1. РЕЗИМЕ
Ваншколске образовне активности у планетаријуму Астрономског
друштва „Руђер Бошковић“ део су наставне праксе у нашој земљи од 1970. године и
представљају значајан образовни ресурс за школе и предшколске установе. На
основу могућности примене планетаријума у педагогији, које проучава
планетаријумска педагогија, и примене методологије педагошких истраживања на
педагошке процесе у планетаријуму, уочена је потреба дубљег повезивања
педагошке праксе у планетаријуму, учења као емпиријског феномена и савремених
теорија учења. Проучавање образовних активности у планетаријуму и њихових
импликација омогућило је дубље повезивање астрономије и педагогије, као и
астрономије и психологије.
У свету су, од четрдесетих година прошлог века до данас, спроведена
бројна истраживања у области примене планетаријума у учењу (у области
астрономског образовања). Закључна разматрања мета-анализе с почетка XXI века
показују да постоји много фактора који утичу на учење у планетаријуму, да су они
променљиви, да међу поменутим факторима није издвојена ни једна критична
варијабла на основу које се може мерити утицај планетаријума на процес учења и да
је због тога пожељно у овој области спровести нова и детаљнија истраживања.
Циљ спроведеног истраживања био је да утврди значај и основне
карактеристике поучавања и учења у оквиру ваншколских образовних активности у
планетаријуму (ВОАП) у функцији реализације астрономских садржаја у настави
географије и физике. Сврха истраживања ВОАП била је да се издвоје најзначајнији
фактори који утичу на учење у планетаријуму, да се утврди како се ови фактори
мењају и да се издвоје критичне варијабле помоћу којих се може описати утицај
планетаријума на процес учења и на квалитет наставе географије и физике.

2. Главни чиниоци избора предмета истраживања били су потреба за
унапређењем астрономског образовања и значај астрономског образовања за развој
научне писмености у другом циклусу основног образовања и васпитања. Актуелност
предмета истраживања произлази из стратегије развоја астрономије (коју је утврдила
Међународна астрономска унија), стратешког плана развоја планетаријума (који је
утврдило Међународно удружење планетаријума), глобалних циљева за развој
образовања (које је дефинисао UNESCO) и националне стратегије развоја образовања
(коју је одредило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије).
Теоријски оквир за описивањe и анализу природе ваншколских активности
у планетаријуму је социо-конструктивистичка теорија учења са савременим социо-
културним приступима настави као што су контекстуална настава и учење и настава
усмерена на ученика.
За истраживање које је засновано на описивању и анализи неузрочних веза
и односа карактеристичних за ВОАП, као и за школску наставу географије и физике,
коришћена је дескриптивно-аналитичка метода истраживања. Трансферзално
истраживање, које је постављено као теоријско-емпиријско, спроведено је у 60 места
на територији Србије и у њему је учествовало 152 наставника географије и физике и
811 ученика шестог разреда из 33 основне школе. На основу обраде и анализе
података добијених упитницима за наставнике и ученике и тестом знања из
астрономије за ученике, описане су и анализиране карактеристике ВОАП и дата је
критичка оцена истраживања.
Резултати истраживања показали су следеће: наставници географије и
физике у наставној пракси веома ретко користе ВОАП као облик ваншколских
активности, не постоји зависност између учесталости ВОАП и степена стручне
спреме и наставног предмета, док постоји статистички слабије изражена зависност
ВОАП и дужине радног стажа наставника; према мишљењу наставника, наставници
географије и физике у оквиру школске наставе чешће примењују вербалне методе
поучавања и учења него методу показивања, док се веома ретко примењују методе
усмерене на активности ученика – учење кроз практичну делатност и учење путем

3. истраживања; према мишљењу наставника, у ВОАП преовладавају облици активног
учења и наставе – најзаступљенија је метода показивања, а практичне активности и
истраживачки рад ученика у значајној мери су присутније него у школској настави;
већина наставника која је посетила планетаријум сматра да ВОАП доприносе
побољшању квалитета наставе географије и физике; према мишљењу наставника,
главне предности ВОАП су метода показивања, могућност сарадње организатора
наставе са ученицима и наставницима и могућност за активност ученика; према
мишљењу наставника, главна ограничења за реализацију ВОАП су удаљеност
планетаријума и недовољна подршка школске управе; ученици имају низак ниво
постигнућа на тесту знања (мањи од 50%), али постоји статистички значајна разлика
у укупном постигнућу (на нивоу значајности 1%) између ученика који су посетили
планетаријум (укупан број поена био је 41.6% од максимума) и ученика који су
учествовали само у школској настави (25.8% од максимума); просечни број поена код
ученика који су учествовали у ВОАП и ученика који су учествовали само у школској
настави, статистички се значајно разликује (на нивоу значајности од 1%) за све врсте
знања – декларативно (за 13.8%), кондиционо (за 14.7%), концептуално (за 15.6%),
процедурално (за 20.1%); ученици који су били у планетаријуму показују већи степен
задовољства визуелним ефектима у процесу учења (59%, у односу на 29% за
географију и физику) и простором за учење (45%, у односу на 34% за географију и
32% за физику).
Главна образложења добијених резултата су следећа: мала учесталост
ВОАП може бити последица недовољне упознатости наставника са образовним
програмом планетаријума, што је, великим делом, последица тога што школски
програм не садржи препоруке за ВОАП ни за један узраст, осим за V разред основне
школе (у оквиру географије); низак ниво постигнућа ученика на тесту знања из
астрономије последица је мале учесталости ВОАП (највише једном у току основне
школе по ученику), као и мале заступљености астрономских садржаја у наставним
програмима света око нас, природе и друштва, и физике (највише астрономских
садржаја садржи наставни програм географије за V разред). Највећа разлика у
постигнућима, између ученика који су учестовали у ВОАП и оних који нису, показује

4. се у области процедуралног (20.1%), затим концептуалног (15.6%), кондиционог
(14.7%) и декларативног (13.8%) знања, што је у складу са осталим резултатима
истраживања – задовољством ученика визуелним ефектима и простором за учење у
ВОАП и већом заступљеношћу метода показивања и практичних активности ученика
у ВОАП него у школској настави. Задовољство ученика визуелним ефектима и
простором за учење у ВОАП такође је у сагласности са мишљењем наставника да је
метода показивања далеко заступљенија у ВОАП него у настави географије и физике;
мишљење наставника да ВОАП доприносе побољшању квалитета наставе географије
и физике у сагласности је са свим наведним резултатима истраживања.
Теоријски допринос истраживања ВОАП односи се на: разматрање
појмова научни језик, научна писменост и планетаријум, разматрање односа
школског и ваншколског учења као узајамно зависних социјалних процеса у
различитим епохама, извођење социо-конструктивистичких карактеристика учења у
ВОАП, утврђивање парадигми за осигурање квалитета наставе које карактеришу
ВОАП, конструисање дидактичког шестоугла и дидактичке пирамиде активности
ВОАП и анализу развоја планетаријумске технологије као наставног средства.
Практични допринос односи се на: дефинисање предности и ограничења
ВОАП; идентификацију планетаријумских ресурса (на глобалном, локалном и
виртуелном нивоу); предлог за увођење три социо-конструктивистичка индикатора
квалитета ВОАП – броја школа по планетаријуму (у одређеном региону или држави),
броја школских посета планетаријуму на годишњем нивоу (који се односи на
одређени планетаријум) и броја ученичких посета планетаријуму током основног
школовања (укупан број посета различитим планетаријумима); сценарио ВОАП са
индексом научних појмова (обухваћених сценаријом) и тест знања из астрономије (са
подтестовима који се односе на декларативно, кондиционо, процедурално и
концептуално знање) који се може користити у наставној пракси географије и
физике.
Спроведено истраживање показало је да може бити издвојено четири
критичне варијабле помоћу којих се може мерити утицај ВОАП на процес учења у
смислу унапређења квалитета наставе географије и физике: учесталост ВОАП (која

5. представља одраз квалитета социјалних односа између школе и планетаријума);
укупно постигнуће ученика на тесту знања из астрономије; постигнуће ученика у
области различитих врста знања (декларативног, кондиционог, процедуралног, и
концептуалног) и степен задовољства ученика социо-конструктивистичким
параметрима учења у планетаријуму (и у школској настави географије и физике) –
темама, начином, простором, визуелним ефектима, подстицањем од стране
наставника и личним учешћем. Укупно постигнуће ученика на тесту знања, као и
постигнућа у областима различитих врста знања, представљају одраз квалитета
конструкције знања, то јест социјалне интеракције ученика и наставника
(организатора наставе и ученика, као и организатора наставе и наставника), али и
укупан ефекат деловања парадигми ВОАП и социо-конструктивистичких чинилаца
који утичу на учење – циљева, метода, наставних средстава, СК-НТИК контекста и
садржаја (према дидактичкој пирамиди ВОАП).
Из анализе и интерпретације добијених резултата и доприноса ВОАП, и из
анализе сценарија, може се закључити да je ВОАП облик контекстуалне наставе и
учења усмерен на ученика и да има карактеристике социо-конструктивистичке
теорије учења: ученици имају двоструку подршку за активну конструкцију знања (од
наставника и од организатора наставе), учење зависи од садржаја, неодвојиво је од
СК-НТИК контекста, процес учења је интерактиван, а језик и научни појмови
(научни језик) имају кључну улогу у развоју. Специфични контекст учења са
симулацијом звезданог неба и привидних кретања небеских тела (који омогућава
планетаријумска технологија) омогућава организатору наставе, да у сарадњи са
наставником географије или физике, паралелном применом методе показивања,
истраживачког дијалога и монолошке методе, формира код ученика велики број
научних појмова и доприноси развоју научне писмености. Научни појмови у ВОАП
формирају се на основу претходно стечених знања ученика (зоне актуелног развоја,
коју заједно дефинишу наставник и организатор наставе у планетаријуму),
максимално се ангажују чула (вида, слуха и кинестетичка чула), покрећу се
спољашње и унутрашње активности ученика (зона наредног развоја) и активну
конструкцију знања (у којој учествују ученици, наставник и организатор наставе), и

6. повећава се вероватноћа примене стеченог знања (зона будућег развоја са
механизмом интернализације процеса учења) у настави географије и физике.
Педагошке импликације истраживања ВОАП односе се на даље
унапређивање астрономског образовања у другом циклусу основног образовања и
васпитања кроз учесталије коришћење наставних метода показивања и практичних
активности ученика и употребу планетаријумске технологије као наставног средства
(мобилног планетаријума, софтвера за десктоп рачунаре и апликација за мобилне
уређаје) у настави географије и физике.
Ради детаљнијег и поузданијег мерења утицаја планетаријума на процес
учења и унапређивање квалитета наставе географије и физике, будућа истраживања
потребно је спровести на више различитих популација ученика и наставника и на
много већем узорку истраживања.

7. КЉУЧНЕ РЕЧИ:
Астрономско образовање, научна писменост, планетаријумска педагогија,
планетаријумска технологија, ваншколско образовање, социо-конструктивистичка
теорија, настава усмерена на ученика, контекстуална настава и учење, квалитет
наставе.
НАУЧНА ОБЛАСТ:
Педагогија
УЖА НАУЧНА ОБЛАСТ:
Општа педагогија са методологијом и историја педагогије
УДК број:

8. SUMMARY
The outdoor educational activities in planetarium, in the frame of the
educational program of Astronomical Society „Ruđer Bošković“ are common part of a
teaching practice in our country and they have been an important educational resource for
schools and preschools since the 1970’s. Based on studies of planetarium technology
implementation in pedagogy (planetarium pedagogy studies), and methodology of
pedagogical research applied on pedagogical processes in planetarium, there has been
noticed a necessary linking between pedagogical practice in planetarium, learning as
empirical phenomenon and contemporary learning theories. Planetarium educational
activities research (PEAR) and its implications enabled deeper connection of astronomy
and pedagogy as well as astronomy and psychology.
Planetarium implementation in astronomy education has been explored
worldwide since the 1940’s. The Metha-analysis conclusion remarks made at the dawn of
the 21st
century have shown that there are many factors affecting the planetarium learning
process (PLP), those factors are changing, and there were no critical variables detected to
measure planetarium’s influence on the learning process. According to that, planetarium
pedagogy seeks new and more detailed researches in the field of planetarium learning and
teaching.
Main goal of PEAR was to determine the importance and a basic characteristics
of outdoor learning and teaching in planetarium in the frame of realization of astronomical
content in geography and phyiscs. Main purpose of PEAR was to extract the most
important factors affecting PLP, how and why those factors are changing, and to point out
critical variables to describe and measure the planetarium’s influence on the learning
process in geography and phyiscs. Real need for the advancement of astronomy education

9. and the importance of astronomy education for the development of scientific literacy in
primary school defined the basic field and topic of the PEAR.
The actuality of the chosen topic of the PEAR emerges from the strategy of
astronomy development (defined by International Astronomcial Union), strategic plan for
planetarium development (defined by International Planetarium Society), global goals for
educational development (defined by UNESCO) and national strategy for educational
development (Ministry of Education, Science and Technological Development of the
Republic of Serbia).
Theoretical framework for the PEAR and PLP description and analysis was a
social constructivist theory of learning and contemporary socio cultural approaches to the
teaching process: contextual teaching and learning and learner centered teaching.
Descriptive-analytical research method was suitable for PEAR and PLP needs,
emerged from the description and analysis of noncausal links and relations in both PEAR
and school education (geography and physics). Thoretical-empirical PEAR research was
simultaneously conducted in 60 places and 33 primary schools in Serbia, with 152
geography and physics teachers, as well as 811 sixth grade students as parcipitants. PEAR
data was obtained by the following research instruments: teacher’s questionnaire, student’s
questionnaire and astronomy knowledge test for students. PEAR data processing and
analysis enabled detailed description and analysis of PLP, as well as ctitical evaluation of
the research.
PEAR results has shown several important characteristics of PLP in Serbia: both
geography and phyiscs teachers rarely used planetarium as outdoor activities in teaching
practice, there was no observed conditionality between the frequency of a planetarium visit
and teaching a subject nor teacher’s level of education, while there is statistically weak
conditionality between the frequency of planetarium visit and teacher’s working
experience; geography and physics teachers more often apply verbal teaching methods then
showing methods and methods based on student’s activities (learning trough practice and
exploration); according to the teacher’s opinion, showing methods and methods based on
student’s activities (learning trough practice and exploration) a more often used in
planetarium than in the classroom; majority of teachers that visited planetarium expressed

10. the attitude that PLP has a positive contribution to the quality of geography and physics
teaching process; according to the teacher’s opinion, the main PLP advantages are showing
teaching methods, possibility for students activities and possibility of cooperation between
the planetarian (planetarium teacher) and geography and physics teachers, as well as
students; according to the teacher’s opinion, main limitations for using planetarium in
teaching practice are planetarium distance and lacking of school leaders support; all tested
students show a low level of achievement in astronomy knowledge (less than 50% of
maximum), but PLP students had better achievements (41.6% of maximum) than non PLP
students (25.8% of maximum) and moreover, there is statistically significant achievement
difference (at 1% level of significance) between these two groups; the averaged
achievement in different knowledge categories is also better for PLP students (13.8% in
declarative, 14.7% in conditional, 15.6% in conceptual and 20.1% in procedural
knowledge), and showed statistically significant difference (at 1% level of significance)
between PLP and non PLP students; students who took part in PLP showed higher level of
satisfaction with visual effects in learning process (59% for PLP comparing to 29% for
geography and physics classroom learning process) and with learning environment (45%
for PLP, 34% for geography and 32% for physics).
Several main conclusions remarks for PEAR are pointed out: low frequency of
planetarium visits could be the consequence of teacher’s lack of information about
educational programs in the planetarium; school curriculum does not recommend
planetarium visits (except fot 5th
grade in geography); low level of students achievements in
astronomy knowledge is the consequence of, first of all, low frequency of students
participation in PLP (only once during the eight years of schooling) and the lack of
astronomical content in school curriculum (except fot 5th
grade in geography).
The averaged achievement difference (between PLP students and non PLP
students) was noticed in declarative (13.8%), than in conditional (14.7%), conceptual
(15.6%) and procedural knowledge (20.1%), that is in accordance with other PEAR results
– PLP student’s satisfaction with visual effects in learning process and learning
environment, PLP teaching methods mainly based on demonstration, student’s activities
and possibility of cooperation (according to teachers opinion). Student’s satisfaction with

11. visual effects in PLP and learning environment are also in accordance with the teacher’s
opinion that demonstration is far more often applied in PLP than in geography and physics;
teacher’s opinion that PLP contributes to the quality advancement of geography and
physics teaching is in accordance with other PEAR results.
PEAR contribution to the pedagogy-astronomy link improvement and
planetarium pedagogy is exposed as theoretical and practical contribution. Theoretical
contribution assumed detailed consideration of terms and concepts as scientific language,
scientific literacy and planetarium; exploring the relationship between classroom and
outdoor learning as interdependent social processes in different historical periods;
theoretical construction of didactic hexagon and didactic pyramid of PLP and analyzing
planetarium technology development as the development of teaching aid.
Practical contribution refers to: defining of PLP socio-cultural potentials and
weaknesses; identification and mapping of planetarium resources (on global, local and
virtual level); suggestion for three indicators for quality of PLP – number of schools per
planetarium (for particular region, country or city), number of school’s annual planetarium
visits (for particular planetarium) and number of planetarium visits per student during the
primary school (total number of different planetarium visits); PLP scenario with scientific
terms index; knowledge test in astronomy with answers (with subtest in declarative,
conditional, procedural and conceptual knowledge) which could be used in teaching
practice in geography and physics.
Conducted PEAR showed that several critical variables could be extracted and
observed in order to describe and measure planetarium’s influence on the learning process
in terms of quality advancement of geography and physics teaching: frequency of
planetarium visits (as a reflection of quality of social relationship between a school and the
planetarium); student’s achievement in the astronomy knowledge test; student’s
achievements in different knowledge categories (declarative, conditional, conceptual and
procedural knowledge) and student’s satisfaction with social contrustivistic parameters of
PLP (in comparison to classroom teaching) – teaching subject, teaching method, teaching
environment, visual effects, teacher’s support and cooperation with students, and student’s
personal involment. Student’s achievement, both in total and in different knowledge

12. categories, is a reflection of knowledge construction quality that is connected to quality of
social interaction between student and teacher (planetarium teacher or school teacher) as
well as overall influence of PLP paradigms and socio-constructivistic factors that affect the
learning process – goals, methods, teaching aids, content and socio-cultural-science-
technology-information-comunication context (according to the didactic pyramid of PLP).
From analyzing and interpretation of PEAR results and contributions, as well as
from the scenario analysis, there might be a conclusion that PLP is contextual learner
centered teaching with characteristics defined in socio-constructivistic theory of learning –
learners have double support for active knowledge contruction (from planetarium teacher
and school teacher), learning process depends on the content and can't be dissociated from
the socio-cultural context (especially from the level of science, technology, information and
communication development), the learning process is an interactive and language and
scietnific terms (scientific language) have the key role in the student’s development.
Specific learning context with the simulation of the starry night and the apparent motion of
celestial bodies (generated by planetarium technology) enables the planetarium teacher
parallel implementation of demonstration, research dialogue and monologue as teaching
methods and thus forming a numerous scientific terms and scientific literacy development
among students.
Scientific terms in PLP are forming with respect of previous student’s
knowledge (the zone of actual development is determined by both school teacher and
planetarium teacher) and maximal sense engagement (seeing, hearing and kinesthetic
sense) during external and internal student’s activities in the cooperative process of
knowledge construction (in the zone of proximal development). In adition, PLP increases
the probability of applying the acquired knowledge, in future situations, both in daily
problems and in geography and physics (thus PLP increase the zone of future development
and individualization of the learning process).
The pedagogical implications of PEAR refer to the further advancement of
astronomy education in primary school trough demonstration and practical activities as
main teaching methods and using planetarium technology as teaching aid (mobile

13. planetarium, desktop computer planetarium softwares and mobile devices planetarium
applications) in geography and physics.
For more detailed and more reliable measurements of planetarium influence on
the learning process and the advancement of the quality of geography and physics teaching,
further research should be conducted on several diferent student’s and teacher’s
populations, with much greater research samples.

14. КEY WORDS:
Аstronomical education, scientific literacy, planetarium pedagogy, planetarium technology,
outdoor education, social constructivist theory, learner centered teaching, contextual
learning and teaching, teaching quality.
SCIENCE FIELD:
Pedagogy
SPECIFIC SCIENCE FIELD:
General pedagogy with methodology and history of pedagogy
UDK Number: