Svetska banka e.e.zgrada

845 views

Published on

0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
845
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
23
Actions
Shares
0
Downloads
25
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Svetska banka e.e.zgrada

  1. 1. STUDIJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA U SRBIJI SVETSKA BANKA Konačni izveštaj Decembar 2012
  2. 2. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj AKRONIMI BEEF Bulgarian Energy Efficiency Fund (Fond Bugarske za Energetsku Efikasnost) BGK Bank GospodarstwaKrajowego (National Economy Bank of Poland) Nacionalna Privredna banka Poljske CDM Clean Development Mechanism (Mehanizam čistog razvoja) CEB Council of Europe Development Bank (Razvojna banka Saveta Evrope) CEE Central and Eastern Europe (Centralna i Istočna Evropa (CIE)) CHP Combined heat and power (Kombinovano grejanje i struja (KGS)) CHUEE China Utility-based Energy Efficiency (Projekat Kine za finansiranje energetske efikasnosti) CPMA Central Project Management Agency (Centralna Agencija za upravljanje projektom) DH District Heating (Gradsko centralno grejanje (GCG)) DHC District Heating Company (Preduzeće za gradsko centralno grejanje (PGCG)) DHS District Heating System (Sistem gradskog centralnog grejanja (SGCG)) DHW Domestic Hot Water (Topla voda u domaćinstvima (TVD)) DSM Demand Supply Management (Upravljanje ponudom i potražnjom (UPP)) EBRD European Bank for Reconstruction and Development Evropska Banka za Obnovu i Razvoj (EBRD) EE Energy efficiency (Energetska Efikasnost) EEHP Energy Efficiency Housing Pilot (Probni program energetske efikasnosti zgrada) ERDF European Regional Development Fund ( Evropski fond za regionalni razvoj) ESA Energy Services Agreement (Sporazum o energetskim uslugama) ESCO Energy services company Preduzeće za pružanje energetskih usluga (PPEU) ESP Energy Services Provider (Pružalac energetskih usluga (PEU)) EU European Union (Evropska Unija) FEC Final energy consumption (Potrošnja finalne energije (PFE)) GEF Global Environment Facility (Globalni fond za životnu sredinu) GPOBA Global Partnership for Output Based Aid (Globalno partnerstvo za pomoć zasnovanoj na učinku) o Projet n : 5788 ii
  3. 3. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj HEECP Hungary Energy Efficiency Co-Financing Program Program Mađarske za sufinansiranje energetske efikasnosti (HEECP) HEP HrvatskaElektroprivreda (Hrvatska Elektroprivreda) HOA Home Owners Association (Udruženje Skupština stanara) HVAC heating, ventilation, and air conditioning (Sistem grejanja, ventilacije i klimatizacije) IFC International Finance Corporation (Međunarodna finansijska korporacija) IFI International Financing Institution (Međunarodna finansijska Institucija) JESSICA Joint European Support for Sustainable Investment in City Areas (Udružena evropska pomoć za održive investicije u gradovima) KfW KfW Bankengruppe (Development Bank of Germany) Razvojna Banka Nemačke (KfW) ktoe 1000 tons of oil equivalent (kilotons of oil equivalent) 1000 tona ekvivalentne nafte (kilotona ekvivalntne nafte) LFI Local financial institution (Lokalne finansijske institucije) M&V Measurement & Verification (Merenje i verifikacija) MOF Ministry of Finance of Serbia (Ministarstvo finansija Srbije) NAMA National Appropriate Mitigation Plan (Nacionalniplan za odgovarajuće olakšice) NEEAP National Energy Efficiency Action Plan (Nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost) NPV Net Present Value (Neto sadašnja vrednost) PCG Partial Credit Guarantee (Delimično kreditno jemstvo (DKJ)) PDMU Project Developmentand Management Unit (Jedinica za razvoj i upravljanje projektom (JRUP)) PEHSM Public enterprise for housing services maintenance (Javno preduzeće za stambeneusluge (JPSU)) PFI Public Financing Institution (Državne finansijske institucije (DFI)) PMU Project Management Unit (Jedinica za upravljanje projektom (JUP)) R2E2 Armenia Renewable Energy and Energy Efficiency Fund (R2E2) Fond Jermenije za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost RE Renewable Energy (Obnovljiva energija (OE)) RES Renewable Energy Sources (Obnovljivi izvori energije (OIE)) SEEP Serbia Energy Efficiency Project (Projekat energetske efikanosti Srbije (PEES)) o Projet n : 5788 iii
  4. 4. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj SME Small and Medium Enterprises (Mala i srednja preduzeća (MSP)) SPB Simple Payback (Jednostavni povraćaj novca (JPN)) TA Technical Assistance (Tehnička podrška (TP)) UBB United Bulgarian Bank (Ujedinjena banka Bugarske) UK United Kingdom (Ujedinjeno Kraljevstvo) UN United Nations (Ujedinjene Nacije) VAT Value Added Tax (Porez na dodatu vrednost (PDV)) WB World Bank (Svetska Banka) o Projet n : 5788 iv
  5. 5. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj SADRŽAJ UVOD .................................................................................................................................................. 1 1 TRŽIŠNE BARIJERE I TRŽIŠNI POKRETAČI ........................................................................... 3 OPŠTE DRŽAVNE BARIJERE I POKRETAČI..................................................................... 3 1.1 1.1.1 Opšti pokretači tržišta ..................................................................................................... 4 1.1.2 Opšte barijere tržišta ..................................................................................................... 10 POKRETAČI I BARIJERE STAMBENOG SEKTORA ....................................................... 14 1.2 1.2.1 Pokretači stambenog sektora........................................................................................ 14 1.2.2 Barijere stambenog sektora .......................................................................................... 14 POKRETAČI I BARIJERE JAVNOG SEKTORA ............................................................... 20 1.3 1.3.1 Pokretači javnog sektora............................................................................................... 20 1.3.2 Barijere javnog sektora ................................................................................................. 20 POKRETAČI I BARIJERE POSLOVNOG SEKTORA........................................................ 23 1.4 1.4.1 1.4.2 2 Pokretači poslovnog sektora ......................................................................................... 23 Barijere poslovnog sektora ........................................................................................... 23 MEĐUNARODNA ISKUSTVA U OTKLANJANJU BARIJERA ................................................ 25 2.1 PRIMERI PROGRAMA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U EVROPI ................................... 25 2.1.1 Programi energetske efikasnosti u Jermeniji ................................................................. 25 2.1.2 Programi Razvojne Banka Nemačke u Nemačkoj ......................................................... 27 2.1.3 Termo-modernizacijski fond u Poljskoj .......................................................................... 29 2.1.4 Napredak energetske efikasnosti u Litvaniji .................................................................. 29 2.1.5 Estonija ......................................................................................................................... 30 2.1.6 Bugarska ...................................................................................................................... 31 2.2 2.3 3 IZVUČENE POUKE ............................................................................................................ 32 REZIME MEĐUNARODNOG ISKUSTVA U UKLANJANJU BARIJERA ........................... 33 OPCIJE SPROVOĐENJA ........................................................................................................ 35 3.1 OPCIJE ZA JAVNI SEKTOR ............................................................................................. 38 3.1.1 Opcija P-1: Javni revolving fond koji se otplaćuje putem Državne finansijske institucije (DFI) .................................................................................................................... 39 3.1.2 Opcija P-2: Fond energetske efikasnosti kao nezavisno telo koje obezbeđuje kredite i druge mehanizme finansiranja ............................................................................. 44 3.1.3 Opcija P-3: Decentralizovani finansijski modela energetske efikasnosti ........................ 47 o Projet n : 5788 v
  6. 6. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj 3.2 STAMBENI SEKTOR ......................................................................................................... 50 3.2.1 Opcija R-1: EE finansiranje preko javnog preduzeća za stambene usluge sa otplatom preko računa Infostana .................................................................................. 51 3.2.2 Opcija R-2: Pojedinačna kreditna linija energetske efikasnosti za porodice sa niskim primanjima sa opcijom refundiranja ................................................................... 56 3.3 OPCIJE POSLOVNOG SEKTORA .................................................................................... 59 3.3.1 Opcija C-1: Finansijska olakšica ................................................................................... 60 3.3.2 Opcija C-2: Garancijska olakšica .................................................................................. 61 DRUGE OPCIJE – NEFINANSIJSKI PODSTICAJI ........................................................... 63 3.4 ZAKLJUČAK ..................................................................................................................................... 64 o Projet n : 5788 vi
  7. 7. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj TABELE Tabela 1: Prosečna procena uštede prema tipu zgrade ..................................................................... viii Tabela 2: Procenjena vrednost energetske potrošnje i troškovi u zgradama javnog sektora ................ ix Tabela 3: Potrebna ulaganja po sektoru i ukupno ulaganje ...................................................................x Tabela 4: Tržišne barijere ................................................................................................................... xii Tabela 5: Razmotrene i odbijene mogućnosti sprovođenja ................................................................ xvi Tabela 6: Rezime mogućnosti ........................................................................................................... xvii Tabela 7: Potencijal energetske efikasnosti tržišta u zgradama ........................................................... 1 Tabela 8: Rezime barijera ipokretača ................................................................................................... 3 Tabela 9: Ukupna procenjena ulaganja prema tipu zgrade do 2020. godine ........................................ 5 Tabela 10: Procenjena godišnja ulaganja potrebna za postizanje cilja o uštedi energije od 1% do 2020.godine ....................................................................................................... 7 Tabela 11: Energetski bilans – 2010 .................................................................................................... 8 Tabela 12: Ukupna procenjena ušteda u javnim ustanovama .............................................................. 9 Tabela 13: Cene grejanja u Beogradu................................................................................................ 11 Tabela 14: Kreditna sposobnost domaćinstava .................................................................................. 19 Tabela 15: Rezime međunarodnog iskustva u oblasti uklanjanja barijera ........................................... 33 Tabela 16: Uspešna primena različitih programa finansiranja ............................................................ 36 Tabela 17: Revidirane i odbačene opcije sprovođenja ....................................................................... 38 Tabela 18: Odobrene opcije sprovođenja ........................................................................................... 38 Tabela 19: Pregled očekivanih rezultata programakoje predlažemo .................................................. 64 SPISAK SLIKA Slika 1: Razvoj finansijskih mehanizama u Srbiji, od novčane pomoći do poslovnih šema .................. xv Slika 2: Razvoj mehanizama finansiranja, od novčane pomoći do komercijalnih šema ...................... 35 Slika 3: Institucionalni aranžmani ....................................................................................................... 41 Slika 4: Opcija P-1 – Kretanje sredstava ............................................................................................ 43 Slika 5: Opcija P-2 – Institucionalni aranžmani ................................................................................... 45 Slika 6: Opcija P-2 – Kretanje sredstava ............................................................................................ 47 Slika 7: Opcija P-3 – Institucionalni aranžmani ................................................................................... 48 Slika 8: Kretanje sredstava ................................................................................................................ 50 Slika 9: Opcija R-1 – Institucionalni aranžmani .................................................................................. 54 Slika 10: Opcija R-1 – Kretanje sredstava .......................................................................................... 56 Slika 11: Opcija R-2 – Institucionalni aranžmani................................................................................. 58 Slika 12: Opcija R-2 – Kretanje sredstava .......................................................................................... 59 o Projet n : 5788 vii
  8. 8. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj REZIME Potrošnja finalne energije (PFE) u Srbiji dostigla je 8,5 miliona tona ekvivalentne nafte, prema energetskom bilansu Ministarstva Infrastrukture i Energetike iz 2010. godine. Zgrade (stambene, javne i poslovni objekti) imaju udeo od 38% pri korišćenju energije i predstavljaju najveći deo PFE u državi. Takođe je zabeležen stalni rast od 3% na godišnjem nivou, u proteklih pet godina. Ovaj porast oslikava porast životnog standarda (uključijući povećanu upotrebu kućnih aparata i rashladnih uređaja). U Srbiji se procenjuje da fond zgrada dostiže bruto površinu od 235 miliona kvadratnih metara. Većina zgrada, oko 50%, su jednoporodične kuće kako u gradskim, tako i u seoskim područjima. Takođe se procenjuje da je oko 90% zgrada skoncentrisano u manjim i većim gradovima. Preovladavajući sektor je stambeni, obuhvatajući površinu od gotovo 200 miliona metara kvadratnih, prate ga javni, kancelarijski sektor sa površinom od 27 miliona metara kvadratnih u svim podsektorima, i poslovnii sektor sa 18 miliona metara kvadratnih. Tabela 1: Prosečna procena uštede prema tipu zgrade Zgrade I. Stambene Potencijal uštede energije [% potrošnja zgrade] Ukupna površina 2 [min. m ] Potencijal uštede energije [% potrošnje finalne energije] Potencijal ukupne uštede [ktoe] 190,0 39% 10,6% 1.102 4 47% 0,5% 43 11,25 44% 0,7% 86 12,0 47% 0,8% 114 18,0 48% 3,2% 247 15,8% 1.592 II. Javne Zdravstvo Obrazovanje Zgrade sa kancelarijama sa javnim funkcijama III. Poslovne Ukupno 235,2 Uopšteno posmatrano, zgrade u Srbiji predstavljaju potencijal za uštedu 16% potrošnje finalne energije. Predviđena godišnja ušteda za javni sektor bi mogla dostići 123,4 miliona evra, gde bi 52 miliona evra bilo iz zgrada sa kancelarijama za obavljanje javnih funkcija, 43,1 milion iz zgrada za obrazovanje i 28,3 miliona iz bolnica. Naš izveštaj o proceni tržišta otkrio je ogromni potencijal za sprovođenje mera energetske efikasnosti (EE) u zgradama u Srbiji. Postizanje punog potencijala Srbije u celini bi koštalo 8,8 milijardi evra i kao rezultat, na godišnjem nivou, imalo uštedu troškova investitora i korisnika od oko 1,1 milijadu evra, što znači da bi ušteda otplatila sve preduzete mere za otprilike osam godina. o Projet n : 5788 viii
  9. 9. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Ostvarujući svoj potpuni potencijal energetske efikasnosti zgrada, Srbija može uštedeti: › › › › › 142.000 metričkih tona uglja; 8.224.000 gigadžula toplote; 8.180.000 megavat-sati struje; 47.000 metričkih tona nafte za grejanje; 138,89 miliona kubnih metara prirodnog gasa. Privreda bi u celini dobila značajne dodatne pogodnosti ovakvom uštedom energije. Potrošnja energije i troškovi energije u podsektorima Najveći deo potrošnje energije u zgradama potiče iz stambenog sektora i kreće se do 2.235 kilotona ekvivalentne nafte (70%), prate ga poslovni objekti sa 579 kilotona ekvivalentne nafte (18%) i zgrade javnog sektora sa 386 kilotona ekvivalentne nafte (12%). Procenjeni troškovi upotrebe energije na godišnjem nivou u zgradama javnog sektora dostižu oko 269,4 miliona evra godišnje, dok troškovi za poslovne i stambene sektore dostižu cifru od oko 404 miliona i 1.701 milona evra za pomenute sektore. Troškovi u zgradama sa kancelarijama čine najveći deo vladinog budžeta, sa ukupnim troškovima od 41%, praćeni sektorima za obrazovanje i zdravstvo (vidi Tabelu 2). Tabela 2: Procenjena vrednost energetske potrošnje i troškovi u zgradama javnog sektora Zgrade m 2 Grejanje Struja Miliona evra/godišnje Ukupno Miliona evra/ godišnje ktoe/ godišnje ktoe/ godišnje Miliona evra/godišnje ktoe/ godišnje Kancelarije 12.000.000 70 100 41 58 110,4 158,2 Bolnice 4.000.000 46 67 14 20 60,2 86,2 Škole 11.250.000 90 129 8 12 98,8 141,6 Ukupno 27.250.000 206 296 63 90 269,4 386,0 Mogućnosti uštede energije Zgrade pružaju priliku za značajnu uštedu energije. Grejanje čini 61% potrošnje energije u zgradamaprema tome veći deo potencijala uštede energije povezan je sa termičkom izolacijom i smanjenjem gubitka toplote. U stambenom sektoru ima preko 55% zgrada starijih od 30 godina (sagrađenih u periodu izmedju 1960. i 1985. godine), što oslikava relativno visok nivo njihove specifične potrošnje toplote. Trenutni nivo potrošnje toplote u Srbiji se procenjuje na 160 kWh po metru kvadratnom godišnje, u poređenju sa 70 do 130 kW časova po metru kvadatnom godišnje u Zapadnoj Evropi, što ukazuje na značajnu priliku za sprovođenje i poboljšavanje energetske efikasnosti. o Projet n : 5788 ix
  10. 10. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Procenjena ulaganja Uzimajući u obzir prosečna ulaganja po kvadratnom metru za svaki tip zgrade, teoretski potencijal za ulaganje se procenjuje na 8,8 milijardi evra, kao što je naznačeno u tabeli ispod. Tabela 3: Potrebna ulaganja po sektoru i ukupno ulaganje Sektor Zgrade sa kancelarijama za obavljanje javnih funkcija Ukupna površina 2 min. m  Prosečno ulaganje 2 EUR/m  Ukuno teoretsko ulaganjeMEUR 27,5 46,8 0,562 3,5 49,2 0,197 Škole 10,0 38,3 0,431 Poslovni sektor 18,0 70,9 1,276 Stambeni sektor 190,0 33,5 6,373 Ukupno 249,0 45,4 8,839 Bolnice Glavni pokretači tržišta za energetsku efikasnost Kako bi uspeli da zadrže postojeći potencijal tržišta, bilo koji zakon ili program koji podržava energetsku efikasnost mora dobro iskoristiti postojeće pokretače tržišta za energetsku efikasnost i upotrebiti njihovo trenutno dejstvo. Energetska bezbednost predstavlja pokretača koji u nekoliko poslednjih godina privlači sve veće i veće interesovanje. Uprkos povećanoj upotrebi lokalnih resursa, oko 40% energije u Srbiji zavisi od uvoza nafte i gasa (2009). Sprovođenje energetske efikasnosti može doprineti poboljšanju nacionalne energetske bezbednosti, smanjivanjem uvoza fosilnih goriva. Takođe može ublažiti skorašnje potražnje za promenu cena uvoza struje i energije, što je Srbija iskusila 2011 godine. Ušteda, kako je procenjeno evaluacijom tržišta, ukazuje na potencijal od oko 15,8% za konačno umanjenje energije, što predstavlja umanjenje uvoza od oko 40%. Troškovi sprovođenja energetske efikasnosti, grubom procenom, predstavljaju polovinu troškova izgradnje novih objekata za snabdevanje energijom, a energetska efikasnost se može brže sprovesti. Predviđeni manjak kapaciteta dodatne proizvodnje energije (~2.000 MW do 2025. godine) može biti nadoknađen energetskim resursima koji se oslobađaju povećanom efikasnošću. Poboljšanje fiskalnog bilansa je od visokog značaja za vladu Srbije. Energetska efikasnost predstavlja mogućnost da vlada i javni sektor redukuju troškove budžeta za potrošnju energije, što ukupno iznosi 269,4 miliona evra godišnje. Procenjeno je da javni sektor može uštedeti 123,4 miliona evra godišnje, ulažući u energetsku efikasnost, što predstavlja isplativu meru, budući da će se troškovi za poboljšanje vladinih objekata otplatiti uštedom na nacionalnom nivou. Takođe, ukoliko vlada razmotri o Projet n : 5788 x
  11. 11. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj finansijski podsticaj za podršku razvoja tržišta za energetsku efikasnost, ovaj podsticaj može delimično biti neutralizovan smanjivanjem subvencija za prodaju domaće energije. Globalno posmatrano, ulaganje u energetsku efikasnost ima pozitivan privredni uticaj, budući da je usmereno ka razvoju industije koja nudi dobre poslove. Takođe stvara prihode od povećanog oporezivanja građevinskih radova neophodnih za sprovođenje energetske efikasnosti. Ovo dovodi do situacije u kojoj se ostvaruje obostrana dobit, jer je nacionalni imperativ za fiskalnu optimizaciju u skladu sa razvojem tržišta za energetsku efikasnost i njegovim propratnim društvenim i ekološkim pogodnostima. Potreba za adaptacijom postojećih zgrada je već jasno izražena u Srbiji. Ukupna stambena površina svih zgrada u Srbiji iznosi oko 245 miliona kvadratnih metara, od čega 80% čini stambeni sektor. Stanovi izgrađeni u periodu od 1946. do 1980. godine predstavljaju 55% ukupne količine zgrada kao i 53% stambene površine (oko 96,7 miliona kvadratnih metara) od ukupnog stambenog prostora u Srbiji. Ove stare zgrade zahtevaju neodložne investicije za obnovu krovova, fasade i elektromašinskih sistema. Ovo predstavlja priliku za vladu Srbije da omogući da ova obnova bude ostvarena na energetski efikasan način i da doprinese održivom privrednom razvoju države. Dalje, obnova zgrada će takođe doprineti ostvarivanju cilja Nacionalnog akcionog plana za energetsku efikasnost (NEEAP) o uštedi od 1% energije godišnje u periodu od 9 godina, što se procenjuje na 0,3131 miliona tona ekvivalentne nafte1 na osnovu konačne potrošnje energije 2008.godine. Ovaj cilj je postavila vlada Srbije, uzimajući u obzir proces priključenja Evropskoj Uniji. Ovde su opet nacionalne potrebe (za obnovu zgrada i priključenje Evropskoj Uniji) u skladu sa razvojem energetski efikasne privrede. Glavne barijere za energetsku efikasnost Uprkos velikom potencijalu za poboljšanje energetske efikasnosti (EE), ona ipak ne doseže velike razmere budući da mnoge prepreke za razvoj tržišta i dalje opstaju. U Srbiji su identifikovane četiri kategorije barijera i sumirane su u tabeli ispod. Neke od njih su opšte prirode, dok se druge primenljuju na određene sektore. Takođe postoji i variranje u ozbiljnosti ovih barijera u zavisnosti od podsegmenta datog sektora. Na primer, segment stambenog tržišta sa niskim prihodima imaće više poteškoća pri obezbeđivanju finansija i manje mogućnosti da ulaže u obnovu zgrada. Barijere date u tabeli ispod su od najvećeg značaja za Srbiju. Podebljane su one koje se mogu izbeći uvođenjem finansijskih mehanizama poput ograničenih pomoći, koncesionalne (redukovane) kamatne stope, delimične ili potpune garancijske šeme, fondova ili kreditnih linija, savremenim postupcima u finansijskim ustanovama, zahvaljujući preduzeću za pružanje energetskih usluga, itd. Druge barijere zahtevaju zakonske izmene, prilagođavanje institucionalnog okvira ili postupke podizanja svesti i sposobnosti radi stvaranja sredine koja neguje razvoj energetski efikasne privrede. Programi finansiranja takođe mogu biti izrađeni tako da delaju kao vozilo koje odvozi druge barijere sa tržišta. 1 Drugi Međunarodni Skup o Energetskoj Efikasnosti, Dušanbe, Tadžikistan, 2011. godine, Mr. MiroslavSpasojević, Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku o Projet n : 5788 xi
  12. 12. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Tabela 4: Tržišne barijere Opšte Stambene Javne Politika/ Regulatorno telo >Pogrešna cena grejanja u okrugu i odsustvo merenja >Pogrešne cene struje >Niska stopa naplate računa za struju > Regulacioni okvir EE još uvek nije usvojen u celosti >Institucionalni okvir jos nije pogodan za EE > Struktura strujnih tarifa (noćna) podstiče korišćenje struje za grejanje > Nedostatak određenog zakona za Udruženja kućevlasnika (UK) >Iskrivljeni tarifni sistem grejanja, uključujući nepostojanje obračuna o utrošenoj energiji >Dugovanja za račune za struju > Pravila određivanja budžeta koja ne dozvoljavaju organizacijama da sačuvaju energetski budžet kako bi platili ulaganja u uštedu energije. >Pravila nabavke otežavaju Preduzeću za pružanje energetskih uslugaučešće na tržištu. Pružaoci usluga i opreme >Visoki troškovi transakcije Visoki troškoviza transakcije malog obima Krajnji potrošači >Predrasude potrošača prema korišćenju proizvoda sa očigledno nižim troškovima, bez osvrta na pogodnosti proizvoda na životni ciklus >Nizak prioritet za EE zbog niskih cena struje > Opiranje potrošača da se zaduže zbog EE projekata > Nedovoljnaupućenost u EE >Nedovoljno visok nivo svesti >Nedostatak sposobnosti za razvijanje tehničkog projekta >Nedostatak podsticaja za realizaciju investiranja u EE >Podeljeni podsticaj za zgrade koje se iznajmljuju (vlasnik ne plaća račun za struju) >EE ima nizak nivo prioriteta zbog niskih cena struje i visokih kamatnih stopa Finansijski >Ograničena mogućnost u okviru Lokalnih finansijskih institucija (LFI) da identifikuju i procene projekte energetske efikasnosti >Nemogućnost LFI da strukturišu proizvode 2 EE >Visoki troškovi transakcije >Veoma visoke kamatne stope >Ograničenakreditna sposobnost domaćinstava >Previsoki zalog i visoki troškovi hipoteke >Bankarski sektor za rad sa stanovništvom i sistem za procenurizika isključuju porodice sa malim prihodima >Ograničena mogućnost ulaganja >Ograničena kreditna sposobnost >Nedostatak garancije >Veoma visoka kamatna stopa na kredite >Poteškoće u obezbeđivanju garancija za troškove projekta >Visoki zahtevi za učešće u kapitalu Vrsta barijere / Sektor Poslovne 2 Iako lokalne banke nude preko 36 proizvoda pozajmice označenih kao „ EE krediti“, oni se ni u kom pogledu ne razlikuju od drugih kredita i ne doprinose otklanjanju bilo koje od EE finansijskih barijera. o Projet n : 5788 xii
  13. 13. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Međunarodna iskustva Razmotrili smo određeni broj programa. U ovom dokumentu smo odlučili da predstavimo programe iz regiona ili programe od značaja iz drugih država u Evropi. Javni sektor Fond Bugarske za energetsku efikasnost (BEEF) Ovaj fond predstavlja samostalno javno-privatno partnerstvo osnovano uz novčanu pomoć Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) i javnih i privatnih donatora. Pored poslovnih i industrijskih zgrada, ovaj fond prevashodno finansira zgrade javnog sektora (približno 75% njihovog poslovanja). BEEF neposredno daje zajmove onima koji rade na razvoju projekta kao i kredite za sufinansiranje kredita komercijalnih banaka. BEEF takođe daje garancije, poput projekta delimičnog kreditnog jemstva ili kreditnog jemstva celokupnog poslovanja. Na kraju, BEEF omogućuje fleksibilnost po pitanju korišćenja dostupnih fondova bilo za jemstva bilo za kredite. Projekat fonda je inspirisan GEF projektom o energetskoj efikasnosti Rumunije kao i Programom za sufinansiranje energetske efikasnosti Mađarske (HEECP) podržan od strane Međunarodne finansijske korporacije i Globalnog fonda za životnu sredinu. Ovaj fond je takođe uključivao i sadržaj lekcija opštinskog programa o energetskoj efikasnosti u Bugarskoj koji je finansirao USAID,, koji je omogućio delimična kreditna jemsta u korist Ujedinjene Banke Bugarske (UBB) za male opštinske projekte o energetskoj efikasnosti. Projekat koji je finansirao USAID imao je dva nedostatka: delimično kreditno jemstvo nije bilo stalne prirode i monopolistički položaj UBB, što je držalo kamatnu stopu i zahteve o garanciji na relativno visokom nivou. Od početka do kraja 2012. godine,fond je finansirao projekte energetske efikasnosti u vrednosti od 55 miliona američkih dolara. Od njih, projekti od 39,4 miliona američkih dolara su finansirani putem EE kredita (54% u javnom sektoru, 25% u korporacijskom i 22% u drugim sektorima) a ostalih 15,6 miliona dolara putem delimičnog kreditnog jemstva i kreditnog jemstva celokupnog poslovanja. Termo-modernizacijski fond u Poljskoj Ovaj program je počeo 1998. godine i sproveden je uz pomoć Nacionalne privredne banke u Poljskoj. On podržava energetski efikasnu obnovu postojećih zgrada u Poljskoj. Obezbeđuje premije za komercijalne EE kredite vlasnicima zgrada i drugim partnerima, poboljšavajući energetsku efikasnost u stambenom sektoru i sektorima javnih službi. 2009. godine program je počeo da obezbeđuje i do 20% subvencije za EE investicije. Između 1998. i 2010.godine program je isplatio sumu od ukupno 220 miliona evra. o Projet n : 5788 xiii
  14. 14. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Stambeni sektor Program obnove zgrada u Estoniji Program Renoviranja se obnavlja i otpočeo je u junu 2009.godine. Ovaj program je osnovao Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF), uz doprinos od 17 miliona evra, Razvojna banka Saveta Evrope (CEB), doprinosom od 29 miliona eura; i vlada Estonije, doprinosom od 15 % od ukupnog fonda. Rukovodilac programa je KredEx. Progam obezbeđuje niskokamatne kredite Skupštinama stanara preko odabranih komercijalnih banaka. Novčana pomoć je takođe dostupna za energetske kontrole, procene stručnjaka, projektovanje i podizanje svesti stanara. Novčana pomoć pokriva do 35% ukupnih troškova projekta. U periodu između početka programa i njegovog završetka 2011. godine, isplaćeno je 32 miliona eura za višeporodične zgrade. Probni program energetske efikasnosti zgrada u Litvaniji Ovaj program se razvio u periodu između 1996. i 2004. godine. Ukupno više od 730 višeporodičnih zgrada bilo je obnovljeno koristeći mere energetske efikasnosti, poput zamene prozora i poboljšanja sistema grejanja. Projekat je sprovela Centralna Agencija za upravljanje projektom (CPMA).Predloženi su povoljni zajmovi i subvencije za do 30% troškova rehabilitacije projekta ne računajući poreze. Program je uspešno rezultirao pratećim programom za modernizaciju višeporodičnih zgrada. Podrška uključuje: › Novčana pomoć za pripremu tehničke dokumentacije i nadgledanje radova: do 100% troškova do 2014. godine i 50% nakon 2014. godine; › Novčanu pomoć za mere energetske efikasnosti: do 20% troškova; › Do 100% pomoći za porodice sa niskim primanjima. U slučaju da je pomoć manja od 100%, obezbeđuje se dugoročni kredit uz kamatnu stopu od 3%. Učesnike čine vlasnici stanova, osiguravajuće društvo za stambene kredite i Agencija za stambeni i gradski razvoj Poslovni sektor Program Mađarske za sufinansiranje energetske efikasnosti (HEECP) Cilj programa bio je unapređenje poslovnog finansiranja projekata energetske efikasnosti od strane lokalnih banaka i lizing kompanija. Sredstva za postizanje cilja HEECP bila su: › Kreditne garancije za delimične rizike › Pomoć pri izradi projekta i uvođenju novih finansijskih proizvoda od strane partnerskih finansijskih institucija Međunarodne Finansijske Korporacije koje su redom stvarale kredite za projekte energetske efikasnosti. o Projet n : 5788 xiv
  15. 15. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj › Savetodavne službe za kapacitet finansijskih institucija, kompanije za pružanje energetskih usluga i domaćini projekta. U toku programa podršku je dobilo 683 projekta. Program je prikupio 287 miliona američkih dolara u investicijama, sa 164 miliona američkih dolara u vidu kredita i 66 miliona američkih dolara u vidu garancija. Program podrške i mogućnosti sprovođenja Kako bi se postigao potpuni potencijal uštede energije na srpskom tržištu, biće potrebno sprovesti kako podsticajne programe tako i zakonske, institucionalne inicijative i inicijative za podizanje svesti i kapaciteta usmerenih ka podsticanju razvoja energetski efikasnog tržišta. Kao što jemeđunarodno tržište pokazalo u periodu od nešto više od 20 poslednjih godina, postoji širok dijapazon mogućnosti za efikasno uklanjanje tržišnih barijera. Ove mogućnosti se mogu okarakterisati u rasponu od tradicionalnog pristupa kreditom, koji pomaže iniciranje preobražaja tržišta, do razvijenijih finansijskih šema koje se, uz razvoj tržišta, oslanjaju na poslovno finansiranje. Slika 1 prikazuje napredovanje finansijskih šema, uz sazrevanje tržišta. Ovaj prikaz može blago varirati u zavisnosti od toga da li tržište posmatramo sa tačke gledišta državne vlade, lokalnih samouprava ili privatnih sektora. Finansijske šeme se takođe mogu kombinovati gotovo neograničeni broj puta (na primer, novčana pomoć energetskog fonda, ili energetski fond sa šemom delimične garancije). *commercial financing- poslovno finansiranje, public financing- javno finansiranje, Advance commercial Financing through ESCOs- napredno poslovno finansiranje preko Preduzeća za pružanje energetskih usluga,credit or risk guarantees- kreditne garancije ili garancije rizika, dedicated sredit lines- namenske kreditne linije, Energy efficiency funds- Fondovi za energetsku efikasnost, Capital budget(Public Sector)glavni budžet( Javni Sektor), Grants- Novčane pomoći; Less sustainable- manje održive, More Sustainable- više održive, Public sector- javni sektor, Residential sector- stambeni sektor, Commercial sector- poslovni sektor; Not available- nedostupan,Available- dostupan, Very rarevrlo retko, limited- ograničeno, in exceptional circumstances- u izuzetnim okolnostima, do not address the EE financing barriers- ne odnosi se na finansijske barijere EE Slika 1: Razvoj finansijskih mehanizama u Srbiji, od novčane pomoći do poslovnih šema3 3 Izvor: Inspirisano “Analizom potencijala finansijskih mehanizama za sprovođenje Nacionalnog progama za EE javnih zgrada u Makedoniji 2012-2018”, Svetska Banka 2012. o Projet n : 5788 xv
  16. 16. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Mogućnosti sporvođenja za Srbiju Uprkos visokom tehničkom potencijalu energetske efikasnosti u sektoru zgrada, ukupni nivo ulaganja u energetsku efikasnost u Srbiji ostaje nizak i gorepomenute barijere su glavni uzrok tome. Preporučivanje relevantnih finansijskih programa i programa za podršku energetskoj efikasnosti može uspešno pokrenuti povećanje ulaganja u energetsku efikasnost i dovesti do pokretanja tržišta. Odabir određenog programa podrške za dato tržište zavisi od broja faktora: zakonski okvir i politika vlade, razvijenost tržišta i relevantnih tržišnih akcionara, cene energije, ciljni sektori, itd. U pogledu srpskog tržišta, neke mogućnosti ne mogu biti uspešno sprovedene, ili bar ne u ovom trenutku (na primervelika novčana pomoć, budžetska podrška otplaćena kroz buduće odbitke na računima za struju, itd.). Analiza opštih i barijera specifičnih za Srbiju, kao i razmatranje prethodno uspešnih međunarodnih rešenja za slične barijere dovelo nas je do odabira mogućnosti koje se mogu primeniti u Srbiji. Tabela 5 prikazuje mogućnosti koje smo razmotrilii i odbili kao one koje su u ovom trenutku neprimenljive. Tabela 5: Razmotrene i odbijene mogućnosti sprovođenja Procenjeni mehanizmi finansiranja Razlozi za odbijanje mogućnosti kao neprimenljive za Srbiju Finansiranje Preduzeća za pružanje energetskih usluga -Indrustija Preduzeća za pružanje energetskih usluga nema iskustva -Zakonodavni okvir ne promoviše Sertifikat energetskog učinka u javnom sektoru -Preduzeća za pružanje energetskih usluga su finansijski veoma slaba. Finansiranje javnog sektora iz glavnog budžeta - Ograničena dostupnost javnih fondova Subvencionisane kamatne stope kredita - Veoma ograničena dostupnost fondova za novčanu pomoć - Neodrživost Finansiranje državnim garancijama kao sredstvom za izbegavanje rizika - Neodrživost - Netržišni pristup (raspodela rizika nije odgovarajuća) Novčana pomoć za pripremu projekta - Velika ograničenost fondova za novčanu pomoć Verujemo da opcije navedene dole najbolje odgovaraju tržišnoj situaciji, uzimajući u obzir ne samo postojeće barijere na tržištu, već i postojeće tržišne ciljeve, zakonski okvir i vladine prioritete. o Projet n : 5788 xvi
  17. 17. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Tabela 6: Rezime mogućnosti Mogućnost Ciljevi Razmatrane barijere Izvor finansiranja › Zasnivanje računa o utrošenoj energiji na površini umesto na merenju › Opštinski kreditni kapacitet >Vlada Srbije >Državne institucije za finansiranje > Međunarodna finansijska Institucija Javni sektor J-1: Javni fond koji se stalno obnavlja za potrebe plaćanja dospelih dugova isplaćen kroz javnu finansijsku instituciju (JFI) > Omogućiti javnom sektoru da uzima budžetske zajmove >Povećati finansijske sposobnosti javnih sektora J-2: Fond za EE kao samostalno lice koje obezbeđuje kredite i druge mehanizme finansiranja >Omogućiti javnom sektoru da uzima budžetske kredite > Povećati finansijske sposobnosti javnih sektora >Podrška kljentima koji rade na razvoju projekta J-3: Finansijski model decentralizovane energetske efikasnosti >Sprovesti nacionalniprogram EE koji je usmeren na opštinski nivo, istovremeno koristeći modele sa višestrukom upotrebom zasnovane na lokalnim prioritetima i realnim situacijama. >U zavisnosti od korišćenja određenog modela, mogu se razmatrati različite barijere javnog sektora. >Vlada Srbije >Međunarodne iLokalne finansijske institucije >Opštine >Investitori iz privatnih sektora >Energetski efikasno adaptacija fasada stambenih zgrada priključenih na gradsku mrežu daljinskog grejanja >Obračunavanje utrošene energije po kvadratnom metru >Nedovoljan kapacitet domaćinstava ( zalog) za dobijanje finansija za energetski efikasnu obnovu zgrada >Nedovoljno interesovanje Udruženja kućevlasnika za energetski efikasnu izgradnju >Nedostatak mogućnosti Udruženja kućevlasnika da pruže garancije za finansiranje >Visoke kamatnestope koje zaračunavaju komercijalne banke >Udruženi fondovi Međunarodnih iLokalnih finansijskih institucija › Strukturisanjejavnog budžeta › Velike kamatne stope za kredite komercijalnih banaka >Investitori iz javnih I privatnih sektora > Međunarodne i Lokalne finansijske institucije Stambeni Sektor S1: Finansiranje energetske efikasnosti zasnovano na Javnom preduzeću za stambene usluge uz povraćaj novca uz račun o Projet n : 5788 xvii
  18. 18. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Mogućnost Ciljevi Razmatrane barijere Izvor finansiranja >Unapređenje energetske efikasnosti za porodice sa niskim primanjima >Bankarski sistemi za procenu rizika odbijaju porodice sa niskim primanjima > Finansiranje dugova od strane Lokalnih finansijskih institucija >Finansiranje zajmova obezbeđuje Vlada Srbije P-1:Finansijske olakšice >Obezbediti dugoročno finansiranje energetske efikasnosti uz pogodne kamatne stope >Finansijska podrška komercijalne banke >Učiniti zajmove za energetsku efikasnost ekonomski izvodljivim >Visokokamatne stope >Relativno kratki rokovi za plaćanje kredita, u poređenju sa vremenom povraćaja novca od projekta >Predviđeni rizik projekata energetske efikasnosti od strane lokalnih banaka > Udruženi fondovi Međunarodnih iLokalnih finansijskih institucija isplaćeni namenskim kreditnimlinijama lokalnih banaka P-2: Garancijske olakšice > Finansijska podrška komercijalne banke >Visoke kamatne stope (zbog predviđenog visokog rizika projekta) >Visoki zahtevi o kapitalu >Visoki zahtevi o garanciji. >Lokalne finansijske institucije S2: EE kreditna linija za rad sa stanovništvom sa promenljivom garantnom olakšicom za porodice sa niskim primanjima Poslovni sektor o Projet n : 5788 xviii
  19. 19. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj UVOD Ovaj izveštaj zasniva se na Izveštaju o proceni tržišta, koji je Econoler nezavisno sastavio. U Izveštaju o proceni tržišta utvrđeno je da na tržištu postoji značajni potencijal uštede energije (Tabela 7) koji se može iskoristiti u namenskim programima podrške. Tabela 7: Potencijal energetske efikasnosti tržišta u zgradama Potencijal uštede energije u zgradama Ukupna Potencijal Potencijal Potencijal Prosečnavrednost Prosečna površina uštede uštede uštede jednostavnog ulaganja 2 (kilotona (% potrošnja (% konačna povraćaja novca [EUR/m2] [Mm ] ekvivalentn zgrada) potrošnja [godine] e nafte) energije) (ktoe) Ukupno potrebna ulaganja [EUR M] Stambeni sektor 190 888 39% 10,6% 8,5 33,5 6.373 Zdravstvo 4 40 47% 0,5% 6,6 49,2 197 11,25 62 44% 0,7% 7,2 38,3 431 Zgrade sa kancelarijama za vršenje javnih funkcija 12 69 47% 0,8% 7,0 46,8 562 Poslovni sektor 18 273 48% 3,2% 7,4 70,9 1.276 Ukupno 235,2 1.332 Obrazovanje 15,8% 8.839 Svrha ovog izveštaja jeste pristup u tri koraka: › Davanje kratkog pregleda glavnih tržišnih barijera koje sprečavaju ili usporavaju proces sprovođenja energetske efikasnosti u zgradama i definisanje glavnih faktora (osim zakonodavnih) koji rukovode ili imaju potencijal da rukovode razvojem tržišta za energetsku efikasnost. › Identifikovanje i predstavljanje značajnih međunarodnih iskustava u otklanjanju barijera, povezanih sa postojećim barijerama u Srbiji. › Preporučivanje određenog broja programa podrške izrađenih u skladu sa srpskim tržištem. U svakom od ovih postupaka pratićemo određeni standardizovani pristup. U odeljku za barijere i pokretače, istražićemo za svaku od barijera sledeće: › Prirodu barijere › Uzrok barijere › Tržišnu grupu na koju utiče › Trajanje barijere › Izuzetke barijere o Projet n : 5788 1
  20. 20. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Ovo će nam osigurati ustrojeni pristup identifikaciji barijera kao i to da se rezultati mogu koristiti za poboljšanje programa preporučenih za rešavanje svake od barijera. Za svaki od preporučenih programa pratićemo slični standardizovani postupak razmatrajući isti opseg stavki u toku programa: › › › › › › › Barijere koje se razmatraju Cilj na tržištu koji se koristi za pružanje podrške programu Ciljno tržište Mogućnost izvođenja i ponavljanja programa Mehanizam izvođenja Finansijska šema Rezervni delovi koji se mogu dodati Budući da su različite tržišne barijere, ciljevi i programi međusobno povezani, biće slučajeva gde će se jedan program odnositi na više od jedne barijere i/ili će se nekoliko programa odnositi na jednu istu barijeru. Ovo će odabir učiniti mnogo lakšim za one koji se bave donošenjem odluka, budući da pri odabiru ciljne barijere mogu odlučiti da primene jedan program umesto nekog drugog sa sličnim učinkom. o Projet n : 5788 2
  21. 21. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj TRŽIŠNE BARIJERE I TRŽIŠNI POKRETAČI 1 U delu koji sledi, Econoler je definisao određeni broj postojećih barijera na tržištu. Neke predstavljaju opšte tržišne barijere, dok je specifičnost nekih drugih barijera određena sektorom. Svaka od njih ima drugačiji uticaj na tržište i zahteva prilagođeni pristup programima podrške kako bi bila ublažena. Valjana procena barijera od suštinskog je značaja za sastavljanje odgovarajućih programa i mogućnosti za uspešno pristupanje istim. Econoler će takođe proceniti opšte pokretače tržišta kao i sektorski uposebljene pokretače. Ovo su faktori koji imaju potencijala da pokrenu tržište podržavajući investiranje u energetsku efikasnost. U većini uspešnih programa podrške energetskoj efikasnosti, pokretači tržišta se koriste kao stožer ubrzanja primene programa. OPŠTE DRŽAVNE BARIJERE I POKRETAČI 1.1 Tabela 8: Rezime barijera ipokretača Pokretači tržišta Vrsta Barijere tržišta Opšte >Zakon o energetskoj efikasnosti >Nedostatak institucionalne sposobnosti Vlade Srbije >Postizanje cilja Nacionalnog > Prioritet energetske efikasnosti na dnevnom redu vlade akcionog plana o energetskoj >Loša cena grejanja u okrugu i odsustvo merenja efikasnosti o uštedi energije od 9% >Pristupanje EU >Energetska bezbednost >Cene energije >Vršenje pritiska na smanjivanje troškova vlade Javni sektor >Velike potrebe za adaptacijom o Projet n : 5788 >Budžetiranje javnog sektora ne dozvoljava opštinama da zadrže svoje budžete nekoliko godina nakon projekta energetske efikasnosti >Slabo interesovanje javnosti za sporvođenje projekata energetske efikasnosti >Javni sektori mogu obezbediti samo ograničeni zalog >Nedostatak namenskog finansiranja >Visoka cena sprovođenja malih projekata energetske efikasnosti >Nedostatak tehničkog kapaciteta > Nedostatak odgovornosti za štednju energije 3
  22. 22. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Pokretači tržišta Vrsta Barijere tržišta Stambeni sektor >Potreba za adaptacijom postojećih zgrada >Nepostojanje posebnog zakona o Skupštinama stanara > Predrasude potrošača prema korišćenju proizvoda sa očigledno nižim troškovima, bez osvrta na pogodnosti proizvoda na životni ciklus >Opiranje Udruženja kućevlasnika da donesu odluke o renoviranju >Visoke takse, troškovi i kamatne stope banaka. >Problemi sa kreditnom sposobnošću domaćinstva >Uobičajene kreditne procedure lokalnih finasijskih institucija Poslovni sektor >Težnja ka konkurentnosti >Potreba za obnovom >Podeljeni podsticaj za iznajmljene zgrade- stanodavac je odgovoran za poslove adaptacije ali stanari plaćaju račun za struju > EE ne privlači interesovanje poslovnog sektora >Visoke kamatne stope i zahtevi za zalog smanjuju interesovanje za kredite OPŠTI POKRETAČI TRŽIŠTA 1.1.1 Zakon o energetskoj efikasnosti Zakon o energetskoj efikasnosti koji će uskoro biti usvojen predstavljaće jakog pokretača tržišta od 2013. godine. Glavni cilj zakona jeste da obezbedi okvir za odgovorno i efikasno korišćenje energije. Takođe se očekuje da doprinese poboljšanju energetske bezbednosti, obezbeđujući bolje uslove za život i povećavajući konkurentnost privrede. Zakon određuje broj minimalnih standarda i zahteva o energetskoj efikasnosti, ali i podsticaja, od kojih se očekuje da stvore veliku potražnju za uslugama energetske efikasnosti. Ovi standardi i zahtevi uključuju: › Obeležavanje proizvoda koji imaju veze sa energijom; › Minimalne zahteve za energetsku efikasnost za proizvodnju, prenos i distibuciju struje, ulja za loženje i prirodnog gasa; › Podsticaj za racionalnu i efikasnu upotrebu energije; › Kazne za neracionalno i neefikasno korišćenje energije; › Okvir za razvoj Preduzeća za pružanje usluga energetkse efikasnosti, itd. Ovaj zakon utiče na veliki broj deoničara na tržištu. Od njih će se zahtevati da imenuju energetske rukovodioce,da razviju i sprovedu programe za racionalnu upotrebu energije, da se pridržavaju standarda za energetsku efikasnost, da uvedu sisteme za upravljanje energijom, da uvedu obračune o utrošenoj energiji, energetske pasoše za zgrade itd. o Projet n : 5788 4
  23. 23. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Kako bi se ispunili brojni zahtevi o energetskoj efikasnosti predviđeni zakonom, sačinjen je sledeći nacrt sistema podsticaja: › Delimično oslobađanje od PDV-a za energetski efikasnu opremu, materijale, kućne aparate i tehniku; › Delimično oslobađanje od poreza na prihod za ulaganje koje se odnosi na energetsku efikasnost, itd. Postizanje cilja Nacionalnog akcionog plana o energetskoj efikasnosti (NEEAP)o uštedi energije od 9% Vlada Srbije je u svom Nacionalnom akcionom planu za energetsku efikasnost odredila cilj za postizanje uštede energije od jednog procenta godišnje do 2018. godine, što bi trebalo da rezultira prikupljenom uštedom od 9%. Ovo je jak pokretač tržišta, budući da se od značajnih godišnjih ulaganja očekuje da postignu zacrtani cilj. Tabela 9: Ukupna procenjena ulaganja prema tipu zgrade do 2020. godine Procenjena godišnja ulaganja potrebna za postizanje cilja o uštedi energije od 9% do 2020.godine Godina 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 6 Potrebna ulaganja [EUR x 10 ] Stambeni sektor Ukupno 66,5 93,0 119,6 146,2 172,8 199,4 199,4 199,4 1.196 Zdravstvo 2,0 2,8 3,6 4,4 5,1 5,9 5,9 5,9 36 Obrazovni sektor 3,6 5,0 6,4 7,8 9,2 10,7 10,7 10,7 64 Javne funkcije 3,9 5,4 7,0 8,5 10,1 11,7 11,7 11,7 70 15,0 21,0 27,0 32,9 38,9 44,9 44,9 44,9 270 90,8 127,2 163,5 199,9 236,2 272,5 272,5 272,5 1.635 Poslovni sektor 6 Ukupno [EUR x 10 ] o Projet n : 5788 5
  24. 24. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj NEEAPodređuje broj dobrovoljnih i obaveznih mera za energetsku efikasnost poput: › Zamenu korišćenja struje za grejanje prirodnim gasom, priključivanje Sistemu gradskog centralnog grejanja ili korišćenje obnovljivih izvora energije (dobrovoljno) › Zamena običnih sijalica energetski-efikasnim sijalicama (dobrovoljno); › Zamena prozora u malim i srednjim preduzećima i/ili termalna izolacija za slobodnostojećekuće. (dobrovoljno) › Usvajanje novih standarda za određivanje temperature za grejne instalacije (zakonski/ obavezno) › Primena novih tarifnih sistema za toplotnu energiju (zakonski/ obavezno) › Energetska sertifikacija novih zgrada i onih na kojima je izvršena velika obnova (obavezna informacija) › Uvođenje sistema za upravljanje energijom u javnim i poslovnim zgradama (obavezno); › Proveravanje energetske efikasnosti i sertifikovanje postojećih zgrada (obavezno); › Uvođenje Fonda za energetsku efikasnost; › Uvođenje kreditnih linija za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost za domaćinstva, javne i poslovne zgrade. Pristupanje Evropskoj Uniji Vlada Srbije očekuje da će se Srbija pridružiti EU 2014. godine. Pristupanje EU zahteva nekoliko usklađivanja (na primer usklađivanje propisa, tarifa). Cilj je smanjenje jačine energije u zgradama od jednog procenta godišnje. Pristupanje Srbije Evropskoj Uniji nameće određene ciljeve državi, koji jedan za drugim otvaraju tržište za energetsku efikasnost. Srbija ima godišnji cilj o smanjenju potrošnje energije u zgradama za jedan procenat, i samo to stvara tržišni potencijal od oko 1,2 milijarde evra u stambenom sektoru, 270 miliona evra u poslovnim zgradama i 170 miliona evra u sektoru sa kancelarijama za javne funkcije. o Projet n : 5788 6
  25. 25. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Tabela 10: Procenjena godišnja ulaganja potrebna za postizanje cilja o uštedi energije od 1% do 2020.godine Procenjena godišnja ulaganja potrebnaza postizanje smanjenja jačine energije od 1% svake godine do 2020.godine Godina 2013 Stopa implementacije u procentima u odnosu na cilj 2014 50% 70% 2015 2016 2017 2018 2019 2020 90% 110% 130% 150% 150% 150% Ukupno 2 Potrebna ulaganja (M€) Stambeni sektor Ukupno Ulaganje (M€) (Mm ) 1.196 35,7 5,9 36 0,7 10,7 10,7 64 1,7 11,7 11,7 11,7 70 1,5 38,9 44,9 44,9 44,9 270 3,8 199,9 236,2 272,5 272,5 272,5 1.635 43,4 66,5 93,0 119,6 146,2 172,8 199,4 199,4 199,4 Zdravstvo 2,0 2,8 3,6 4,4 5,1 5,9 5,9 obrazovanje 3,6 5,0 6,4 7,8 9,2 10,7 Javne funkcije 3,9 5,4 7,0 8,5 10,1 Poslovni sektor 15,0 21,0 27,0 32,9 Ukupno (miliona €) 90,8 127,2 163,5 Energetska bezbednost Sa povećanjem uvoza energije u Srbiji, pitanje energetske bezbednosti postaje sve važnije i važnije. Oko 40% energetskih potreba Srbije zavisi od uvoza nafte i gasa. Primarna proizvodnja energije u državi se stalno smanjuje proteklih godina, što povećava zavisnost od energije koja se uvozi. Cifre za 2010. godinu (Tabela 11) jasno ukazuju na to da zemlja zavisi od uvoza uglja, sirove nafte i gasa. Kupovina izvora energije po tržišnim cenama i subvencionisanje cena domaće energije ne samo da stvara pritisak na budžet vlade, več takođe dalje izlaže krhkost srpske privrede promenama na međunarodnom tržištu struje, čineći je zavisnom od susednih država po pitanju snabdevanja strujom. Dok je 2010. godine država bila neto izvoznik struje, 2011. godine je situacija bila drugačija: Srbija je morala da uvozi struju iz susednih država. o Projet n : 5788 7
  26. 26. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Tabela 11: Energetski bilans – 2010 Ovo predstavlja potencijalni podsticaj za vladu Srbije (zakonski i inače) da podrži ulaganja u energetsku efikasnost zgrada kako bi poboljšala energetsku bezbednost države smanjivanjem potražnje za energijom (struja i grejanje), istovremeno održavajući niskim cene energije u državi za krajnje korisnike. Uz rast privrede Srbije povećaće se i ukupna potrošnja energije, što će stvoriti dodatni pritisak na energetsku bezbednost Srbije. Povećanje kapaciteta proizvodnje energije je definitivno skuplja i manje održiva mogućnost. Efikasniji i lakse održiv, a jeftiniji način pristupanja problemu jeste sprovođenje programa velikih razmera o energetskoj efikasnosti. Potencijalni programi koji stvaraju kapital pomoću ovog pokretača tržišta mogu biti strukturisani tako da uzimaju u obzir pogodnosti izbegavanja potencijalnog uvoza struje u poređenju sa umerenim povećanjima cena struje za krajnje korisnike. Cene energije U poslednje vreme cene grejanja u opštinama su porasle za 18%, što je izazvano porezima koje je u skorije vreme razrezala vlada, a koji utiču na cene grejanja u opštinama. Opšta stopa PDV-a u Srbiji je porasla 1. oktobra 2012. godine sa 18% na 20%. Efekat je postao još složeniji odeđenim akcizama koje su takođe stupile na snagu 1. oktobra 2012. godine, što je dovelo do povećanja cene od 20% po kvadratnom metru grejanja. Težnja ka konkurentnosti Poslovni sektor privlači inostrana ulaganja. Nove poslovne zgrade grade se prema standardima efikasnosti višim od onih prema kojima su izgrađene već postojeće. Izdavači poslovnog prostora su stalno pod pritiskom da ponude pristupačnije cene izdavanja prostora zakupcima. Ovo dovodi do stvaranja pokretača na tržištu, gde bi izdavači poslovnog prostora u starijim, manje efikasnim i slabije o Projet n : 5788 8
  27. 27. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj održavanim poslovnim zgradama hteli da poboljšaju konkurentnost svojih zgrada na tržištu za izdavanje kancelarijskog ili poslovnog prostora. U slučajevima kada vlasnici poslovnih zgrada koriste zgrade za potrebe sopstvenog poslovanja, oni pokušavaju da zadrže cene opštih i troškova održavanja što je moguće nižim. Pritisak na smanjenje troškova vlade Trenutni prioritet Vlade Srbije jeste smanjivanje troškova iste, što dovodi do stvaranja potencijalnog pokretača za sprovođenje energetske efikasnosti. Ovaj pokretač ima veliki broj raznih aspekata. Na prvom mestu se na razne načine može postići održivo smanjenje troškova vlade i sprovođenje energetske efikasnosti u javnom sektoru spada među jedan od prva tri načina. Na drugom mestu, kako bi došlo do ovoga, programi podrške vlade energetskoj efikasnosti mogu biti sastavljeni tako da budu budžetski neutralni, a glavni kapital može biti osnažen pomoću javno-privatnih partnerstva ili Preduzeća za pružanje energetskih usluga. Treće, vlada je već preduzela korake u ovom pravcu usvajanjem postojećeg zakonodavnog okvira o energetskoj efikasnosti. Normalno je da bi vlada trebalo da nastavi u ovom istom smeru. Cena energije u javnom sektoru se procenjuje na 269 miliona evra godišnje, što je ekvivalentno 386 ktoe. Zgrade sa kancelarijama za obavljanje javnih funkcija imaju najveći udeo u vladinom utrošku energije sa 41% ukupnih troškova (110,4 miliona evra), prati ih obrazovanje (98,8 miliona evra) i zdravstvo (60,2 miliona evra). Ukupna ušteda na godišnjem nivou u javnim ustanovama se procenjuje na osnovu potencijala uštede i procenjenih troškova energije. Očekivana godišnja ušteda može dostići i do 123,4 miliona evra, kao što je naznačeno ispod. Tabela 12: Ukupna procenjena ušteda u javnim ustanovama Tip zgrade Procenjena ušteda milion evra /godišnje Javne ustanove 52,0 Bolnice 28,3 Škole 43,1 Ukupno 123,4 Porast broja projekata energetske efikasnosti će imati uticaj na izgradnju i stvoriće tržište gde će nova preduzeća nuditi specijalizovane usluge u uštedi energije u svakom od sektora. Tržište će rukovoditi novim mehanizmima finansiranja projekata energetske efikasnosti, što će dovesti do stvaranja novih mogućnosti za sprovođenje vanbilansnih projekata i obnovu infrastrukture samo iz stvorene ušteđevine. o Projet n : 5788 9
  28. 28. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Opšte barijere tržišta 1.1.2 Institucionalna sposobnost Vlade Srbije Ova barijera se odnosi na institucionalnu sposobnost. Zatvaranje jedine agencije u državi posvećene pružanju podrške energetskoj efikasnosti se može tumačiti kao loš znak na tržištu. Ministarstvo je spremno da preuzme funkcije prethodno dodeljene agenciji za energetsku efikasnost, što dovodi do stvaranja barijere o institucionalnoj sposobnosti. Opasnost u ovoj situaciji je dvostruke prirode: › Ministarstvo možda neće u potpunosti preuzeti kapacitet ljudskih resursa prethodne agencije za energetsku efikasnost, ukoliko zaposleni u toj agenciji odluče da nastave svoje karijere u privatnom sektoru, što možda može imati značajan uticaj na programe podrške ili zakonodavstvo. › Vreme trajanja ove promene je po svoj prilici neizvesno, jer Ministarstvo neće valjano obavljati upravljačke funkcije prethodne agencije za energetsku efikasnost, što će umanjiti efikasnost postojećeg zakona o energetskoj efikasnosti koji deoničarima na tržištu nameće određene obaveze. Vlada mora da pokaže liderski potencijal u oblasti energetske efikasnosti, međutim možda neće imati dovoljno institucionalne sposobnosti za to. Takvu sposobnost je potrebno steći što pre i trebalo bi da obuhvata sva ministarstva od značaja kao i regionalne i lokalne vlasti. Slaba institucionalna sposobnost u oblasti energetske efikasnosti obeshrabruje deoničare na tržištu od pridržavanja bilo kojih mera energetske efikasnosti i ponašanja u skladu sa postojećim zakonom. Oni smatraju da im vlada ne pruža podršku za ovo pitanje od značaja. Energetska efikasnost na dnevom redu vlade Činjenica da se energetska efikasnost bori da zauzme značajnu poziciju na dnevnom redu vlade predstavlja barijeru koja štetno utiče na tržište na svim nivoima. Primer jeste činjenica da je vladi bilo potrebno sedam godina za usvajanje zakona o racionalnoj upotrebi energije. Međutim, vidimo da se u poslednjih nekoliko godina situacija menja na bolje. Energetska efikasnost ne može biti rešena samo jednim zakonom, budući da je to koncept upravljanja koji zahteva udružene snage u privredi. Višebrojne studije ukazuju da energetska efikasnost predstavlja najkraći put ka održivom razvoju zemlje. Sprovođenjem energetske efikasnosti vrši se osvrt i na veliki broj drugih pitanja poput: › › › › Zavisnost od uvoza energije Konkurentnost privrede Životni standard i kvalitet života Potreba za usklađivanjem privrednog razvoja sa velikim ulaganjima u objekte nove energetske generacije o Projet n : 5788 10
  29. 29. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Kako bi imala vidljiv uticaj na tržište, potrebno je da Vlada Srbije stvori okolinu pogodnu za energetsku efikasnost marljivim sprovođenjem zakona i pomoću zakonodavnog okvira, što će ukazati na učešće vlade u rešavanju ovog pitanja i dati jasne smernice tržištu. Gledano s pozitivne strane, postoji zvanična posvećenost nove vlade završavanju zakona do kraja godine. Ukoliko do toga dođe, to će biti pozitivan znak koji mora biti ispraćen dodeljivanjem dovoljnih resursa za sprovođenje zakona. Postoji novoosnovana industrija za proveru energetske efikasnosti koja nudi svoje usluge građevinskom sektoru, što u sprezi sa razvojem energetskog pasoša zgrade predstavlja pozitivan korak koji ukazuje na sve veću pažnju koju vlada posvećuje energetskoj efikasnosti. Pogrešne cene grejanja u okruzima i odsustvo merenja Opštinske toplane se nalaze pod upravom lokalne vlasti te se odluke o cenama grejanja donose na lokalnom nivou. Beograd i Novi Sad imaju najveće cene u Srbiji, dok druge toplane naplaćuju oko 15 do 30 procenata manje. Od 2012./2013. godine cena grejanja preko toplane u Beogradu će porasti za 18%. Odluku o povećanju cena će možda prihvatiti i druge toplane u Srbiji. Cene koje se primenjuju za grejanje iz opštinskih toplana u Beogradu. Četiri vrednosti su date u tabeli ispod. Tabela 13: Cene grejanja u Beogradu Kategorija Prema površini Prema koja se zagreva kapacitetuuvedenih (EUR/m2/ (g) grejnih tela (EUR / kW /g) Prema mernom uređaju Za kapacitet uvedenih Utrošena energija grejnih tela (EUR/kWh) 2 EUR / kW/g EUR /m /g - Stambeni sektor 8,333 19,934 3,135 0,041 - PDV ( 8%) 0,667 1,595 0,251 0,003 Ukupno - Drugi potrošači 9,000 21,528 3,386 0,044 65,898 19,934 0,051 - PDV( 8%) 5,272 1,595 0,004 Ukupno 71,169 21,528 0,055 Troškove opštinskih usluga određuju gradske skupštine, osnivači javnih komunalnih preduzeća. Beograd i Novi Sad imaju najveće cene u Srbiji dok su stope naplaćivanja drugih toplana 15 do 30 procenata niže. Obračunsku tarifu za grejanje i toplu vodu u domaćinstvu određuje status korisnika. Toplotna energija koja se dostavlja domaćinstvima bez ugrađenih mernih uređaja za toplotu se naplaćuje paušalno zavisno od veličine stambenog prostora. Domaćinstva sa ugrađenim mernim uređajem za toplotu se o Projet n : 5788 11
  30. 30. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj mogu prijaviti za obračunavanje na osnovu utrošene energije (koje se sastoji od fiksne i varijabilne takse: fiksna se zasniva na kapacitetu uvedenih grejnih tela a varijabilna zavisi od potrošnje toplote). Šabački gradski odbor je 16. jula 2010. godine usvojio novi tarifni sistem grejanja (www.toplanasabac.com). Prema ovom tarifnom sistemu, potrošači plaćaju na osnovu utrošene energije. Merni uređaji se ugrađuju u podstanice i potrošači plaćaju za utrošenu energiju prema merenjima u podstanicama srazmerno veličini svoga doma. Gradski odbor je odredio pet tarifnih grupa: 1. Stambena; 2. Prostorije lokalne uprave; 3. Prostorije centralne uprave; 4. Poslovni prostor; 5. Sportske hale. Svaki potrošač plaća fiksnu sumu preko cele godine, plus varijabilnu sumu u zavisnosti od potrošnje svakog stana tokom grejne sezone. Šabačka toplana je povezana sa 6.700 stanova. Subotička toplana (www.subotica.com/tag/toplana-subotica) je povezana sa 10.500 stanova. Merni uređaji su ugrađeni u podstanicama i potrošači plaćaju za utrošenu energiju prema merenjima u podstanicama srazmerno veličini svoga doma. Međutim, 35% potrošača ima sekundarne merne uređaje (alokatore).Svaki potrošač plaća fiksnu sumu tokom cele godine, plus varijabilnu sumu u zavisnosti od potrošnje svakog stana tokom grejne sezone. Varijabilna cena iznosi 4,29 RSD/kWh, a fiksna cena iznosi 25,9 RSD/m2. Potrošačko merenje toplote još uvek nije uvedeno u svim toplanama u Srbiji, što otežava sprovođenje mera energetske efikasnosti. Zbog velike rasprostranjenosti vertikalne mreže toplotnih cevi, pravo merenje potrošnje energije je zaista teško postići, što je za rezultat imalo posredno rešenje, kao što je gore navedeno, uz opšte merenje na nivou podstanica i raspodelom prema kvadratnom metru ili putem alokatora za grejanje. Čak i gde je merenje moguće, potrošači nisu u obavezi da plaćaju račune zasnovane na potrošnji. Važno je pomenuti da su takse za priključivanje na toplane i sisteme za distribuciju gasa visoke, stoga potrošačko stanovništvo u Srbiji daje prednost struji u odnosu na grejanje preko toplane ili na gas. Prosečna taksa po domaćinstvu za priključivanje na sistem za distribuciju gasa, uključujući rad na kućnim instalacijama za gas, jeste 1.500 evra. Što se tiče priključivanja na toplanu, ukupni trošak zasniva se na nominalnoj vrednosti kapaciteta instalacije, razdaljine između zgrade i glavnog cevovoda i rada na glavnoj grejnoj podstanici. Za slobodnostojeće porodične kuće u Beogradu prosečna taksa za priključivanje na toplanu je oko 90 evra/m2 dok je za zgrade taksa oko 40 evra/m2. Ove relativno visoke cene priključka ne ohrabruju kućevlasnike da se priključe na toplanu ili da imaju svoj kotao; oni nastavljaju da koriste sisteme grejanja na struju kada se cena po MWh može uporediti sa toplanom. Gledano iz druge perspektive, postoje drugi problemi koji utiču na ekonomski opstanak toplana u Srbiji. U javnom sektoru postoji nekoliko opština u čijem se vlasništvu nalaze toplane. Istovremeno, ove opštine su korisnici usluga tih toplana, budući da je potrebna energija za zagrevanje njihovih objekata. Nekoliko učesnika na tržištu pominje da je problem naraslih dugovanja opštinskih objekata stvarao veliko opterećenje toplanama. Ovakva situacija takođe dovodi do stvaranja velike barijere za sprovođenje energetski efikasnih projekata korišćenjem spoljašnjih izvora finansiranja: opštinske o Projet n : 5788 12
  31. 31. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj zgrade nemaju dovoljno novca u budžetu da plate svoje račune za struju, što ukazuje na to da će im biti teško da iskoriste umanjenja cena energije kako bi otplatili ulaganja u poboljšanje energetske efikasnosti svojih zgrada. Lokalna uprava ne pokazuje dovoljno veliku spremnost na donošenje političkih odluka neophodnih za prilagođavanje cena grejanja u okrugu, kao i za uvođenje sistema merenja u sve zgrade. Ovo takođe predstavlja i regulacionu barijeru prouzrokovanu nedostatkom političke volje vlade da razmotri problem energetske efikasnosti u celini. Drugi faktori koji doprinose složenosti uticaja ove barijere jesu sledeći: › Kratkoročna razmišljanja mnogih političara; › Činjenica da u zgradama javnog sektora centralna vlast na kraju plati neke od budžetskih nedostataka, ukoliko je račun za struju veći od onoga što lokalni budžet može da pokrije. › Nedostatak ili nizak nivo polaganja računa javnih ustanova centralnoj vlasti; › Činjenica da će merenje stvoriti veliki pritisak na stambeni sektor, budući da su stare zgrade naseljene uglavnom porodicama sa nižim primanjima. Procenjuje se da će se zgrade izgrađene pre 1960. godine suočiti sa povećanjem cena energije od oko 80%, ukoliko dođe do usvajanja sistema merenja. S druge strane, u novijim (efikasnijim) zgradama- u kojima uglavnom žive porodice sa višim primanjima- će doći do smanjenja računa za struju. Zgrade priključene na lokalnu mrežu grejanja ne plaćaju troškove na osnovu utrošene energije, već prema površini zgrade (stana). Niske cene struje prouzrokuju negativne uticaje na sprovođenje projekata energetske efikasnosti, što onemogućuje finansijsku održivost ovakvih projekata. Postaje gotovo nemoguće učiniti model energetske efikasnosti izvodljivim, dok je širom sveta koncept energetske efikasnosti zgrada prodavala njegova finansijska izvodljivost. Uz niske cene energije, glavni privredni pokretač tržišta nestaje. Zgrade koje nisu priključene na lokalnu mrežu grejanja su izuzete od uticaja ove barijere. Međutim, one se suočavaju sa drugim barijerama, poput slabe struje ili cene drva. Nedostatak interesovanja centralne vlasti za prilagođavanje cena struje Cene struje predstavljaju ključ za sprovođenje mera energetske efikasnosti u zgradama. Dve glavne energetske komponente u zgradama obično čine grejanje (grejanje preko toplane) i struja. Održavanje niskih cena struje za krajnje potrošače liči na socijalnu politiku, ali ovakva situacija dovodi tržište za energetsku efikasnost u bezizlaznu situaciju. Ovakva situacija samo odlaže neizbežno, budući da će u jednom trenutku u budućnosti dovesti do dramatičnijeg povećanja cena energije. Takođe je bilo i nagoveštaja o daljem smanjenju cena energije u Srbiji. Iako je regulatorno telo za energiju odbilo ovaj predlog, izgleda da razgovor na tu temu još uvek nije završen. Strujne tarife se mogu prilagoditi kako bi se smanjila potrošnja struje za potrebe grejanja i podstakle strane od značaja na priključenje na gradske toplane, ugradnju mernih uređaja za energiju i ugradnju spostvenih sistema grejanja. o Projet n : 5788 13
  32. 32. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Niske cene energije predstavljaju uobičajenu političku (zakonodavnu) barijeru za razvoj energetske efikasnosti u nekim od zemalja u razvoju. Ova barijera ne može da promoviše obnavljanje zgrada i poboljšanje energetske efikasnosti u postojećim zgradama. Takođe ne promoviše unapređivanje propisanih normativa za stambene zgrade, što za rezultat ima pogoršanje stanja postojećih zgrada, a energetska efikasnost postaje sinonim za nužno popravljanje istih. Uzrok postojanja ove barijere jeste ponovo činjenica da stavka o energetskoj efikasnosti nije često zastupljena na političkom dnevnom redu. Ova barijera utiče na zgrade u svim sektorima, bez izuzetaka. Čak i one zgrade koje su priključene na opštinske toplane ili lokalne sisteme grejanja troše velike količine struje na osvetljenje ili zagrevanje vode (u letnjim mesecima). 1.2 POKRETAČI I BARIJERE STAMBENOG SEKTORA 1.2.1 Pokretači stambenog sektora Potreba za adaptacijom zgrada Glavni pokretač za energetsku efikasnost u stambenom sektoru jeste potreba za adaptacijom zgrada. Stare zgrade su izgrađene pomoću zastarelih materijala i tehnologije čija je slaba efikasnost tokom višegodišnjeg korišćenja još više opala. Značajni deo stambenih zgrada zahteva hitnu adaptaciju. Bilo kakva vrsta renoviranja ( zidovi, krovovi, prozori, itd.) pomoću novih materijala će bar malo poboljšati efikasnost zgrada, čak i ukoliko izvođenje radova nije usmereno ka energetskoj efikasnosti. Potreba za adaptacijom se zasniva na nastojanju da se održi vrednost imovine i da se stanarima poboljša udobnost stanovanja. Potreba za adaptacijom stvara potražnju za “finansiranjem adaptacije” koja se lako može pretvoriti u potražnju za “finansiranje energetske efikasnosti”, ukoliko se od banaka koje obezbeđuju finansije zahteva postizanje određenog praga efikasnosti. 1.2.2 Barijere stambenog sektora Zakonske i regulatorne barijere Nepostojanje posebnog zakona za Skupštine stanara Ne postoji zakon namenjen Skupštinama stanara. Skupštine stanara se mogu oformiti na isti način na koji se mogu osnovati i druge neprofitne organizacije. o Projet n : 5788 14
  33. 33. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Samo je potrebno da odluče kakva vrsta organizacije žele da budu. Uobičajeni izbor uključuje: › O.D. (ortačkodruštvo / ортачкодруштво):vid generalnog partnerstva u kojem sve strane podjednako dele odgovornosti i obaveze i predstavljaju generalne partnere. › K.D. (komanditnodruštvo / командитнодруштво):vid “društva sa ograničenom odgovornošću”, još jedan vid partnerstva u kojem su, opet, sve strane generalni partneri, ali takođe mogu biti i partneri sa ograničenom ulogom. Međutim, ovo nije dovoljno, kada se radi o sprovođenju energetske efikasnosti, budući da je potrebno da Skupština stanara ima značaj i kreditnu sposobnost, kako bi mogla da uzima kredite od banaka za sprovođenje projekta energetske efikasnosti u zgradama. Ovo predstavlja regulatornu barijeru. U Srbiji postoje Skupštine stanara i ovaj koncept funkcioniše za popravke malih razmera novcem koji prikupljaju vlasnici stanova ili novcem skupljenim za potrebe upravljanja stambenom zgradom. Međutim, kada se radi o poboljšanju energetske efikasnosti zgrada, ova barijera ima nekoliko različitih aspekata koji utiču na ponašanje kućevlasnika, a u krajnjoj liniji, i na sprovođenje projekata energetske efikasnosti: › Sprovođenje projekta energetske efikasnosti za celu zgradu zahteva ulaganja koja retko mogu biti prikupljena bez podrške u vidu kredita komercijalne banke. Međutim, Skupština stanara ne predstavlja kreditno sposobnog zajmoprimca iz tri razloga: - Gotovo je nemoguće dokazati stalni priliv novca u toku nekoliko godina, kao i finansijsku disciplinu njegovih članova. - Skupština stanara gotovo da nema sredstva za nametanje svojih odluka vlasnicima stanova koji se ne slažu sa njihovim odlukama; - Ukoliko su Skupštine stanara podigle kredit i iz nekog razloga nisu bile u mogućnosti da to otplate, banci je izuzetno teško da goni pojedinačno vlasnike stanova. Uzrok ove barijere jeste činjenica da Skupština stanara predstavlja posebnu vrstu udruženja koja zahtevaju da poseban zakon obezbedi: › Sredstva za efikasno upravljanje stambenom zgradom i donošenje odluka; › Sredstva za nametanje odluka Skupštine stanara vlasnicima stanova; › Sredstva koja će Skupštine stanara učiniti kreditno sposobnim zajmoprimcima na sledeće načine: - Dodeljivanjem Skupštini nekog od protoka novca za plaćanje komunanih usluga u zgradi (udruženo plaćanje grejanja, struje itd.) - Omogućavanje da Skupština stanara učvrsti naplatu dugovanja svojih članova po principu brzog administrativnog postupka; - Omogućiti bankama da direktno izvršuju potražnju od vlasnika domova neplatiša po principu brzog administrativnog postupka; o Projet n : 5788 15
  34. 34. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Bez Skupština stanara koja su jasno definisane zakonom i koja imaju jasno regulisani način poslovanja koji objašnjava potrebe za energetskom efikasnošću, veoma je teško proces uzimanja kredita za UK učiniti efikasnim. Kao rezultat, banke na Skupštien stanara ne gledaju kao na potencijalne klijente, a i osnivanje Skupština stanara se retko vrši prema odredbama zakona. Ova udruženja najčešće svoja poslovanja obavljaju nezvanično.Za adaptaciju ili sprovođenje energetske efikasnosti kućevlasnici nastoje da pronađu individualna rešenja, kako ne bi stupali u svađe oko okupljanja i ubeđivanja svojih komšija na pristanak. Postoje određeni izuzeci u pogledu ovih barijera, ali se uglavnom tiču novijih zgrada, sa manje stanova, u kojima vlasnici imaju viša primanja. U ovakvim zgradama, adaptacija i ulaganja u energetsku efikasnost predstavljaju mali deo dohotka domaćinstva, te je mnogo lakše doneti odluku o sprovođenju energetske efikasnosti. U ovakvim retkim slučajevima, kućevlasnici zajedno donose sve odluke kao nezvanično Skupština stanara, ali se uzajmljuju individualno. Rezultat je isti, ali ne dolazi do konflikata u Skupštini stanara, ili do mukotrpnih zahteva upućenih komercijalnoj banci za finansiranje organizacije koja nije kreditno sposobna a iza koje se nalaze kreditno sposobni pojedinci. Institucionalne barijere Potrošači daju prednost jeftinijim proizvodima Energetska efikasnost ne predstavlja prioritet niti vladi, niti stanovništvu Srbije, a uzrok tome jeste činjenica o niskim cenama energije. Prilikom kupovine proizvoda, zamene opreme, adaptacije zgrada, postoji takozvani “jeftini” način rada koji se fokusira na najniže cene proizvoda, bez obraćanja prevelike pažnje na kvalitet. Ovo je još i izraženije u zgradama, u kojima će se potrošač prilikom razmatranja zamene kotla ili svetiljki fokusirati samo na cenu proizvoda, a ne na troškove koji bi nastali u toku radnog veka opreme. Najverovatnije će mnogi potrošači otići na buvlju pijacu, koja sve brže raste, da tamo kupe svoj kotao. Isto važi i za adaptaciju zgrade, za čije izvođenje se takođe prioritet daje najjeftinijim mogućim materijalima. Uzrok barijere jeste složene prirode i uključuje: niskeprihode u domaćinstvima, nedovoljnu upućenost u pogodnosti energetske efikasnosti, niske cene energije, nepostojanje vladinih mera o energetskoj efikasnosti, itd. Opiranje Skupštien stanara donošenju odluka o adaptaciji To predstavlja institucionalnu barijeru prouzrokovanu činjenicom da Skupštine stanara nisu jasno definisane organizacije sa sopstvenim skupom prava, obaveza i mehanizama upravljanja. Svaka odluka o adaptaciji zgrade ili sprovođenju projekta energetske efikasnosti mora da obezbedi najmanje 51% glasova kućevlasnika. Budući da je ovo, pre svega, odluka o ulaganju zasnovana na visini primanja različitih vlasnika domova, toliki broj glasova je mozda teško prikupiti. Razgovori u okviru Skupština stanara neizbežno dovode do sukobljavanja različitih načina razmišljanja vlasnika domova. Čak iako je osigurana većina glasova, mnoge pristalice inovacija nisu voljne da se raspravljaju sa vlasnicima suprotnog mišljenja, ili da ih primoravaju da se pridržavaju o Projet n : 5788 16
  35. 35. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj odluke Skupštine stanara. Oni će radije hteti da zadrže dobre odnose sa svojim komšijama nego da insistiraju na sprovođenju odluke o adaptaciji. Još jedna činjenica jeste da Skupštine stanara često nisu svesne ključnih pogodnosti i dostupnih rešenja o energetskoj efikasnosti za svoje zgrade. Rezultat svega toga jeste činjenica da Skupštine stanara ne predstavljaju efikasno sredstvo za adaptaciju. Opet, mogu postojati izuzeci u zgradama sa višim prosečnim prihodima u domaćinstvu, gde bi ulaganje predstavljalo manji deo prihoda tog domaćinstva. Niski troškovi komunalnih usluga Stambeni troškovi, troškovi za vodu, za odnošenje smeća, kao i troškovi za utrošenu energiju predstavljaju i do 19,4 procenata ukupnih troškova. Troškovi za utrošenu energiju po domaćinstvu iznose oko 6% ukupnih troškova i uključuju račune za struju, gas i druga goriva koja se koriste za kuvanje i grejanje. Troškovi koji se odnose na energiju prijavljuju se kao prosečna vrednost, ali ona najviše zavisi od izvora grejanja. Najjeftiniji izvori grejanja jesu drvo za ogrev i ugalj, dok su najskuplji struja i grejanje preko gradskih toplana. Uzimajući u obzir da je prosečna plata u Srbiji oko 400 evra i da se prosečni prihodi domaćinstva sastoje iz dve plate, može se pretpostaviti da je prosečni prihod stanovništva oko 800 eura. Troškovi za utrošenu energiju su 6%, prema tome prosečni mesečni troškovi su oko 50 eura, što na godišnjem nivou iznosi 600 eura. U poređenju sa troškovima utrošene energije u drugim evropskim zemljama, koji se kreću od 1.500 do 2.000 evra, ovi troškovi su 2,5 do 3 puta manji. Finansijske barijere Visoke kamatne stope i brojni dodatni troškovi naplate i takse banke Visoke kamatne stope (12%-20%) predstavljaju finansijsku barijeru koja neposredno utiče na internu stopu povraćaja (ISP) projekta energetske efikasnosti. Niske cene energije usložnjavaju nepovoljni efekat visoke kamatne stope, koja projekat energetske efikasnosti čini neizvodljivim u okviru predviđenog vremenskog perioda za otplatu kredita koje nudi većina banaka. Veća i sveobuhvatnija ulaganja u energetsku efikasnost, koja zahtevaju novčanu pomoć, često daju negativne neto sadašnje vrednosti (NSV). Uzroci ove barijere su duboko usađeni u način funkcionisanja bankarskog sistema. Komercijalne banke skupljaju depozite od klijenata i pozajmljuju novac od finansijskog tržišta kako bi davale kredite za razna ulaganja, uključujući i energetsku efikasnost. o Projet n : 5788 17
  36. 36. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Troškove novčanih zajmova određuje nekoliko faktora: › Kamatna stopa koja se plaća na depozite- ovo je kamatna stopa koju banka plaća na depozite. U zemljama u razvoju, gde ljudi obično imaju manju ušteđevinu, banke moraju da ponude više kamatne stope na depozite kako bi stvorile podsticaje da ljudi stavljaju svoje ušteđevine u banke. › Troškovi novčanih zajmova- ovo je kamatna stopa koju banka plaća na finansijskom tržištu ili svojim matičnim bankama da bi pozajmila novac. › Administrativni troškovi- ovo su troškovi poslovanja banke. › Rizikopremija- trošak za kompenzaciju za projekte sa većim rizikom. › Premija za nabavku sredstava - ovo je još nejasnija naplata koja je vezana za vrstu zaloga koji banka naplaćuje kada pozajmljije novac nekome. Centralna banka obično razlikuje četiri vrste zaloga u odnosu na nivo njihovog rizika. U zavisnosti od vrste rizika zaloga koji banka naplaćuje prilikom davanja kredita, centralna banka zahteva da komercijalna banka odvoji sa strane određena sredstva kao “osiguranje rizika” koja se mogu kretati od 0% za kredite obezbeđene gotovinom ili bankarskim garancijama i 100% za neobezbeđene kredite. Ova sredstva predstavljaju novac koji banka blokira na svom računu u centralnoj banci, i banka ne zarađuje nikakvu kamatu za ovaj novac. Kako bi to nadoknadila, banka mora da naplaćuje premiju za kredit, što se može spojiti sa rizikopremijom, ili može biti tretirano posebno. › Valutni rizik- u mnogim slučajevima banke u Srbiji pozajmljuju novac u inostranstvu u evrima ali kredite daju u dinarima. Kako bi osigurali rizik promene deviznog kursa, banke obično zaračunavaju više kamatne stope na kredite za lokalne valute. Uzroci ove barijere sastavni su deo načina na koji bankarski sistem funkcioniše, te se ne mogu rešavati lako i bez ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema. Umesto toga, dobro razumevanje uzroka ove barijere može dovesti do osnivanja programa podrške koji svojim finansiranjem smanjuju troškove finansiranja lokalnih banaka. Visoke kamatne stope imaju uticaj na celokupni stambeni sektor. Stambeni sektor se obično finansira pomoću neobezbeđenih potrošačkih kredita ili kreditnim karticama, ali se nekada finansira i pomoću hipotekarnih kredita. U poređenju sa poslovnim i javnim sektorima, stambeni sektor diktira najvišu kamatnu stopu. Problemi kreditne sposobnosti domaćinstava Ova barijera je usko povezana sa kreditnom sposobnošću i ograničenim kreditnim sposobnostima potrošača u Srbiji. U stambenom sektoru, glavni vid pozajmljivanja jesu potrošački krediti. Banke povezuju maksimalnu sumu dugovanja koju lice može da ima direktno sa njihovom mesečnom platom. Pravilo je da, obično, komercijalne banke mogu pozajmiti samo onoliku sumu novca tako da mesečna plaćanja za kredite ne premašuju 50% primanja zajmoprimca. o Projet n : 5788 18
  37. 37. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Kreditna sposobnost jeste barijera energetske efikasnosti, budući da su sve potrebe potrošača u trci za istu granicu zaduživanja (aparati u domaćinstvu, auto lizing, potrošačka roba na kredit, krediti za energetsku efikasnost, itd.). U tabeli ispod smo pokušali da izračunamo teoretsku kreditnu sposobnost potrošača u Srbiji za energetsku efikasnost. Prosečna prijavljena plata jeste 5174 eura i u državi ima 3.029.5505 zaposlenih lica. Oni predstavljaju potencijalne zajmoprimce. Uopšteno gledano, lokalne banke se staraju da mesečna otplata kredita ne premašuje 289,50 eura, a pretpostavlja se da je prosečni period otplate kredita pet godina. Rezultati su prikazani u tabeli ispod. Tabela 14: Kreditna sposobnost domaćinstava Podaci Vrednost (EUR) Maksimalna visina kredita koji zajmoprimac može da uzme 1.723 Važeće zaduženje stanovništva 812 po glavi stanovnika Preostalo važeće dugovanje kojem se prosečni potrošač može izložiti 912 po glavi stanovnika Ukupna vrednost preostale kreditne sposobnosti 2,760 milijarde Objašnjenje Prema podacima iz Udruženja banaka Srbije Izračunata množenjem preostale kreditne sposobnosti po glavi stanovnika brojem zaposlenih individua. Stanovništvo trenutno pozajmljuje novčana sredstva uglavnom za potrošačku robu, i već je iskoristilo gotovo polovinu svoje kreditne sposobnosti u te svrhe. Iako je u teoriji još uvek dostupno 2,7 milijarde evra kreditne sposobnosti za stambene zgrade, pronalaženje stanovnika koji još uvek nisu premašili granicu svoje kreditne sposobnosti će biti veoma teško. Ovo je naročito teško kada je potrebno poboljšati energetsku efikasnost zgrade u celosti, a neki od stanara su već pozajmili onoliko koliko su mogli. Uobičajeni postupci uzimanja kredita od finansijskih ustanova Banke koriste već dugi niz godina sisteme za procenu rizika kako bi procenile prijave klijenata za uzimanje kredita. Zbog velikog broja takvih kredita i njihovih standardizovanih parametara, ovakvi sistemi su podešeni da obrađuju statističke podatke o visini primanja, neizvršenim obavezama i drugim pokazateljima. Dok su ovi sistemi pouzdani i uglavnom štite banke od sumnjivih potraživanja, oni isto ne uzimaju u obzir potrošače sa niskim primanjima koji zapravo predstavljaju grupu potrošača kojima je najviše potrebno sprovođenje energetske efikasnosti. 4 5 Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije - Avgust 2012 Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije - Avgust 2012 o Projet n : 5788 19
  38. 38. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Ova finansijska barijera najviše pogađa potrošače sa niskim primanjima, koji obično ne stiču uslov za ulazak u sistem za procenu rizika. Činjenica je da siromašniji deo populacije uglavnom živi u stanovima manje energetske efikasnosti kojima bi potencijalni projekat energetske efikasnosti poboljšao kvalitet i zapravo unapredio celokupnu finansijsku situaciju domaćinstva smanjenjem računa za utrošenu energiju. 1.3 POKRETAČI I BARIJERE JAVNOG SEKTORA 1.3.1 Pokretači javnog sektora Slično stambenom sektoru, javni sektor takođe ima velike potreba za obnovom, ne toliko za obnovom u pogledu energetske efikasnosti, koliko za obnovom opšte prirode. Mnoge javne ustanove su oronule, a udobnost u takvim zgradama je izuzetno niska. Potreba za obnovom i adaptacijom zasniva se na potrebi za poboljšanjem nivoa udobnosti u ovim zgradama. Ovaj pokretač može biti obuhvaćen programima podrške energetskoj efikasnosti, tako da se postupci obnove u javnom sektoru mogu poboljšati merama energetske efikasnosti. Iako su cene energije trenutno niske, one se ipak, najverovatnije, neće održati istim još dosta dugo. 1.3.2 Barijere javnog sektora Zakonske i regulatorne barijere Budžetiranje javnog sektora ne dozvoljava opštinama da zadrže svoje osnovnebudžete nekoliko godina nakon projekta energetske efikasnosti Ovo je regulaciona barijera koja na javni sektor stvara negativan uticaj za završavanje projekata energetske efikasnosti. Potrebno je dodatno se potruditi kako bi se razvio i sproveo projekat, ali se ne može videti nikakva pogodnost, osim povećanog nivoa udobnosti u zgradama. U poređenju sa drugim projektima opštinskih ulaganja, sprovođenje projekata energetske efikasnosti zahteva dodatni trud i troškove u fazi razvitka projekta. U samom srcu barijere nalazi se činjenica da su opštinski budžeti razvijeni na bazi troškova, na pr. opština dobija onoliko novca koliko je neophodno da se pokriju opšti troškovi i planirane investicije za sledeću godinu. U tom pogledu, deo budžeta za energiju se formira u odnosu na račune za struju tekuće godine i očekivanu potrošnju energije/cene energije za sledeću godinu. Ako se razvija projekat energetske efikasnosti, očekuje se da potrošnja energije za sledeću godinu bude smanjena za količinu očekivane uštede koja predstavlja rezultat projekta. Mehanizam budžetiranja automatski zaračunava ovo smanjenje umanjujući budžet za energiju za sledeću godinu. o Projet n : 5788 20
  39. 39. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Kao rezultat, u opštinama se javljaju zapravo dva negativna uticaja na razvoj energetske efikasnosti: › One ne ubiraju pogodnosti od ušteda na projektu kao što dobijaju proporcionalno smanjenje budžeta za energiju; › Ukoliko pozajme novac za sprovođenje projekta energetske efikasnosti, u obavezi su da otplate kredit iz svog preostalog budžeta te stoga moraju da odustanu od drugih investicionih projekata. Kada bi opštine bile u mogućnosti da godinama zadrže dodeljeni budžet za energiju zasnovan na osnovnoj utrošenoj energiji, mogle bi da plaćaju EE kredit uštedom od energetske efikasnosti bez pristupanja opštem budžetu. Ova barijera utiče na sve delove javnog sektora, naročito na manje opštine u kojima vlada stalna nestašica fondova, veoma ograničeni lokalni izvori prihoda i veće oslanjanje opštinskih budžeta na državne subvencije. Ovo je tipična situacija u državama u razvoju i ne odnosi se samo na Srbiju. Institucionalne barijere Nedovoljno interesovanje javnosti za sprovođenje projekata energetske efikasnosti Ovo jeste institucionalna barijera. Trenutne cene energije u Srbiji ukazuju na to da se sva pogodnost energetske efikasnosti uglavnom ograničava na adaptacije (na pr. povećani nivo udobnosti). Ovo jeste jedan element koji sprečava sprovođenje energetske efikasnosti. Drugi jeste činjenica da je na tržištu u razvoju kao što je Srbija, novca za javne poslove malo i uglavnom se koristi za ulaganje u dobro vidljive projekte, ili u one od društvenog značaja. Kao rezultat, energetska efikasnost nije u mogućnosti da se takmiči sa projektima većeg prioriteta ili sa troškovima. U malim opštinama skoro čitav budžet je određen za opšte troškove, što znači da je budžet za ulaganje kapitala zapravo mali. Veliki pokretač ove barijere jeste niska cena energije, međutim u samoj srži barijere jeste opiranje javnih vlasti da promene status quo i budu proaktivni i inovativni u pogledu rukovođenja svojim budžetom. Ova barijera utiče na čitav javni sektor i nema nikakvih izuzetaka na koje se ona ne primenjuje. Finansijske barijere Ograničene sposobnosti javnog sektora prilikom obezbeđivanja zaloga Ovo jeste finansijska barijera koja je uobičajena za javni sektor. Opštinama nije dozvoljeno da kao zalog nude hipoteku nad nekretninama, budući da predstavljaju javnu imovinu. Umesto toga, mogu napisati pismo o namerama (vrsta garancije) o korišćenju do 20% svojih troškova od lokalnih poreza kao zalog za uzimanje kredita. Ovakvo ograničenje značajno ograničava količinu obezbeđenih kredita koje mogu uzeti. Opštine mogu uzeti i neobezbeđene kredite uz ukupna godišnja plaćanja koja ne premašuju 30% opštinskog budžeta. Ova barijera ograničava kreditnu sposobnost javnog sektora. o Projet n : 5788 21
  40. 40. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Ova barijera, očigledno, više utiče na manje nego li na veće opštine. Takođe, ima manje uticaja na opštine sa višim prihodima od lokalnog oporezivanja od onih opština koje se oslanjaju na subvencije države. Nedostatak namenskih finansija Ne postoje namenski fondovi posvećeni energetskoj efikasnosti niti finansijski mehanizmi za projekte javnog sektora o energetskoj efikasnosti. Ova barijera može biti rešena dodeljivanjem javnih budžeta za energetsku efikasnost, organizovanjem subvencionisanih programa i programa za novčanu pomoć, korišćenjem javnih fondova koji se stalno obnavljaju za plaćanje dospelih dugova, sprovođenjem naknade za Upravljanje ponudom i potražnjom ili “graničnom naplatom”, ili ponudom besplatnih energetskih kontrola, itd. Visoki troškovi transakcija malih projekata energetske efikasnosti Za male projekte visoki troškovi razvoja projekta predstavljaju glavnu barijeru za samo izvršenje projekta. Visoki troškovi transakcije otežavaju razvitak samo jednog projekta, te je, stoga, grupisanje javnih projekata energetske efikasnosti jedino rešenje. Troškovi će biti smanjeni stvaranjem dokumentacije o modelu/šablona za osavremenjivanje projekata, prekvalifikacijom Pružalaca energetskih usluga (PEU), obezbeđivanjem realizacije projekta i nabavkom proizvoda za energetsku efikasnost na veliko. Manjak tehničkog kapaciteta Ovo takođe predstavlja uobičajenu barijeru u javnom sektoru zbog nedostatka tehničkog kapaciteta za kontrole, sastavljanje projekata, nabavke, izvršenje i nadgledanje radova. Ova situacija se može rešiti stvaranjem centralnih agencija za pružanje tehničke podrške za projekte energetske efikasnosti i imenovanjem energetskih rukovodilaca. Do napretka se može doći razvijanjem edukacionih programa i programa obuke za rukovodioce objekta/ energetske rukovodioce/ Pružaoce energetskih usluga, instrumenata za analizu EE, kontrolom ugovora o uštedi energije, smernicama za sklapanje ugovora i nabavke, prekvalifikovanjem protokola Pružalaca energetskih usluga i protokola za merenje i verifikaciju (MV). Nedovoljna odgovornost za uštedu energije Detaljni podaci o proceni potencijala za uštedu energije, o nastavku projekta energetske efikasnosti, o odgovornosti za uštedu i izvođenje projekata i programa nisu dostupni. Javni sektor/ agencije mogu biti odgovorni za izveštavanje/ nadgledanje, kazne za neizvršenja, obeležavanje energetske efikasnosti zgrade, itd. o Projet n : 5788 22
  41. 41. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj 1.4 POKRETAČI I BARIJERE POSLOVNOG SEKTORA 1.4.1 Pokretači poslovnog sektora I u poslovnom sektoru, kao i u drugim sektorima, ima velikih potreba za obnovom i adaptacijom. Većina poslovnih objekata izgrađena je u periodu između sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, a na mnogima je izvršena tek minimalna obnova. Starim poslovnim objektima je potrebna adaptacija, i u mnogim slučajevima, energetska efikasnost može predstavljati sastavni deo opšte rekonstrukcije i adaptacije pomenutih objekata. 1.4.2 Barijere poslovnog sektora Zakonske i regulatorne barijere Podeljeni podsticaj za iznajmljene zgrade- stanodavac je odgovoran za poslove adaptacije ali stanari plaćaju račun za struju Ova barijera je jako specifična za poslovni sektor. U svim slučajevima kada se poslovni objekat izdaje zakupcu, vlasnik je u obavezi da vrši obnovu i održavanje svojine, dok zakupci plaćaju sve troškove komunalija za usluge koje koriste, što dovodi do podeljenosti podsticaja. Zakupac može biti podstaknut da doprinese poobljšanju efikasnosti zgrade, ali: › On ili ona nije odgovoran za postupak obnove i adaptacije. › Ugovori o iznajmljivanju prostora nisu sklopljeni za dovoljno dugi period, kako bi se ulaganje u EE isplatilo uštedom energije. › Vlasnici uglavnom nisu voljni da odbiju troškove projekta energetske efikasnosti od troškova za iznajmljivanje S druge strane, jedini cilj vlasnika jeste samo osnovno održavanje s ciljem uvećanja svog profita od imovine. Kao rezultat, poslovni objekti (naročito stare zgrade) su u lošem stanju i nisu veoma efikasne. Jedini izuzetak ove barijere jeste kada zakupci plaćaju celokupne troškove iznajmljivanja. Ovakva situacija je tipičnija za velike poslovne objekte, poput trgovinskih centara. U ovakvim slučajevima, vlasnik želi da svoj objekat učini efikasnijim, budući da zakupci sigurno neće brinuti o energetskoj efikasnosti. Međutim, do realizacije ovog cilja ne dolazi zbog niskih cena energije u državi. o Projet n : 5788 23
  42. 42. Studija energetske efikasnosti zgrada u srbiji Svetska banka Konačni izveštaj Institucionalne barijere EE ne privlači interesovanje poslovnog sektora Vlasnici poslovnih objekata ne smatraju energetsku efikasnost unosnom, što predstavlja složeniju vrstu barijere koja se zasniva na nekoliko različitih izvora: › Niske cene energije › Nedovoljna upućenost u rešenja energetske efikasnosti › Činjenica da se fondovi energetske efikasnosti takmiče sa suštinskim poslovnim ulaganjima Svi ovi izvori umanjuju značaj projekata energetske efikasnosti u poređenju sa suštinskim poslovnim ulaganjima. Naročito u slučajevima kada pomenuta suštinska ulaganja vlasnika poslovnog objekta stagniraju, na energetsku efikasnost se nikada ne gleda kao na vid poboljšanja finansijske situacije kompanije. Kao rezultat toga, realizuju se samo oni projekti energetske efikasnosti prerušeni u poslove adaptacije. Jedini izuzetak ovog pravila jeste kada poslovni objekat nije priključen na gradsku grejnu mrežu, već ima sopstveni lokalni sistem grejanja, pa se cene goriva ne regulišu, već zavise od tržišta. Finansijske barijere Visoke kamatne stope i zahtevi o zalogu smanjuju interesovanje za kredite Visoke kamatne stope predstavljaju opštu prepreku za ulaganja u energetsku efikasnost na tržištu sa subvencionisanim cenama energije. U ovakvom okruženju vlasnici poslovnih objekata su skloni ka ulaganju samo u one projekte u kojima povraćaj novca od ulaganja ima finansijskog smisla. Nažalost, trenutno tržište za davanje pozajmica (u sprezi sa postojećim cenama energije) znatno otežava pronalaženje mera energetske efikasnosti koje imaju kratke periode povraćaja novca. Činjenica da banke potražuju 150 do 200 procenata garancije dodatno usložnjava uticaj ove barijere. Banke takođe traže da zajmoprimci imaju veliki udeo u kapitalu. Ovakvi uslovi su tipični za srpsko tržište za pozajmice koje svojim poslovanjem značajno umanjuje kreditnu sposobnost poslovnog sektora. Ova barijera podjednako utiče na sve učesnike poslovnog sektora na tržištu, bez ikakvog izuzetka. o Projet n : 5788 24

×