5. * Може и без овог реда јер
број један је позитиван па не
утиче на коначно рјешење.
6. Да поновимо:
• Ако сваки интервал ишарамо различитим шарама, пресјек интервала је тамо гдје се шаре
сијеку. Или, замислите да један интервал обојимо у црвено, а други у плаво. Пресјек та два
интервала је тамо гдје је љубичаста боја.
• Како знамо које заграде стављамо код интервала која су рјешења неједначине?
Ако је у неједначини знак < или >, онда се стављају обавезно све мале - обичне заграде (,)
Ако је у неједначини знак ≤ или ≥, онда се стављају угласте , , али само тамо гдје смију.
А гдје то се не смију ставити угласте заграде?
Ако постоји услов у неједначини да је х различито од неког броја, тај услов смо у табели
обиљежавали испрекиданом или искрижаном линијом, онда код тог броја не смије да
буде угласта заграда. Разлог је тај што је тај број избачен из домена и не смије бити
рјешење.
Код бесконачности се увијек стављају обичне заграде.
• А шта је са кружићима код графичког представљања рјешења?
Ако је знак неједначине < или >, онда иду празни кружићи.
Ако је знак неједначине ≤ или ≥, онда иду пуни кружићи.
7. * Пошто је знак ≥, у коначном реду бирамо знак +,
и укључујемо и границе које смијемо (које нису испрекидане).
* Обиљежићемо ово са К
8. * Пошто је знак >, узимамо у коначном реду знак + и границе не укључујемо (границе се укључују када је ≤ или ≥).
9.
10. * Пошто је знак ≥, узимамо у коначном реду знак + и границе би се требале укључити, али, пошто су овдје обје
линије испрекидане, то значи да се ти бројеви не смију укључити (ти бројеви не припадају домену).
Због тога не укључујемо границе.
11.
12.
13.
14.
15.
16. ИСХОД МОДУЛА (по истеку модула ученик ће бити оспособљен да):
- табеларно ријеши неједначине са рационалним алгебарским изразима
- разумије и примјењује досадашња знања
- повезује градиво и препознаје и примјењује формуле које су рађене
