2. Није познато када је Шид
формиран као насеље,
постоје само разне
претпоставке. Почетком 18.
века Шид је био једно од
највећих насеља између
Винковаца, Вуковара и
Сремске Митровице. За
процене о величини и
значају Шида постоје
писмени подаци. Најранији
помен из тога времена је
податак да је у Шиду умро
Лука Наталис 1702. године,
викар апостолског
посланства.
3. Надморска висина је 104 m. То је седиште
најзападније општине Срема, а налази се између
реке Дунав и обронака Фрушке горе на северу и реке
Саве на југу. Област на којој је изграђен Шид је
воћарско виноградарски крај, са великим винским
подрумом. У склопу пољопривреде развијена је и
прехрамбена индустрија, посебно прерада жита,
савремена индустријска кланица (која је затворена
као и већина великих предузећа после демократских
промена 2000'те) и фабрика за производњу јестивог
уља, као и текстилна индустрија и трикотажа (такође
затворена после демократских промена 2000'те). У
граду се налази спомен кућа и галерија познатог
сликара Саве Шумановића.
4. Ово насеље је
углавном насељено
Србима (према попису
из 2002. године), а у
последња три пописа,
примећен је пораст у
броју становника.
5. На дан Лазареве суботе се у православним храмовима у
поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се
уносе млади врбови ластари, тек улистали. Пошто се врба освети,
свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход
око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ
обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.
Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано
обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе,
свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и
стављају око врата а венчићи на главу. Деца се радују, трче по порти
и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе
кућама и стављају поред иконе и кандила.
Са овим празником почињу велики Васкршњи празници.
