Prezentacija tima Contactless Warriors za Cashless Case Challenge 2017. Cashless Case Challenge je studentsko takmičenje za najbolje ideje koje mogu da doprinesu razvoju bezgotovinskog društva u Srbiji. Takmičenje je organizovao NALED u saradnji sa Ministarstvom finansija u okviru nacionalne kampanje – Godina borbe protiv sive ekonomije. Organizaciju takmičenja su podržali kompanija Mastercard, Societe Generale banka, Fakultet organizacionih nauka i Case Study Club.

1. Beograd, decembar 2017. godine Cashless Case Challenge
Marija Demirović
Jelena Popović
Aleksandar Đukanov
Contactless Warriors

2. 82% MLADIH OD 18 DO 29 GODINA RETKO ILI NIKADA NE KORISTI
BEZGOTOVINSKE NAČINE PLAĆANA
AKTIVIRANJE MLADIH KROZ NOVE BEZGOTOVINSKE NAČINE
PLAĆANJA
LOYALTY SISTEM
BODOVA
GEDŽETI INFOTERMINALI
SMANJENJE PASIVNE SIVE EKONOMIJE ZA 5%
PROBLEM
REZIME
REŠENJE
STRATEGIJA
EFEKTI

3. CILJNA GRUPA
• Mladi 18-30 godina
• Relativno laki za aktiviranje
• Otvoreni za nove tehnologije i znaju da ih
koriste
• Segment nosi veliku buduću vrednost
Ko su oni?
Životni stil
• Brz životni stil – bitna im je ušteda vremena
• Gotovo svi koriste smartfonove i mobilni
internet
• Bitni su im trendovi i nove tehnologije
• Važno im je da budu „kul” u društvu
Koje banke najviše koriste
~15%
Koliko ih je?

4. AKTIVIRANJE MLADIH KROZ NOVE BEZGOTOVINSKE NAČINE
PLAĆANJA
GLI
GEDŽETI
INFOTERMINALILOYALTY
GLI STRATEGIJA

5. EFEKTI – KLJUČNI POKAZATELJI USPEHA
Povećanje broja bezgotovinskih
transakcija od strane mladih
Broj mladih koji koriste
gedžete kao način
bezgotovinskog plaćanja
Smanjenje pasivne sive ekonomije za 5%
Posledični porast broja POS
terminala
Prosečan broj loyalty bodova
po pripadniku ciljne grupe

6. HVALA VAM NA PAŽNJI!

7. Beograd, decembar 2017. godine Cashless Case Challenge
Marija Demirović
Jelena Popović
Aleksandar Đukanov
BACKUP SLIDES

8. SEGMENTACIJA BANKARSKOG TRŽIŠTA
4. STARIJI NEZAPOSLENI I
PENZIONERI
 55+ godina
 Većinom penzioneri
i nezaposleni
 Najmanje obrazovani od svih
grupa
 Oko polovine segmenta ima
bankovni račun ali ne koriste
nijednu drugu uslugu banke pa ni
kartice
 Uopšte ne koriste
mbanking i ebanking niti
planiraju
 Veliki deo koristi mobilni telefone ali
gotovo niko ne koristi mobilni internet
 Uopšte nisu zainteresovani
za tehnologiju i inovacije
 Užasno su cenovno osetljivi
 Zahtevaju samo najosnovnije
usluge od banke
 Takođe jako cene
odnos vrednosti za novac
1. FINANSIJSKI
NEAKTIVIRANI MLADI
 18-30 godina
 Većinom studenti
 Još uvek nisu izabrali
glavnu banku
 Nemaju račune ali ni
stalne prihode
 Veoma tehnološki pismeni
 Gotovo svi koriste smartfonove i
mobilni internet
 Otvoreni za inovacije i ebanking i
mbanking usluge
 Segment ima veliki potencijal u
budućnosti
 Segment trenutno neprofitan za
banke ali nosi veliku buduću
vrednost
 Bitna im je zabava i bezbrižnost
 Od banke očekuju
jasne procedure i
jednostavnost
 25-40 godina
 Mlađi deo radne snage
 Stalno zaposleni
 Uglavnom visokoobrazovani
 3/4 segmenta već koristi
debitne
kartice
 Znaju da koriste ebanking i
mbanking i koriste ga više
od ostalih segmenata
 Većina koristi
smartfonove i mobilni
internet
 Orijentisani na efikasnost
 Trendi su i bitne su im
prilagođene usluge
 Nisu cenovno osetljivi
 Orijentisani na porodicu i najbolje
situirani od sva 4 segmenta
2. MLADI
PROFESIONALCI
3. STARIJI ZAPOSLENI
 40-55 godina
 Stariji deo radne snage
 Takođe uglavnom stalno
zaposleni
 Ima ih visokoobrazovanih ali
uglavnom srednje obrazovani
 Više od polovine segmenta
koristi debitne kartice i već su
izabrali glavnu banku
 Gotovo uopšte ne koriste
ebanking i mbanking
 Svi koriste mobilne telefone ali ne
koriste mobilni internet
 Jako obraćaju pažnju na
odnos kvaliteta i cene
 Cenovno su osetljiviji
 Drugi najprofitabilniji segment za
banke
 Tradicionalno su orijentisani i jako
im je bitna sigurnost

9. ANALIZA RELEVANTNIH CASHLESS TEHNOLOGIJA
io
n
at
un
ic
o
m
m
c
ield f
ea
r
N
• Postojeća infrastruktura
• Prilično bezbedan
• Koristi postojeći NFC čip
koji većina smartfonova
ima
• Jako brza i efikasna
transakcija za korisnike i
prodavce
• Dvosmerna je
NedostaciPrednosti
NFC BLERFID
• Iako infrastruktura postoji
još uvek nije široko
prisutna
• Nemaju svi telefoni NFC
• Teško je isprogramirati na
iOS telefonima i dostupno
je samo za 7 i 7+ i novije
iPhoneove
• Apple Pay i Android Pay
nisu dostupni u Srbiji pa
bi morao odvojen app da
se pravi
• Postoji u aktivnoj ili
pasivnoj formi (ili samo kao
emiter ili i emiter i čitač)
• Pasivni RFID tag košta 7-
15 RSD
• Koristi se već u contactless
karticama
• Može se lepiti u formi
stikera na ključeve ili
telefon
• Bezbednosne brige jer
plaćanja do 1500 RSD ne
zahtevaju autorizaciju
pinom
• Pasivni tag može samo da
odaje signal ali ne i da
prima
• Skimming trend ovih kartica
je u porastu
• Mnogo veći domet od svih
navedenih tehnologija(do
50m)
• Dvosmerna komunikacija
• Kupci ne bi morali ni da vade
telefon iz džepa
• Omogućava upravljanje
sa više simultanih
transakcija sa jednog
terminala
• Omogućava
loyalty programe
• Zahteva potpunonovu
infrastrukturu u
prodavnicama.
Prodavci moraju da
kupe BLE beacone
• Zahteva da Bluetooth
bude uključen na
telefonima kupaca
✔ ✔ • Već je široko primenjen u Kini
i Indiji
• Jako jednostavnopostavljanje
na POS
• Brz je i može da se
isprogramira lako
• Postavljanje je jeftino
• Mlađa populacija ga
prepoznaje i intuitivno zna da
koristi
• Prevaranti ga jako lako
repliciraju i postave svoj
na mesto prodaje
• Prevare su postale jako
česte u Kini
• Nepovrative transakcije
posle prevare
• Zahteva dobru kameruna
smartfonu i mirnu ruku
• Ne radi dobro prilošem
osvetljenju
QR code
✘ • Nije hardverski zahtevan
potreban je samo zvučnik na
telefonu i određeni OS
• Već je pilotiran u Pekingu od
strane AliPaya i postoji kao
opcija plaćanja
• Jednostavnost upotrebe
• Brzina transakcije
• Ne zahteva password ili pin
uvek kao i RFID
• Nije dovoljno bezbedno –
postoji mogućnost da
skimmer postavi mikrofon u
blizini i preuzme sredstva sa
računa
• Nije dovoljno testirano,
prisutno samo kod AliPaya
• Tehnička integracija u
bankovne aplikacije
• Zahteva veliku blizinu POSu
• Ukoliko je mesto prodaje
bučno moguća je
nestabilnost autorizacije
Soundwave
✘
• Zahteva poseban ekosistem
– ne koristipostojeću
infrastrukturu
• Paypal je slabo regulisan u
Srbiji a u Evropi posluju
registrovani kao banka u
Luksemburgu
• Nema banku kao posrednika
i zbog toga je teža regulacija
• Ako je bankovni račun
povezan na P2P platformu
hakeri mogu dođi do
podataka
• Nema posrednika u procesu
plaćanja i autorizacije pa je
transakcija brža i efikasnija
• Paypal može da se poveže
sa debitnim mastercardom
• Pri plaćanju server nikad ne
dobija broj kreditne kartice
• Veća bezbednost na
internetu
P2P/P2B
✘
Strategije će se fokusirati na NFC i RFID tehnologijama.Zaključak:
✘