2. Марко Краљевић је био син Вукашина
Мрњавчевића. О њему су испеване многе песме,
које заједно чине читав циклус, а повезане су
ликом овог јунака о којем певају, уз мало тачних
историјких података о њему самом.
Марко Краљевић је највећи јунак
српске књижевности.
Свака песма о Марку Краљевићу
истиче неку његову особину.
3. Његов заштитни знак је коњ Шарац, који му је и
превоз, али и веран пријатељ и саборац у јуначким
подвизима.
Сабља, копље и буздован су,
такође, његов неодвојиви део, као и
чаша вина.
Био је турски вазал али је штитио
српски народ од сурових Турака,
борио се за његову слободу
и користио је сваку прилику да се
освети Турцима за зло које наносе
српском народу.
5. Опеван је као човек ненадмашне снаге и храбрости.
Он је непобедив, делује надљудски и има
натприродне моћи.
Марко Краљевић кажњава насилнике, бори се за
правду и поштење.
Песници говоре како је његов буздован био жедан
турске крви.
Пред његовим јунаштвом, снагом и мудрошћу
непријатељ подрхтава, било да је у питању турски
цар, Муса Кесеџија, вила Равиојла или небројена
турска војска.
Подстакнут тугом свог народа, правдом и
поштењем али и љубави према сваком ко се нађе у
невољи, желео је да свима буде заштитник.
6. Његово добро срце је представљено и у стиховима
песме „Марко Краљевић и бег Костадин“
"Прво ти је, брате, нечовештво:
Дођоше ти до две сиротице,
Да ј' нахраниш хлеба бијелога
И напојиш вина црвенога;
А ти велиш дема сиротама:
- "Ид'т одатле, један људски гаде!
Не гад'те ми пред господом вина!"
А мени је жао, беше, било,
Жао било двеју сиротица,
Па ја узех до две сиротице,
Одведох их доле на чаршију,
Нахраних их хлеба бијелога
И напојих вина црвенога,
Па покројих на њих чисти скерлет,
Чисти скерлет и зелену свилу,
Па их онда послах двору твоме;
Он помаже ,чак, и орлу и његовим орлушићима.
7. Помоћ пружа и Косовки девојки, која не може да
плати свадбарину, па јој је плаћа он, а убијањем
Арапина укида свадбарину.
8. Марко поштује своју мајку и испуњава јој жељу да
орањем заради дукате за живот, али не одустаје од
својих намера да се свети турској војсци.
„То је Марко
послушао мајку:
он узима рало и
волове,
ал' не оре брда и
долине,
већ он оре цареве
друмове“.
9. Турци се плаше овог јунака, па чак и сам цар. Он се
пред њим осећа несигурно и уплашено, пред
Марком не важе цареве наредбе.
Марко тера Турцима инат. Он оре цареве друмове,
пије уз Рамазан вино, носи зелену доламу, игра
коло, паше сабљу и још тера Турке да и они исто
чине.
Он пркоси свему што не припада његовој вери и
његовом народу.
Подсмева се Турцима, па тако нуди Арапину уместо
100, само 3 дуката за свадбарину.
Пред њим се свако склања, од њега сви стрепе.
10. Марко Краљевић се шали са својим противницима,
као у песми „Марко пије уз Рамазан вино“
„...Ak' нагоним оџе и аџије,
„Не може ми та образ поднети,
„Да ја пијем, они да гледају,
„Нек не иду мени у меану; ...“
„...Што буздован уза се привлачим,
„И што сабљу на крило намичем,
„Ја се бојим, да не буде кавге,
„Ако би се заметнула кавга,
„Тешко оном, тко j' најближе
Марка!...„
11. Због непристајања на непокорно вазалство, Марко
је често био заробљен у царевој тамници и био је
кажњаван али пошто је цар зависио од његове
помоћи морао је да га ослободи, као што је
представљено у песми „Марко Краљевић и Муса
Кесеџија“.
У тој песми Марко Краљевић спашава цара од
одметника Мусе Кесеџије, који угрожава царство
турског цара.
12. Песме о овом јунаку и његовим подвизима сведоче
о неисцрпној снази српског народа, његовој
истрајности и вери у ослобођење од турске власти
и свих патњи које им је та власт чинила.
Из патње српског народа и жеље за осветом
изронио је лик неустрашивог, пркосног и
ратоборног јунака, Краљевића Марка.
Његов лик представља веру Срба да ће се појавити
јунаци његових способности, који ће их спасити.
13. Марко Краљевић је најплеменитији, најидеалнији
међу јунацима српских епских народних песама, а
истовремено најобичнији и најближи стварном
животу.