2. Језгро сваког соларног система чини соларни
фотонапонски модул који производи струју директно из
сунчеве светлости.
Најбитније карактеристике фотонапонских модула су то
што не загађују човекову околину, користе сунчеву
енергију, и добра су инвестиција пошто су дуговечни и
исплатљиви.
Постоји неколико врста од којих су најзначајнији:
3.
4. Монокристални модул
•Представља врх понуде по квалитету и животном веку.
•Због наведених својстава има нешто већу цену, а користи
се у најпрофесионалнијим системима (сателити, војне
комуникације, мобилна телефонија и сл.) као и у
индивидуалним објектима.
•Најчешћи распон снаге у којем се користи је од 20 до 150
Wp*
5. Поликристални модул
•Слично као и монокристални, поликристални модул
представља изузетно решење у смислу квалитета, нешто
ниже цене, високе естетике и једнако повољног животног
века.
•Визуелно се разликује од монокристалног по томе што му
је површина практично потпуно испуњена квадратним
плочицама, за разлику од монокристала чије су плочице
углавном октогоналне.
6. Основна је разлика, као што само име каже у молекуларној
структури ативног кристала.
Подручје примене и распон снаге је такође врло сличан.
Моно и поликристални модули су високог степена
искориштења (преко 15%) и дугог животног века.
7.
8. Аморфни модул
Највећу популарност у нашим крајевима стекао је на
почетку увођења фотонапонске технологије у
свакодневном животу.
Разликује се по својој типичној црној боји и пругастој
структури ТИН-ФИЛМ технологије.
Распон снаге му је од 12 Wp.
По цени је нешто повољнији, а као недостатак може се
споменути нижа ефикасност (6%) и мања отпорност на
механичка напрезања (обично стакло).
Није правило али се обично користи у мањим системима.
9. Повезивање ћелија у веће целине
•Повезивање ћелија може бити изведено на два начина:
• 1. Паралелно– паралелним спајањем долази до
повећања јачине струје с повећањем површине, изводи се
тако да се сви (+) полови медјусобно споје , што аналогно
важи и за (-) полове.
• 2. Серијски – серијским спајањем долази до повећања
напона с повећањем површине, изводи се тако да се
наизменично спајају (+) и (-) пол ћелија у низу.