milina,mirjana,mladenovac

1. ГРБ МЛАДЕНОВЦА

2. МЛАДЕНОВАЦ
КОЈИ ВОЛИМ
• Општина
Младеновац је градска
општина Града Београда.
Заузима површину од 33.904
ha, на којој живи 53.906
становника.
• По легенди, постанак имена
се везује за извесног
Младена који се са своја два
брата населио у овај
опустели крај
послеКосовског боја. Браћа
су се разишла, а место где
се населио Младен названо
је Младеновац

3. ИСТОРИЈА
На територији данашње општине Младеновац прва насеља формирана
су у периоду праисторије, о чему сведоче бројна археолошка налазишта
и око 200 остатака праисторијских насеља.
Данашња насеља у младеновачком крају помињу се још у средњем
веку, у доба Деспота Стефана Лазаревића. Развој саобраћаја утицао је
На територији данашње општине Младеновац прва насеља формирана
су у периоду праисторије, о чему сведоче бројна археолошка налазишта
и око 200 остатака праисторијских насеља.
Данашња насеља у младеновачком крају помињу се још у средњем
веку, у доба Деспота Стефана Лазаревића.
Развој саобраћаја утицао је на формирање варошког насеља на атару
ранијег села Младеновца.

4. Граничи се са општинама Сопот, Гроцка, Смедерево, Смедеревска Паланка, Топола и
Аранђеловац. Од 1971. године је у саставу Града Београду, као једна од 17 општина, од чијег
центра је удаљен 55 км. Територија општине Младеновац налази се у делу ниске Шумадије,
обухватајући већи део слива речице Велики Луг, леве притоке Кубршнице, са периферним
планинским подручјем Космаја на западу. Велики и леп град, са више од 8 хиљада
домаћинстава има стотине новосаграђених приватних кућа, велика модерна стамбена
насеља, више отворених и затворених спортских терена, седам основних школа и две
средње, Техничку и Гимназију, савремено опремљене здравствене и културне установе,
модерне тржне и пословне центре, бројне угоститељске објекте, хотеле, мотеле,
ресторане…У сеоским месним заједницама, захваљујући плодном земљишту и повољним
климатским условима, развијени су сви видови пољопривредне производње. Општина
заузима површину од 338 км2.
ГЕОГРАФИЈА

5. ЉУДИ

6. СЛИКЕ МОГ ГРАДА

11. ИСТОРИЈА
Историја
30. март 2011.
На територији данашње Општине Младеновац прва
насеља формирана су у периоду праисторије, о чему
сведоче бројна археолошка налазишта и око 200
остатака праисторијских насеља. По важности посебно се
издвајају "Јабланица" у Међулужју, која потиче из
гвозденог доба и раноримског периода, затим
Протостарчевачко налазиште од краја VI миленијума
п.н.е у Баташеву и "Дивичмеђ" у Ковачевцу где је
откривен рано-средњовековни град из периода IX-XI век.
Према легенди, назив "Младеновац" потиче од Младена,
који је 200 година после Косовског боја са своја два брата
Влајком и Рајком са Косова дошао у овај крај. Места где
су њихови потомци формирали породице су Младеновац,
Влашка и Рајковац.
Данашња насеља у младеновачком крају помињу се још у
средњем веку, у доба деспота Стефана Лазаревића, а
касније, почетком 16. века и у турским пописима. Први
званични подаци о насељу на овом подручју спомињу се у
турском попису становништва из 1528.
Развој саобраћаја утицао је на формирање варошког
насеља на атару ранијег села Младеновца. Ново насеље
се развијало око Железничке станице на прузи Београд -
Ниш, која се у почетку звала Међулужје, подигнуте одмах
по изградњи пруге 1882. Том приликом подигнута је и
прва зграда будуће вароши, механа "Космај" (данашња
"Стара механа"). Већ 1885. подигнут је први парни млин, а
прва основна школа почела је са радом 1895.
Указом Краља Александра Обреновића, од 2. августа
1893. године, насеље Младеновац проглашено је за
варошицу.
Пруга уског колосека Младеновац - Аранђеловац -
Лајковац изграђена је 1904. Почетак индустријализације
представља изградња кланице коју је 1907. основао Паја
Јовановић. 1919. године, трговац из Ковачевца, Никола
Ђорђевић гради млин. Године 1920. Сима Јовановић из
Сопота оснива фабрику џакова, а након премештања
кланице у Вршац 1926. године, Јанко Баџак из Јагњила
оснива индустријску кланицу 1936.
Индустријски развој вароши Младеновац прати и развој
управно-адмнистративне функције и 1930.Младеновац је
постао седиште истоименог среза коме је касније
припојен и Космајски срез.
Општина Младеновац се у периоду 1945-1955. састојала
само од вароши Младеновац, а од 1955. до 1957.
придружени су јој и село Младеновац, Међулужје и
Рајковац. Од 1971. Општина Младеновац је у саставу
Града Београда.