2. Просветитељи су давно нестали, Француска револуција
се неславно завршила, Наполеон је протеран, али идеје
слободе, равноправности и суверенитета нације су
опстале.
- Аустрија, Русија, Пруска и Енглеска су на Бечком
конгресу 1814/15. одлучиле да се стање у Европи врати
на предреволуционарно. Главна је била идеја
легитизма, тј. идеја једном давно установљених права
владара. Тако је Француска поново постала монархија.
Да се идеје из фр. револуције не би поновиле,
успостављена је Света алијанса која је војно требала да
их сузбија по целој Европи. Она је то врло успешно и
радила, али је и помогла Грцима у борби за слободу од
Османског царства.
3. - Проблем са успостављаним границама на Бечком
конгресу је био у томе што су одговарале
апсолутистичким интересима европских сила из неког
ранијег доба. Стварност је била другачија. Револуција и
Наполеон су код многих европских народа пробудиле
идеју о заједничком пореклу, који би требало да живе у
слободи, у једној држави у којој народ има суверенитет
додељивања власти.
- Суверенитет значи да врховна власт има контролу над
целом својом територијом. У апсолутизму је такву власт
имао монарх, а од друге половине 19. века то има народ.
- Нација је појам који представља један народ и сродне
народе који имају заједничко осећање припадности
некој држави.
4.
5. - Нација је исто што и народ, а једнако се користи и
појам националност.
- Постоје два погледа на тај појам. Један каже да то
значи припадност једној држави, без обзира на расу,
порекло, традицију, веру. До год се покоравате једној
држави и њеним правилима, Ви сте припадник тог
народа. Француска и већина модерних држава се држи
тог става.
- Други поглед на појам каже да је нација означава
припадност заједничком пореклу, коренима,
традицији, култури, језику, историји. Овај поглед је
више емотиван. Овакав став имају Немци, Италијани и
словенски народи. То значи да где год да живите,
лојални сте народу из ког потичете.
6. - Срби су овај други поглед додатно закомпликовали,
јер су убацили још једну нову компоненту под утицајем
православне цркве, тј. припадност одређеној вери. По
томе су Срби само они који имају српско порекло и
припадају православној вери. На тај начин су одбацили
све оне Србе, који су се поносили својим пореклом, али
су били припадници католичке вере или исламске
вероисповести. У последње време се јављају они који су
за ублажавање оваквог става.
- Да се вратимо на дешавања. Иако је Света алијанса
гушила сваки покушај револуције у Европи, идеја
слободе и националних права је ипак опстала. Главни
заговорници су били либерали и либерална омладина.
Највећи талас револуција се десио 1848/49. а познат је
као Пролеће народа.
7.
8. - Револуције су избиле у Француској, Аустрији, Пруској,
Угарској. Прва је, наравно, почела у Паризу, одакле се
раширила по Европи. Тамо су буржоаски слојеви
подигли Јулску револуцију 1830, али је ова била
неуспешна. Исти слојеви су 1848. подигли нову
револуцију, на чело су поставили Луја Наполеона,
синовца Н.Бонапарте. Француска је постала Друга
република до 1852, када је Луј Наполеон државним
ударом постао цар Наполеон III. Француска је тако
постала Друго Царство до 1870. (примећујете ли неку
сличност са ранијим догађајима?)
- У Прусији је краљ сурово угушио покушаје
револуције.
9. - У Бечу су револуционари успели да са власти отерају
кнеза Метерниха, главну брану либерализације
друштва.
- У италијанским државама се народ борио за
либералне реформе и за ослобађање од аустријске
власти, али био успешан само по питању укидања
кметства и привилегија повлашћених.
- У Угарској су мађарски либерали Лајоша Кошута
дигли револуцију, али су права и слободи тражили
само за Мађаре, а другим народима то оспоравали. То
је одредило да Срби стану на страну бечког двора, а
против Мађара. Срби су на Мајској скупштини
прогласили Србску Војводину, али је она потрајала
кратко. Беч је револуцију у Угарској сурово угушио.
10.
11. - Од 1867. Аустријско царство је преуређено у двојну
Аустро-Угарску монархију. Власт је подељена између
аустријске и мађарске аристократије, које су
спроводиле насилну германизацију и мађаризацију.
Зато се код Словена, а посебно Јужних Словена,
формира покрет за национално ослобођење.
- У исто време, В. Британија остаје стабилна и без
револуција. Индустријска револуција омогућава јачање
буржоазије у градовима, аристократија се свесно
одриче дела власти да не би избила револуција у којој
би можда изгубили све, јача радничка класа. Британија
је највећа светска сила. Ово доба се зове викторијанска
епоха, по дугогодишњој владавини краљице Викторије.
12.
13. Кључне белешке:
- Пролеће народа 1848/49. - либералне револуције у
Европи
- захтеви-политичке слободе, национална права
- Француска- Јулска револуција 1830, Друга република,
Луј Наполеон=цар Наполеон III, Друго царство 1852-
1870.
- Прусија- гуши револуцију
- Аустрија- уклоњен кнез Метерних
- Италија- укинуте пивилегије и феудализам
- Угарска- револуција Лајоша Кошута, угушена
- Срби- Мајска скупштина 1848, Србска Војводина, уз
Беч против Мађара
- Велика Британија стабилна
14. Кључне речи: „Пролеће народа”, либерали,
Француска, Јулска револуција (1830), Друга република
у Француској (1848–1852), Луј-Наполеон (Наполеон
III), Друго царство у Француској (1852–1870), немачке
земље, канцелар Метерних, Лајош Кошут, Мађарска
република (1849), Фрања Јосиф I, скупштина у
Сремским Карловцима (1848), Србска Војводина,
Свесловенски конгрес, Двојна монархија: Аустро-
Угарска (1867), германизација, мађаризација
