2. Потреба за дефинисањем
O У науци, али и у свакодневном животу
постоји потреба за утврђивањем значења
термина и појмова.
O Потреба и тежња научног језика и научног
мишљења за прецизношћу и
једнозначношћу решавају се
дефинисањем и редефинисањем појмова
и термина.
3. Шта је дефиниција?
O Постоје различита схватања дефиниције, али из
свих дефиниција које се употребљавају може се
закључити следеће:
- Дефиниција садржи значења појма и термина
- Дефиниција је предметна у двоструком смислу,
говори о термину и појму и о предмету који се
термином означава
- По форми дефиниција је исказ и номинална је
4. - По мисаоном садржају дефиниција је став
или суд
- По структури је сачињена од дефиниенса и
дефиниендума, односно од онога чиме се
дефинише и од онога шта се дефинише
- Свака дефиниција има одређену сазнајну
вредност
5. Процедура дефинисања
O Процедура дефинисања подразумева
тачно схватање предмета, појма и
термина мишљењем о њима, по
правилима истинитог мишљења.
O То је процес доношења основаних,
разлозима поткрепљених међусобно
повезаних и условљених судова о предмету
дефинисања.
6. O Да би једна дефиниција била ваљана, она
-
-
треба да испуњава следеће:
Дефиниција треба да буде позитивна и
исказана у облику тврдње
Треба да буде предметна и садржајна
Свестрана, да обухвата целину предмета
у њиховим разним аспектима и
непристрасна у приступу
Суштинска, да садржи битне одредбе и
својства
Сложена и развојна
7. - Еквивалентна – сразмерна , да не сме
да буде преширока, а ни преуска
- Акуратна, да садржи само битне и нужне
чиниоце, одредбе које су основне, а не
изведене
- Дијалектична, овај захтев постављају
материјалисти дијалектичари, али није
обавезан.
8. Грешке у дефинисању
O Током дефинисања се дешавају разне грешке.
O Оне су одступања од наведених правила што даје
неодговарајуће дефиниције, какве су:
- негативне, формалистичке (несадржајне и
беспредметне), једностране (несвестране),
несуштинске (засноване на небитним
разлозима), претерано уопштене и статичке
дефиниције процеса, несрезмерне и
нееквивалентне, неакуратне и циркуларне
(таутологија и диалела).
9. Врсте дефиниција
O Најчешће се користе следеће врсте
-
-
дефиниција:
Номиналне, баве се одредбама речи
(етимолошке, дефиниције симбола научних
језика)
Реалне, тичу се одредби ствари и њихових
својстава
Дескриптивне, описују појавне моменте
предмета
Експликативне, суштинске, одређују
битне одредбе предмета.
10. - Експлицитне, непосредно саопштене
-
-
формулисаним исказом
Имплицитне, могу се подразумевати или
непосредно наслућивати из постојећих исказа
Операционалне, чији назив потиче од поступка
дефинисања помоћу одређених операција,
нарочито мерења
Постулативне, дефинишу постулате односно
полазишта одређене теорије или парадигме
Провизорне, радне, допунске, помоћње и
др., које помажу у научном сазнању и
формирању дефиниција вишег нивоа
11. Експликативне
дефиниције
O Две подврсте експликативних дефиниција су
од посебне важности. То су:
- Карактеристична дефиниција , формира
се одредбом најближег рода и специфичном
разликом. Пр. „демократија је облик
владавине народа“.
- Генетичке дефиниције , изражавају генезу
и развој. Пр. „феудализам је друштвени
систем који је настао из робовласничког
друштвеног система“.
12. Тешкоће у дефинисању
O Постоје три групе тешкоћа:
1. Семантичке тешкоће, јављају се јер у
разним језицима сусрећемо исте термине,
али не и са потпуно истим, па чак и
различитим значењима. Овде спада и
релативна неодређеност врсте предмета.
2. Логичко – синтактичке тешкоће
3. Сазнајно - операционалне
13. Улога дефинисања и
дефиниција
O Дефинисање и дефиниције су почетни
чиниоци научног сазнања. Током процеса
научног сазнања појмови се непрестано
дефинишу и редефинишу, а дефиниције
омогућавају класификовање и изградњу
класификационих система.
O Дефиниције нису само почетни облик и фаза
научног сазнања, већ и њен резултат,
односно облик манифестовања сазнања.
