rad

1. Радио:Богдан Кутлашић

2.  Александар III Македонски,познатији као Александар Велики био је краљ
античке грчке краљевине Македоније и члан династије Аргијада.
 Рођен је у Пели. 356. п.н.е.и наследио је свог оца краља Филипа II на престолу
када је имао 20 година.
 Створио је једно од највећих царства античког света када је имао око 30
година, које се протезало од Грчке до северо-западне Индије. Александар је
био непоражен у борбама и широко се сматра једним од најуспешнијих војних
команданата историје.
 Током своје младости, Александар је био учен од стране Аристотела све до
своје 16. године.
 Након убиства Филипа 336. п. н. е., Александар је наследио свог оца, а такође и
велико и јако краљевство и искусну војску.
 Александар је постао главни генерал Грчке и искористио је ово
овлашћење да покрене Панхеленија пројекат свог оца да води све Грке у
освајању Персије. 334. п. н. е., Александар је напао Ахеменидско
царство (Персијско царство) и започео је низ освајања који су трајали
десет година. После освајања Анадолије, Александар је разбио моћ
Персије у низу одлучујућих битака, а наручито у биткама код Иса и код
Гаугамеле. Затим је свргнуо персијског краља Дарија III и освојио је цело
Ахеменидско царство. У том тренутку, његова империја се протезала
од Јадраског мора до реке Инд.

4.  Александар Велики рођен је 20/21. јула 365 п.н.е. у Пели, престолници краљевине
Македоније. Његов отац био је македонски краљ Филип II Македонски, а његова
мајка Олимпијада била је четврта Филипова супруга и ћерка епирскога краља Неоптолема од
Епира. Иако је Филип II Македонски имао седам (или осам) жена Олимпијада је једно време
била његова главна супруга. Неколико легенди исплетено је око Александровога рођења или
детињства, а све су имале за циљ да покажу да Александар није обично дете. Према Плутарху
Олимпијада је уочи свадбе сањала да је њену утробу погодила муња, што је изазвало велику
ватру, који се на све стране надалеко раширила.Према другој легенди, коју преноси Плутарх
Филип је након венчања себе видио у сну како женину утробу осигурава печатом са ликом
лава. Плутарх је понудио низ интерпретација тога сна, да је Олимпијада зачела пре брака
или по другом тумачењу да је Александров отац сам Зевс. Део античких коментатора тврдио
је да је Олимпијада измислила и ширила причу о Александровом божанском пореклу.
Александар се родио на дан, када је Филип припремао опсаду Потидеје на полуострву
Халкидици. Истога тога дана Филипу је стигла вест о великој Парменионовој победи над
Илирима и Пеоњанима. Тога дана стигла му је и вест да је његов коњ победио на
Олимпијским играма. Тога дана спаљен је Артемидин храм у Ефезу, једно од седам светских
чуда, па је Хегесија из Магнесије изрекао досетку да је храм изгорио зато, јер је Артемида
бабичила приликом Александрова рођења. Те легенде и приче настале у у доба када је
Александар постао краљ, па је могуће да су настале на његов подстицај, са намером да се
покаже да је он натчовек и да му је од рођења судбински одређена велика улога.

5.  Док је био мали Александрова дадиља била је Ланика, сестра
његовога будућега генерала Црнога Клита. Касније га је подучавао
строги Олимпијадин рођак Леонида. Други наставник био је
Лисимах из Акарнаније, који је био омиљен, јер је Александра
називао Ахилејем. Попут осталих македонских племића Александар
је научио да чита, свира лиру, јаше, лови и да се бори. Када је имао
десет година један трговац из Тесалије понудио је Филипу II
Македонскоме коња Букефала за 13 таланата (по данашњој цени 1,1
милион евра). Међутим коњ је био толико дивљи, да га нико није
могао да узјаши. Филип је већ био одустао од купње коња, али
Александар је тврдио да он може да га узјаши, што је и доказао.
Филип је био толико изненађен, пошто му је син обуздао коња, кога
искусни јахачи нису могли да обуздају. Био је одушевљен
Александровом храброшћу и умећем, па је рекао Александру да
тражи краљевство, које ће њега бити достојно, пошто је Македонија
за њега премала. Коњ Букефал је био верни Александров пратилац
на свим његовим походима све до Индије. Када је коњ крепао
Александар је онда један град Букефалију назвао по свом коњу.

6.  Када је Александру било 13 година Филип је за њега почео да тражи
погоднога учитеља, а у обзир су долазили такве величине
попут Исократа или Спеусипа. На крају се Филип II
Македонски одлучио за Аристотела. Као учионицу одабрао је Нимфеј
код Мијезе у доброј хладовини. Филип је не само богато наградио
Аристотела, него је поред тога поново подигао његов родни град
Стагиру, а бивше становништво откупио из ропства и са њима поново
населио град. Школу у Мијези заједно са Александром похађали су
краљевски пажеви, тј. синови највишега македонскога племства, а
међу њима су
билиПтолемеј, Хефестион, Касандар, Неарх, Харпал и Филота
Парменионов. Многи од њих постаће Александрови пријатељи и
будући генерали. Аристотел је учио Александра и његове пратиоце
филозофији, етици, политици, логици, геометрији, зоологији,
реторици, моралу, религији и уметности. Аристотел је Александру
усадио љубав према науци, филозофији и читању. Развио је код њега
страст за Хомером, а посебно Илијадом. Александар се током свих
својих похода није одвајао од Илијаде, коју је од Аристотела добио
на поклон.

8.  Александар Велики је умро 10 или 11. јуна 323. п. н. е. у Вавилону. У
доба смрти имао је 32 године. Постоји нешто различит опис његове
смрти код различитих аутора. Према Плутарху Александар је 10 дана
пре смрти приредио велику гозбу Неарху и командантима
морнарице, а након целе ноћи на гозби отишао је на пијанку код
Медија из Ларисе.[55] Након целодневне пијанке почела га је трести
грозница, која се погоршавала све док није више могао да говори и
на крају је преминуо. Према Диодору и Аријану испио је велики
бокал немешанога вина Хераклу у част, од чега је осетио жесток бол,
али Плутарх негира такве тврдње.[55] Диодор, Плутарг, Аријан и
Јустин помињу и теорије које су се биле појавиле да је Александар
отрован.[56] Међутим Плутарх је побио такве теорије,[56] а Диодор и
Аријан су рекли да то наводе само због комплетности приче.
 Царство Александра Великог и путања његовога освајачкога
десетогодишњег похода.
 Они који су наводили да је Александар отрован помињали
су Антипатра, који се иначе стално свађао са Олимпијадом. По тој
теорији Антипатров син Јола је отровао Александра.[56] Олимпијада је
касније дала да се ископају и Јолине кости, сматрајући да је он убио
Александра.

9.  Александрово тело било је положено у златни саркофаг, који је
стављен у златни ковчег. Према Елијану, пророк Артистандер
прорекао је да ће земља где положе Александрово тело бити
просперитетна и никад је нико неће моћи освојити. Александрови
наследници су због тога поседовање његовога тела сматрали
симболом легитимитета, јер су краљеве иначе сахрањивали њихови
насленици. Аридеј је након Александрове смрти 323. п. н. е. добио
задатак од регента Пердике да припреми кочије и Александрово
тело за сахрану.[57] Готово две године се у Вавилону припремало
Александрово тело за превоз кући. Александар је требало да буде
сахрањен у Еги (Вергини) у Македонији,[58] на традиционалном месту
где су се сахрањивали македонски краљеви. Птолемеј Сотер је са
војском и 322. п. н. е. пресрео у Сирији колону са Александровим
телом. Одвукао је Александрово мртво тело у Египат. Могуће је и да
је потплатио Аридеја који је био задужен за Александрову сахрану. У
прво време Александрово тело је било у Мемфису, а величанствени
гроб се припремао у Александрији, где је Александар касније и
сахрањен. Дела Александра Великог и његова велика освајања
довели су до тога да је он многим познатим војсковођама после њега
био узор, неки од њих су Гај Јулије Цезар и Сулејман Величанствени.