Sezamove sveske-1-vreme-zabluda

Sezamove sveske 1
Vreme zabluda

18.12.1989-25.06.1991

2012

Na prostoru Jugoslavije su se prvi eksperimentalni BBS-ovi poèeli pojavljivati sredinom
1980-ih. Na tom prostoru najznaèajniji predstavnik bio je beogradski Sezam, koji je, do
prekida telefonske veze izmeðu Srbije i drugih republika, imao korisnike iz cele
Jugoslavije.

Sezam je nastao 1989. godine. Na Sezamu je komunicirala neka vrsta nacionalne elite
(mladi svet, obrazovan, komunikacijski i kompjuterski pismen, otvoren prema Zapadu).
Sistem je ostao otvoren za sva mišljenja ma kako ona bila usamljena i neprihvatljiva.

priredio: José-Miguel Palacios

The texts included in this compilation are edited versions of messages posted to
discussion forums in the already disappeared BBS Sezam (Belgrade) and MIPS
(Zagreb).

Every effort has been made to contact the authors of the original messages and
obtain their permission. Whenever it has not been possible to find them, fair use rules
apply.

Samizdat izdanje, 2012
Text is available under the Creative Commons Attribution-ShareAlike Licence.

2

E, bilo je to zlatno doba. Nikome od
normalnih ljudi na Sezamu nije padalo na
pamet da su te “djeèje” svaðe u stvari uvod
u prokleto krvoproliæe koje nas je zadesilo.
Istina je da to nije baš uvijek bila djeèja
svaða, no svejedno, nisam pretpostavljao da
æe do ovoga doæi...

dpozaric

3

Glava 1.

Tranzicija: vežbanje demokratije

dejanr, 18. decembar 1989

U današnjem ekspozeu Ante Markoviæ je predložio sledeæe mere:

1) Denominuje se dinar tako da je 10,000 dinara (stari milion) jedan ultranovi zvani
konvertibilni dinar.

2) Kurs marke se fiksira na 7 konvertibilnih dinara, dolara zavisno od marke (trenutno
12) i neæe se menjati do 30. juna 1990.

3) SVAKI graðanin može u bankama kupovati devize za dinare PO KURSU!

4) Kamate se isplaæuju u devizama.

5) Plate se zamrzavaju u markama na nivou novembarske. Obzirom da je i kurs marke
zamrznut, to praktièno znaèi da se plate neæe menjati.

6) Zamrznute su cene baznih sirovina, energije i komunalija (telefonski impulsi NEÆE
poskupljivati... zato ovu poruku kucam on-line).

7) Ostale cene su slobodne

8) Nelikvidne organizacije idu na jedno mesto.

Osim ovih mera koje mi zvuèe izvanredno (naroèito ono 2, 3 i 4), u “paketu” su i neke
mere koje mi nisu preterano jasne, oko poreza, nekih zahvatanja iz dohotka,
promenama Ustava u vezi poveæanja nadležnosti SIV-a i tako to. Izgleda da æe oko tih
“nejasnih” mera i biti najviše sporova, u Srbiji su veæ rekli da se ne slažu. Nadam se
samo da sa svim tim neæe biti kao sa sporom Pravoslavne i Katolièke crkve koje su u 11
veku bacile anatemu jedna na drugu i to ne zbog ovoga ili onoga nego zato što su se

4

sukobile po pitanju “da li Sveti Duh ishodi iz Boga ili iz Boga i Hrista”.

dejanr, 19. decembar 1989

vkostic >> >> Ako je tako, koja æe radna organizacija da odoli a da ne podigne cene?
Rezultat: ima da nam ****opadne**** standard. Baš lepo!

Ali, ako dignu cene ko æe to da kupi? Za recimo 700 konv. dinara možeš uvek da kupiš
100 DM pa da odeš u Austriju i kupiš to što je kod nas strašno skupo. Osim toga, može
neko drugi da ode umesto tebe (neki privatnik koji se bavi uvozom što je sada
dopušteno) i da ti to proda, ako domaæa firma pretera sa cenom, ostaæe bez kupaca! Do
sada je to bilo praktièno neostvarljivo jer je kurs skakao svaki dan tako da je bilo kakvo
planiranje uvoza i zarade na uvozu bilo komplikovano skoro k'o kvadratura kruga -
marka je za zadnjih mesec dana skoèila sa 4 na 6.5 miliona!

Ono što mi se posebno sviða to je što æe najzad èovek koji kupuje devize prestati da se
oseæa kao krivac! Mada uz stabilan kurs kupovina deviza više i nije tako nužna, èovek
æe da kupuje kad mu stvarno za nešto treba... ili kada se 30. jun bude približio...

A što se opadanja standarda tièe, teško da možemo oèekivati da lako isplivamo iz
ovakve situacije!

ilja, 19. decembar 1989

Mislim da je SIV napravio odlièan potez, ali bojim se da æe ga republike (naroèito Srbija i
Slovenija) teško prihvatiti, svaki iz svojih ludih razloga.

Naroèito mi se ne sviða što bi svi po republikama da kritikuju vladu, a kad treba nešto
sami da predlože, onda lupe takvu glupost da to ne bi prošlo kod drugih ni pod razno!

PS Stvarno, da kupujem marke u banci... pa to neverovatno zvuèi!

vkostic, 19. decembar 1989

Mislim da bi trebalo da se malo potsetimo istorije.

Svi smo jedva doèekali da Milka Planinc siðe sa položaja i da je nasledi Branko Mikuliæ.
Novi premijer je delio lepa obeæanja, a kako je završio, to znamo.

Nasledio ga je Ante Markoviæ. I taj je delio lepa obeæanja, smeskao se i fotografisao, a
narod je oèekivao. A šta je doèekao, i to dobro znamo.

Sada smo ponovo u situaciji da se puno nadamo. Što se viæe budemo nadali, to æe

5

otrežnjenje biti bolnije.

djolle, 6. mart 1990

Neverovatno, ali istinito: i posle dva meseca, država ima devizne rezerve, narod kupuje
devize normalno, èak ni ne obigrava oko dve - tri banke. Jedino je bio nepredviðeni
istoèni sindrom (odliv deviza na istok), ali i njemu staju na put.

Tvrde da æe posle juna, za razliku od do sada, biti isto tako. Ja im verujem, a vi?
Februarska inflacija < 10%, kaže Milica Luèiæ Èaviæ. Da li æemo konaèno videti koliko
para uðe od turizma, odnosno koliko je pojelo crno tržište novca za sve ove godine?

SKJ - još se nije sastao, a ka' æe ne znamo. Da li i da se uopšte sastaje? Kako predviðate
razvoj situacije na liniji: levica - SKJ, bivši SKJ i njemu slièni, zajedno ili kao slobodni
strelci, centar (malo levo-desno oko njega) - radikali, demokrati razni, desnica - HDZ,
SNO ... Smatrate li postojanje desnice tragiènim? U Italiji važi pravilo: ko u mladosti nije
levièar, taj nema srca, ko u starosti ostane levièar, taj nema pameti. Rimljani (stari) su
kao osnovni uslov za ulazak u Senat postavili 55 god. starosti i odreðena kolièina
materijalnih dobara (tj. ispunjenje predispozicije za konzervativizam). Šta mislite o
tome?

kale, 26. mart 1990

Jugoslavija je jedna od socijalistièkih zemalja u kojima je prihvaæeno da je dosadašnji
put razvoja bio loš sa aspekta napretka privrede i ljudskih prava i sloboda. Nije nam prvi
put da “napravimo oštar zaokret”, meðutim, sadašnji “zaokret” se bitno razlikuje od
preðašnjih - ovaj je usmeren nazad, ka (bar nekim) dobrim osobinama kapitalizma. Da li
æe se društveno ureðenje sa ravnopravnom privatnom, državnom i mešovitom svojinom
i višepartijskim sistemom zvati demokratski socijalizam ili kapitalizam ili nekako drugo
je pitanje forme koja ne može promeniti suštinu.

Zanimljivo je da o ovom vrlo znaèajnom “zaokretu” imamo naèelno isto mišljenje širom
zemlje - svi smo za više slobode, demokratije i privrednu reformu. Otkud onda silne
meðurepublièke svaðe? Objašnjenje da su politièari posvaðali narod je dosta široko
rasprostranjeno. Koji politièari? E, tu bi se od republike do republike, od naroda do
naroda (narodnosti) dobili razlièiti spiskovi. Oni drugi, tuði, sebièni, zlonamerni i
nedemokratski politièari u svojim sredinama (republikama) kontrolišu štampu, radio i
televiziju i ne daju istini i demokratiji da živi. Kada èovek veæinu informacija stièe od
“pozitvno usmerenih” sredstava informisanja nije ništa èudno kada postane “pozitivno
usmeren” (programiran???).

Proputovao sam celu Jugoslaviju i svugde su ljudi bili ljudi. Bar sam ih ja tako video.
Oseæam da sam i ja jedan od jednostrano (i tendeciozno) informisanih graðana
Jugoslavije. To mi se ni malo ne sviða. Volim da programiram kompjutere, ali kad neko

6

programira mene...

kale, 27. mart 1990

U svim meni poznatim socijalistièkim zemljama došlo je do haosa. Nekad je kod nas
bila “moderna” tema “Socijalizam kao svetski proces”. Danas je u celom svetu aktuelna
tema “socijalizam kao svetski promašaj”. Ipak, niko se vlasti i diktature ne odrièe ako
ne mora. Zanimljivo je kako u socijalistièkim zemljama bujaju meðunacionalne
netrpeljivosti i sukobi. Moje objašnjenje je da je uzrok u sliènosti organizacije stvarne
vlasti u socijalizmu i feudalizmu. Veliki budža dominira nad nekoliko manjih, ovi manji
nad nekoliko još manjih itd. Niko ne voli kad mu je neko nad glavom pa se ovi manji
trude da budu što samostalniji i nezavisniji od onog velikog. Za sobom vuku i svoje
potèinjene.

kale, 29. mart 1990

Ukidanje dominacije komunistièkih partija ja više vidim kao uslov nego kao cilj
politièkih reformi. Tek treba izgraditi novi (stari?), demokratski politièki sistem. A
dogmatizam svugde, u zakonima, u školama, u privredi, u glavama... Ne može se sve
preko noæi. Ono što meni izgleda jako važno je da se razvije privatno preduzetništvo.
Ako vidimo da preduzimljivi i vredni ljudi mogu lepo da zarade izaæi æemo iz ove
uravnilovke i uèmalosti i poèeti i sami da jurimo pare. Ako bi “jurili pare” manje bi se
brinuli o “nacionalnoj èistoæi”, neprijateljima sopstvene nacije i drugim duhovima.
Verovatno bi nam se tada mnogi nacionalni neprijatelji pretvorili u poslovne prijatelje.
Tada nam ne bi palo na pamet da prekidamo uspešne poslovne veze zbog ideoloških
razloga. Bez razvoja privatne inicijative ja ne vidim naèin da se pokrene privreda, a bez
toga nema ni demokratije (je li èuo neko za demokratiju u socijalnoj bedi?).

Društveno-politièke zajednice usmeravaju društveni kapital u okviru svoje teritorije. Nije
nikakvo èudo što na meðurepublièke investicije ide samo 0.1% ukupnih jugoslovenskih
investicija. I opština ima više koristi od “gubitaša” u svome ataru (oporezuje ga) nego od
ko zna kako uspešne firme u susednoj opštini. Privatni kapital ide tamo gde su mu
najbolje šanse za zaradu. Koliko je ova razlika znaèajna pokazaæe se u sluèaju stvarno
ravnopravnih uslova privreðivanja za privatna i društvena preduzeæa.

Demokratski socijalizam? Ja bih više voleo da to proba neko drugi (ne ja). Sledeæi
izbori? Siguran sam da æe u poplavi nacionalnih (nacionalistièkih?) partija mnogi glasati
za komuniste, možda i ja. U svakom sluèaju jedva èekam da nam se još neka partija
naðe ovde na dnevnom redu, ovo sada je monotono - samo grdimo komuniste i niko ih
ne brani.

Komunisti se (ovde na SEZAM-u) ništa ne brane. Da li ih je napustio revolucionarni
borbeni zanos :-) , ili beleže poruke i autore... :-(

7

kale, 30. mart 1990

Prelazak sa jednopartijskog na višepartijski sistem neminovno donosi neku dozu haosa;
partija ne drži samo politièku vlast, ona je i u privredi, školama, JNA,... Ova naša mala
Juga ima veæ previše haosa. Ako mi se još kao voðe ponude neki majmuni koji nude
proširivanje teritorije, ispravljanje istorijskih nepravdi i sliène svinjarije mogu samo da
glasam protiv njih ili da ne glasam.

kale, 13. april 1990

Prvi posleratni SLOBODNI IZBORI se završiše. Nažalost samo u jednoj republici.

Komunisti Slovenije (bivši komunisti?) su stranka koja je dobila najviše glasova.
Kandidat komunista je dobio najviše glasova za predsednika Slovenije. Mora se priznati
da su Slovenaèki komunisti najviše uradili na slabljenju i konaèno, razbijanju SKJ.
Možda rezultati izbora govore da Slovenci umeju to da cene. Komunisti meðutim imaju
manje pristalica od Demosa (i manje poslanika u skupštini). Èuo sam da je pre rata
postojala izreka “dva Slovenca - tri partije”. Baš me zanima dalji razvoj dogaðaja.
Komuniste nisam nazvao njihovim novim imenom zato što (još?) nisam ubeðen u
njihova nova, demokratska opredeljenja.

ilja, 25. april 1990

I tako Azema oslobodiše. Pobeda opozicije a zatim i Kuèana u Sloveniji, pobeda
Tuðmana u Hrvatskoj, istraga u amerièkom Kongresu o Kosovu, ukidanje vanrednog
stanja u pokrajni (bez sumnje pod jakim pritiskom Zapada), šesta flota u Trstu, Vlasi i
co. osloboðeni...

Ne znam kako vama ovo izgleda. Meni pomalo miriše na poèetak Slobinog kraja.

lanik, 4. maj 1990

Da, “dole komunizam”, ali ako bih birao izmeðu Komunjara i Draškoviæa/Tuðmana, pre
bih izabrao Komunjare! Jedino rešenje je JUGOSLOVENSKO rešenje i pre æu biti uz
komuniste koji su pro-jugoslovenski orijentisani, nego uz idiote koji traže stvaranje NDH
ili Velike Srbije.

balinda, 5. maj 1990

kale >> Što se tièe ovih naših prvih slobodnih izbora, mislim da je najbolje da nijedna
stranka ne osvoji ubedljivu veæinu. To tera i vodeæu stranku i opoziciju da daju
maksimum od sebe, niko ne može da pravi grube greške i mirno drema na lovorikama.

8

Sa ovim se u potpunosti slažem, uz dodatak da samo JEDNA stranka (za sada) ima
šanse da ubedljivo pobedi . Nažalost, to je ona koja bi to smela da bude poslednja. Tako
nešto slièno se veæ desilo u Hrvatskoj, stim što je tamo reè o desnici. Mislim da to ne bi
trebalo da iznenaðuje. Širenje nacionalne histerije, na èemu i insistiraju takve partije, i
dovele su ih u prvi plan. Zato im, valjda, i smeta razum i nada koju pruža (obeæava?)
Ante Nacionale? Dakle, ko (u Srbiji) glasa protiv komunista ne izlaže se opasnosti da
previše ojaèa opoziciju jer je ona i ovako dosta slaba!


Zahvaljujuæi represiji vlasti, stranke se nalaze u velikoj anonimnosti bez ozbiljnog
pristupa javnosti (o ravnopravnosti u medijima da i ne govorim). Vreme koje dolazi to æe
promeniti i šanse ostalih æe biti mnogo veæe. Zato sam mišljenja da je i dobro što izbori i
neæe biti tako skoro. (!?)


Slobodan Miloševiæ je, u sebi svojstvenom stilu, “istakao” da Srbiji “niko ne treba da
uvozi tuðu demokratiju” !?

Mislio sam da je demokratija nedeljiva, ali izgleda da g. Miloševiæ zna za neku
“demokratiju” koju je “uèio” iz boljševièkih udžbenika?

dkropek, 23. septembra 1990

Kad sam veæ zapoèeo da navedem nekoliko stvari koje zamjeram vlasti u Hrvatskoj. Što
su konkretno uradili? U ustav još nisu zagrizli, oni u Kninu ih zafrkavaju na mrtvo...
Otvaraju u Splitu atletsko prvenstvo, nek' svijet vidi šta mi možemo, svašta. Smuèilo mi
se da ih gledam kako prièaju po skupovima kako su oni: PRVA DEMOKRATSKI
IZABRANA VLAST U HRVATSKOJ, NA PRVIM DEMOKRATSKIM IZBORIMA... bla, bla, bla...

Do sada ***NIŠTA*** ozbiljno nisu uèinili. Pitam se samo dokle æe im tako iæi?

bojt, 11. oktobar 1990

Ono što se šuškalo je ispalo taèno: Ko je mislio da æe u novim bukvarima u Srbiji Vuk
(Karadžiæ) zameniti Tita - loše je mislio. Evo šta se nalazi u èitanci sa osnovnim
pojmovima o jeziku za prvi razred osnovne škole (ima i na poslednjoj strani “Srpske
reèi” br.5, gde sam prvi put i video, al sam, da bi se 100% uverio danas kupio i èitanku!
:) ):

9

SLOBODAN

Od slobode i svetlosti dana
svetli ime svakog Slobodana.

On je roðen kada i sloboda,
a na ponos celog ljudskog roda.

Svi ti momci zvani Slobodani,
slobodi su do smrti odani.

K'o što nema života bez vode,
Slobodana nema bez slobode.

Kad slobodi doðu teški dani,
braniæe je njeni Slobodani.

Božidar Timotijeviæ

A evo i priloga za nadogradnju pesmice u ep od 1000 strofa:

Kad u nebo poleti mladi ptiæ,
Slobodan pojede æevapèiæ.

Slobodanu ne treba ni metak ni puška,
sve dok ima Miteviæa Duška.

Slobodana niko ne sme da prlja
dok mu dim iz tompusa èavrlja.

Kada na pijaci kupite sir,
znate da nam je Slobodan doneo mir.

Kada pustite vodu,
setite se da æe nam Slobodan doneti slobodu.

...

Ako još nekom proradi muza, neka nastavi... pa možemo da zgrnemo pare ako
republièki sekretarijat za obrazovanje i kulturu bude pristao da ep u nastavcima
objavljuje u èitankama za II, III, IV, V, VI,... razred.

10

kale, 11. decembar 1990

Pa valjda komunisti nisu blesavi da se izlažu demokratiji više nego što se baš mora. A ni
progresivne snage nisu blesave da ulaze u zajednicu sa boljševicima. Za SPS su glasali
babe, dede i mlaði bez svoga stava o svetu oko sebe, oni koji u glavi imaju ugraðen TV
prijemnik umesto mozga. Ja sam verovao da æe gospodin Miloševiæ pobediti, ali sam bio
siguran da u zemlji gde svi psuju komuniste veæina neæe glasati za komuniste. Veæinski
sistem je svakako povoljniji za veæe stranke (pa i SPS), ali izgleda da je za SPS glasala
apsolutna veæina biraèa.

:((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((,

dveselinovic, 11. decembar 1990

Zašto oni koji su glasali za SPS “imaju ugraðen TV prijemnik u glavi umesto mozga”?
Kakav je sad pa to nakaradan stav? Po èemu se ovakav stav razlikuje od tvrdog
komunistièkog koga si ti Kale kao i mnogi drugi toliko kritikovao?

Ispade, ko je glasao za SPS se ne slaže sa mnom, pa prema tome ima TV u glavi,
ukratko, taj je glup i otvoreno “ne misli za sebe”. Ispade da svako ko se ne slaže sa
tvojim mišljenjem ili ima TV ili je glup, ili je neka baba ili deda.

Jaka neka demokratija i slobodoumlje.

vcalic, 25. decembar 1990

Mislim da æe uskoro skupštinska zasedanja uæi meðu najzabavnija dogaðanja. Zamislite
samo poslanike SPS-a, nenaviknute da neko pored njih misli drugaèije, kako grizu svoje
šake i èupaju kosu, dok za skupštinskom govornicom svoja izlaganja drže Koštunica ili
Ðinðic. ;)

Sad ozbiljno. Uticaj opozicije u skupštini æe dosta zavisiti od toga kakav æe biti sastav
radnih tela, tj. da li æe u njima biti predstavnika opozicije. S obzirom da ni SPS u ta
radna tela neæe slati baš “radnike i seljake”, veæ one koji imaju nešto u glavi, verujem
da ako sa njima bude i koji predstavnik opozicije, možda sve i neæe biti tako loše.
Uostalom, inteligentni ljudi bi trebalo da su u stanju da naðu neki dobar kompromis.
Meðutim, mene brine sastav vlade. Naime, ne oèekujem da æe u vladi biti neko iz
opozicije, ali me više brine moguænost da se u njoj naðu neki “viðeni” clanovi SPS-a koji
nisu izabrani kao poslanici. Pre svega to se odnosi na gospodina dr.Stanka Radmiloviæa.
Plašim se da æe njemu g.Miloševiæ još jednom poveriti mandat premijera, iako ovaj nije
dobio poverenje biraèa. Nemam ama baš nikakvog respekta prema politici koju vodi
sadašnja republièka vlada, i ne bih voleo da g.Radmilovic bude na èelu buduæe srpske
vlade.

11

bojt, 25. decembar 1990

Vidim da je posle 45 godina ispiranja mozga u svesti mnogih ljudi ostalo veoma
urezano shvatanje da samo jedna partija može i treba da pobedi, da drugog izbora
nema, da su koalicije nešto što niko živ nikad nije video i èuo, a kamoli da bi one mogle
i da funkiconišu.

Ali da objasnim, kad mi je veæ postavljeno pitanje, šta bi mogao neko (koalicija) da
uradi kada bi dobijanjem parlamentarne veæine srušio, bez licimernih znaka navoda,
monopol vlasti komunista:

1. Pridobila bi simpatije zapadnog sveta (a bogami i neke pare bi stigle).

2. Ukinula bi društvenu svojinu.

3. Transformisala bi najmasovnijia informativna glasila tako da ona više budu glasila
svih graðana Srbije a manje komunistièka propagandna batina (inspirativan je primer
NTV Studija B: u onim podruèijima Beograda gde se ta televizija može gledati SPS je
dobio zanemarljiv broj poslanika).

4. Raspisala bi izbore za Ustavotvornu Skupštinu (takoðe inspirativan podatak: dva
glavna tvorca sadašnjeg Ustava, Slobodan Vuèetiæ i Ratko Markoviæ su izgubili).

5. Raspisala bi potom nove izbore, po proporcionalnom sistemu (za neupuæene, u
takvom sistemu ima samo jedan krug glasanja. Po tom sistemu bi SPS na ovim
izborima dobio 43% poslanièkih mesta).

6. Zabranila bi uskladištavanje nuklearnog otpada na teritoriji Srbije.

Eto toliko. Ostalo bi bio zadatak pravih politièkih stranaka koje bi se formirale i delovale
u normalnim okolnostima i uslovima do izobora po proporcionalnom sistemu, a
naroèito onih koje bi posle takvih izbora bile najzastupljenije u parlamentu.

Na kraju: u celoj parlametarnoj istoriji, nije se desilo više od dva ili tri puta da neka
stranka na poštenim i slobodnim izborima dobije više od 75% poslanièkih mesta.


1. Koga u SPO-u znaš sem Vuka i eventualno jednog drugog, a da ti nije poznanik ili
komšija?

2. Napisati da društvenu svojinu (arhiglupost socijalizma) treba rešiti podelom akcija
svima linearno je notorna glupost. Time ne samo da se ništa ne bi rešilo, nego bi se èak
zaoštrio sistem razlika izmeðu bogatih i siromašnih. Šta se time dobija? Po meni, ništa.

12

3. Koja stranka je provela ispitivanje javnog mnjenja, sem pitanja prijatelja šta misle?
Tvrdim nijedna, jer su rezultati nedvosmisleno pokazali da se babi snilo što joj je milo.
Vuk je odsecao ruke sa zelenim zastavama, Miæunoviæ je prièao tako da ga 90%
biraèkog tela ne razume (ne kažem glupo, kažem nerazumljivo i frazerski sa aspekta
naroda), Ivan Barbika se nameštao iz profila da ga kamera bolje uslika, Dragan
Jovanoviæ je prodavao kao mudrost nešto sa èime mi iz redakcije živimo od kada je
Sezama, itd, itd, itd. Kada se sve sabere i oduzme, ispada da su svi govorili samo to
kako bi oni na vlast, jer su automatski bolji samo zato što nisu socijalisti. Izem ti takvu
opoziciju.

Ekonomske programe kakvi su nam ponuðeni æu ja da napišem sa dva ili tri drugara za
tri poslepodneva (da se ne prtrgnem), a svi oni se svode na spiskove lepih želja. NIKO,
ama niko, nije rekao KAKO misli sve to da izvede, ukljuèujuæi i SPS, koji u tom pogledu
nije bio ništa bolji.

Te programe su pisala, bar delimièno, dobro uhlebljena deca bivših policijaca i
diplomata, sa stanovima i mestima na univerzitetu. Neki od njih su pisali doktorate i po
6 i 7 godina (!). Kada se to zna, nije ni èudo što opozicija na izborima u ruci nije imala
ništa drugo sem onoga sa èime su se rodili.

Ako se malo saberu, oformiæe vladu u senci, jak blok u skupštini i animiraæe narod, a
pre svega svoje pristalice, u cilju osnivanja sopstvenih novina koje æe biti ozbiljnije od
ovih kontra-NIN-ova sada i oformiæe bar jednu TV stanicu. Mislim da bi se prilozima
graðana ovo moglo ostvariti, a ja lièno sam spreman da toj TV stanici iz svog džepa
kupim jedan Sony monitor kao prilog - ako zadovolji osnovne kriterijume novinarske
objektivnosti i profesionalizma, ništa više ne tražim.

balinda, 30. decembar 1990

dveselinovic: Vlado, ideš veæ pomalo na živce sa svojim krajnje nekritiènim i
ekstremnim stavom o komunistima. U redu, ti ih ne voliš, u redu, ti bi želeo da ih
zameniš, sve je u redu, ali ako sa tako netrpeljivim stavom misliš da se iole razlikuješ
od njih, grdno se varaš.

A zašto je nužno da se od njih razlikuje ako je to možda jedini naèin da ih smeni? Zar se
i u istoriji nije dokazalo da jednu diktaturu uglavnom smenjuje druga? Èini se da SAMO
sa cile_mile sistemom neæmo nikad smeniti komuniste? Iako nije moje osnovno
opredelenje, ne bih se nipošto odrekao “ekstremnog stava o komunistima”. Ne kažem
da je dovoljno, ali se bojim se da je i to nužno. (?)

dkropek, 26. januar 1991

Oni ekstremisti koji su pred skoro godinu dana pisali gluposti, piæu ih i dalje, ne
obaziruæi se na mišljenja sugovornika... Naravno, kultura dijaloga je na niskom nivou, jer

13

kao što se može primjetiti, poruke su æesto uvredljive i neukusne sadržine...

vcalic, 27. januar 1991

Kad bi se ljudi koji ovde diskutuju zaista bavili politikom, zemlja u kojoj (još uvek
zajedno) živimo bi mnogo bolje i lepše izgledala. U Jugoslaviji je teško naæi politièara
koji je roðen za politiku. Veæina naših politièara bi se mnogo bolje snalazilo u ulozi
“tehnièara urbane sredine” (birokratski naziv za profesiju u narodu znanu kao
“ðubretar”).


Hm, htio sam reæi da bi nam bilo bolje da se ljudi bave ekonomijom, a ne politikom.
Mislim da bi od npr. DVV-a bio mnogo bolji direktor neke kompjuterske kompanije, nego
politièar.To što na Sezamu ljudi sagledavaju stvari realnije nego “obièan” narod je za
pohvalu, ali politika je prljav posao i mislim da bi ja bio loš politièar, jer bi me “pojeli”
oni koji ne razmišljaju na moj naèin...Sad samo primjeæujem da ljudi koji mogu i znaju
raditi i pametnije stvari, sve više padaju pod utjecaj politike, što na jednoj strani
smanjuje njihovu produktivnost, tj. koncentraciju za posao koji obavljaju, a na drugoj
strani, postaju pioni propagande i politike prema kojoj su se veæ davno izjasnili
negativno...

kale, 27. januar 1991

SPS je na izborima u Srbiji (uz strahovitu propagandnu kampanju i dezinformisanje
biraèa) dobila samo 42% glasova. Kolike su šanse socijalistièkih snaga da u okviru cele
zemlje demokratskim sredstvima doðu na vlast? Da li su SM i JNA voljni da se održe
savezni slobodni izbori (što bi hteo AM)? Da li je FT voljan da deo svojih nadležnosti
prenese na saveznu državu? Da li su SM, JNA i FT voljni da poštuju savezne zakone i
ustav u skladu sa voljom veæine graðana YU bez obzira na svoje uloge u toj saveznoj
državi? Jasno je da meðurepublièka podozrenja, zaðevice i podvale donose štetu svima.
Nažalost, imam utisak da razne uticajne snage u YU imaju manje ali preèe ciljeve od
racionalnog funkcionalnog organizovanja YU.

Ekonomija je u žalosnom stanju u celoj zemlji. Umesto da se najviše truda ulaže u njeno
ozdravljenje, obnavljanje i razvoj (od toga se živi, a ne od nacionalne, verske i politièke
pripadnosti!), republièka rukovodstva i JNA koriste princip stalne revolucije da bi pažnju
“svojih” graðana skrenuli sa ekonomije, svakodnevnih životnih problema i sopstvenih
grešaka i zloupotreba.

madamov, 12. mart 1991

Pošto vidim da još niko nije ostavio poruku o tome, pa da bi ljudi znali: Joviæ sazvao

14

hitnu sednicu Predsedništva Jugoslavije. Ne povodom demonstracija u Beogradu, veæ
povodom bojkota redovne sednice predsedništva zakazane za danas. Ova hitna sednica
je nazvana sednicom Vrhovne komande. Šuška se na sve strane da nas popodne
oèekuje vojni udar.

.bale., 15. mart 1991

Postoje dve moguænosti:

1) Kao u svim parlamentarnim državama, pošto Joviæev predlog za preuzimanje vlasti
od strane vojne hunte nije dva puta prošao, on je dao ostavku zbog nemoæi i sve bi
trebalo da se zavræi normalno. Dok se ne odredi novi predsednik, zamenjivaæe ga
Saddam Hussein, alias Slobodan Miloševiæ, što se neæe osetiti.

2) Pošto nije uspeo da izvrši Slobino nareðenje, Joviæ je dao ostavku, da bi pokušao da
stvari izdramatizuje (šta æe, jadni, to im je poslednje...), ne bi li nam veæ sutra ujutro
vojna hunta poželela dobro jutro, sa opravdanjem da je Jugoslavija obezglavljena itd.

Ne dajmo se, šanse su im nikakve.

ivujanic, 4. april 1991

Koja je republika prva ostala bez emisije “Pitajte SIV”? Da, Srbija, sa oèiglednim ciljem
da se narod potpuno dezinformiše o radu SIV-a i u njemu napravi novi neprijatelj, jer su
stali veæ malo izašli iz mode. Uvek budi do kraja sumnjièav u jednom totalitarnom
režimu, a u Evropi tri najgora režima su Albanski, Srpski i Hrvatski. Pod najgorim mislim
na najtotalitarnije.

A što se Markoviæa tièe, jedina moja zamerka njemu je što nije iznašao naèina da
reguliše Miloševiæe, Tuðmane i Kuèane, mada to nije ni malo lako. U prilog njegovoj
ekonomskoj politici, o kojoj ne želim previše da raspravljam jer nisam ekonomista veæ
raèunarac, da vas podsetim da je SIV u više navrata smanjivao poreze, ali je to Srpska
vlada jedva doèekala i odmah umesto njih ubacivala svoje, koji su vrlo èesto bili veæi od
starih saveznih, uz dvostruku dobit: namaknu lovu i okrive Markoviæa. Pošto stanje nije
ništa bolje ni u drugim republikama, mislim da su koristile isti recept. Jedino je
Slovenija na vreme shvatila da treba menjati odnose u privredi i jedino æe se ona izvuæi
uz manje potrese. I ne mojte mi reæi da je ona bogata jer se lova prelivala iz Srbije, jer to
isto tvrde i Hrvati i drugi.

dpozaric, 20. maj 1991

Dok se oni gore kolju oko toga hoæe li konaèno Mesiæa izabrati za predsjednika ili neæe,
vojska se sreðuje i sprema za akciju. Ponavljam, po mojem mišljenju ova situacija ne

15

odgovara nikome osim usijanim glavama u SSNO i izvan njega koje žele diktaturu
filipinskog ili južnoamerièkog tipa. Hvala, nama evropski Chile ne treba, dovoljno smo
pametni da nauèimo na njegovom iskustvu. Samo, naði generali i gospoda drugovi
oèigledno iz povijesti ne izvlaèe nauk za buduænost, iako sebe nazivaju povjesnièarima...

vcalic, 20. maj 1991

Ne treba se zavaravati. Komunisti u Srbiji sa vlasti neæe siæi mirnim putem. U krvi su na
vlast došli i jedino u krvi sa nje mogu da siðu. U svakom sluèaju, u Srbiji mira neæe biti.
Ili æe se Srbi poklati meðusobno ili æe se poklati sa Hrvatima :(((((((

bojt, 22. jun 1991

Srpska Pravoslavna Crkva je u poslednjih 45 godina (a naroèito od dolaska gospodina
Germana na mesto Patrijarha) blago reèeno imala "popustljiv" stav prema
komunistima, za razliku od, recimo, hrvatske katolièke crkve. Zbog raznih razloga SPC
skoro nikada nije zauzimala tvrðe stavove prema komunistièkom režimu, dok su najviše
funkcije po pravilu bile nedostupne radikalnijim sveštenicima. To se ogledalo od
najmanjih sitnica pa do ekskomuniciranja visokih sveštenika SPC u USA pod Brozovim
pritiskom, što je i dovelo do rascepa.

Na neki naèin, mnogi od nas su se nadali da je dolaskom novog Patrijarha ta praksa
prekinuta. U tom smislu, prvo obraæanje Njegove Svetosti gospodina Pavla na
Terazijama ja sam lièno shvatio kao izneveravanje te nade. Njegov istup dan kasnije tu
nadu je ipak povratio...

16

Glava 2.

Nacije i nacionalizam

kale, 29. mart 1990

Komunistièke partije su uvek imale “dežurnog krivca”. Prvo zemlja opustošena ratom,
pa nasleðe kapitalizma, pa svetski (kapitalistièki) imperijalizam. Sada lokalni
(nacionalni) moænici ne mogu da se žale na kapitalizam (ovaj više ne izgleda loše!), a
fotelje se ljuljaju. Šta sad, treba objasniti silne propuste u razvoju i zaostajanje
standarda za kapitalistièkim. Najlakše je za zaostajanje okriviti propuste nekog drugog.
Srbija se žali na prelivanje dohotka, Slovenija takoðe, èuje se i iz Hrvatske... A kad se
lepo posvaðamo sa komšijom manje æemo misliti o kuænim nesuglasicama. U Rumuniji
su za sve izgleda krivi Maðari, Albaniji je kriva Jugoslavija i ceo kapitalistièki i
(revizionistièki) socijalistièki svet, Kini zavera imperijalizma....

U novije vreme smo imali prilike da vidimo šta je sve “narodna vlast” u stanju da uèini
protiv naroda “za narodno dobro”. Ne mislim samo na Kinu i Rumuniju, svrgnuto
vojvoðansko i crnogorsko rukovodstvo bi se rado poslužili i milicijom i JNA, Slovenaèko
“demokratski orijentisano” rukovodstvo stalno reklamira mir i pregovore sa kosovskim
separatistima, a miting istine spreèava mobilišuæi sve raspoložive snage, ukljuæujuæi i
rezerviste.

balinda, 26. april 1990

O Hrvatima mislim sve najbolje, može biti i stoga što poznajem iskljuèivo intelektualce.
U skladu s' tim “malèice” sam razoèaran takvim uspehom jednog ekstremnog gledišta.
Èini se da zaista ima istine da iza nacionalnog ne stoji nikakav program te æe se on
morati izraditi na brzinu. Ne osporavam moguænost da u “stvarnosti” sve bude sasvim
OK. Poreðenjem Hrvata i Srba želeo sam da “uvredim” i jedne i druge koji iza
nacionalnog vide nekakvu buduænost. Srbe bolje poznajem pa me ne èudi njihov

17

nacionalizam. Želeo sam da kažem da izbor Tuðmana može pomoæi istom takvom
izboru u Srbiji o kome, uveren sam, mislimo isto.

Svako ko nacionalno ne oseæa kao prednost, veæ kao teret, može se smatrati mojim
bratom. To, naravno, nije nikakav orden, ali je najviše što imam da dam.

Izbor HDZ-a ima (najmanje) dva lica. Jedno - pozitivno, koje dokazuje da je moguæ kraj
komunizma u YU, i drugo - nacionalno, koje æe pokušati da iskoristi vladajuæi aparat (u
Srbiji) kao argument za sopstvenu promociju.

vkostic, 6. jul 1990

dejanr>> Šta mislite o današnjem ukidanju Skupštine i Izvršnog veæa (ali ne i
Predsedništva!) SAP Kosovo?

95% posto stanovništva na Kosovu je na strani onoga što se kod nas naziva
“iredentom”. U takvoj situaciji postoje samo tri rešenja:

1. Proterati sve šiptare sa Kosova u Albaniju. Takvo rešenje je neprihvatljivo po svim
demokratskim i humanitarnim principima.

2. Uspostaviti stvarnu demokratsku državu na Kosovu. Tako nešto je za žalost
nemoguæe sa šiptarima.

3. Diæi ruke od Kosova, izbaciti ih iz sastava Srbije (i Jugoslavije), pa nek rade šta hoæe.
Ono malo Srba što je dole ostalo iseliti u Srbiju.

A šta Srpsko rukovodstvo radi? Pokušava silom da uspostavi nekakvu nazovi “pravnu
državu”. Koliko je to besmisleno kada je ogromna veæina stanovništva protiv ne treba ni
govoriti. A to košta Srbiju, silni milioni i milioni dolara, rekao bih èak milijarde dolara se
slivaju na Kosovo. Za to vreme Srpska privreda propada i propada. Što je najgore, silom
se na duži rok ne može ništa uraditi. Kada æe poèeti graðanski rat je samo pitanje
vremena. Možda za koji mesec, možda za koju godinu, ali biæe sigurno.

Mada je Kosovo oduvek bilo Srpska zemlja, mislim da bi Srpski narod trebalo da
smireno sagleda situaciju i izabere onu alternativu koja æe ga najmanje koštati
finansijski i ljudskih života. Ja mislim da je to ono treæe rešenje. Bolje to nego graðanski
rat. Zašto da ginemo? Za neko parèe puste zemlje na kojem su naši predci izgubili
jednu bitku i koje danas naseljavaju šiptari? Ne isplati se.

balinda, 30. decembar 1990

Meni se èini da moderna civilizacija sve više insistira na individualnom a manje na
kolektivnom. (?) (Doduše ima tu i suprotnih tendencija.)

18

bojt, 3. januar 1991

Na ishod izbora nije presudno uticala ni neorganizovanost opozicije, ni njeni loši potezi,
ni okupacija informativnih glasila od strane SPS-a, ni par stotina hiljada biraèa više, ni
nemoguænost da glasaju Srbi u dijaspori, ni prisustvo milicije na glasaèkim mestima u
unutrašnjosti... Na rezultate uvih izbora ipak su najpresudnije uticali dogaðaji od pre
2-2.5 godine. Zašto? Zato što je ogroman deo sadašnje opozicije (i ne samo nje: i SANU
i UKS) u stvari doveo Slobodana Miloševiæa tamo gde je on sada. Od Mirka Joviæa, Vuka
Draškoviæa do Akademika Ljube Tadiæa i još dobrog dela Demokratske stranke, pa do
Dobrice Æosiæa, Miæe Popoviæa, Matije Beèkoviæa, Brane Crnèeviæa, Mihiza i ostalih
vrhunskih intelektalaca, a bogami i do svih nas ostalih pomalo. I veæina njih (ili nas) je u
to vreme bila nošena mislju (ili opravdanjem) “daj neka on obavi prljav posao, neka vrati
Srbiji državu, a posle æe on naravno izgubiti na višepartijskim izborima jer, Bože moj,
kako komunisti mogu igde dobiti na slobodim izborima, to je van razuma, to se nikako
ne može desiti...”. Elem, sada je ogroman deo nas potišten, opozicija je oèajna,
Akademici su u teškoj depresiji... A zašto?? U stvari, mi smo pobedili! Sad, što smo
pobedili pre dve godine a ne sada, na to je trebalo misliti ranije.


gww. >> 2. Možete li tolerisati nacionalne ispade?

- da, ali postoji i neka crta preko koje ne mogu da preðem

- ne, ali ne želim da uzvratim

Može kombinirano ?

dpozaric, 27. januar 1991

JA SAM HRVAT I JUGOSLAVEN. Ovo prvo roðenjem a ono drugo igrom sluèaja. Prvo u
svakom sluèaju a drugo ne pod svaku cijenu.

balinda, 29. januar 1991

Vidiš, dragi Dražene, možda se tu i nalaze naša nerazumevanja? Ja sam ÈOVEK i
SRBIN/JUGOSLOVEN/EVROPLJANIN/.... Prvo u svakom sluèaju, a drugo ne po svaku
cenu.

balinda, 11. februar 1991

Kada Srbinu uputiš, èak i dobronamernu, kritiku on je odmah još “gori” - u inat. :( Bojim

19

se da æemo uskoro “naæi” razloge zašto je i bolje da se sami izolujemo. :(

Ono što ovde treba da brine je da nam nisu potrebna dva protivnika: nacionalni i
ideološki. Zato i mislim da je narodu forsirana “nacionalna opasnost” da bi se umanjila
pažnja sa drugog terena. (?) Koliko je to opasno najbolje ilustruje reèenica Ernesta
Hemingveja: “Prvo utoèiste za loše voðenje nacije je inflacija, a drugo rat”.

bojt, 17. mart 1991

Nije mi jasno kako neki veoma obrazovani ljudi mogu da toliko potpadnu pod uticaj
histeriènog informativnog rata kome smo svi izloženi.

Jedna od osnovnih crta toga rata je stvaranje psihoze da je Srbija ugrožena sa svih
strana, da svi okolo samo èekaju da Srbija bar malo posrne pa da joj odmah zariju nož u
leða. U varijanti su Hrvati, Slovenci, Makedonci, Muslimani, Tatari, Šiptari, Maðari,
Bugari i beraèi pamuka.

Da li vi mislite, ako hladno i trezveno razmislite, da je iko u ovoj Jugoslaviji stvarno rad
da ratuje sa nacijom koje ima koliko svih ostalih zajedno? I koja ima veæu ratnièku
tradiciju nego sve ostale zajedno?

Što se tièe opasnosti za Srbiju od Hrvatske i za Srbe u Hrvatskoj od Hrvatske, duboko
sam ubeðen da je sve ovo æega smo bili svedoci do sada bila politièka igra svih
zainteresovanih strana, u cilju zauzimanja što boljih (tj što ekstremnijih, daljih) pozicija
do trenutka konaènog raspleta jugoslovenske drame (zato da bi se pri pravljenju
kompromisa vratili sto manje nazad).

Duboko sam ubeðen da u ovoj situaciji, bez rata u èitavom svetu i bez postojanja
ekvivalenta Treæem Rajhu, Hrvatska ne bi napala Srbiju, niti poæinila genocid nad
Srbima u Hrvatskoj sve i da je sada na njenom èelu i sam Ante Paveliæ! (a izmeðu njega
i Franje Tuðmana, hteo neko to ili ne, postoji ogromna razlika).

dveselinovic, 17. mart 1991

... Da li se Knjaz Miloš obnovio u Miloševiæu?

Daj Bože! Ali ...

Kao da sumnjate?

Knjaz Miloš se nikada ne bi bojao samostalne Srbije. On nikada ne bi optirao za državu
koja predstavlja rogove u vreæi. Ne bi stvarao državu koja se ne voli i koju niko ne bi da
brani.

20

Knjaz Miloš nikada ne bi slušao prièe o tome da je Srbija mala i da kao takva “ne može
u Evropu”.

I nepismeni Knjaz Miloš bi znao da je Srbija država brojnija od Švedske, Norveške,
Finske, Danske, Belgije, Portugalije, Austrije, Maðarske, Bugarske, Grèke, Albanije.
Knjaz Miloš je znao “su èim æemo izaæ pred Miloša”, ali i kako æemo stiæi u Evropu. Znao
je da za to putovanje nije potrebno udvaranje. Miloæ se uzdao u svekoliko bogatstvo
svoje zemlje ...”.

Danko Popoviæ (autor Knjige o Milutinu)
Vreme laži
Književne novine, Beograd 1989
Str. 91

Danko Popoviæ je dugo vremena bio neposredno proganjan od strane vlasti zbog svojih
“velikosrpskih” stavova. Iz zvaniène ilegale je izašao pre svega par godina, posle puno
godina mraka.

ivujanic, 4. april 1991

Najviše me je iznervirala tvrdnja da u Srbiji nikom nije falila dlaka s glave po nacionalnoj
osnovi (kola u more...). E pa da ne bi ispalo da je srpski narod operisan od nacionalizma
i nacionalne euforije da ti kažem da su automobili dvojice mojih prijatelja (Srba, što je
najtragiènije) bili žestoko izgrebani usred demokratskog Beograda u vreme Jogurt
revolucije, samo zato što su imali tablice NS. Ja sam lièno jedva izvukao svoj auto i živu
glavu kada sam sluèajno u poset dedi i babi u Šabac krenuo u vreme Dogaðanja
naroda, zbog istih tablica. Mislim da ovo jesu dva mala primera, ali budi siguran da ima
i daleko ozbiljnijih. Budi siguran da u svakom narodu, svakoj grupi postoje kreteni.

Prestanimo se pozivati na nepogrešivost naše nacije i istorijske krivice drugih naroda. U
Hrvatskoj sam stvarno dugo živeo i ništa ružno ne pamtim, 1986-88 sam u Zagrebu
opet bio kao pitomac Vojno-tehnièke Akademije i opet ništa ružno. Sada je veæ druga
stvar, ali to je opet krivica hrvatskih Miteviæa i hrvatskog Zlobodana M. Pa ljudi su isti i
ovde i tamo, samo nas neko pravi budalama na druge naèine.

Što se Iraca i Albanaca tièe: John Major je shvatio da od sile nema ništa kada se radi sa
tvrdoglavom narodom. Zakazali su pregovore sa svim partijama Severne Irske osim
IRA-om, jer i dalje zastupa terorizam. E kada to dežurni krvoloci i ne-Srbo- mrsci na
Sezmau shvate i još bitinije kada nam vlast to shvati i mi neæemo imati problema na
Kosovu. Kada ni jedna Velika Britanija nije mogla da pre svega finansijski izdrži takav
režim. onda to sigurno neæe moæi ni Srbija.

21


Mogu samo reæi da se kuæa preko mene, gdje su vlasnici stanova redom beograðani,
popunila svojim ljetnim stanarima koji se gotovo èude tome kako mi, njihovi susjedi,
nismo nimalo genocidni prema njima. Pijemo zajedno kavu, baš kao i prethodnih
proljeæa i ljeta, meðu nama se ništa ne mijenja. Eto, nisam ni na koga od njih pucao, ni
ja ni moji sugraðani, nismo nikoga zaklali niti mu prijetili. I svi oni redom osuðuju ono
što se dogaða po Hrvatskoj, ne smatraju sebe graðanima Srbije koju Martiæ i banda
zagovaraju i “brane”.

Koji to “naši” i koji to “vaši” ? Ja ne suðelujem ni u vlasti, ni u neredima, niti u ièemu
sliènom. Želim samo da mi braæa Srbi ostanu braæa kao i do sada.

ognjan, 21. maj 1991

Prièa o ugroženosti je postala smiješna još u vrijeme predizbornih kampanja u svim
republikama. Svi su bili ugroženi i toliko su jaukali (a kasnije i zdušno radili na tome) da
su na kraju i postali ugroženi. Pri tom mislim na to da èovjek jednostavno može biti
prebijen pa i ubijen, jer je mržnja dostigla nevjerovatan nivo. :(((

Nekako se poènem osjeæati bespomoæno, jer nam svima sudbine odreðuje nekoliko
luðaka i fanatika sa svake strane. :((((((((((((((((

ivujanic, 12. jun 1991

Ko može da hvati i TVB i HTV imao je priliku da prati dve emisije koje, kakve li
sluèajnosti, traju u isto vreme. Na HTV-u prièaju o neviðenoj ugroženosti Hrvata u Srbiji,
kako im je èak bolje u Australiji ili Americi, dok je naša glavo-ispiraèa tupila o zloèestim
Hrvatima koji pokušavaju da unište sve što je srpsko u Hrvatskoj.

Svi sa Sezama, bez obzira odakle se javljaju, æe biti, ako malo bolje razmisle,
zaprepašteni svojim podleganjem ispiranju mozga, jer svima nam izgleda da "naša"
televizija govori istinu a da “njihova” laže...

22

Glava 3.

Vlast i opozicija


Lièno ne gajim ama baš nikakve simpatije prema SPS-u, èak veoma naprotiv. Meðutim,
pokušavam da budem pragmatièan: kakav je smisao uklanjanja lošeg ako ga treba
zameniti gorim?

Cela poenta je u tome što ja ovu “opoziciju”, koja se sastoji od ja-pa-ja partija uopšte ne
smatram niti opozicijom, niti vrednom pomena kao neke iole ozbiljnije politièke snage.
Sa druge strane, upravo to sam i oèekivao, pa nisam razoèaran, jer kako bi u zemlji koja
je 45 godina provela u jednopartijskom sistemu mogla odmah i spremno da nastane
ozbiljna opozicija?

Setite se, kovertirao sam potez ima 10-14 dana: do kraja februara, ja æu braniti Vuka
(koga ne podnosim) a vi æete ga napadati. Ono što je neosporno bitno je da je nekakva
opozicija nastala; to je veæ veliki korak napred, a trebaæe vremena da ona izbaci ljude
sposobne da se nose sa SPS-om. Moja prognoza je da æe se to desiti èak veoma brzo,
po meni, za manje od dve godine.

alexa, 24. decembar 1990

Ne verujem da je sadašnje opredeljenje komunista za demokratiju iskreno i trajno;
mislim da je iznuðeno. Zbog toga mislim da je bilo bolje da i loša opozicija doðe na
vlast: to je bila šansa da posle nje doðe neko bolji. Pitanje je da li æe komunisti biti
raspoloženi da raspisuju nove izbore, kada za njih doðe vreme. Mislim da je sve ovo
prilièno oèigledno; ne shvatam zašto se èudiš ljudima koji ne veruju partiji koja istièe i
kontinuitet i raskid sa prošlošæu kao svoje parole.

23


Ne, moj stav nije takav samo da bi se èula i druga strana, mada mislim da je to u
principu ne samo poželjno, nego i nužno. Moj stav je zaista moj stav, ja tako mislim.

Mislim da se stvari više nikada ne mogu vratiti na staro, a to se odnosi i na SPS kao i na
sve druge. Prošlo je vreme monolitnih partija, nema više ni uslova ni para za to. SPS se
veæ menja i menjaæe se sve više pod pritiskom ipak slobodnijih ljudi, a u krajnjoj liniji, i
njihovih èlanova. Sada, da li æe to iæi dovoljno brzo i dovoljno kvalitetno, to niko od nas
ne zna, ostaje jedino da se vidi.

Isto važi i za opoziciju. I ona æe se menjati od sadašnjih ja-pa-ja partija i postajati sve
ozbiljnija i merodavnija, bez obzira na broj poslanièkih mesta. Ako recimo opozicija u
svojoj štampi objavi neki program, a SPS ga ne prihvati i naknadno propadne sa njenim
programom, opozicija æe imati puno moralno pravo da ih zbog toga odere. A ne
zaboravite, narod nije glup.

Baš zato što nije glup, zato je i glasao za SPS. Dosta mu je raznih eksperimenata na
njemu, a sada bi da se igraju sa vlasti. Demokratska stranka je podbacila zbog podele
na samom poèetku, zbog svog u najmanju ruku mizernog programa i zbog malog broja
poznatih kandidata, koji su mahom prilièno inertni ljudi (iako su neki od njih glave i po;
recimo, Tadiæ). Vuk je bio isuviše militantan za veæinu ljudi, a Antina stranka je pokupila
one kojima je narodu veæ preko glave. U poreðenju sa svima njima, SPS je bila
najorganizovanija, sa najveæim brojem poznatijih kandidata, sa najjasnijim programom
(koji naravno ima rupa koliko hoæeš, ali je bio celovitiji od svih ostalih) i što je najbitnije,
bila je najumerenija od svih.

Svi znamo da se na ovim izborima igralo prljavo na sve strane; to je normalno i za naše
podneblje i za date okolnosti. Varao je ko je kako stigao, a naravno da je SPS bila i
najboljoj poziciji da to radi. Ali ponavljam, jedini naèin da ih se tuèe je da se nade neki
kontrakandidat SM-u, da se opozicija organizuje i prihvati timski rad. To praktièno znaèi
smenu celog vrhovništva CELE opozicije. Tako, i samo tako, ona ima stvarne šanse da
bude ozbiljna i da uzdrma SPS. Dotle, nema leba.


Pa ja sam pod opozicijom do sada podrazumevao Demokratsku stranku i SPO. Od sada
pod opozicijom podrazumevam DS i onu vojvoðansku koaliciju autonomaša. Što se
SPO-a tièe, pokazalo se da je to stranka jednog èoveka, kao i SPS, s tim što lider SPO-a
za razliku od lidera SPS-a, rekao bih, veæ polako postaje deo politièke istorije. Zbog
toga, usudio bih se da kažem da SPO takoðe polako postaje stvar prošlosti. To se vidi i
po drugom krugu izbora i svemu onom što se dešavalo u kampanji. Naime, kampanju
YOC-a je potpuno vukla Demokratska stranka. Kampanja je, kako èujem, najveæim
delom finansirana iz fonda DS, korišæene su prostorije DS, lideri DS su bili najglasniji na
predstavljanjima. Kandidati SPO-a bili su mnogo manje ubedljivi, èak je kod nekih bila

24

upadljiva malodušnost.


Oèigledno je da bi opozicija mnogo, mnogo, bolje prošla na izborima da je u prvi krug
ušla u koaliciji. A postaje oèigledno da je osnovna koènica ujedinjenju opozicije bio
upravo Vuk Draškoviæ. Verovatno je bio ubeðen u svoju pobedu, pa nije želeo da sklapa
saveze sa “nekim tamo demokratama”. Da SPS nije imao JNA za saveznika možda bi
Vuk i prošao, ali kada se uzmu u obzir i pretnje Miloševiæa, Joviæa i Kadijeviæa, jasno je
da Vuk nije imao šta da traži. Èak i sada Vuk traži da opozicija ne uðe u parlament, što
je potpuna glupost. Izgleda da èovek ne može da podnese to što je ostao izvan vlasti,
dok su lideri DS-a ušli u parlament. Štoga oèekujem da æe uskoro vodeæa snaga
opozicije postati DS, a èlanstvo SPO-a æe se podeliti na demokrate i èetnike.

dvidovic, 25. decembar 1990

To da je veæina “opozicionih” partija lošija alternativa od SPS je taèno.Pobedili su zato
što su jedina alternativa u stvari. Zamisli da se u Americi u toku izborne kampanje krije
ekonomski program. Šta misliš koliko bi ta partija osvojila glasova? -100% verovatno.

Ja sa roðenim bratom ne mogu normalno da prièam o trenutnim dešavanjima kod nas
ni 5 minuta (tip je inaèe “Vu kovac” ;)) jer od mene traži objašnjenja stvari o kojima
pojma nemam, a njegova se svode na sledeæe: “Neæemo o tome šta bi bilo kad bi bilo!”.


Demokratska stranka je dosada bila puna nekih meðusobnih obraèuna i podela, i valjda
æe ih ovaj poraz malo urazumiti. Sukob koji je nastao u vreme održavanja kongresa DS,
dosta potresao stranku, iako mi se èini da je isticanje ljudi kakvi su Zoran Ðinðic i
Vojislav Koštunica u prvi plan bio dobar potez. Sada je važno da opozicija ostane kao
celina, a mislim da bi upravo DS trebalo da koordinira radom takve celine. Takoðe,
bitno je da DS poradi, kao stranka koja je u centru Beograda ubedljivo trijumfovala, na
tome da pobedi na izborima za skupštinu Beograda. Uz to, trebalo bi da se oformi jedno
telo, koje bi saèinjavali najveæi umovi, i koje bi pažljivo pratilo rad vlade, i na svaku
eventualnu glupost reagovalo tako što bi pred narod izašlo sa alternativnim, boljim i
prihvatljivijim rešenjem. Tako bi komunistima popularnost vrlo brzo opala, pa bi i oni
morali malo da razmišljaju.

Uz sve to, vrlo je važno da se oèuva najvažnija “tekovina” ;) ovih izbora, a to je što je
opozicija, udružujuæi se, ostavila nacionalizam po strani. To je ono što Srbiji daje
prednost u odnosu na druge jugoslovenske republike. U YOC-y su jedni pored drugih,
stajali predstavnici SPO-a i predstavnici Maðarske partije i partije Vojvoðanskih Hrvata, i
ta saradnja srpskih opozicionih stranaka sa strankama manjina bi svakako morala da

25

se oèuva. S obzirom da je glavno oružje SPS-a upravo nacionalizam, opozicija bi
anti-nacionalistièkim stavom mogla mnogo da postigne.

Mislim da baš nije obavezno da doðe do smene vrhovništva cele opozicije. Èini mi se da
je važnije da se obriše znak jednakosti izmeðu Vuka Draškoviæa i opozicije. U stvari taj
matematièki izraz : Âóê = opozicija, je i doveo do ovakvog rezultata. A to nije samo
krivica Vuka Draškoviæa veæ mnogo više posledica kampanje SPS-a, koja se iz sve snage
trudila, i pri tome uspela, da stvori utisak u narodu da je taj znak jednakosti èinjenica. A
nije, i to mora da bude jedan od zadataka opozicije. Jer, opozicija nisu šajkace i
kokarde, opozicija je nešto sasvim drugo, a to mnogima (pa i ovde na Sezamu) nije
jasno. To je potrebno objasniti narodu i slažem se sa DVV-om da opozicija treba da
pokrene svoja sredstva informisanja (radio i TV). Doduše tu se javlja finansijski problem,
ali opozicija se (naroèito SPO) busali u prsa podrškom Srba iz sveta, pa je sada prava
prilika da se ti Srbi iz sveta (ako stvarno toliko podržavaju opoziciju) pokažu.

lanik, 29. decembar 1990

Povodom diskusije o Voðama: ma nama treba Voða! A pravi voða je: Vojvoda Vojislav
Šešelj, poznatiji kao “Voja Èetnik” :) , koji mi se sve VIŠE i VIŠE sviða!

Znate li šta je odgovorio u zatvoru na pitanje stražara: “Jesi li lud, misliš li iz zatvora živ
izaæi?”.

Rekao je: “Pa jesi li ti lud, misliš li da æe ovaj režim izdržati osam godina?”.

vcalic, 28. januar 1991

balinda: Šta nam nudi politika Slobodana Miloševiæa ako skinemo nacionalne naoèare?

Na slièan naèin je proporcionalno beznaðu u koje je Saddam Hussein uvlaèio graðane
Iraka, meðu istim tim graðanima rasla njegova popularnost. Uopšte, vidim mnogo
sliènosti izmeðu Saddama i SM-a. Nadam se samo da nas SM neæe dovesti u situaciju u
kojoj su sada Iraèani.

veselinovic, 17. mart 1991

Mislim na prepucavanja koja izvesni bolesnici, u vidu i liku izvesnog Vuka Draškoviæa,
èine u svom sada veæ umobolnom pokušaju da doðu do vlasti. Poslednji dogaðaji su
mene lièno potpuno uèvrstili u mom odavno izricanom stavu da se radi o èoveku
pomuæene svesti koji neæe prezati ni od æega da bi se dokopao vlasti, èoveku koji je u
stanju da žrtvuje sve i svakoga da bi došao na vlast (o æemu je imao prilike da sazna i
izvežba u funkciji sekretara kabineta poznatog politièara titoistièke ere), èoveku koji æe,
to odgovorno tvdrim, tim svojim aktivnostima pocepati SPO na svoje sledbenike i sve

26

ostale. Što se tièe mog komentara o drugim nacijama, on znaèi sledeæe: ko hoæe da ide
ili ostane, volja mu, ja mislim da Srbija treba da ode iz zemlje koja je za nju samu
postala tamnica, bez obzira na odluke recimo Slovenije ili Makedonije. Obe republike su
kroz usta svojih voða, koji su do pre jedva godinu-dve bili poznati komunisti i funkcioneri
partija, izrazile želju da odu; pa lepo, neka idu ako hoæe, ali one o tome prièaju, ali
nikako da odu. Zašto?

kale, 1. april 1991

Pre nego što sledeæi put odem na demonstracije moraæu da te pitam šta ja u stvari
želim!!! Ja sam mislio da Vuk nije pogodan èovek ni za predsednika Republike, a kamoli
za kralja. A ja to u stvari u podsvesti želim?!? Objasni mi, molim te, ovo manje
detaljnije, da ne živim u neznanju.

Interesantno je da je i vlast “znala” da je cilj demonstracija “rušenje legalnih organa
vlasti”, iako su zahtevi bili vrlo jasno formulisani i nije bilo ni reèi o rušenju vlasti. Dakle,
vlast je prvo “shvatila prave razloge”, pa je na osnovu toga održala suðenje bez prisustva
okrivljenih i osudila nas bez moguænosti da se branimo, pa je 9. marta ostalo samo da
se izvrši egzekucija brutalnom intervencijom svih raspoloživih policijskih snaga, uz
upotrebu svih moguæih oružja i sredstava. Ako ovo nije po onoj narodnoj "kadija te tuži,
kadija ti sudi", ja ne znam šta jeste.

Kako inace objašnjavaš da je i krv pala na ulicama zbog demonstracija koje su
organizovane za slobodu informisanja...

Vlast je htela da uguši slobodu mišljenja i slobodno izražavanje istog. Kada se malo
kasnije tražila ostavka ministra unutrašnjih poslova (a to veæ lièi na smenu vlasti), veæ
nije bilo krvi. Zašto? Zato što je deo naroda spreman da se i pored žrtava bori za
slobodu i pravdu veæi nego što je vlast oèekivala i preveliki da bi se tek tako eliminisao.

Što se tièe izveštaja o radu, ne znam šta da ti kažem. U njemu su, èini mi se, “priznati”
propusti i pristrasnost TVB u informativnom programu.


Mislim da je krajnje vrijeme da opozicija u Srbiji “gukne” i kaže s kim je i za koga. Ne
znam kako vama u Srbiji, ali ovdje do nas u Hrvatskoj dopire upravo zaglušujuæa tišina
srpske opozicije i FTP. Kod nas su vladajuæa stranka i opozicija gusto zbijeni u
više-manje jedinstvene redove zbog katastrofalnih politièkih prilika.

bojt, 20. maj 1991

Pa oglasila se srpska opozicija. Sad, što nisu vikali “Živeo Mesiæ” treba ipak razumeti, ali

27

da su indirektno opljuvali komuniste zbog ovog skandala, opljuvali su. Izmeðu ostalog
(naravno ne samo zbog toga) opozicija je najavila i izlazak iz parlamenta... Sve su
svemu, bar koliko ja vidim, skoro ceo Beograd (a i cela kasarna gde sam ja ;) ) je
zgrožen nad ovim cirkusom što se dešava... Sad što to izgleda ne dopire u vaše krajeve,
drugo je pitanje... ;) Èujem da vam ukidaju Jutel...

bojt, 19. jun 1991

Buduæi da sam imao èast da Šešelja upoznam još 1983. reæi æu ukratko šta mislim o
svemu ovome.

Šešelj je verovatno jedan od najintelegentijih ljudi na ovom prostoru, bar koliko ja znam.
Od povratka iz zatvora, poèetkom 1986., pored inteligencije koju mu i dalje ne sporim,
mislim da je postao klinièki lud èovek.

Što se tièe Šešeljevih ciljeva i metoda, citiraæu (otprilike) baš njega lièno, iz intervjua koji
je objavljen u njegovom èasopisu “Velika Srbija” (list Srpskog Èetnièkog Pokreta) u
jesen prošle godine: “Mene su komunisti oterali na robiju gde sam pretrpeo strahovite
torture i zbog toga ja želim i osvetu i vlast. Nije mi bitno kako æu do vlasti da doðem:
pošteno ili na prevaru, parlamentarno ili vanparlamentarno, mirno ili pomoæu krvi...”.

Nesumnjivo je da u ovom trenutku Šešelj izuzetno odgovara Slobodanu Miloševiæu tako
što uèvršæuje njegov prilièno poljuljan položaj i zbog 9.marta i zbog totalnog
ekonomskog rasula. Meðutim, Miloševiæ se igra sa vatrom: on je i u intelektualnom i u
mentalnom pogledu malo dete za Šešelja. U trenutku kada se ovaj dovoljno osnaži (a
jaèa iz dana u dan), od Miloševiæa neæe ostati ni cipele. Nažalost, ni od mnogih od nas :(
.

28

Glava 4

Propuštena prilika: protest 9. mart 1991

bulaja, 9. mart 1991

Upravo sam stigao. Malo sam povreðen, pa nemogu odmah da pišem izveštaj. Bilo je
krvavo.

CMPT KOMYHJAPAMA !

bojt, 10. mart 1991

Teško bi nekom ko nije bio tamo bilo i približno doèarati oseæaj kad se nagutaš suzavca
i kad oko tebe zvižde gumeni meci. Neko je to pomenuo u nekoj od predhodnih poruka,
a ja predlažem da mu oni koji ne znaju kako je to prosto veruju na reè.

Što se tièe dogaðanja na Trgu, dodao bih samo da je jednoj devojci pored mene gumeni
metak izbio oko (oko - iscurelo), što samo pojaèava oseæaj iz predhodnog pasusa.

Meðutim, moram da kažem da, posle napada suzavcem i jurnjave bornih kola milicije
koja se nisu libila ni da gaze masu, do razbijanja izloga, trafika i semafora po centru nije
došlo sluèajno veæ je deo oèigledno psihopatski nastrojenih demonstranata to smišljeno
radio, i to svuda gde je masa prošla (malo ima sada celih trafika, izloga ili semafora u
centru). Bilo je prièe da su to radili provokatori, ali ja ne verujem da su samo oni. Sa
druge strane, treba naglasiti da je Draškoviæ preklinjao narod a èlanovima SPO-a i
nareðivao da se prekine sa lupanjem i rušenjem. Takoðe, SPO je organizovao straže
pred razbijenim izlozima, da ne bi došlo do kraðe.

Masa je stigla do Skupštine Srbije i brzo je osvojila, okaèivši na njenom vrhu srpsku
zastavu bez petokrake. Tu je gomila ljudi èekala od recimo 15-18:30h i dešavale su se

29

razne stvari. Èekao se Zelenoviæ, a bilo je saopšteno da je Skupština usvojila sve
zahteve iz njene nadležnosti, kao i da su Unkoviæ, Prlja i još jedan ministar telefonom
zvali Miloševiæa sa predlogom da odmah naredi smenjivanje one petorice sa TVB.
Miloševiæ je rekao da æe odgovoriti za 10-15 minuta ali odgovorio nije. Posle se pojavio
na dnevniku sa veæ poznatim saopštenjem.

U meðuvremenu, kod Londona je milicija otvorila vatru na grupu demonstranata koji su
na nju bacali kamenice. Deo mase je potrèao tamo i ja sam video, na deset metara
ispred mene, kako se jedan mladiæ srušio pogoðen metkom u èelo.

Sve to je kod mase stvorilo psihozu da potpuno pobesni èim vidi nešto plavo...

Prièalo se da su ljudi iz mesta van Beograda, a koji u Beograd na demonstracije nisu
mogli da uðu jer je grad bio blokiran, po povratku u svoja mesta takoðe organizovali
demonstracije. Prièalo se o Kragujevcu, Užicu, Novom Sadu,... Ako je neko od korisnika
iz tih mesta nek kaže šta je bilo (ako je bilo).

Inaèe, na Trgu je bilo mnogo više ljudi nego ni na jednom mitingu ranije, pre izbora.
Neko je pomenuo cifru od oko 150.000 ljudi i ja mislim da je ona prilièno realna.
Meðutim, pošto su NTV Studio B i B92 prenosili dogaðaje na Trgu, u toku popodneva
demonstrantima se pridružio ogroman broj beograðana, izmeðu ostalog i masa oèeva,
majki, strièeva... onih koji su na miting otišli. To je i glavni razlog što je Studiju B i B92
zabranjeno da daju informativne emsije. Elem, kada je nešto pre 19h, sledeæi narodne
poslanike i prvake opozicionih stranaka, masa krenula prema zgradi Republièke Vlade
(raskrsnica Kneza Miloša i Nemanjine), bilo je nezamislivo mnogo sveta. Jedan
milicioner, sa kojim sam razgovarao posle kod Slavije dok su tenkovi tutnjali na sve
strane, je rekao da je u tom trenutku na ulicama bilo bar 500-600.000 ljudi. Ako neko
ne veruje neka zamisli sledeæe: nalazite se na raskrsnici Nemanjine i Kneza Miloša; od
raskrsnice sve do Pionirskog parka nepregledna masa zbijenih ljudi; od iste raskrsnice
pa skoro do železnièke stanice isto tako. Napominjem da se odatle ne vide oni koji su
ostali ispred Skupštine i u Pionirskom parku.

Kada sam izdaleka èuo tutanj tenkova, izvukao sam se iz mase i krenuo prema Slaviji
jer sam pretpostavljao da æe milicija, osokoljena prisustvom vojske, udariti žešæe no
ikada. To se, nažalost, ispostavilo kao taèno. Dok sam išao prema Slaviji èuli su se rafali
iz automatskog oružja. Na Slaviji sam prišao jednoj grupi milicionara okupljenih oko
jednih patrolnih kola, u nameri da pokušam da saznam nešto više. Meðu njima je bilo
raznih i svaðali su se. Jedan je vikao da æe odmah da baci uniformu jer je tragedija ovo
što milicija radi narodu, a drugi je vikao na njega da ih treba sve pobiti jer su polupali
grad i ubili jednog njihovog. A rasprava je bila zaèeta zbog toga što su preko njihove
radio stanice stalno išli pozivi kolima hitne pomoæi za one koji su nastradali kada je
milicija, koji minut pre toga, poèela direktno da puca u masu. Posle petnaestak minuta
preko njihovog radija je javljeno da ima preko 200 mrtvih. Demonstranti su se brzo
razišli posle toga (bilo je prošlo 9 uveèe).

Trenutno je centar preplavljen tenkovima i u toku je policijiski èas.

30

Dragoljub Miæunoviæ nije ranjen.

Vuk Draškoviæ je uhapšen.

Sve ovo zbog 5 fotelja na Televiziji...

Ako je za nekog, kod nas ili u svetu, i bilo dileme kakva je ova nova-stara vlast u Srbiji,
sada je više nema. Ona je stavila svoj potpis. Krvav potpis...

Demonstracije se nastavljaju sutra...

kale, 10. mart 1991

Ko je kriv? Oni koji su naredili takve brutalne postupke milicije. Vuk Draškoviæ je
umirivao demonstrante, preklinjuæi nas da ne lomimo izloge i ubeðujuæi nas da je
policija naša, srpska. Ova preklinjanja i ubeðivanja nisu bila tako ubedljiva kao ona koja
je milicija surovo primenila. Nema teorije da me neko uveri da je ono bila narodna
milicija (ko zna da li takva igde postoji?), ono je bila režimska milicija, taènije, režimska
milicija nenarodnog režima.

sjankovic, 10. mart 1991

Ne znam koje je nacionalnosti tenkista bio, ali znam da ne piše nigde da žardinjere ne
treba gaziti, jer smo ipak toliko civilizovani. Takoðe nigde nema znaka sa precrtanim
tenkom ili neèim sliènim, a što se vozaèa tièe, nije mogao da zna po znacima da se ne
puca u zgrade, pa to ipak nije uèinio. Dodao bih da (obièno) u tenku ima 4 èoveka, i
makar jedan je mogao da shvati da ne treba gaziti zardinjere, koje su potom prikazane
u “Dnevniku” kao “Vandalska dela pripadnika SPO-a” (bilo je 13 stranaka, a ne jedna).

bulaja, 10. mart 1991

Upravo sam se vratio iz grada. Tenkovi su praktièno na svakom uglu od Beograðanke
nadalje. Sada su ih postavili i oko Trga. Na svakom koraku su specijalci sa pancirkama,
šlemovima i spremnim automatima (ne na ramenu nego u ruci). Uglavnom su u
grupama od po desetak. Ulice od Autokomande pa nadalje su potpuno izrovane
gusenicama. Oko Trga je opsadno stanje, Trg je ograðen konopcima, barikadama i
kordonom ubica. Video sam i dvoje SS cisterni (SS su oni plavi), istih onakvih koje su
juèe zapoèele sve. Grad je prepun sveta, ali se uglavnom ponašaju kao da su u šetnji.
Ulice su zakrcene automobilima, a SS kod Londona pretresa putnièke autobuse.
Povremeno dolazi do èarki, ali izgleda da nema niko da organizuje ljude koji su se
skupili. Za razliku od juèe, kada su išli da ubijaju, danas su poèeli da hapse ljude. Bio
sam kada je poèeo manji okršaj sa SS, pa su uhvatili nekoliko ljudi. Spomenik knezu
Milošu ('konj') je okružen buketima cveæa. Ne znam kako su dospeli tamo, ali ih SS još

31

ne dira. Atmosfera je izuzetno naelektrisana i ne bi me èudilo da opet doðe do okršaja
veæih razmera. Verovatno da æe tom prilikom SS jedinice krenuti da pucaju bez
upozorenja.

bojt, 10. mart 1991

B92 je oživeo. Ne daju nikakve vesti, ali puštaju vrlo inspirativnu muziku o pobuni (punk,
rock, “pobuna-pobuna”, “Streets of fire”, “Sunday bloody sunday”...).

Na StB ista stvar, samo što daju film “Neposlušnost”...

dpozaric, 10. mart 1991

Mene svaki udarac policije po nedužnima boli jednako tako kao i svakog Srbina na
Sezamu, i žao mi je što je do ovoga došlo. No, istovremeno se nadam da æe Srbi u Srbiji
najzad ipak shvatiti da za njih nigdje nema mržnje i ubijanja osim u njihovom
rukovodstvu koje je sve samo ne njihovo. Ponavljanje Bukurešta je žalosna stvar, ali,
ljudi nemaju što jesti, nemaju pravo glasa, nemaju svoju televiziju ni radio, umjesto
svega toga dobijaju nove i nove porcije laži i kleveta protiv nekoga tko im ne želi loše
dok oni njemu to isto ne požele. Stara izreka kaže da je najlakše druge kriviti za svoju
nesreæu, i nitko me ne može uvjeriti da i danas nije tako.

Svim se snagama nadam da æe SPS napokon nestati sa scene, da æe se srpski narod
napokon okrenuti radu i da æe za njim krenuti svi ostali.

lanik, 11. mart 1991

Noæas je narodna milicija posle nekoliko sati “razmišljanja” ipak pustila studente preko
Brankovog mosta.

Demonstracije su, koliko sam ja èuo, bile mirne a trajale su sve do oko 3-4 sata ujutro.

Kada su okupljeni studenti i graðani poèeli da vièu “uhapsite Slobu, uhapsite Slobu...”,
Miæunoviæ im je rekao da oni ne žele nikoga da hapse, veæ samo slobodu informacija.
Za pravo èudo, ovi su odmah promenili mišljenje i složili se uz povik “Tako jeeeee!”. Pa
valjda i oni smeju da promene mišljenje... ;))

Marko Rakar (MIPS BBS, Zagreb), 11. mart 1991

Moje je mišljenje da je za masakr odgovorna milicija a ne demonstranti. Koliko je god
Vuk Draškoviæ militantna osoba i sa hrvatske pozicije nepovoljna ja još uvijek mislim da
ni on niti njegovi demonstranti nisu krivi. Mislim da su mirne demonstracije sasvim

32

legalan vid politièke borbe. A kada je milicija prvi put napala reakciju mase nije bilo
teško pretpostaviti. To su bili ljudi koji su se branili - naravno ne opravdavam
uništavanje izloga, kontejnera za smeæe, ali one prevrnute milicijske automobile æu
podnjeti. Sa masom je vrlo lagano upravljati a ovo što se desilo je po mom mišljenju
èista samoodbrana.

U Hrvatskoj od petog mjeseca prošle godine pa sve do danas su Srbi bili strašno
ugroženi, ugnjetavani ali u svih tih gotovo godinu dana nije poginuo nijedan, nijedan nije
ozljeðen.

Ne sjeæam se da je ijedan miting bio zabranjen. To ti je ono što zapad mora trpjeti -
svima mora biti omoguæeno da kažu svoje mišljenje, pa koliko god ono bilo uvredljivo,
lažno ili istinito. Sukobi sa policijom su takoðer sasvim normalni, pogledaj Ameriku,
Englesku, Njemaèku... Ali nigdje se nije dogodilo da bude toliko ozljeðenih i poginulih.

Žarko Supièiæ (MIPS BBS, Zagreb), 11. mart 1991

Kada to èitam, a izuzetno je zanimljivo vidjeti reakcije ljudi sa lica mjesta, budi se u
meni nada da još ima poštenih ljudi (doduše, ja nikada nisam ni tvrdio da su svi
“onakvi”) koji vide istinu, i ne daju se lako zaslijepiti Beogradskim tiskom, te koji ne
gledaju sve kroz isprazne èetnièko/ustaške parole i klasifikaciju naroda, te da æe ti isti
ljudi, sa masom iza sebe, na ovaj ili onaj naèin, prije ili kasnije spasiti ovu zemlju od
staljinistièkih izroda koji rade protiv SVIH, ama baš SVIH normalnih ljudi u YU (bivšoj, ili
kako god da izgleda sutra)... Šta nam ovo svima treba - dok normalne zemlje idu
naprijed i teže za olakšavanjem ljudskih života i standarda, NEKI idu za tim da zatru
èovjeka i da u njega usade najgore sotonske porive.

Žarko Supièiæ (MIPS BBS, Zagreb), 11. mart 1991

A sad još jedna interesantna vijest (nije mi poznato da li su “drugovi” iz Beograda možda
i o tome nešto napisali, ali èisto sumnjam)... Ide tako jedna èestita žena iz Zagreba (koju
ja poznam, i znam koliko je staložena i odmjerena) u petak u Bg da posjeti sina vojnika -
ni više ni manje nego tenkistu... Naravno, pojma nema što æe se dogoditi sutrašnjeg
dana.

I tako, u opæem metežu, ludnici i krvi, nedaju joj do kasarne, grubo je pošalju u m......
(naravno nakon što su èuli odakle dolazi), pa ona jadna ne uspije vidjeti sina. Meðutim,
prolazeæi kasnije kroz grad, i pokušavajuæi izbjeæi najopasnije ulice gdje masa razbija,
urla i trci, ugleda vlastitog sina na jednom tenku kako u jednoj mirnijoj ulici “èuva”
neznam koga i što sa tenkom i ostalim...

Uglavnom, da ne duljim, kako tu nije bila gužva, uspije nagovoriti starješine da s njim
poprièa, i dozna slijedeæe - u SVIM tenkovima se nalaze naravno Hrvati, u najveæoj
moguæoj mjeri, osim onih koji im komandiraju... A zašto? Moguænosti je više:

33

- Znaju oni da Srbi neæe pucati po Srbima (vojnici) ako ustreba, pa onda nek to
Hrvati èine.

- Ako doðe do katastrofalne pucnjave, bolje da Hrvati poginu.

- Na kraju, ako zatreba, uvijek se može nešto smisliti i prebaciti neka krivica na
Hrvate koji su bili u tenkovima

Dakle, iako ovo nije nikakva službena vijest (ako je istinita nikada to neæe niti biti!), ja
nemam komentara...

vkostic, 12. mart 1991

Jednom sam negde u Forumu napisao da bi S.M. jebao i sopstvenu majku, samo ako bi
mu to pomoglo da se održi na vlasti. Na žalost, krvavo gušenje demonstracija to samo
dokazuje.

Ovde u Italiji slike tenkova su bile na naslovnim stranama svih novina. Italijanske vesti
ne razumem, ali zato hvatam drugi program francuske TV. Oni su noæas još uvek prièali
o 2 mrtva i oko 100 ranjenih.

Na žalost, prièali su i to da sada Beogradom demonstriraju komunjare u znak podrške
krvavom režimu! Pièka im materina komunistièka!

Prikazali su i S.M-a kako drži govor u Skupštini Srbije. Za malo da nisam razbio
televizor. Mali diktator drži govor Skupštini u kojoj je prethodno pohapsio sve politièke
protivnike. Smešno, zaista.

lanik, 12. mart 1991

Lepo je sve ovo što studenti demonstriraju. I sam sam bio na tim demonstracijama. Ali
ne verujem da æe postiæi bilo šta. Po meni, jedini naèin je provaliti u skupštinu i najebati
im se majke komunistièke, jednom za svagda! A druga nam diktatora bi trebalo obesiti
na sred terazija, i to ne za vrat, veæ za noge, ko' Musolinija posle rata, da ga narod gaða
i pljuje!

dpozaric, 12. mart 1991

MI SMO SA VAMA !!! :))

34

dejanr, 12. mart 1991

Na žalost, ja sam u Gospodina Pavla polagao mnogo nade. Sada se pokazalo da je
rukovodstvo Crkve ulizièko kakvo je bilo veæ godinama. Srbi imaju sve manje mesta
kojima bi mogli da se obrate, što nas približava totalnoj propasti ovoga naroda koja je,
kako izgleda, vrlo bliska.

Razoèarava i Akademija koja se još nije oglasila.

.bale., 12. mart 1991

Majku im jebem komunistièku!

Sad sam se vratio sa demonstracija na Terazijama, posle više od 16 sati provedenih
tamo. Noæas je bilo prosto neverovatno! Nisam verovao da se to zaista dogaða! Moralno
smo ih ubili u pojam!

Moram da pomenem da je glumac Bane Leèiæ odigrao svoju najbolju ulogu u životu i da
treba da mu budemo zahvalni do ... (da ne baksuziram) što je uložio sam svoj talenat
i izdržljivost da onoliku raju koja se tamo smrzavala celu noæ održi u visokomoralnom
raspoloženju! Iako su govna odbila naše zahteve, nismo posustali i NEÆEMO sve dok
nam ne ispune SVE zahteve! Sinoæ nas je bilo oko 2-3 hiljade (preksinoæ 100-200 i oko
600 SS-ovaca) i bili smo organizovani i jedinstveni kao nikad do sad u Srbiji posle rata.
Ðubrad su, posle svih pokušaja u toku njihove jebene sednice da nas isprovociraju da
napravimo sranje (što im nije uopšte pošlo za rukom), poslali mamac - lièno Zelenoviæa,
da se prošeta Terazijama, pored nas, sa akten tašnom, ne bi li raja poèela da ga juri, a
on pobegao u Bezistan, gde su èekali SS-ovci! MI SMO MU ODGOVORILI APLAUZOM!

Marjan Sikora, (MIPS BBS, Zagreb), 13. mart 1991

Opet se sve sivi i plavi od uniformi. Nikako ne shvatam ljude koji uporno deru jednu te
istu politiku, uprkos svima, protiv svih, na štetu svih, i opet govore da su ugroženi od
svih. Vjerojatno bih razumio da sam na njihovim položajima, i da ih želim zadržati.
Samo se nadam da su u manjini. Nažalost prošlogodisnji dogaðaji nisu opravdali moje
nade, ali eto sada se ipak nešto kreæe. Tužno je samo što nas povijest uèi da se do
velikih pomaka stiže iskljuèivo krvavim putem.

bojt, 13. maj 1991.

Isprièaæu za ovu priliku samo jedan zabavan detalj, kada je jedan major držao
“predavanje” o glasinama kao obliku specijalnog rata. Pre nego što krenem sa prièom
reæi æu da je deo jedinice kojoj ja pripadam, tj njen oklopni deo bio 9.marta na ulicama
Beograda. Elem, prièa major o tim glasinama i u jednom trenutku, iz ne znam kojeg

35

konteksta (nešto o nekom ko je rekao da su 9.3. bila u BG 4 autobusa HDZ-ovaca koji
su razbijali i krali zlato, nisam siguran, spavao sam...), pomene kako je jedinica izašla
9.3. da spreèi “rušilaèko divljanje neprijatelja...”, i tu doživi takav spontani zvižduk da se
èovek zabezeknuo! Posle toga, kažo on “ima li neko neko pitanje?” i javi se tip koji kaže
da je to za 4 autobusa još 10.3 pustio srpski Gebels preko TVB, u nameri da stvori
uverenje kako Draškoviæ stvarno saraðuje sa HDZ-om... i tu svi poènu da tapšu i vièu
“tako je”, a posle i “svi svi svi”... ;)) Major je bio stvarno šokiran...

novim, 27. april 1995.

Školske 1989-90. i 1991-92. sam proveo u Madridu (letnje raspuste ovde, u Bgdu).
Gledao sam sve šta se zbiva ovde iz priliène daljine (tamo ne dopire radio, novina naših
je bilo samo ako se pretplatiš ili neko donese). Naravno, listao sam gomilu najraznije
evropske zapadne štampe. Danas mi se èini da sam imao neku vrstu boljeg globalnog
pregleda nego otkad sam ovde. Doduše, osim za opet globalne stvari, sada sam, kao i
veæina, premoren krvavim, ludaèkim detaljima koji se ponavljaju iz dana u dan...
Anestezirani smo.

Hoæu da isprièam sledeæu epizodu. Vezana je za 9. mart 1991 (onaj 9. mart, dakle).
Seæam se da sam popodne nešto èukao u jedan mali laptop i èuo, na španskom radiju,
da su u Bgdu demonstracije opozicije. (Znao sam da su bile zakazane). Svakih pola sata
je radio poèeo da javlja o demonstracijama (bez detalja, sem da su, kako je popodne
prolazilo, poèeli u ulièni sukobi sa demonstrantima). Ja sam pokušao telefonom da
dobijem prijatelje i rodbinu u Bgdu, ali nisam uspeo nikog da naðem (naravno, bili su na
ulicama). I druge radio stanice su poèele da javljaju, seæam se da sam skakao sa
španskih na francuske, pa nemaèke, itd. Tek negde oko 18 sati dobio sam svog drugara
P. Markoviæa. On mi je kratko rekao šta se zbiva, koja je frka, ali me je umirivao (ja sam
izgleda bio uzbuðeniji od njega, posebno što sam na jednom radiju èuo reportera iz
Bgda koji je pominjao “pucnjavu u zgradi Generalštaba”). Predrag je otišao da veèera, a
negde oko 18.30 je prekinuta neka muzièka emisija na prvom programu državnog
španskog radija i dopisnik iz Beograda je direktno u program javio da je dobio
informacije o pokretanju tenkova oko grada.

Ja sam onda okrenuo telefon tasta (koji se, u meðuvremenu, vratio sa demonstracija).
Rekao mi je: “Ma taj lupa, kakvi tenkovi, verovatno je video ona borna policijska kola”. I
(5 minuta kasnije) Predrag mi je govorio isto. Rekao sam mu da, ipak, mislim da bi to
moglo biti taèno, i da javi kome može (ja sam mislio da je reè o moguæem vojnom
udaru, hapšenjima opozicije, mojih poznanika uostalom; mislim da je javio vest Leonu).
Onda sledeæih pola sata nisam više mogao da uspostavim vezu sa Beogradom. Negde
oko pola-osam, pak, ponovo je veza uspostavljena, ovog puta su meni javljali da su
tenkovi zaista tu...

Prva izdanja španskih novina su u prodaji odmah iza ponoæi. Na naslovnim stranama
bili su tenkovi na Terazijama. Sutradan su stigle i francuske i engleske novine, sa istim
slikama...

36

Video sam svašta posle toga, i krv, i leševe, i zapaljene gradove, ali je rat, nekako, za
mene poèeo time. Kad pomislim na S.M.-a on je, pre svega, èovek koji je na moj grad
poslao tenkove. Èini mi se da je to prelomna taèka - posle toga, granica je preðena, i
tenkove je mogao slati na koga je hteo (a naroèito na “one tamo”). Hoæu reæi - tada je
granica preðena ne samo za njega, veæ - i to je važnije - za sve koji æe, kad su ono prvo
bili progutali, potom tenkove kititi i cveæem...

Taj dan je, dakle, za moja èula poèetak našeg kraja...

Nikad nisam uspeo da saznam išta više o toj “pucnjavi u zgradi Generalštaba” (znam za
onu ispred, na ulici, odgledao sam razne video snimke). Odnekud verujem tom
reporteru, i taj mi se detalj uvek èinio važan za proveru. Razume se, moguæe je da je
èovek i pogrešio...

severian, 27. april 1995.

Deveti mart je, seæam se dobro, bio subota. To veèe i nedelja do kasno u noæ su bili
vreme neskrivene i divljaèke osvete policije nad graðanima. Želim ovde sa svima da
podelim dva dogaðaja.

U to vreme bio sam maturant i uz nas nekoliko iz razreda na demonstracije je pošao i
naš profesor engleskog (Aca Nedeljkoviæ, prevodilac Polarisa, isti onaj profesor koji æe
godinu kasnije dobiti batine od Šešelja ispred skupštine). Aca je još na Trgu zaradio
pendrek u glavu od èega je bio potpuno krvav, deformisanog lica (postoji i slika u
monografiji “9. mart”). To je bilo na Trgu. Tek posle èitavog dana trke, suzavca,
pendreka, vode, adrenalina, pucnjeva, straha, prvog mraka i tek pošto je potpuno
poplaveo uspeli smo da ga nagovorimo da ga otpratimo kuæi (Aca ima stan u
Sarajevskoj, za Urgentni Centar nije hteo ni da èuje plašeæi se otkaza u školi). Pošli smo
od JATa, pored crkve i autobuskog terminala, kroz park. Park je bio prepun specijalaca
(onih sa tigrastim pancirima i staklenim štitovima). Pola sata pre toga poginuo je deèko
kod Londona. Oni su pušili i nisu nas ni pogledali. Dve ulice gore imali su nareðenje...

U nedelju ujutru išao sam na èas pripreme za polaganje prijemnog ispita. Na
Brankovom mostu dva BOVa, BOV u Gavrila Principa kod Ekonomskog fakulteta, BOV
na raskrsnici Balkanske i Gavrila Principa. Krenuo sam uz admirala Geprata. Park od
juèe pun Landrovera. Skrenem u Kneza Miloša - dvorište kasarne puno tenkova, zbor u
toku. Kod Generalštaba tenk. Neki matorci prièaju sa vojskom... Okupacija se ne
zaboravlja.

Ko bolje pogleda i danas æe videti tragove gusenica na beogradskim ulicama (i ne samo
na njima).

37

milan, 27. april 1995

Neverovatno je da nigde nije bilo nikakvih reakcija protiv vojske. Na mnogim mestima,
demonstranti su se tabali sa, sada veæ prilièno ojaèanim, odredima policije, ali na
vojsku niko nije ništa rekao. Bar ja nisam video. Oèigledno Bravar je uspeo da zatupi
narod i utuvi mu u glavu da je vojska “narodna”.

zqusovac, 28. april 1995.

Prvo su se (negde oko 18:00, nisam siguran jer sam u tom trenutku bio na ulici) pojavila
dva-tri policajca da zatvore radio, ali su izbaèeni napolje (moj brat, koji je tog trenutka
bio u radiju, kaže da je Veran je bio maestralan). Ja sam zatim oko 19:00 (možda
najranije oko 18:40) u gradu (bio sam kod druga u stanu da bih mogao da koristim
telefon, a i lokacija je bila izvanredna) dobio informaciju da su tenkovi krenuli od
kasarne 4.juli i uleteo sa time u radio. Nekoliko minuta docnije ušlo je 7-8 agenata u
civilu da zatvaraju radio. Jedan od njih (predvodnik grupe) prepoznao me (i ja njega) - bili
smo komšije dvadeset godina i zna me od malena. Prišao mi je i rekao da imaju nalog,
da im je reèeno da radijo zatvore po svaku cenu, makar i silom i makar morali da
razbijaju opremu. Dodao je i da je za njega sramota što to mora da radi, izvinjavao se,
molio nas da izaðemo i obeèao da æe on sve uèiniti da dobije nekakav papir (tada je
imao samo usmeno nareðenje). Momci oko njega bili su manje fini ali niko ništa nije
smeo da kaže od njega, mada je jedan procedio “Ajde nemoj više da ih ubeðuješ, neka
ostanu pa da poènemo da razbijamo” ali ga je šef spreèio. To je bilo najkasnije u 19:15.
Studio B nije emitovao veæ nekih pola sata.

Tenkove sam video sa prozora studija taèno u 19:30 (emitovanje je veæ bilo prestalo,
kupili smo stvari) i sišli smo svi dole. Policija je tukla po Trgu a tenkovi su se nameštali
ispred pozorišta, Jugoexporta itd. Ispred mene su ispendreèili jednog momka koji je išao
sa devojkom. Dok je ona plakala i vikala i molila da ga ne biju poèeli su da je šutiraju.
Meni su prišli neki namrgoðeni policajci u grupi od 5-6 ali sam izvadio novinarsku i nisu
me dirali. Vojska iz tenkova je gledala i èutala. Hapsili su bez razloga po celom gradu.
Moj zet, koji nije imao pojma šta se dešava, uhapšen je, sa drugom, izmeðu 17:00 i
18:00 na platou kod h. Moskva. Odmah je odveden u Padinjak, pretuèen i tokom noæi
dobio 30 dana za ugrožavanje javnog reda. Pušten je u onoj velikoj grupi nakon 7-8
dana.

Ni tog ni sledeæeg dana nije stigao nikakav papir u radio pa je emitovanje nastavljeno u
nedelju oko 18:00 (nisam sasvim siguran za vreme).

Uveèe je neko javio da je u Studentskom gradu protestni miting, ali ja nisam išao. Oko
22:30 (a možda i nešto kasnije) studenti su krenuli prema gradu i èim sam dobio tu vest
otišao sam i pratio ih, u stvari boravio sa njima po 5-15 min, snimao, a zatim vozio do
radija da predam traku jer je saobraèaj bio otvoren. Na most su stigli negde oko ponoæi.
Tada sam bio na gradskoj strani mosta i znam da je grupa specijalaca veæ bila na
mostu a da im je druga pritekla u pomoæ od tunela. Pokušali su da zaustave studente

38

suzavcem (tu je pogoðen u lice CS patronom student Vladan Rovèanin). Studenti su
probili kordon (u stvari milicija se povukla) i oko pola dva seli na Terazije. Tu je Ivo Lola
Jokanoviæ maestralno pregovarao sa šefom policije. Noæ je bila napeta, ali bilo je jasno
da policija neæe udarati na studente koji sede. Oko pola èetiri, kada se deo studenata
razišao (bilo je veoma hladno) bilo je pokušaja da se studenti odnesu sa èesme, ali i tu
je Ivo Lola odradio stvar.

Sutradan je veæ poèelo veliko okupljanje na Terazijama, a ja sam otišao u Zagreb da
snimam TV reportažu o tamošnjoj reakciji na 9.mart i vratio sam se tek 2-3 dana
kasnije (one noæi kada je skupština zasedala celu noæ - deda i unuk i sl.).

bojt, 29. april 1995.

supers >> Da li je bilo provokativnih poruka u vezi 9. marta koje su obrisane sa
Sezama?

Koliko se ja seæam ništa nije brisano, ali se komunikacija “iz bezbednosnih razloga” nije
obavljala preko javne konferencije nego preko “šifri” u koje su prenesene poèetne
“vruèe” poruke iz FORUM-a. “Šifre” su imale preteca sadašnjih grupa: ko je znao ime
šifre mogao je da èita poruke iz njih, i nije bilo ogranièenja u broju korisnika. U vezi
9.marta prvo je valjda bila šifra !mitv (od “Miteviæeva TV”), a ime šifre smo saopštavali
“proverenim” korisnicima (što se ubrzo raširilo maltene na sve), pa smo se u neko doba,
opet “iz bezbednosnih razloga”, preveslali na šifru !tvmi. Ovo “iz bezbedonosnih razloga”
sada može da deluje pomalo smešno ali u ono vreme to nikako nije bilo: 9-og uveèe,
kada su zabranili StB i B92, Sezam je ostao jedini medij u gradu na kome je non-stop
bilo moguæe dobiti najsvežije informacije o tome šta se dešava na ulicima. Postojao je
veoma vruè chat u kome su oni koji stanuju u centru direktno prenosili kako policija,
osokoljena prisustvom tenkova, mlati ostatak zaklanih demonstranata i sluèajne
prolaznike.

supers, 30. april 1995.

9. mart sam proveo kod kuæe jer sam demonstriranje smatrao nezanimljivim, a kada
sam shvatio šta se dešava bio sam sreæan što sam ostao kod kuæe. Sad više nisam, jer
mi je predstava o toku demonstracija vrlo maglovita.

Velika je šteta što u konferencijama nije ostalo traga o dogaðajima 9. marta. Oèigledno,
nije bilo vremena da se piše. Ako je neko nekim sluèajem saèuvao logove iz tadašnjih
chatova, pa to bi bila dragocenost...

sav.gacic, 1. maj 1995.

Prednost tih vremena je bilo i to što je princip jedinstvenog mišljenja i monolitnosti,

39

uopšte, još uvek bio i te kako prisutan u svesti svih redom tako da je u to vreme bio
moguæ bolan udar zvaniènoj i okostaloj strukturi mišljenja (posvuda: u školi, na poslu, u
kuæi, èak) i da argument tom prilikom i odjekne... Sada, kada smo “stekli imunitet” na
tuðe mišljenje, na snazi je princip brojnijeg i zakon jaèeg (“ima nas više / moæniji smo i
šta nam možete”), pa pas laje, a karavan prolazi...

bojt, 2. maj 1995.

Ja æu da probam (u najkraæim moguæim crtama) da dam svoje viðenje neposrednih
uzroka 9-og Marta. Posle prvih višestranaèkih izbora decembra '90. režim Slobodana
Miloševiæa pojaèao je preko svake granice (inaèe veæ itekako prisutnu) satanizaciju
opozicionih stranaka preko glavnih državnih medija, naroèito preko televizije. U vreme
oko izbora udarna pesnica propagande bila je Mila Štula (prebegla iz Zagreba),
meðutim, kako se kampanja intenzivirala, neopisivo bljutave komentare poèeli su da
daju i mnogi “starosedeoci” TVB. Èasa se neuminto punila a kap koja ju je prevršila bio
je komentar II Dnevnika od strane Slavka Budihne, negde poèetkom februara 1991., u
kojem je on optužio SPO (koji je, kao najjaèa opoziciona stranka bio na najžešæem
udaru režimske propagande) kao Tuðmanovog plaæenika i tome slièno. SPO je uložio
demanti i posle više bezuspešnih pokušaja da isti bude i objavljen u Dnevniku, zakazane
su demonstracije za 9.mart, sa zahtevima za ostavkama direktora televizije i èetvorice
urednika: Dušana Miteviæa, Slavka Budihne, Sergeja Šestakova, Ivana Kriveca i
Predraga Vitasa. MUP je zabranio demonstracije, SPO ih je uprkos tome organizovao i te
subote se, u toku jednog dosta sunèanog prepodneva (kasnije se naoblaèilo) na “Trgu
kod èestitog Knjaza” skupilo, u zavisnosti od izvora, izmeðu 1000 i 200.000 ljudi. Posle
“manjih” èarki tokom prepodneva, oko 13:35 MUP Srbije je izveo napad suzavcem,
cisternama, gumenim mecima i pendrecima na tada potpuno mirne demostrante.
Suzavac, koji je upadao meðu gusto zbijene demonstrante prvo je izazvao pometnju,
paniku i strah za sopstveni život, e da bi nešto kasnije ta oseæanja na èudnovat naèin
prerasla u neki iracionalni, neiskaziv bes, koji je dovodio do toga da, na primer, ljudi
kojima to inaèe nikada ne bi palo na pamet, mlate milicionere po Trgu...

40

Glava 5.

Raspad

bojt, 28. mart 1990

Meni se èini da Slovenija ne želi da se otcepi i ono što oni sada rade je samo pokušaj
stvaranja zakonskih uslova da se otcepe ako “pendrek” bude stvarno poèeo da drma po
glavi kao i ako se moæ isuviše prelije iz njihovih ruku. Velika greška Slovenije je u tome
što oni misle da se iz Jugoslavije mogu spasiti sami.

Sa druge strane, uporeðivati Sloveniju i Litvaniju je malo neprimereno jer su slovenci
svojom voljom pristupili u Jugoslaviju, dok je Litvanija (kao i Estonija, Letonija,
Moldavija...) okupirana posle sporazuma Ribentrop - Molotov, i nema te sile (sem
potoka krvi) koja ih u SSSR-u može zadržati. SSSR mora da se raspadne, pre ili kasnije.
Ostaæe svakako Ruska Federacija, koja je ionako ogromna a i praktièno je ona
predstavljala SSSR.


Predsednièki kandidat Demosa je u ZIP-u izjavio da Slovenija previše izdvaja za
Jugoslaviju (Demos je za otcepljenje). Izgleda da su u predizbornoj kampanji lagali o
visini izdataka Slovenije za federaciju. Reporter ZIP-a ga je pitao koliko bi otcepljenje
koštalo Sloveniju, s obzirom da je šteta od privrednog bojkota Srbije 200 miliona dolara.
Odgovor je bio (moje viðenje) pravi komunistièki - kad je Jugoslavija takva da se može
desiti bojkot, šta æe ona onda Sloveniji. Nije znao ni jedan potez od strane svoje
republike koji je možda izazvao taj bojkot.

41


Brzo æe i izbori u Hrvatskoj. Ja tipujem na Franju Tuðmana. Ne navijam za njega (ni za
druge), samo mislim da æe imati apsolutnu veæinu. Inaèe, èovek koji meðu komunistima
postane general, pa zatim glavni demokrata, svakako je više od demokrate.

Verujem da æe Hrvati mnogo više verovati Tuðmanu nego nekome ko je nedavno poèeo
da razmišlja, pa makar i ozbiljno. Kad smo veæ kod razmišljanja, verujem da veæina
Hrvata misli dobar deo onoga što Tuðman govori. Verujem, takoðe, da to nije dobro ni
za Hrvate, ni za Hrvatsku, ni za Jugoslaviju.

Zanimljivo je da u ova predizborna vremena svi nešto nude Srbima u Hrvatskoj istinsku
ravnopravnost. Pred izbor èlana predsedništva Jugoslavije iz Hrvatske (komunistièki)
kandidati su se nadmetali ko æe više da ispljuje srpsko rukovodstvo i republiku. Verujem
da su na ovim izborima komunistièki govornici mnogo umereniji jer se nadaju da æe Srbi
u Hrvatskoj glasati za njih kao manje zlo. Koliko æe im uspeti? Imaju Srbi u Hrvatskoj i
svoju stranku.

Gde æe nas odvesti ovi (što bi Bojan (BOJT) rekao) kormilari? Nadam se da neæe daleko.
Pravac im je skoro sasvim dobar, ali je smer pogrešan. :-)

Ne bih voleo da se Jugoslavija raspadne. Nije reè o emocijama tipa “ja volim bratstvo,
jedinstvo, Jugoslaviju”. Hajde (na trenutak) da zanemarimo i to što se oni koji su svima
nama uzor ujedinjuju. Ali, osim možda Slovenije, nijedna se republika ne može izdvojiti
tako da svi narodi ostanu u granicama svojih matiènih republika. Ako bi, recimo,
Hrvatska rešila da se izdvoji šta bi radili Srbi u Hrvatskoj? Da li bi se ekstremni
obožavaoci nezavisne Hrvatske potrudili da im pre toga objašne gde im je mesto?
Nacionalnih razmirica (svinjarija) veæ i u ovo vreme ima mnogo. Kako demokratski
naterati Srbe u Hrvatskoj da više veruju Hrvatima u nezavisnoj državi Hrvatskoj
(suverenoj državi Hrvatskoj) kada još pamte koliko bolno i koliko brojno su platili onu
Nezavisnu Državu Hrvatsku? A ako doðe do otvorenih meðunacionalnih sukoba u
Hrvatskoj, da li æe Srbi iz drugih republika to gledati kao na unutrašnji problem
Hrvatske? Na koju bi stranu muslimani - znamo.

Da su razni kormilari pošteniji, obeèavali bi muènu i tešku ekonomsku stabilizaciju i
uvoðenje tržišne privrede (mnoga preduzeæa æe da propadnu, standard æe još neko
vreme da pada) kao Ante, a ne neke nacionalne procvate.

ZAKLJUÈAK: ako dovoljno dugo ne bude rata spustiæemo mi veæ razne nacionalne
kormilare i vodiæe volova (intelektualnih volova) u èamce za spasavanje, pa nek veslaju
u 3 lepe nacionalne buduænosti. Zato su nam i potrebni slobodni izbori.


Misliš li da je bojkot stvarno uzrok ideje o odcepljenju? Još pre neku godinu je u nekoj

42

anketi oko polovina (ispitanih) Slovenaca smatrala da bi im bilo bolje van Jugoslavije.
Bojkot je samo podgrejao strasti. Misliš li da je odluka o otcepljenju definitivno doneta?
Ja ne. Mislim da pre tog (eventualnog) otcepljenja sledi mnogo javnih i tajnih pregovora
u Jugi i van nje i preraèunavanja šta se time dobija, a šta gubi. A odgovor je tako
jednostavan i lepo zamazuje oèi. Izgleda kao da se èovek razoèarao u federaciju zbog
bojkota. Otcepljenje ili ne ima mnogo veæi znaèaj i trajanje nego bojkot. Mene je ovakvo
pojednostavljivanje stvari u sopstvenu korist asociralo na komuniste. Jeste da komunisti
nisu izmislili tu taktiku i da nisu jedini koji je koriste, ali ja sam je najèešæe gledao u
njihovom izvoðenju.

Meni je padalo na pamet da bi mi bilo bolje bez Slovenije posle Cankarjevog doma i još
u par sliènih situacija. Ove stvari sam doživljavao kao namerno i svesno ugrožavanje
moje liène bezbednosti i perspektive za ekonomski progres. Nije svejedno da li se pare
troše na vojsku, miliciju i pokrivanje gubitaka zbog štrajkova ili za razvoj.

dejanr, 23. april 1990

Prema nezvaniènim rezultatima izbora, mislim da nema sumnje da je dr Franjo Tuðman
i njegova Hrvatska demokratska zajednica pobednik izbora u Hrvatskoj sa ubedljivom
veæinom u Saboru. Strane agencije gotovo bez razlike kažu da æe ovi rezultati znaèajno
uticati na buduænost Jugoslavije.

Proèitajte DANAŠNJE Novosti i Politiku - kažu da “sve prognoze daju prednost
Raèanu...”. Da mi je samo znati u èemu je draž tog jednog dana nade više.

kale, 4. maj 1990

Ne usuðujem se da tvrdim za bilo koju komunistièku partiju u Jugoslaviji da je
pro-jugoslovenski orijentisana. Zapravo, nisam siguran koliko je takva zvanièna
orijentacija zapravo u službi dnevne politike. A komunisti su i “pocepali” ovu Jugoslaviju,
opet u službi dnevne politike. Sada, po mome mišljenju, nije toliko važno otkriti ko je
sve i koliko kriv, koliko da se ova zemlja /ove zemlje :-( / ujedine oko zajednièkih
interesa. Duboko sam ubeðen da postoje važni zajednièki ekonomski interesi. O
istorijskoj povezanosti ne bih, ona je lepa i važna samo kada joj se ne suprotstavljaju
realni ekonomski interesi. Dok po raznim (valjda svim) delovima ove zemlje kruže prièe
“oni nas iskorišæavaju i eksploatišu”, i dok ljudi veruju u te prièe, teško da romantiène
uspomene iz “slavne prošlosti” mogu da zakrpe stvar.

Najpovoljniji razvoj situacije koji ja mogu da zamislim je da se formira jedinstveni
poreski sistem, jedinstveno tržište, jednaki uslovi privreðivanja za sve oblike vlasništva
(društveno, privatno, mešovito) na celoj teritoriji Jugoslavije. Sa druge strane
višepartijski sistem sa slobodnim izborima i pravna država. Ove ekonomske i društvene
promene teško mogu da zamislim da se ostvaruju jedna po jedna i svaka za sebe. Èini
mi se da moraju napredovati i uspeti sve zajedno - ili ništa od svega. Èini mi se da su

43

šanse da nastavimo ovim (po meni optimalnim putem) solidne.


Jugoslovenska orijentacija komunista vrlo je sumnjiva, a njihov meðusobni antagonizam
veæi od meðusobnih antagonizma drugih alternativnih pokreta.

Opet smo poèeli da povezujemo opstanak YU sa opstankom komunizma o èemu je veæ
sto puta bilo govora. Ja samo hoæu da kažem da to nema veze jedno sa drugim, a èak
smatram da je komunizam najveæa opasnost za opstanak YU. Druge partije æe se
mnogo lakše dogovoriti. Stvaranje jedinstvene Jugoslavije, onako kako je Ti i ja
zamišljamo, (nažalost) više nije moguæe. Nova Jugoslavija æe morati da bude oformljena
na izvesnom konfederativnom principu bez obzira kakav æe formalni naziv da nosi.
Najzad, zar i sada u dobroj meri nije tako? Ako Ante Nacionale uspe sa ekonomskom (i
politièkom) reformom; eto nove šanse za Jugoslaviju, a najveæa smetnja i jesu oni
komunisti (èitaj: u Srbiji) kojima to najviše smeta. Ne kažem da pojedinim
nacionalistima (HDZ npr) takoðe ne smeta Ante Markoviæ. “Savezništvo” HDZ i SK Srbije
mora biti spreèeno. Kako to YU orjentisani graðani nisu uspeli u Hrvatskoj, moramo to
uraditi ovde u Srbiji. Ako to želiš “moraš” glasati protiv SKS. Za koga æe to biti to je veæ
tvoja lièna stvar, ali bi mi bilo žao da glasaš protiv svojih ubeðenja na koja gledam sa
velikim simpatijama.

dkropek, 10. jul 1990

Tito. Jeste, on je Hrvat, Zagorec, ali se on prvi (èini mi se) izjasnio kao Jugoslaven.
Prestao je prièati hrvatsko-srpski i poèeo srpsko-hrvatski. Potpisivao se na æirilici itd.
Sad je odjednom postao Hrvat kojeg treba šutirati u Kumrovec, da vam ne kvari zemlju.
Slažem se, trebalo ga je odmah pokopati u Kumrovcu, ali... Sad to poprima samo još
jednu nacionalnu notu... Sad mi se ti izjašnjavaš kao Jugoslaven (a stalno prièaš o
nekom Srpstvu). Ma koja ti je to nacija???

Raškoviæ stalno prièa o nekoj srbofobiji. Koja mu je to fora? Fobija od neèega znaèi
strah od neèega, zar bi to znaèilo da se u Hrvatskoj neko plaši Srba (Hrvati Srba ili
mozda Srbi Srba)? Mislim da se je trebao obrnuto izraziti, ali ni onda mu ne bi imalo
mnogo smisla. Ne vidim razloga zašto bi se neki Srbin morao plašiti npr. mene bilo gdje
u Hrvatskoj. Ukoliko mi napravi neku svinjariju onda bolje da mi se ne pojavi pred
oèima, ali to vrijedi za svakog, bilo da je on Srbin, Hrvat ili neko deseti.

Sad opet malo o Slovencima. Oni razaraju ovu divnu zemlju. Ne znam kako si ocjenio da
je ova zemlja divna (mozda po prirodnim ljepotama), ali meni se sve manje sviða. Prvo:
ova zemlja je skrpana kao Frankestajnov štiæenik. Sve nešto umjetno i na brzinu
skrpano. Trznuo rukom i odmah ga proglasili živim, a sad, nakon èetrdeset godina
oživljavanja davi svoje tvorce (tvorce, ne tvorove ;) ). Politièki i ekonomski sve više truli
(svaka èast Markoviæu na zalaganju, hej pa i on je Hrvat, svašta), prirodna bogatstva su

44

Sezamove sveske-1-vreme-zabluda

Sezamove sveske-1-vreme-zabluda

Recommended

Recommended

More Related Content

Viewers also liked

Viewers also liked (15)

Sezamove sveske-1-vreme-zabluda