Prezentacija Aleksandre Josić, učenice 5. razreda OŠ "Jovan Popović" iz Inđije na temu "Igračke Nikole Tesle" na konkursu EGŠ "Nikola Tesla" iz Jagodine 2015. godine

1. BAJKA O NIKOLI I MEDVEDU
Aleksandra Josić
5/2, OŠ “Jovan Popović” Inđija

2. Zdravo. Ja se zovem Nikola i pričaću vam o svojim
igrama.

3. U vreme kada sam ja bio dečak nije bilo mobilnih
telefona, kompjutera, televizije... Čak ni struje.

4. Zato je moje
detinjstvo bilo
vreme istraživanja.
Šume u Lici bile su
guste, bilo je puno
vode i mesta za
igranje. Penjao sam
se na drveće i
pravio vodenice na
potoku, a najviše
sam voleo da igram
žmurke.
Međutim, nisam imao mnogo društva, pa sam zamišljao
prijatelje. Jedan od takvih prijatelja bi je i medved, koga
sam zvao Miša.

5. Jedan medved, a naročito izmišljeni, ništa
je za takvu budućnost.
Kako si došao ovde?
Doleteo sam tvojim
krilima..
Zar su
mogla
da
izdrže
tvoju
težinu?
?
Da, ti
znaš da
će i
mnogo
veći od
mene
leteti.
Prevoziće
se težine
krda
slonova.

6. Miša i ja smo pošli u šetnju. Brali smo jabuke, a ja
sam se setio one koja je Njutnu pala na glavu.

7. Da, znam da je Volta izmislio bateriju, ali ja sanjam o
mnogo većoj svetlosti. Kao kad munja obasja Gospić
koji sada bledo treperi osvetljen gasnim svetiljkama.
U šumi je rano počelo da se smrkava. Pomislio sam
kako je to dobro ako igramo žmurke, ali bi bilo još
bolje da imamo neku spravu kojom bismo osvetljavali
put.
Misliš na
bateriju?

8. Otišao sam sa Mišom kući. Majka je
čitala pod plamenom fenjera. Ja sam
se pozdravio sa Mišom i znao sam da
će mi biti dosadno, jer mi otac ne da
da čitam noću. Ali napraviću ja
jednog dana nešto bez čega se neće
moći: kutije koje prenose slike, snagu
munje koja će povezati sve ljude na
svetu – kao da su u jednoj sobi. A
deca neće morati na spavanje sa
prvim mrakom.