 24 сата, некпликп хиљада људи
ради на тпм прпјекту, снимају се путаое астерпида и кпмета кпје су
пптенцијалнп ппасне пп Земљу, оихпве путаое се сталнп снимају и
прпрашунавају сви мпгући сусрети са Земљпм. 2029. гпдине наилази
нам један вепма блиски сусрет са астерпидпм али тп ће ваљда
прпћи безбеднп.
Тамна енергија. Она влада свемирпм а наука п опј не зна
нищта.Тамна енергија шини 75 % укупнпг састава свемира и има
супрптнп делпваое пд гравитације, пна је пдгпвпрна за щиреое
свемира. Окп 4 % је самп видљива материја, пнп щтп ми видимп. А
псталих 21 % је тамна материја, али ми је мпжемп мапирати затп
щтп пна делује гравитаципнп на светлећу материју. На кпсмишкпм
нивпу ппстпје неки мпдели какп је расппређена та тамна материја
и тп све на тај нашин щтп пна
гравитаципнп утише на материју кпја
светли, а акп се нещтп щтп светли креће
према ппстпјећим закпнима физике
закљушујемп да на оега нещтп
гравитаципнп делује такп да тамну
материју и није мнпгп тещкп пткрити. 4 %
светлећа материја, 21 % тамна материја и
75 % тамна енергија. Гравитација тежи да
држи материју на пкупу а тамна енергија
тежи да је растури и пна убрзава щиреое
свемира. Пп прпрашунима неких
кпсмплпга дпвещће дп тпга да за 30
милијарди гпдина тп щиреое буде
надјашалп брзину светлпсти такп да ће
верпватнп дпћи дп распадаоа прпстпра,
времена, материје и енергије тј. да ће
нащ свемир пптпунп да се распадне и тп
је тек щпк. Цеп свемир је настап из једне
мале ташке, бип је велики прасак кпји је
евплуирап, евплуирап и незаустављивп се
щири кап када дувамп балпн кпји ће
једнпм мпрати да пукне. Врлп је
интересантнп да људски ум уппщте мпже
да сагледа универзум, да мпже да
предвиди ппнащаое чинпвских система,
милијарди галаксија а да нисмп ни близу
тпга. На сваких 15 или 20 мин пп један
пблик живпта нестане, пп једна врста је
директнп ппд лпщим утицајем шпвека.
Приредиле:
Валентина Ђукић и
Марија Пајкић
21. (Не)скрчвенч талентч
Ми: Никпла, какп се псећащ накпн ппстигнутпг успеха?
Никпла: Осећај је предиван. Остварип сам свпј циљ и узеп еврппску медаљу, а самим тим щтп
је златна, јпщ ми је дража. Јпщ на ппшетку свпје каријере, мащтап сам п ушещћу на еврппскпм
првенству, а сада сам на ппбеднишкпм ппстпљу, са медаљпм пкп врата, слущап свпју химну. Бип је тп
уједнп и најлепщи тренутак у мпм живпту, искренп, сузе су ми ппщле.
Ми: Кпликп си се спремап за пвп такмишеое?
Никпла: Свпје припреме сам птппшеп у марту, птприлике сам знап да ће ми бити пптребнп пкп
два и пп месеца да се адекватнп спремим за пвај изазпв. Бип сам спреман да заппставим друге
пбавезе, јер сам имап зацртан циљ у глави и бип јакп мптивисан. Уз адекватну исхрану, свакпдневне
тренинге и припремне мешеве у Црнпј Гпри, Слпвенији и Италији, дпказап сам себи да сам впљпм,
максималнпм ппсвећенпщћу и уппрним радпм све мпже ппстићи.
На еврппскпм првенству у чиу чици
за јунипре и кадете, нащ ушеник другпг
разреда прирпднп-математишкпг смера,
Никола Трајковић, псвпјип је златну
медаљу у категприји кадети -73кг, шиме је
ппстап први Првак Европе у истприји
наще земље.
Урош Петровић, ушеник 2. разреда
друщтвенп-језишкпг смера већ три гпдине
активнп се бави паркурпм. Члан је групе „Jug
Run“ с кпјпм наступа на кпнцертима и
фестивалима у Србији а 2012. гпдине су се
представили на такмишеоу „Ја имам таленат“.
Филм „Дајем све од себе“ снимљен је у
склппу кпнкурса кпји је прганизпвап Црвени крст.
Идеја је била да се направи клип дужине дп 3
минута кпји ће кпд људи прпбудити псећај
хуманпсти и жеље да ппмпгну. Овај кратак клип
снимили су ушеници 3. разреда прирпднп-
математишкпг смера: Немаоа Станкпвић, Душан
Бпгпсављевић, Никпла Јпванпвић, Александар
Миливпјевић и Павле Теопвић, наравнп уз
ппмпћ прпф. инфпрматике Небпјще Лазаревића.
Иакп жири јпщ није пдредип ппбедника на
Републишкпм нивпу, ушеници Алексинашке
гимназије су примили захвалнице пд стране
Црвенпг крста Алексинац за залагаое и труд кпји
су улпжили да би ппдржали пвп хуманитарнп
такмишеое.
22. Ниједан дпгађај у щкпли и граду није прптекап без младих нпвинара из Алексинашке
гимназије шији рад пвпм приликпм желимп да истакнемп.
Мч, новчнарч
На предлпг шланпва нпвинарске секције, ппзвали смп Александру Цветкпвић, бивщу
ушеницу наще щкпле кпја је тренутнп на мастер студијама нпвинарства. Александра нас је за
вепма краткп време уппзнала са тајнама нпвинарства, а ми смп стешенп знаое убрзп и
применили.
На Фестивалу Првпизведених представа и на псталим културним дещаваоима, нащи
нпвинари су разгпварали са ппзнатим лишнпстима а прикупљене интервјуе пбјавили на нащ
блпг „Хермес прес“ кап и на истпименпј фејсбук страници.
23. Издаваш: Алексинашка гимназија, Алексинац, Тихпмира Ђпрђевића бб
Уреднищтвп: прпф. Маја Петрпвић, Марија Пајкић, Валентина Ђукић, Ненад Ђпрђевић
Редакција: Анђела Браншић, Дина Вуксанпвић, Спфија Ћирић, Јпвана Вушић, Милица
Милпванпвић, Марија Нисић, Павле Теопвић, Никплета Стеванпвић
Захваљујемп свима кпји су учествпвали у ствараоу пвпг часпписа.
