Prezentacija

2. ИСТОРИЈА
• Костолац се први пут помиње
у списима 1380. године. Старо
рударско насеље настаје у
другој половини XIX века. Нови
Костолац почиње да се гради
1942. године. Од Пожаревца је
удаљен 11, а од Београда 90
километара. Структуру
становништва чини богатство
од 26 нација и етничких група.
Та шароликост је створена
доласком људи са свих страна
у рударски градић којем је
била потребна радна снага.
Сада је то град са око 15.000
становника.

3. ГЕОГРАФИЈА
 Костолац се налази у перипанонском делу
североисточне Србије, где се Пожаревачка греда,
најсевернији изданак побрђа источно од Велике
Мораве, спушта на обале Дунава и спаја плодно
Подунавље, Поморавље и Стиг. Периферни делови
града лоцирани су уз десну обалу Дунава и на
обалама Дунавца, чија је удаљеност од Београда
90 Km. Костолац је од ушћа Дунава у Црно море
удаљен 1.095 Km, а од његовор извора 1.762 Km.
Средишњи део насеља налази се на надморској
висини од 77 метара. Преко Пожаревца је, пругом
нормалног колосека, повезан са Мајданпеком и
Бором на истоку, а пругом Пожаревац – Мала
Крсна са Београдом и Нишом на западу и југу.
Асфалтним путем првог реда Пожаревац – Велико
Градиште, Костолац је повезан са Ђердапском
магистралом. Путном везом Пожаревац – Враново
повезан је са ауто-путем Београд – Ниш. Путем
Пожаревац – Петровац – Бор повезан је са
Источном Србијом. Пловним каналом Костолац –
Дунав, на коме је подигнута радионица за
поправку речних пловила, Костолац је повезан са
свим пристанишним местима на Дунаву.

4. ЉУДИ
 Костолац је градско
насеље и седиште градске
општине Костолац која се
налази у саставу града
Пожаревца у Браничевском
округу. Према попису
из 2011. било је 9569
становника. На месту
данашњег Костолца се
налазио
важан римски град Вимина
цијум. Костолац је
центар Стига, а у његовој
околини се
налазe термоелектране и
рудници угља.

5.  Образовање у Костолцу има дугу
традицију. Прва основна школа основана
је још 1885. године. Садашњи назив
основне школе је „Јован Цвијић“. У
Костолцу постоји и Средња техничка
школа са домом ученика „НиколаТесла“
која образује кадрове машинске,
машинско-енергетске, електро-техничке
и рударско-геолошке струке, као и
одељење Музичке школе „Стеван
Мокрањац“ из Пожаревца.Такође
постоји и КУД Костолац. Фолклорни
ансамбл овог друштва гостовао је у
преко 20 земаља од Европе до Јужне
Америке и на међународним
фестивалима освајао бројна признања.
Овај ансамбл, као и хор „Дунавска лира“,
дувачки оркестар и ликовна секција
окупљају велики број аматера.

6.  Градска општина Костолац је ове године
уложила скромна али значајна средства
за сређивање плаже “Топољар” како би
свим мештанима ове општине, али и
гостима из околних места, учинила
знатно пријатнијим боравак на плажи.
Потпуно је очишћено корито од муља и
траве на купачком делу и насут је
шљунак, а радове је помогла
Водопривреда.Потпуно су реновирана
два јавна тоалета са кабинама за
пресвлачење, а обновљене су кабине за
пресвлачење и тушеви и на јужној
страни купалишта.Такође, обновљени су
тушеви дуж бетонске стазе на купачком
делу и сада су сви тушеви у функцији са
пијећом водом.

7. Десетак дана после
акцидентног развејавања
пепела на село Стари
Костолац у Привредном
друштву Термоелектране и
копови Костолац су се
окупили стручњаци, који
раде на пројекту затварања
пепелишта Средње
костолачко острво и развој
депоније Ћириковац.
Тако су у овој компанији и
конкретно показали да пред
овим проблемом не
затварају очи, већ да им је
решавање проблема с
депонијом пепела један је
од приоритета.

8.  Фестивал Костолачка песма лета одржан је
23. и 24. августа у оквиру манифетсације
Костолачко лето 2010. Тих вечери, на платоу
Музичке школе у Костолцу представило се
десеторо учесника.
 У финалној вечери, у уторак, уручено је шест
специјалних награда: за најбољи мушки вокал
Игору Срећковићу, који је награђен и за
најбољу интерпретацију, за најбољи женски
вокал награда је уручена Ивани Грујић,
најбољи сценски наступ приредила је група
Qуеенс, која је награђена и за најбољи
стајлинг, а за најбољи музички састав
проглашен је Минд фреакс.
 Организатори Фестивала су Никола Стојковић,
Владана Бујошевић и Ивана Мрђен, уз помоћ и
подршку Градске општине Костолац, ПД
„Аутотранспорт“ Костолац, Синдиката
Термоелектране Костолац, ПД „РИО“
Костолац, Техничке школе „Никола Тесла“
Костолац, Клуба „Трезор“ и „ЈУГ &НБСП“
Пожаревац.