2. 1.ЧАС: УПОЗНАВАЊЕ
УЧЕНИКА СА ПЛАНОМ И
ПРОГРАМОМ
▪ Потребне ствари:
▪ Приступ интернету
▪ Инсталиран графички оперативни систем
▪ Инсталирани програми за обраду текста и израду слајд-презентација
▪ Отворен налог на gmail.com
▪ Теме за ову школску годину:
1. Информационо- комуникационе технологије у савременом друштву
2. Рачунарство
3. Организација података и прилагођавање радног окружења
4. Креирање и уређивање дигиталних докумената
5. Програмирање
3. 2.ЧАС:ИНФОРМАЦИОНО- КОМУНИКАЦИОНЕ
ТЕХНОЛОГИЈЕ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ
▪ Информационо-комуникационе технологије - где и како их користимо?
Од давнина је човек прикупљао и обрађивао податке. Рачунао на прсте, помоћу каменчића, штапића,
записима у дрвету, на зиду пећине, глиненим плочицама…
Касније су настале разне врсте рачунаљки и других помагала за бележење података, рачунање,
чување и прослеђивање информација. Технолошка средства за прикупљање, обраду, складиштење и
дистрибуирање информација развијала су се вековима. Током тог дугог времена, многа научна открића
и изуми су допринели развоју људског друштва. Како се повећавао број становника, фабрика, вести,
путовања, информационо-комуникационе технологије постајале су све значајније и имале све већи
утицај на људско друштво.
Из прича твојих старијих укућана и рођака, из књига и филмова, сигурно знаш како се комуницирало
пре 10, 50 или 100 година. Ако желиш да знаш како је и шта ради неко ко живи на другом крају
планете, данас то можеш да сазнаш за пар секунди - довољно је да сте обоје присутни на неком
сервису на интернету, а цена те комуникације, под условом да већ имаш рачунар или „паметни”
телефон и интернет-везу, је занемарљива. Пре десетак година чули бисте се путем мобилног
телефона и тај разговор би био веома скуп. Пре 50 година разменили бисте писма, која би што
авионским што железничким саобраћајем стигла за неколико дана или можда пар недеља. Пре сто
година, писмо би путовало бродом и можда би били потребни месеци да писмо стигне на одредиште.
4. Слична се промена одиграла кад је у питању јавно информисање - од „добошара” на сред села и коњаника,
преко штампаних новина, телеграфа, радија и телевизије, до данашњих дана кад у року од неколико минута од
неког догађаја било где на планети, може о томе да се види вест на интернету.
Ово су само два примера где видимо како је информационо друштво преобликовало путовање вести. Али,
промене су се десиле у свим областима друштва. Данас можеш да купиш нешто преко интернета на пример у
Кини или Јапану, да сазнаш где се у протеклих пола сата десио земљотрес, где пада киша, где се тренутно
налази авион којим путује неко кога очекујеш, да платиш рачуне, да сазнаш било шта што те интересује из неке
научне области без одласка у библиотеку, завршиш преко интернета факултет у некој страној земљи а све
време си код своје куће…
ИКТ полако али неминовно мења начин на који се учи. Дигитални образовни материјали лако су и свима
доступни у школи и ван ње, на часу и после њега. Њихова мултимедијална природа (представљају комбинацију
текста, слика, звука, видео-записа и анимација) доприноси лакшем и ефикаснијем учењу. Могућности за
образовање значајно су увећане. Студирање и бројни (бесплатни) курсеви преко интернета омогућавају ти да се
школујеш са било ког места и у било које време. Кад смо већ код занимања, мало је вероватно да ћеш читавог
живота радити само један посао. Предвиђа се да ће у наредних тридесетак година велики број постојећих
послова нестати, а да ће их заменити још већи број нових. На основу истраживања се очекује да ће послови у
вези са информационим технологијама бити још траженији у деценијама које долазе. Према томе, очекује те
целоживотно учење, а управо информаицоне технологије ти чине образовање доступнијим него икад! То
међутим има и своје лоше стране - и дезинформације и манипулације су присутније него икада. Зато је важно да
информацијама приступаш критички, засновано на научним сазнањима и да не верујеш непровереним изворима.
За све те промене које су се десиле у људском друштву а које карактерише брзина и количина преноса
информација и њихова важност, каже се да живимо у „информационом друштву”. Хајде да откријемо шта то
значи…
5. ИКТ У СВАКОДНЕВНОМ
ОКРУЖЕЊУ
▪ Информатика - шта је то?
▪ Број „5” је податак. Међутим кад се тај податак нађе на различитим местима, у различитим
контекстима, добијамо различите информације. Погледај слику. Какве нам све информације даје
податак „5” на ситуацијама приказаним на слици
6. ▪ Реч „Зајечар” је такође податак, а стављена у различите контексте даје нам и различите информације:
▪ Податак може да буде број, симбол, текст, боја…
▪ Информација се добија када се податак протумачи у контексту.
▪ Може се рећи још и да информацију чини скуп података о неком објекту који имају неко значење,
смисао…
▪ На пример, кад сте се уписивали у школу, у формулар за упис сте унели податке о себи: име, презиме,
датум и место рођења, адресу становања, назив школе смера који уписујете… Ти подаци заједно,
стављени у контекст тог формулара, дају информацију о теби, као ученику који се уписује у школу.
7. ▪ Датотека или фајл (енгл. file) - скуп података који се чува у меморији рачунара под
заједничким именом. У неким случајевима, (нпр. када се у датотеци, тј. фајлу налазе пословни
подаци, текстуални или бројчани), користимо и израз документ. Осим докумената разних
типова, у фајлу може да се нађе програм, аудио снимак песме, слика, видео итд.
▪ Реч „информатика” настала је од француске речи „Informatique” што је кованица речи
„информација” и „аутоматика”, а то указује на предмет изучавања информатике - наука о
аутоматској обради информација. У англосаксонској литератури се користи термин
„Computer Science” (наука о рачунарима).
▪ Врло често данас чујемо изразе и скраћенице попут „ИТ” или „ИКТ”. Да ли знаш шта оне
значе?
▪ ИТ (енгл. IT, ај-ти) је скраћеница за појам информационе технологије - обухватају рачунаре
и друге електронске уређаје за прикупљање, обраду, чување, пренос и заштиту информација.
Када томе додамо комуникационе технологије - којима се све то што спада у „информационе
технологије” повезује ради комуникације, размене информација, долазимо до ширег појма
- информационо-комуникационе технологије - ИКТ (енгл. ICT, ај-си-ти). Ови појмови се у
свакодневном говору често поистовећују, јер су врло испреплетани, тако да нема пуно смисла
иниситрати на разликама.
8. ЗНАЧАЈ И ПРИМЕНА РАЧУНАРСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
У ИНФОРМАЦИОНОМ ДРУШТВУ
▪ На основу информација које се добијају обрадом података (нпр. резултата мерења или истраживања,
или јавно доступних података), доносе се одлуке које даље одређују људске судбине, постављају се
прогнозе, дијагнозе, праве планови и пројекти итд. То нам јасно указује на велики и растући значај
информација. Сасвим је јасно да информације имају своју материјалну вредност, па могу да се схвате
и као роба, односно капитал, тако да се информацијама и тргује.
1. прва индустријска револуција - Проналазак парне машине ,
2. друга индустријска револуција - електрицитет и нафта
3. трећа индустријска револуција - Појава дигитализације почетком друге половине двадесетог века
4. четврта индустријска револуција - Данашње време, време брзих комуникација, робота, вештачке
интелигенције, доступности великих количина података, „интернета ствари”, виртуелне реалности
и „блокчејна”; када буквално све области људске делатности доживљавају трансформацију
захваљујући примени рачунарске технологије.
9. ▪ Једна од значајних карактеристика информационог друштва је прелазак са „папирног” на
електронско пословање у практично свим областима људске делатности.
▪ Примере срећемо свакодневно: рачуне плаћамо електронски, код лекара сви налази и извештаји су у
информационом систему, у школи имамо електронски дневник, купује се преко интернета, заказују
се термини за издавање пасоша или личне карте, када сте се уписивали у гимназију, извод из матичне
књиге рођених је електронски послат из матичне службе школи, а током епидемије 2020. и 2021.
године видели смо да многе активности могу да се обављају преко интернета - настава,
канцеларијски послови, састанци, па чак и неке раније незамисливе активности попут хорског
певања, одласка у позориште, виртуелних путовања и посета музејима…
▪ Државе и институције омогућавају да огромне количине података постану јавно доступне
(тзв. „отворени подаци”) што омогућује свакоме да их преузме, обради и самостално доноси
закључке. Највећи број занимања је данас тесно повезан са ИКТ - без обзира на то да ли је у
питању административни посао или рад у фабрици уз употребу робота и других
програмабилних машина. Захваљујући ИКТ, комуникација између најудаљенијих тачака на
планети може да се обавља у „реалном времену”. Све више се користе електронски медији -
уместо папирних новина читају се интернет-издања. Уместо папирних географских мапа
користе се географски информациони системи, који пружају прецизнију слику и веће
могућности.
10. ▪ ИКТ су постале незамењиве у многим областима, а како се стално развијају унапређују и
појефтињују, њихово ширење и даље је врло интензивно. Управо тај брзи развој нам даје још
једну важну карактеристику информационог друштва: сталну потребу за учењем и
усавршавањем како бисмо знали како да сврсисходно употребимо технологију. Истовремено,
ИКТ је и средство за то „целоживотно учење”.
▪ То што су ИКТ постале тако велики и важан сегмент свих људских делатности, не значи да
треба само да се препустимо употреби свеприсутне технологије. О опасностима, ризицима и
прекомерној употреби технологије ће бити више речи у наредним лекцијама.
11. 4. ЧАС: РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ И ИНТЕРНЕТ
▪ У сржи информационо-комуникационих технологија налази се једна врста уређаја - рачунар.
У овој лекцији, бавићемо се начинима повезивања рачунара и других уређаја у мреже.
Рачунарске мреже
▪ Мрежа - два или више рачунара повезаних тако да могу да размењују податке.
▪ Да би се остварила рачунарска комуникација потребни су:
I. комуникациони медијуми - пренос информација:
1. кабловски („жични”, енгл. wire), углавном као оптички каблови
2. бежични (енгл. wireless)
II. комуникациони уређаји и
III. комуникациони протоколи и софтвер који имплементира те протоколе.
▪ У постојећим (затеченим) мрежама се користе и разне врсте бакарних проводника, као што су
обична бакарна парица (као код фиксних телефона), каблови са више бакарних парица
(UTP, STP, SSTP, FTP, SFTP) или коаксијални каблови.
12. Домаћи задатак:
Знате ли разлику између ових разичитих врста каблова? Од ког материјала je први, a од ког други и
трећи? Каква је природа сигнала кроз UTP и коаксијалне, а каква кроз оптичке каблове?
Ако се не сећате ових појмова из основне школе, покушајте да пронађете одговор на интернету.
13. ▪ Комуникациони уређаји су рутер (енгл. router), свич (енгл. switch), приступна тачка (енгл. access
point) и други. Уређаји који немају уграђену подршку за одређену технологију, могу да користе
одговарајући адаптер (нпр. за старије десктоп рачунаре вај-фај адаптер).
▪ Хардвер - медијуми и уређаји чине хардвер неопходан за успостављање комуникације између
рачунара
▪ Софтвер - за рад рачунарске мреже су неопходни и:
1. комуникациони протоколи (скуп правила за управљање преносом података)
2. комуникациони софтвер (различити мрежни оперативни системи, апликације, драјвери… )
▪ Према величини, односно простору на коме се простиру, рачунарске мреже могу овако да се
класификују:
1. Лична мрежа (PAN - Personal Area Network) повезије уређаје једне особе или породице, обично се
простире на неколико метара;
2. Локална мрежа (LAN - Local Area Network) обично се простире на једну или неколико канцеларија,
зграду, више суседних зграда, кампус и слично, може да се простире на неколико метара до неколико
километара;
3. Градска мрежа (MAN - Metroploitan Area Network) може да буде мрежа кабловског оператора која
покрива један град, или мрежа која повезује неколико пословних објеката већег предузећа (нпр. банке,
корпорације). Мери се километрима или десетинама километара;
4. Регионална мрежа (WAN - Wide Area Network) спаја више локалних и градских мрежа, покрива округ или
регион од више градова, а може да покрије и целу државу. Мери се десетинама или стотинама
километара;
5. Интернет је мрежа која повезује све претходне мреже у целину
15. ▪ Рачунаре унутар мреже називамо „чворовима” мреже. Мале мреже (PAN, LAN) се често
организују тако да су рачунари у њој равноправни. Такве мреже се зову пир-ту-пир
мреже (енгл. peer–to–peer - једнак једнаком). Рачунари у пир-ту-пир мрежи по правилу
директно комуницирају сваки са сваким, без потребе за рачунаром који посредује у
комуникацији. Такође, у таквој мрежи сваки рачунар може да дели одређени простор (означене
директоријуме) на свом диску са осталим рачунарима, тако да нема посебног рачунара за
чување дељеног садржаја. Исти принцип може да се односи и на друге ресурсе, нпр.
процесорско време.
▪ У већим мрежама је непрактично или чак немогуће обезбедити да сваки рачунар директно
комуницира са сваким. Такође, одржавање (нпр. бекап) и заштита расутих података постаје
компликована у великим мрежама. Зато у већим мрежама постоје рачунари и други уређаји,
чија је главна намена да обезбеђују ресурсе и услуге за друге рачунаре. Такви рачунари и
уређаји се називају сервери, а рачунари који од њих траже услуге се називају клијенти. Овако
организоване мреже се називају клијент-сервер мреже.
16. Сервери могу да нуде различите ресурсе и услуге, па по својој улози (функцији), север може да буде:
1. фајл сервер (обично у локалној мрежи), који чува одређене дељене фајлове и фолдере и омогућава
им приступ
2. комуникациони сервер, који одржава окружење потребно да један уређај пронађе други, и да
комуницира са њим
3. веб сервер, који на себи чува неке веб странице и на захтев их шаље клијенту
4. сервер апликација (aplication server), који на себи чува веб апликације и омогућава клијентима да
код себе извршавају те апликације иако немају инсталирану копију те апликације (довољно је да
имају веб прегледач)
5. мејл сервер, који омогућава размену електронске поште (слично као што поштанска служба
омогућава размену писама и других пошиљки)
6. сервер базе податка (database server), који одржава базу података, омогућава приступ бази и упите
над њом са других рачунара
7. сервер за штампу (print server), уређај који омогућава штампање на дељеном штампачу преко
мреже
8. и разни други.
▪ Да лакше запамтиш шта су сервери, а шта клијенти, сети се да реч сервис значи услуга, па према
томе сервер значи пружалац услуга. Тако, на пример, у ресторану конобар сервира - пружа услуге,
гостима - клијентима, поштујући одређена правила - протоколе!
17. Настанак интернета, протоколи
▪ Интернет је настао крајем ’60-тих и почетком ’70-тих година XX века за потребе министарства
одбране САД, са идејом да не буду све информације у само једном рачунском центру, већ да буду
дистрибуиране у више повезаних центара, како би систем остао функционалан у случају престанка
рада неког од центара. Та мрежа се звала АРПАНЕТ и састојала се од педесетак рачунара–чворова,
преко којих су се повезивали локални рачунари и то на такав начин да је између свака два могуће наћи
више различитих путева. Врло брзо, и у САД и у другим деловима света настају мреже налик
АРПАНЕТ-у. Крајем ’80 и почетком ’90 почело је међусобно повезивање тих мрежа, које није више
било само у војне сврхе. Неке мреже су биле владине, неке универзитетске, неке чисто комерцијалне.
Ово је коначно довело до настанка интернета у данашњем облику - глобалне мреже доступне дословно
свима. Интернет се састоји од веома различитих рачунарских система. Разлика се огледа у њиховој
величини, оперативним системима које користе, улози коју имају у функционисању интернета итд.
▪ Да би сви ти различити рачунари могли да комуницирају, уведени су протоколи. Као што смо
поменули, најпознатији комуникациони протокол је TCP/IP, Transmission Control Protocol / Internet
Protocol. Укратко, најважнији кораци (фазе) у преносу података су:
1. разбијање на пакете скупа података који треба послати,
2. слање пакета кроз мрежу, могуће различитим путевима
3. провера исправности сваког пакета на страни примаоца
4. потврда пријема пакета, или захтев за поновним слањем (ако су детектоване грешке у преносу)
5. спајање пакета у целину каква је била пре слања.
18. АДРЕСИРАЊЕ НА ИНТЕРНЕТУ
▪ Да бисте некога позвали телефоном, потребан вам је број његовог телефона, позивни број за
његов град, државу. Да бисте некоме послали писмо морате да знате његово име, улицу и број
куће, град, државу. Једном речју: адресу. И да бисте приступили неком рачунару путем
интернета, такође вам треба његова адреса.
▪ Како изгледа адреса рачунара када на интернету не постоје улице и градови?
▪ Можемо да кажемо да постоји нешто слично, а то су интернет домени. Домени имају своје
ознаке, тј. називе, које сте вероватно виђали, на пример .com, .org, .net, .us, .de, .fr, .ru, .rs, .
срб итд. У свакодневном говору, када кажемо интернет домен често мислимо на назив
домена, па ћемо и ми понекад говорити о доменима мислећи на њихове називе. Сваки од
набројаних домена је домен највишег нивоа (енгл. top level domain, скраћено TLD). У
оквиру сваког од ових домена постоје поддомени, на пример .ac.rs, .edu.rs, .org.rs, .co.rs,
.gov.rs и други. Ово су домени другог нивоа (SLD). Оваква подела домена на поддомене се
наставља до нивоа где неки домен представља интернет адресу конкретног рачунара. Тако,
интернет домене можемо интуитивно да схватимо као хијерархијски организоване групе
интернет адреса.
19. ДОМЕНИ НАЈВИШЕГ НИВОА
▪ Научили смо да се назив домена састоји од неколико група слова раздвојених тачком, као и
да последња група слова означава домен највишег нивоа. Неки од домена највишег нивоа су
национални (ознаке држава), али неки и нису. Домени највишег нивоа који нису ознаке
држава су међународни, такозвани генерички домени попут .com, .org, .info, .net и слично. У
почетку развоја интернета, овакви домени без ознаке државе су се односили само на
америчке сајтове, али данас то више није тако. Поддомени унутар тaквих домена сада могу да
се региструју у било којој држави.
Група слова у низу која претходи домену највишег нивоа често указује на врсту организације. На пример, у
називу домена www.mg.edu.rs слова edu означавају да се ради о образовној институцији (Математичка
гимназија), док слова gov у називу домена mpn.gov.rs означавају да се ради о владиној институцији
(Министарство просвете, науке и технолошког развоја). Овакво означавање, међутим, није обавезно, као
што показује пример домена narodnopozoriste.rs.
ДОМЕНИ ДРУГОГ НИВОА
20. ▪ Погледајте називе домена које су регистровале неке институције (гимназијe, факултети,
министарства итд.)
✔ mup.gov.rs
✔ education.gouv.fr
✔ bmbf.de
✔ commerce.gov
✔ etf.bg.ac.rs
✔ cam.ac.uk
✔ vigimnazija.edu.rs
✔ talenti.edu.rs
▪ Можете ли на основу неког од ових назива домена да откријете у којој држави је
регистрован домен, или које врсте је институција која га је регистровала?
21. ▪ Како се адресирају рачунари на интернету?
▪ Сваки рачунар који је директно доступан на интернету има своје јединствено име, које се
састоји од локалног имена рачунара у својој мрежи (hostname) и назива домена. Ово је тзв.
пуно квалификовано име домена (fully qualified domain name). На пример, рачунар чије
локално име је myhost у родитељском домену example.com има пуно квалификовано име
домена myhost.example.com. Пуно квалификовано име домена је довољно да адресирамо било
који рачунар, који може да се адрсира на интернету.
▪ Како се адресирају садржаји на интернету?
▪ Садржаји се на интернету адресирају УРЛ адресама (енгл. URL, Uniform Resource Locator).
Овакве адресе се састоје од назива протокола, адресе локације на интернету (тј. назива
интернет домена) и адресе конкретног садржаја на тој локацији. На пример, у
адреси https://petlja.org/biblioteka/r/kursevi/prirucnik-python-gim:
o https:// је ознака протокола,
o део petlja.org је назив домена,
o а део biblioteka/r/kursevi/prirucnik-python-gim је путања до приручника за учење Пајтона који се налази
на сајту Петље.
22. ▪ Како се адресирају корисници на интернету?
o Сваки корисник на интернету може да има своју (једну или више њих) имејл адресу - адресу
електронске поште. Њом се директно адресира корисник који својој пошти приступа путем
одговарајућих сервиса. Адреса је облика neko@negde.nesto при чему „neko” представља
идентификацију конкретног корисника на одређеном сервису електронске поште (мејл-сервису) коју
је корисник сам изабрао, а „negde.nesto” је ознака самог сервиса, заправо назив домена који
обезбеђује тај сервис.
▪ IP адресе
o Стварне адресе рачунара, рутера и других уређаја на интернету, које се користе у комуникационим
протоколима су такозване IP (ај-пи) адресе (енгл. Internet Protocol Address). Зато сваки уређај на
интернету мора да има своју јединствену IP адресу. Постоје два стандарда по којима се записују IP
адресе. По старијем стандарду IPv4 (који је у време настанка био намењен знатно ужем кругу
корисника), адреса се састоји од четири броја из интервала 0-255 (на пример 77.46.149.195). Ово даје
теоријску могућност да се формира највише 2564
≈4⋅109
различитих IP адреса. Након
комерцијализације интернета 1990-тих година, постало је јасно да, иако огроман, овај број неће бити
довољан за све уређаје који се појављују на интернету (данас више није довољан). Зато је још 1995.
године предложен други, новији стандард, IPv6. По овом стандарду се адреса састоји од 8
четвороцифрених хексадекадних бројева, тј 8 бројева из интервала 0-FFFF. То даје 1632
=2128
≈3,4 ⋅
1038
могућих адреса, што је практично неисцрпан број. Прелазак на стандард IPv6 је још увек у току.
23. ▪ Ми ипак можемо да приступамо рачунарима на интернету користећи називе домена (тачније,
пуна квалификована имена рачунара), што се лакше памти од IP адреса. Ту удобност нам
омогућава систем доменских имена (engl. Domain Name System, DNS). Овај систем можемо
да схватимо као адресар свих уређаја на интернету. Систем је децентрализован, па се његови
делови налазе на разним рачунарима које зовемо DNS сервери. Они садрже табеле
регистрованих назива домена и разне податке о њима, па и њихове IP адресе. Захваљујући
томе, DNS сервери могу на основу назива домена да пронађу и јаве IP адресу.
▪ Проналажење IP адресе за дати назив домена се назива разрешавање имена домена.
Разрешавање имена се дешава од домена највишег нивоа, ка нижим нивоима. На пример, за
разрешавање имена домена matf.bg.ac.rs, упит се упућује регистру .rs домена, који га
прослеђује регистру .ac домена (академске институције), затим .bg (београдски универзитет),
и на крају на конкретан факултет, на чијем рачунару се налазе инфорамције о IP адресама
свих рачунара тог поддомена, који су доступни на интернету.
24. И ПОРЕД ТОГА ШТО НИКО НИЈЕ ВЛАСНИК ИНТЕРНЕТА,
МИ ИПАК ЗА ПРИКЉУЧЕЊЕ НА ИНТЕРНЕТ НЕКОМЕ
ПЛАЋАМО ТУ УСЛУГУ. ДА ЛИ ЗНАТЕ КОМЕ И ЗАШТО?
▪ Добављачи интернет услуга, интернет сервис-провајдери (ИСП), обезбеђују нам приступ
интернету и додељују адресу под којом се наш уређај појављује на мрежи.
▪ Већ смо рекли да се интернет састоји од међусобно повезаних уређаја и мрежа. Такође,
споменули смо и појам IP адресе. IP адреса може бити:
1. јавна (јединствене адресе „видљиве” на интернету) или
2. приватна (такође јединствене, али видљиве само у оквиру локалне мреже)
▪ Данас, повезати се на интернет, значи добити једну приватну IP адресу у локалној мрежи
провајдера интернет услуга. Та адреса додељује се рутеру корисника, на који се са друге стране
повезују сви његови уређаји. Уређаји корисника чине личну или локалну рачунарску мрежу
корисника. Изузетак је када корисник додатно плати најам јавне IP адресе чиме његов рутер
постаје директно „видљив” на интернету. Потребу за јавним IP адресама обично имају
предузећа или појединци који се баве пословањем на интернету, ако желе да, на пример,
подигну веб сервер да би други рачунари могли да га „пронађу” и приступе му. Рутер и
протоколи унутар личне или локалне мреже задужени су да захтев са уређаја корисника
проследе на интернет, а приспеле информације са интернета проследе управо уређају
корисника који је те информације „затражио”.
25. ПОВЕЗИВАЊЕ СА ИНТЕРНЕТОМ
▪ Уколико код куће имаш уведен интернет, онда сасвим сигурно имаш и личну или локалну мрежу (PAN, LAN). Сви рачунари (стони,
таблети, мобилни телефони) у том случају комуницирају са мрежним уређајем, који обезбеђује везу свих рачунара из локалне мреже
са интернетом. Чак и у малој мрежи (кућној, школској или у неком предузећу) могуће је да постоји више мрежних уређаја као што су
рутер и свич. Они имају различиту улогу у локалној мрежи. Обично веза са интернетом долази до рутера, а онда рутер обезбеђује
повезаност и комуникацију унутар мање мреже. Поменимо и то да су се крајем прошлог века рачунари повезивали на интернет
помоћу модема за фиксну телефонију, а између себе у малим мрежама помоћу хаба.
▪ Крајњи корисници се повезују са интернетом преко комуникационих медијума и уређаја за повезивање. Технологије за повезивање
са интернетом су разноврсне и стално се унапређују. Од жичних технологија за повезивање са интернетом, данас се користе:
1. оптички кабл, као тренутно најквалитетнији начин повезивања. Пожељно је да се оптика доведе што ближе крајњем кориснику, а најбоље до
куће/стана (FTTH, Fiber To The Home).
2. мрежа фиксне телефоније, тј. бакарна парица и (најчешће) ADSL уређај
3. коаксијални (антенски) кабл и одговарајући кабловски модем. Кабловски ТВ оператери нуде ову могућност као опцију уз кабловску телевизију, мада
коаксијалне каблове све више замењују оптичким.
▪ Од технолохија бежичног приступа, користе се:
1. приступне технологије у системима мобилне телефоније (нпр. мобилни интернет)
2. вај-фај (енгл. WiFi, Wireless Fidelity) - за мреже малог домета (PAN, LAN)
3. вај-макс (WiMAX, Worldwide Interoperability for Microwave Access), за повезивање разуђених корисника, домета 5 km до чак 50 km, зависно од
конфигурације терена.
4. лај-фај (LiFi, Light Fidelity), нова технологија којом се сигнал емитује помоћу LED диоде у видљивом делу спектра
5. и други.
26. ▪ Да ли знаш који све уређаји могу да се повежу на интернет?
o То могу да буду рачунари, рутери, мобилни телефони и таблети, али и многе друге ствари. На
интернет се повезују возила, системи веб-надзора, одашиљачи на медицинским уређајима које на
себи или у себи носе здравствено угрожене особе (нпр. после операције срца, да прате и јављају
њихово здравствено стање), чак и одашиљачи на животињама са великих фарми. Сви ти, и други
уређаји чине тзв. „интернет ствари” (енгл. IoT, internet of things), који највише доприноси
свакодневном вртоглавом расту броја уређаја прикључених на интернет. Интернет ствари омогућава
нпр. да корисник са мобилног телефона, преко интернета, укључи грејање или неки кућни апарат пре
него што стигне кући (и електричне утичнице могу да имају IP адресе), или да се камере за видео-
надзор повежу са центром за надзор иако уз саму камеру не постоји рачунар - камера може да има
своју IP адресу!
o Ко је изумео интернет и зашто?!
27. 5.ЧАС: КОРИШЋЕЊЕ ИНТЕРНЕТА
▪ Интернет дакле представља инфраструктуру.
на интернету као инфраструктури постоје различите услуге - сервиси. Поменућемо само два:
1. веб (WWW)
2. електронска пошту.
▪ Веб, енгл. WWW - World Wide Web, што би се могло превести као „широм света разапета мрежа”, данас
је најраспрострањенији интернет сервис. Он преставља мрежу садржаја (заправо веб-страница) на
интернету, међусобно повезаних везама - линковима.
▪ Електронска пошта, имејл (енгл. email) је сервис путем којег корисници шаљу пошиљке које се састоје
од текста и мултимедијалних прилога. Адресирају се адресама корисника, које смо већ описали када смо
говорили о врстама адресирања на интернету.
Примери адреса:
▪ mika.petljanovic@gmail.com и mika.petljanovic@outlook.com, су адресе једне особе на два различита мејл-сервиса,
▪ mika.petljanovic@sbb.rs би била адреса код једног интернет-сервис провајдера,
▪ mika.petljanovic@vigimnazija.edu.rs би била адреса на домену школе.
Ово су четири потпуно различите адресе. У сваком од ових случајева, пошиљка стиже на сервер конкретног мејл-
сервиса, а корисник може да посети веб страницу тог сервиса, унесе своје корисничко име и лозинку и затим
приступи пошти у свом „поштанском сандучету” (енгл. inbox). Такав приступ се још зове „вебмејл”, јер се
електронској пошти приступа путем веба. Постоји могућност да се на рачунар инсталира програм који се
синхронизује када је рачунар повезан на интернет, тако да је могуће касније прегледање поште и писање одговора и
када је веза прекинута. Ово је погодно ако немамо сталан приступ интернету. Приметимо да овај пример показује да
мејл-сервис може да се оствари без ослањања на веб, тј. да је реч о посебној, у суштини независној врсти интернет
сервиса.
28. ▪ У слању сваке имејл поруке учествује већи број рачунара, међу којима неки имају истакнуте
улоге.
Комуникација започиње на рачунару-клијенту, на коме пошиљалац саставља имејл поруку. Та порука
затим путује до рачунара-сервера, на којем се налази мејл сервис пошиљаоца са његовим „одлазним
сандучетом”. Порука одатле путује даље до мејл сервера примаоца и његовог „долазног сандучета”.
Када прималац посети веб страницу свог мејл сервиса, порука ће бити послата са његовог мејл сервера
(из његовог долазног сандучета) на рачунар-клијент примаоца.
Прегледање веба
▪ За приступ веб садржајима и њихово прегледање потребно је да покренеш програм који се
зове веб прегледач (веб браузер, енгл. web browser). Најчешће коришћени веб-прегледачи су:
1. Гугл Хром (Google Chrome),
2. Мајкрософт Еџ (Microsoft Edge),
3. Мозила Фајерфокс (Mozzila Firefox),
4. Опера (Opera)
5. Сафари (Safari).
Веб садржаји су адресирани помоћу URL адресе. Веб страница може да садржи текст, хиперлинкове,
слике, видео, звук.
29. ▪ На страницама постоје хиперлинкови (места која воде до других веб-страница). Кликом на
хиперлинк (скраћено, линк) отвара се страница ка којој он води. У зависности од тога како је
креирана изворна страница, она друга ће се отворити уместо ње у истој картици истог прозора
или у другој картици или прозору. Десним кликом на линк отвара се мени који нам нуди
додатне могућности:
o отварање линка у новој картици,
o отварање линка у другом прозору,
o отварање линка у прозору без архивирања (познат и као приватан прозор, служи пре свега за безбедно
коришћење на јавним или туђим рачунарима),
o у случају да је исти корисник пријављен на још неком уређају, појавиће се и опција за слање линка на
други уређај
o чување странице на свом рачунару,
o копирање адресе ка којој води линк,
o преглед изворног HTML кода.
30. ▪ Клик на слику у веб прегледачу може да изазове различита понашања, у зависности од тога
како је направљена веб страница. Најчешће понашање је да се слика отвори у истој картици
истог прозора или у другој картици или прозору. Десним кликом на слику се отвара мени, који
нам нуди додатне могућности:
o отварање слике у новој картици,
o чување слике на рачунару,
o копирање слике у „клипборд” (да бисмо је касније „налепили” на неко друго место),
o копирање адресе слике,
o претраживање веба према слици,
o блокирање (уколико је инсталиран блокер непожељних садржаја),
o преглед у изворном HTML коду.
31. Претраживање веба
▪ Људи често мешају веб прегледач и веб претраживач, па на ове називе треба обратити пажњу. Веб
прегледач је, као што смо већ рекли, програм на твом рачунару помоћу којег прегледаш веб-садржај
на изабраној адреси. Веб претраживач је програм на неком серверу који ти помаже да пронађеш веб-
странице чије адресе не знаш. Када отвориш, на пример, Гугл-претраживач у било ком прегледачу
то изгледа отприлике овако:
▪ Ако обичном претрагом не успеваш да пронађеш тражене информације, већ добијаш резултате који
воде ка нерелевантним сајтовима, или ка сајтовима о појмовима истог назива али другачијег
значења, употреби напредну претрагу:
https://mtsblog.rs/internet/10-saveta-za-naprednu-google-pretragu/
Ако знаш тачну адресу сајта, унеси је у поље
на врху прозора. Ако тражиш сајтове везане за
одређени појам, текст за претрагу (упит) унеси
у поље за претрагу које се налази на средини
прозора
32. Преузимање садржаја са веба
▪ Претрага и прегледање веба врло често се завршава тако што пронађени садржај желимо да
сачувамо да би нам био „при руци” кад нам затреба. Можеш само да ископираш део текста
или слику у постојећи документ на твом рачунару или да преузмеш целу веб страницу. Осим
тога, на вебу често постоје датотеке (фајлови) који су постављени да би се преузели
комплетно. Кликом на линк за преузимање (енгл. download) документ ће бити преузет.
Обрати пажњу при преузимању да ли је у питању безбедан извор, преузимање са непоузданих сајтова
неретко се заврши тиме што се преузме неки злонамеран софтвер који може да вам направи штету.
▪ Некада се преузимање докумената врши тако што само кликнеш на одговарајуће дугме или
сличицу. На дугмету или сличици може и да пише „Преузми” или „Download”, или је само
нацртана стрелица на доле, што представља симбол за преузимање са веба на локални
рачунар. За вежбу, уради следећи задатак:
✔ Преузми са ових страница „Петничке онлајн ресурсе” и дело „Доротеј”
✔ http://petnica.rs/petnicki-online-resursi/
✔ http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikDela.aspx
33. ▪ Уместо преузимања, можеш само да обележиш линк (уз ризик да власник тог садржаја
евентуално промени садржај странице). То може да се уради на два начина:
1. обележавањем у прегледачу кликом на звездицу поред адресе сајта
2. помоћу посебних сајтова који служе за памћење линкова, па чак и формирање белешки - као кад
читаш папирну књигу па убациш папирић између два листа и напишеш белешку на њему. Такве
сајтове ћеш лако пронаћи ако у претрагу укуцаш „маркери”, „букмаркери”, „анотације” (углавном на
енглеском: marker, bookmarker, anotation) и наравно формулишеш претрагу тако да избегнеш сајтове
који продају папирне стикере или украсне букмаркере, таман да провежбаш претрагу!
Претрага по сликама
▪ Осим појма који укуцамо у поље за претрагу, можемо да вршимо претрагу и за задату слику.
Ако сте, на пример, видели неки леп пејзаж а не знате где се налази, или сте прочитали неку
вест са сликом која вам делује невероватно па желите да проверите да ли се та слика
појављивала и у другом контексту, или имате неки трећи разлог због којег желите да
пронађете на интернету информације о нечему што имате на слици, изаберите претрагу по
слици и поставите слику са свог рачунара или путем линка ако је слика већ на интернету.
▪ Испробајте ову могућност да видите какве све резултате можете да добијете!
34. Како раде претраживачи?
Кад укуцаш у претраживач неки појам, он не претражује у том моменту све странице на
вебу да би проверио где се тај појам појављује. Таква претрага би трајала недељама.
Претраживачи на својим серверима имају програме који се називају „пауци” или „пузачи” (енгл.
spider, crawler) који стално претражују веб. Када наиђу на неки нов сајт, они формирају
„индекс”, који садржи кључне речи о том сајту (нешто налик картици одређене књиге у
библиотечком каталогу, какви се још могу пронаћи у по некој старој библиотеци). Када наиђу
на сајт који су већ раније посетили, ови програми онда ажурирају индекс сајта уколико је било
значајних промена од претходне посете. Сви индекси се чувају у бази података. Кад корисник
унесе неки појам за претрагу, претраживач из те базе приказује линкове поређане по процењеној
релевантности. Из овога је јасно да претраживач мора да буде у стању да брзо одлучи које су
најрелевантније веб стране за дати појам и којим редом треба да прикаже одговарајуће линкове.
За то се користе посебни алгоритми, који укључују тзв. вештачку интелигенцију. Програмери
претраживача често допуњавају знање на које се ослањају „паметни” алгоритми за
класификацију резултата претраге, како би класификација била објективна, а резултати претраге
актуелни и релевантни.
35. ▪ Када претражујеш интернет, колико понуђених линкова погледаш док не нађеш жељени садржај
или одустанеш од прегледања и „профиниш” претрагу и поново гледаш најбоље позициониране
сајтове? Вероватно погледаш највише првих десетак или петнаест понуђених линкова. Не само ти,
већина људи ради претраге на сличан начин. Управо зато се креатори веб-садржаја често довијају
на разне начине како да учине да њихов сајт буде „на врху” претраге. Овде није лоше да упознаш
још два важна појма:
1. „Сео” оптимизацијa (енгл. SEO, Search engine optimization) се односи на активности којима се унапређује
веб-дизајн и кôд веб-сајта, али и изграђује добра „репутација” сајта постављањем квалитетних и
оригиналних садржаја.
2. Ранг веб страница, page rank је релевантност веб странице, односно вредност додељена веб страници као
мера њене популарности или важности, која се користи за одређивање редоследа којим ће бити приказана
у резултатима претраживача. У овом рангирању битну улогу игра укупан број страница (широм веба) које
садрже линк ка тој страници.
▪ Код претраге довољно је да укуцамо једну или пар кључних речи, а можемо да користимо и алате за
напредну претрагу којом можемо да искључимо појављивање неких речи, да вршимо претрагу
према правима коришћења (лиценци, биће о томе касније речи), језику и слично. При претрагама
бољи резултати се добијају ако се укуца пар кључних речи него ако се формулише читава реченица
са превише детаља.
36. Услуге, платформе и сервиси на вебу
▪ Већ смо навели да је „веб” интернет сервис. Када кажемо „веб”, обично најпре помислимо на посете веб-
сајтовима, читања текстове и гледање слика. То и јесте све што је веб нудио у својим почецима, али данас
овај сервис пружа много разноврсније услуге. Нека веб-места чак зовемо „платформа” јер обједињује
различите врсте услуга или је пак у питању систем који пружа много више од „обичног” веб-сајта.
Поменућемо само неке за које верујемо да су ти познати:
1. Гугл-мапа maps.google.com - мапа терена и путева на целој планети (мада није у свим земљама исти „ниво
детаља” који се може видети, провери!)
2. Јутјуб youtube.com - платформа за отпремање и прегледање видео материјала.
3. Електронска трговина, онлајн продавнице - мноштво сајтова на којима је могуће купити и електронски платити
робу.
4. Електронско банкарство - данас свака банка има могућност да клијенти онлајн виде стање на рачуну и врше
плаћање путем интернета.
5. Друштвене мреже: facebook.com, instagram.com, twitter.com и многе друге - сервиси путем којих људи остварују
контакте и размењују слике, поруке… Сервиси за својеврсно „дружење” преко интернета.
6. Платформе за учење на даљину путем интернета (енгл. e-learning) - овај net.kabinet, сајтови засновани на
различитом софтверу и сервисима Google Classroom, Moodle…
7. Онлајн енциклопедије и библиотеке
8. и многи други. Подсећања ради погледај у првој лекцији списак области развоја информационог друштва у
Србији - то је управо списак веб-сервиса који се развијају код нас.
▪
38. Да резимирамо причу о лиценцама:
Свака лиценца се састоји из три „слоја”:
1. Машински читљив слој намењен је интернет претраживачима како би могли да пронађу садржаје према
захтеваној лиценци.
2. Лако размуљив слој је она „маркица” коју видиш на сајту а састоји се из симбола који указују на основне
карактеристике лиценце.
3. Уговор о лиценци који чини сам документ који дефинише права аутора и права корисника.
Аутор који за своје дело користи Creative commons лиценцу, дозвољава умножавање, дистрибуцију и јавно
саопштавање дела. Током креирања лиценце (бирања типа лиценце) за своје дело, аутор одређује додатне
услове под којима дело може да се користи. У оквиру Creative commons лиценце, Аутор може да:
1. захтева да се при употреби дела наведе име аутора што се означава сличицом човека са
словима BY испод ње
2. забрани измене и прераде, што се означава сличицом знака једнакости, испод ког пише ND (No
Derivatives)
3. забрани пооштравање услова коришћења за даље кориснике, што се означава сличицом кружне
стрелице, испод које пише SA (Share Alike)
4. забрани комерцијалну употребу, што се означава сличицом прецртаног знака долара, испод ког
пише NC (NonCommercial)
▪ Могуће су и све комбинације ових ограничења које имају смисла.
39. ВЕРОДОСТОЈНОСТ ИНФОРМАЦИЈА НА ИНТЕРНЕТУ
Извори од поверења
Кад је реч о веродостојности информација изузетно је важно да знамо која организација или
појединац су одговорни за сајт или део сајта који смо посетили и са којег користимо информације. Ту нам
је пре свега од значаја да знамо да „протумачимо” УРЛ-адресу, односно домен на којем је извор у чију
веродостојност желимо да се уверимо. Да ли на сајту постоји информација о ауторском тиму, да ли
постоји информација о лиценци под којом су објављени садржаји.
Ако, рецимо, желимо да пронађемо упутство за коришћење неког уређаја, кућног апарата, логично је
да информацију најпре потражимо на званичном сајту произвођача па тек онда у описима на сајту
продавнице, а ако смо као резултат претраге нашли на неком сајту „сумњивог” домена, можда је боље да
документе са таквих сајтова не преузимамо. Може се десити да заразимо рачунар неким малициозним
софтвером (софтвером који може да нам уништи податке или открије лозинке неовлашћеним лицима или
направи неку другу штету) или пак да добијемо информације које смо тражили о уређају које нису
валидне. Неретко сајтови који нуде бесплатну музику, филмове, књиге, софтвер (који се иначе плаћају) уз
датотеке које преузмете прикаче и малициозни софтвер који може да угрози вашу приватност или да вам
направи штету међу вашим подацима и програмима.
40. У потрази за информацијама, добро је проверити на више сајтова, из више извора веродостојност
информације.
Осим извора иза којих стоји одређена нека научна или образовна институција, удружење или фондација
од поверења, редакција неког познатог научног часописа, неретко се наше претраге заврше на Википедији.
Да ли знате ко је аутор текстова на Википедији и ко за њих гарантује? Можемо ли им веровати?
Иако на Википедији може апсолутно свако да буде аутор, исто тако, свако ко утврди грешку може да је
исправи. Генерално, кључни механизам за проверу релевантности је провера извора информација па се тако и
на Википедији инсистира на томе да се на дну чланка експлицитно и јасно наведу извори информација.
Реценезију и уређење текста раде уредници, тако да и тај процес утиче на поузданост објављених садржаја.
Статистике кажу да, чак и ако неко случајно или злонамерно унесе нетачну или увредљиву информацију, у
врло кратком року, од неколико минута или сати ће неко од уредника који прате измене приметити и
интервенисати. Свакако ни Википедији као ни једном другом извору не можемо апсолутно веровати, али
ипак добијамо добру основу за претрагу и „унакрсну проверу” чињеница које смо пронашли на Википедији.
Наравно, и након свих ових провера, не можемо да будемо 100% сигурни у информацију јер су можда и
аутор и рецензент у заблуди или пак постоји више супротсављених гледишта у вези са појмом који се
објашњава.
Примећујеш да на Википедији за скоро сваки појам постоје верзије на различитим језицима. Чак и ти
можеш да постанеш аутор на Википедији уколико постоје теме о којима желиш и можеш да пишеш или да
будеш волонтер - уредник. На тај начин можеш да даш допринос повећању количине корисних садржаја на
српском језику на интернету. Наравно, под условом да овај посао прихватиш озбиљно и одговорно и
допринесеш поузданости Википедије.
41. Дезинформације, лажне вести
Неретко на вебу можемо пронаћи вести које нам делују невероватно, а ипак аутори прилажу
слике и разне „доказе” којима нас уверавају у истинитост својих тврдњи. Оваква појава назива
се „масовна обмана” или „хоакс”. Поруке са лажним информацијама корисника могу да доведу у
заблуду и наведу да, на пример ода неке поверљиве податке или да створи панику и подстакне га
да предузме неке друге радње из страха од тобожње опасности. Разлози за настанак оваквих
„вести” су разни: манипулација, пропаганда, „теорије завере”, а све то зарад остварења неких
политичких, верских, комерцијалних циљева, а понекад су то само неслане шале. У ову групу
спадају и ланчани мејлови, мејлови којима се саопштавају „велике тајне” а у ствари квазинаучне
„теорије”, мејлови у којима нам неко тражи личне податке да би нам оставио тобожње велико
наследство или лозинке да би „спречио крађу наших података” а управо нас навео да их сами
одамо.
Изузетно је важно да не прихватамо одмах, без провере вести које смо пронашли на интернету - треба
увек потражити још извора, проверити ко стоји иза одређеног сајта, односно са које адресе је послат
„сумњиви” имејл, да ли је то нека организација од ауторитета, али наравно пре свега да мислимо својом
главом, критички и утемељено на научним чињеницама.
42. ЗАШТИТА ЛИЧНИХ ПОДАТАКА И ПРИВАТНОСТ
Лични подаци су сви они подаци на основу којих се може идентификовати нека особа и угрозити њена
приватност. То су осим имена и презимена и његови подаци о датуму рођења, здравственом стању, банковним
рачунима, адреса, зарада, вероисповест, национална припадност, лични ставови, намере и друга обележја
његовог физичког, генетског, менталног, економског, културног и друштвеног идентитета. Да би неко
прикупљао и обрађивао овакве податке, мора за то да има сагласност лица на које се подаци односе, или
родитеља/старатеља ако је реч о малолетном лицу. Такве информације не би требало слати у мејловима са
великим бројем прималаца (који се при томе не познају или нису сагласни да се њихови подаци деле на тај
начин) и не би их требало постављати јавно, на пример на друштвеним мрежама.
Закон о заштити података о личности у Србији је пропис који држава доноси да би уредила односе
између грађана на које се подаци односе и приватних и јавних организација које те податке прикупљају и
обрађују. Овим законом су уређена права за заштиту лица у вези са складиштењем, обрадом и преносом
података. Осим наведених права, овај закон уређује и обавезе оних који су надлежни за чување, обраду и
пренос података.
Неретко ћеш на неким сајтовима пронаћи информацију о томе да се обрада и чување података врши у складу
са Општом уредбом о заштити података (енгл. General Data Protection Regulation, GDPR). То је уредба
Европске уније којом се регулише заштита лица у односу на обраду података о личности и слободном
кретању таквих података. Када на неком сајту или мејл сервису отвараш налог, обавезно ће ти, у складу са
прописима бити предочено ко и како прикупља, обрађује и чува твоје податке.
У подешавањима својих налога на мејл-сервисима и друштвеним мрежама, обавезно провери и
подеси правила безбедности и приватности како твоји подаци не би били злоупотребљени. И поред
тога, настој да не остављаш непотребно своје личне податке на било ком сервису.
43. БЕЗБЕДНОСТ НА ИНТЕРНЕТУ
Будите свесни да постоје опасности и научите како да заштитите себе и друге!
Дигитално насиље и насиље на интернету су узнемиравање, понижавање, претње и злостављање коришћењем
интернета и телефона. Кад су деца у питању, најчешће се класификује на вршњачко насиље и насиље одраслих особа
према деци.
Треба да знаш да је упорно звање телефоном, злостављање слањем велике количине СМС порука и мејлова, упорно
контактирање и малтретирање против нечије воље, кривично дело и да имаш право на заштиту од тога.
Уколико некога познајеш само преко интернета, немој да пристајеш на састанке уживо на које не можеш да дођеш у
пратњи одрасле особе. Никако не пристај на слање слика за које не желиш да буду јавно доступне, јер никад не знаш кад
их тај неко може злоупотребити, без обзира на то да ли ту особу уопште не познајеш „уживо” или је то неко кога знаш и
волиш, јер гаранције да их тај неко неће некада злоупотребити не постоје! Уколико неко од тебе захтева да користиш
„шифровани језик”, да лажеш и прикриваш тај контакт, то је већ готово сигуран знак да си у опасности!
Особа која је жртва дигиталног насиља, покушавајући да се „извуче” обично се „запетљава” још више
наивно верујући да ће насиље престати након „само још овога” и такви случајеви нажалост најчешће се
завршавају трагично. Мораш да разумеш да су твој живот и твоја безбедност важнији од страха да ћеш добити
од родитеља прекор због лакомисленог упуштања у комуникацију са непознатом особом и да је мање зло
некоме открити проблем у настајању него дозволити да он дође до тачке са које нема повратка.
У случају да препознаш дигитално насиље, немој да покушаваш да проблем решиш самостално. То
је практично немогуће. Обрати се за помоћ родитељима или директно националном контакт центру за
безбедност деце на интернету на број телефона 19833 или преко сајта pametnoibezbedno.gov.rs.
44. Која су твоја права на интернету, као и какве могућности имаш да та права оствариш
детаљно проучи на овом сајту Твоја права - безбедност на интернету. Затим, да би ти било
лакше да препознаш ситуације у којима можеш да постанеш жртва, проучи пажљиво
следећу презентацију: Паметно и безбедно - презентација
45. УТИЦАЈИ ИКТ НА ЗДРАВЉЕ И ОКОЛИНУ
Утицај рачунара на здравље људи
Негативан утицај:
Не можемо баш да кажемо да је рачунар једна „опасна справа” и да је његово коришћење небезбедно
по здравље људи, али свако претеривање носи ризик, а са рачунарима се лако „претера”. Вероватно ти је
познат осећај заокупљености када си за рачунаром, било о каквој активности да се ради. Рачунар уме да
буде „заразан” и када се ради о послу или учењу, а поготово када је реч о игрању или забави на
интернету. Када смо на интернету, са сваког сајта, осим онога на шта смо усредсређени, „искачу” пред
нас разне информације, рекламе, позиви да нешто погледамо, чујемо, прочитамо. И док задовољимо сву
радозналост, већ смо провели превише времена за рачунаром! Баш због тога што уз помоћ рачунара
учимо, радимо, купујемо, плаћамо рачуне, комуницирамо, забављамо се и дружимо, важно је да имамо
на уму како и колико дуго седимо за рачунаром.
Основни проблеми су: неправилан положај тела, напрезање очију услед лошег осветљења или просто
дуготрајног гледања у екран, психолошки утицај прекомерног играња „игрица” или боравка у
„виртуелном свету” уместо у реалности, мноштво информација које одвлаче пажњу и додатно
продужавају време проведено за рачунаром.
46. Основне препоруке за коришћење рачунара су:
1. Редовно прављење пауза. Конкретне препоруке се разликују, али заједничко им је да пауза треба да
траје бар 20% времена претходно проведеног у континуитету за рачунаром (а код млађих и више). На
пример, после 50 минута за рачунаром, најмање 10 минута паузе.
2. Физичка активност у паузама (бар неколико лаких вежби, или размрдавање и протезање ако нема
услова за више од тога) и одмарање очију.
3. Равномерно осветљење просторије.
4. Правилно држање тела при седењу за рачунаром (прав угао у коленима, куковима, лактовима, права
леђа, удаљеност очију од монитора отприлике за дужину руку).
5. Ограничити дневно време проведено за рачунаром и не радити за рачунаром пред спавање нити у
кревету. У случају ноћног рада екран ставити у „ноћни режим” - смањен удео плавог светла у спектру
који емитује екран.
6. Избегавати дуготрајно играње игара или коришћење друштвених мрежа, што може довести и до
болести зависности или изазвати неке друге психолошке или психичке последице.
7. Фокусирати се пре свега на важне послове и не замењивати их краћим, пријатнијим а мање важним,
којима одлажете завршавање приоритетних послова (на пример пречесто проверавање шта се „догађа”
на друштвеним мрежама, проверавање поште, играње игрица у време када смо фокусирани на рад и
слично). Ова психолошка појава се зове прокрастринација.
47. Позитиван утицај:
Употреба рачунара пре свега у медицини за дијагностику и лечење или за управљање радом робота
који раде послове који имају штетан утицај на човека су свакако најпозитивнији ефекти ИКТ-а на
здравље људи. Поред тога, захваљујући рачунарима људима су доступни разни извори па је тако
доступније и образовање: о здравим стиловима живота, правилној исхрани, повећаној загађености
ваздуха или присутности алергена када се треба заштити и друге ситуације када су ИКТ у служби
добробити за човека.
48. УТИЦАЈ РАЧУНАРА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
Како се читав овај предмет бави тематиком употребе ИКТ-а, односно свиме оним што је позитивно, у овој лекцији ће
бити фокус на негативном утицају.
Негативан утицај:
Све већа употреба рачунара и стални технолошки напредак, проузрокују све већу производњу рачунара и све већу
потрошњу енергије за њихов рад, као и количину токсичног, електронског отпада који се ствара.
Знаш ли шта је уопште електронски отпад?
Чини га хардвер рачунара (кућишта, монитори, штампачи, тонери, каблови и други уређаји) који се више не користе.
Брзи развој технологије и застаревање рачунара као и отказивање електронских компоненти проузрокују настајање велике
количине отпада. Електронске компоненте садрже токсичне материје (олово, жива, азбест, пластика) и опасне су по
животну околину. Материјали од којих се израђују рачунари нису биоразградиви, али се зато могу рециклирати у великој
мери. Електронски отпад не треба бацати у обичне контејнере већ га одложити у посебне контејнере за електронски отпад
или контактирати службе које одвозе овакав отпад на рециклажу. Чак и батерије не би требало бацати у комунални отпад,
па у већим самопослугама можеш да видиш специјалне контејнере за одлагање истрошених батерија.
Осим отпада и сама производња рачунарске опреме неретко нарушава животну средину - нарочито у деловима света
где се експлоатишу сировине из земље: никл, кобалт, графит.
Позитиван утицај:
Бројни су позитивни ефекти употребе ИКТ: свака употреба рачунара за контролу загађења, за
комуникацију која смањује употребу саобраћаја, за прорачуне у процесу оптимизације процеса којима се
повећава енергетска ефикасност различитих система који су велики потрошачи електричне енергије.
49. ▪ Све боје интернета
▪ Препоручујемо ти да погледаш серијал „Све боје интернета”. Кроз згоде и незгоде
твојих вршњака можеш на забаван начин много да научиш о паметном и безбедном
коришћењу интернета.
▪ Ево још неколико корисних линкова званичних институција и организација на тему
безбедности и спречавања насиља путем интернета
▪ Паметно и безбедно
▪ Нет патрола
▪ Шта је дигитално насиље и како да га зауставимо
