2. Човек у рату – лично и
колективно искуство
За разлику од ранијих ратова,Велики рат је погодио
све друштвене слојеве. Рат су обележила велика
страдања војске и цивила. У почетку нико није
очекивао,нити био спреман за дуготрајан сукоб
великих размера. Одушевљење и патриотизам су
били присутни на обе зараћене стране. Националне
поделе и остваривање националнх пројеката су
представљале бтан разлог за мобилисање широких
народних слојева. Међутим,што је рат више
одмицао,одушевљенја је било све мање. На то су
утицале велике жртве и ратна разарања.
3.
Државе су контролисале сав друштвени и
привредни зивот. Уведене су ратне владе
што је значило укидање уставних
слобода. Ратне околности су ограничиле
личне слободе. Међу европским
државама је прекинута прекинута
трговина,а фабричка постројења су
уништавана. Проблем у свим зараћеним
државама је био недостатак људства у
индустрији и пољопривреди.
4.
Због одласка великог броја
мушкараца на фронт и
огромних зртава,жене су
почеле да раде до тада мушке
послове. Глад и болести су
били свакодневна појава и на
фронту,и међу цивилима.
Владала је општа несташица
животних намирница. Цивили
су били били жртве
економског и психолошког
рата. Да би опстали уведено
им је следовање хране и
контрола цена. Цена привреда
била је строго рационалисана.
Несташице су проузроковале
социјалну беду,а то је у неким
земљама довело до
револуционарних промена.
5.
Порушено је 12.000 тона мостовних конструкција,
железничке линије Београд−Ниш−Цариброд,
Ниш−Скопље−Ђевђелија и Скопље−Митровица.
Непријатељ је приликом повлачења многе руднике и
индустријске објекте потопио, порушио и запалио. За
време рата, конфискацијом и одвођењем у
непријатељске земље, сточни фонд је уништен за 70%,
пољопривредна производња смањена за 70%, а
пољопривредни инвентар (објекти, справе, машине,
возила) оштећен је за 44% од своје вредности. Број
радника у Србији је тек 1923. године достигао број из
1910. године. Србија је, према подацима Конференције
мира у Паризу 1919., изгубила 1.247.435 људи, односно
28% од целокупног броја становника које је имала по
попису из 1914. год. Од овог броја погинуло је или умрло
од рана и епидемије 402.435 војника.
6. Први светски рат је оставио велики траг у књижевности.
Два писца, који су уједно и учествовали у рату, оставили
су књижевно сведочанство о највећем сукобу у
дотадашнјој људској историји. То су Ернест Хемингвеј
’’Збогом оружје’’ и Ерих Марија Ремарк ’’На западу ништа
ново’’
Тамо далеко је позната српска традиционална песма
из Првог светског рата. Речи песме пева српски војник
на Крфу, након суровог повлачења преко албанске
голготе. Песма се по многима сматра за химну коју пева
српски војник када одлази да се бори за своју земљу.
Речи песме говоре о остављеном селу, спаљеној цркви и
повлачењу преко Албаније у којем су многи оставили
своје животе.
