ok

1. Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY: A JOURNEY INTO ONESELF
Prevod: Vladimir Stojaković Izdavač: Vladimir Stojaković Copyright 2012 Vladimir Stojaković Sva prava
zadržava autor. Nijedan deo ove publikacije ne sme se reprodukovati na bilo koji način bez pismene dozvole
autora.
Korektura: Marija Stojaković Lektura: Nataša Radanović Likovno rešenje: Nataša Radanović
http://www.arelena.com/ mailto:vladimir@arelena.com
SPIRITUALNA TEHNOLOGIJA: PUT U SEBE Vladimir Stojaković
ZAHVALNICA Želim da se zahvalim Ž. M. Slavinskom za strpljivu podršku i učenje koje mi je tokom godina
nesebično pružio.
Nećemo prestati da istražujemo A kraj sveg našeg istraživanja Biće da stignemo odakle smo pošli I saznamo to
mesto prvi put. T. S. Eliot
SADRŽAJ
UVOD SPIRITUALNI RAZVOJ I REŠAVANJE PROBLEMA TRENUTAK ČISTOG BIĆA Istinsko Biće, kakvo
zaista jeste Novi susreti izvan vremena i prostora PROŠLI ŽIVOTI, KOSMIČKE AVANTURE SVESTI Aspektika
i prošli životi Moji zaključci Glavne dobrobiti Memento PITANJE KOJE JE STVORILO UNIVERZUM Intenziv
Prosvetljenja Intenziv Gnoze Alternativna Tehnika Stabilna svest o sebi Individualni Gnostički Intenziv PUT U
SEBE Crna noć duše Nova igra Nulta tačka Priroda svega Tačka bez povratka Putem četvrte dimenzije Prelazak
ambisa
Iza Plerome Mislilac lično Izvor mog univerzuma Mehanika ega OD DISONANCE GOMILE DO HARMONIJE
JEDNOG Kratak prikaz Aspektike Trenutno stanje ljudskog bića Pogled u bolju budućnost Poslednji aspekt
PORTALI U JEDNOST Duboki PEAT i Primordijalni Polariteti DP4 i spiritualni inženjering Unifikacioni Proces i
slamanje vremena SPIRITUALNI RAZVOJ I OSTVARIVANJE CILJEVA SPIRITUALNI RAZVOJ I NOVO
DOBA DODATAK I: Kompletna bibliografija Ž. M. Slavinskog, zaključno sa aprilom 2012. DODATAK II:
Kompletna lista sistema Ž. M. Slavinskog, zaključno sa aprilom 2012.
UVOD
Ovo je knjiga o Spiritualnoj Tehnologiji Živorada Mihajlovića Slavinskog, o mojim iskustvima sa njom, koja
stičem evo već više od 20 godina. Osim opisa iskustava, ovde ćete naći prikaze nekih od brojnih metoda koje je
Slavinski razvio tokom godina. Ko je Ž. M. Slavinski? Kratko rečeno, on je klinički psiholog po obrazovanju, koji
je spiritualno tragalaštvo započeo u ranim godinama. Do sada (2012.), napisao je 28 knjiga na temu spiritualnog
(vidi Dodatak I) i stvorio 16 sistema terapije i spiritualnog razvoja (vidi Dodatak II), u okviru kojih postoji više
različitih metoda. Između ostalog, ovi metodi bave se uklanjanjem problema i trauma, sećanjem i integracijom
prošlih života, dostizanjem spiritualnih stanja kao što su Prosvetljenje, Praznina, Jednost i druga. Spiritualna
Tehnologija je kišobran termin koji obuhvata sve metode Slavinskog. Jedan deo ove knjige objavljen je u prošlosti
na mom blogu, na engleskom jeziku, a drugi deo objavljujem ovde prvi put. Imajte u vidu da kompozicija ove
knjige nije tipična, jer su članci na blogu pisani kao nezavisne celine. Sačuvao sam ovakvu strukturu u knjizi, da
bih zadržao prirodni tok izlaganja. Sa jedne strane to je dobro, jer poglavlja mogu da se čitaju nezavisno. Sa druge
strane, usled takve strukture, neka ponavljanja bilo je teško izbeći. Prvo poglavlje SPIRITUALNI RAZVOJ I
REŠAVANJE PROBLEMA razmatra važan aspekt rada Slavinskog - odnos između spiritualnog razvoja i
rešavanja problema. Takođe definiše osnovnu terminologiju i koncepte korišćene u ostatku knjige. Drugo poglavlje
TRENUTAK ČISTOG BIĆA opisuje spontano iskustvo koje je fundamentalno uticalo na moj život i spiritualni
rad. Takođe razmatra krajnji cilj spiritualnog razvoja ili našu Istinsku Prirodu, naše Istinsko Biće. Treće poglavlje
PROŠLI ŽIVOTI, KOSMIČKE AVANTURE SVESTI opisuje moja iskustva sa sećanjem prošlih života i prikazuje
Memento, metod koji sam koristio sa klijentima, u cilju sećanja i integracije njihovih prošlih života. Četvrto
poglavlje PITANJE KOJE JE STVORILO UNIVERZUM razmatra evoluciju kako ega tako i individualne
svesnosti i prikazuje Intenziv Gnoze, metod koji je stvorio revoluciju u našoj spiritualnoj evoluciji. Peto poglavlje
PUT U SEBE je najduže i centralno poglavlje i glavni razlog zbog kojeg sam napisao ovu knjigu. Između ostalog,
ono opisuje moja iskustva sa metodama Slavinskog tokom najintenzivnije godine mog rada na sebi i stanja svesti

2. kroz koja sam tada ubrzano prolazio. Takođe, ovde opisujem i jedan aspekt mog iskustva o kojem nikada ništa
nisam našao u knjigama ili bilo kom izvoru informacija. Ako odlučite da pročitate samo jedno poglavlje ove knjige,
neka to bude ovo poglavlje. Šesto poglavlje OD DISONANCE GOMILE DO HARMONIJE JEDNOG daje prikaz
Aspektike i na osnovu mog iskustva opisuje kakve revolucionarne promene praktičar doživljava kada ovaj metod
vredno koristi. Drugim rečima, pročitaćete kako da fundamentalno izmenite svoj život. Sedmo poglavlje PORTALI
U JEDNOST prikazuje 3 metoda koji pripadaju sistemu PEAT, a naročito Duboki PEAT, koji je kako to Slavinski
sam kaže, kruna njegovog rada. Ovo je moj omiljeni metod u ovom trenutku i svetski šampion, po mom mišljenju,
u efikasnom
uklanjanju potisnutog mentalnog i emocionalnog naboja. Takođe, Duboki PEAT integriše Primordijalne Polaritete,
o čemu ste možda ponešto i čuli. Osmo poglavlje SPIRITUALNI RAZVOJ I OSTVARIVANJE CILJEVA govori
o zlonamerno nametnutom i lažnom sukobu između spiritualnog i materijalnog, sa tačke gledišta praktičara
Spiritualne Tehnologije. Odnos ciljeva i spiritualnog razvoja uvek je interesantna tema. Deveto i poslednje
poglavlje SPIRITUALNI RAZVOJ I NOVO DOBA napisano je samo sa jednim ciljem na umu. Da nekako
napravimo razliku između bućkuriša Novog Doba i istinskog spiritualnog razvoja. Većina podrazumeva da su
Novo Doba i spiritualni razvoj isti ili slični. Ovakva percepcija, a naročito njeno iznošenje u spoljni svet, degradira
istinske vrednosti i nepotrebno produžava patnju jednog dela populacije. Osećam potrebu da naglasim sledeće.
Budući da je ovo knjiga o metodama Slavinskog, prirodno je da mnoge ideje i koncepti ovde izneti pripadaju
učenju Slavinskog. Međutim, budući da je glavna tema knjige moje iskustvo stečeno Spiritualnom Tehnologijom,
ovde takođe iznosim svoje lične stavove i zaključke, koji proizilaze iz tog iskustva i mogu, ali i ne moraju, da budu
u skladu sa učenjem Slavinskog.
SPIRITUALNI RAZVOJ I REŠAVANJE PROBLEMA
Spiritualna Tehnologija je skup sistema za ubrzanje spiritualnog razvoja i rešavanje problema, sa jasnim ciljevima,
principima i strukturom, koju je stvorio Živorad Mihajlović Slavinski. Spiritualna Tehnologija ima dve svrhe: 
Da eliminiše naše probleme, u cilju unapređenja kvaliteta života

Da ubrza naš spiritualni razvoj
Šta podrazumevamo pod rešavanjem problema?
To je sposobnost Spiritualne Tehnologije da efikasno ukloni naše svakodnevne i praktične životne probleme, bez
obzira da li su oni dugotrajni, nastali u davnoj prošlosti, ili su novijeg datuma. Šta podrazumevamo pod
problemima? Sve što ima emocionalni naboj - strahovi, fobije, otpori, anksioznost, kompulsivnosti bilo kog tipa,
nepoželjna ponašanja, mane, slabosti, itd. Sve što ima naboj koji mi doživljavamo kao problem. Na primer, napadi
panike, ljubomora, strah od javnog nastupa, stres, nesanica, depresija, prejedanje, agresivno ponašanje, napetost u
prisustvu autoriteta, nedostatak motivacije da radimo na svojim ciljevima, osećanje niže vrednosti, potreba za
privlačenjem pažnje, neuspeh, problemi u odnosima i slično. Po svojoj prirodi to su emocionalni, mentalni, psihički
ili spiritualni problemi. Postoje i fizički problem, takođe. Kada su fizički problemi psihosomatskog porekla,
Spiritualna Tehnologija rešava ih efikasno i direktno. Ukoliko nisu psihosomatskog porekla, fizički problemi mogu
biti rešeni Spiritualnom Tehnologijom indirektnim putem, ili mogu biti olakšani uklanjanjem emocionalnog naboja
koji je osoba dodala na svoj fizički problem. Takođe, osoba može biti dovedena u stanje prihvatanja nekog fizičkog
problema koji je u ovom trenutku nemoguće ukloniti, što znači da je patnja vezana za njega eliminisana. U okviru
Spiritualne Tehnologije smatramo da je problem uklonjen onda kada on u potpunosti nestane. Šta je spiritualni
razvoj? Sa praktične i operativne tačke gledišta, ljudsko biće se sastoji iz tri dela, uslovno rečeno. Prvi deo - naše
fizičko telo. Drugi deo - naš ego. Ego je skladište svog našeg mentalnog i emocionalnog naboja koji smo
nagomilali tokom godina, u ovom životu, uključujući i ostatak naboja iz prethodnih života. Naboj je uzrok naših
problema, iz čega proizilazi da je ego skladište svih naših problema koje uklanjamo Spiritualnom Tehnologijom.
Ego je veo koji nosimo na svom Biću, pod čijim uticajem verujemo da smo odvojeni od ostatka postojanja.
Količina naboja koju smo akumulirali tokom vremena čini da ego bude gust i neprovidan. Ovo stvara iluziju da
smo entitet odvojen od ostatka egzistencije. Ego je balon od sapunice naše proizvodnje u kojem egzistiramo i koji
nesvesno održavamo u postojanju. Budući da je proces njegove kreacije bio većinom nesvestan ili polusvestan, mi
nemamo saznanje da je on naša kreacija. U stvari, mi smo poistovećeni sa njim, verujući da smo mi taj balon od

3. sapunice. Treći deo - naša svest, naše Istinsko Biće. To je ono što mi zaista jesmo. Naša istinska priroda. Kada od
nas otpadne sve što nismo, jedino što ostaje je naše Istinsko Biće. I kada se ovo desi, kada od nas otpadnu svi naši
veštački delovi, mi nećemo imati osećaj da smo izgubili bilo šta.
Istinsko Biće je čista svest, bez materije, energije, vremena i prostora. Budući da nema materiju i energiju, ono ne
zauzima prostor, što takođe znači da nikada nije rođeno ili stvoreno, odnosno da postoji izvan vremena. Iako bez
materije, energije, vremena i prostora, ono međutim ipak postoji na jedan drugačiji način, vrlo živo, u večnom ovde
i sada. Iako je Istinsko Biće aspekt celokupne Jednosti Egzistencije, ego nas sprečava da to direktno doživimo.
Kako je to moguće? Zbog količine uskladištenih sadržaja svesti koji se u njemu nalaze i koji ga čine neprohodnim
za našu percepciju. Način da se ovo prevaziđe je postepena eliminacija sadržaja svesti iz ega, tako da on postaje
tanji i prohodniji za našu percepciju, što će nam omogućiti spoznaju da mi nismo ovaj zamrznuti balon od sapunice
i da ne postoji granica koja razdvaja ono što je unutra od onoga što je napolju. Kako stanjiti ego? Praktikovanjem
spiritualnog razvoja, odnosno uklanjanjem naših svakodnevnih problema koji čine slojeve ega. Kako to da smo
identifikovani sa egom? Mi smo u potpunosti prekriveni slojevima ega, i u tim naslagama ne možemo da
pronađemo i prepoznamo sebe. Budući da Istinsko Biće ne postoji u materijalnom smislu, način da se ono iskusi je
da se bar na trenutak ukloni ono što u nama postoji u materijanom smislu, što će omogućiti našoj percepciji da
sagleda to što stoji iza svega. Jedini način da iskusite prazninu bazena je da ispraznite vodu. Način da iskusite
Istinsko Biće je da, bar privremeno, ispraznite sadržaje svesti. Kada se deidentifikujete od ega, vi sagledavate da
niste materija, energija, vreme i prostor, već čista i totalna svest i da ne postoji granica između vaše svesti i svesti
ostatka egzistencije. Kako možemo definisati spiritualni razvoj? To je proces postepenog uklanjanja naslaga ega,
do njegovog potpunog nestanka i potpune slobode Istinskog Bića. Ego može biti uklonjen i trenutno, međutim, u
većini slučajeva to je posledica srećnog slučaja, a ne ciljane primene tehnika spiritualnog razvoja. Uprkos svom
imenu, spiritualnim razvojem ne razvijamo ništa i ne stičemo ništa. U stvari, mi njime gubimo sve ono što nismo,
dok ne ostane ono što zaista jesmo. To je gubitak svega onoga što može biti izgubljeno, dok ne ostane samo ono što
ne može biti izgubljeno. Da ponovim, postoje dva cilja Spiritualne Tehnologije: 
Da eliminiše naše probleme, u cilju unapređenja kvaliteta života

Da ubrza naš spiritualni razvoj
U stvari, oba cilja su isti proces, sa različite tačke gledišta. Neki od nas koriste Spiritualnu Tehnologiju uzimajući u
obzir većinom prvu tačku gledišta vezanu za eliminaciju problema, dok je drugi koriste imajući na umu
prvenstveno spiritualni razvoj. Kako bilo, uklanjajući svoje probleme uklanjate i slojeve ega, čineći tako korake na
stazi spiritualnog razvoja, bez obzira da li ste toga svesni ili ne. Sa druge strane, spiritualni razvoj u okviru
Spiritualne Tehnologije primenjuje se prvenstveno eliminacijom svakodnevnih problema, jer su oni gradivni
blokovi ega koji nas odvajaju od našeg Istinskog Bića, od Jednosti, koja jeste cilj spiritualnog razvoja. Većina
razume potrebu da ukloni svoje svakodnevne probleme, međutim, mnogo je manje onih koji razumeju ovaj poriv
koji nas gura u pravcu spiritualnog. Razmislite o sledećem. Cilj spiritualnog razvoja je potpuno i trajno oslobođenje
Bića. Oni koji su ostvarili ovaj cilj kažu da je praćen nestankom patnje, pojavom ispunjenja i blaženstva, i
prepoznavanjem sebe kao besmrtnog bića, između ostalog. Zar zaista ne želite da ovo lično iskusite, da živite takav
život? Bez ikakve sumnje, ja znam da ja želim.
TRENUTAK ČISTOG BIĆA
Jedan događaj iz moje prošlosti, spontano iskustvo, bitno je uticao na moj dalji život i spiritualno tragalaštvo. Bilo
je 1992. godine. U to vreme na Intenzivima Gnoze već sam doživeo nekoliko Direktnih Iskustava Istine. Hajde da
prvo definišemo terminologiju. Direktno Iskustvo Istine je primereniji termin za ono što se obično naziva
Prosvetljenjem. Prosvetljenje je nesrećno izabran termin i koristi se za opis različitih iskustava i fenomena.
Kada u mnoštvu identiteta kroz koje prolazim svakodnevno, uspem da prepoznam i iskusim svoje Istinsko Biće, ko
ili šta ja zaista jesam, to nazivamo Direktnim Iskustvom Istine. Ova Istina je ista za svako ljudsko biće na planeti, a
isto tako i za ostatak Egzistencije. Njegova glavna karakteristika je nestajanje dualnosti. Subjekat i objekat postaju
jedno. To iskustvo je realnost iza svega što postoji, i možemo je nazvati Jednost. Prosvetljenje može biti
privremeno ili trajno. Privremeno Prosvetljenje događa se kada se ego pomeri iz svesti u jednom kratkom trenutku,
i svest prepozna svoju istinsku realnost, svoju pravu prirodu. Trajno prosvetljenje dešava se kada ego u potpunosti

4. nestane na ovaj ili onaj način, ostavljajući Istinsko Biće u potpunosti čistim i slobodnim zauvek, ili dogod Istinsko
Biće želi da bude čisto i slobodno. U Zenu, privremeno Prosvetljenje naziva se Kenšo, a trajno Satori. Intenziv
Gnoze je osmišljen i struktuiran da izazove privremeno Prosvetljenje. I on to čini bez premca, u poređenju sa bilo
kojim drugim savremenim metodom. U ranijim verzijama Intenziva, privremeno Prosvetljenje, bilo je praćeno
različitim fenomenima. Ovi fenomeni bili su izazvani snažnim pražnjenjima energije sadržane u našim
identifikacijama sa jedne strane, i energijom koju je praktičar uložio tokom Intenziva da doživi Direktno Iskustvo.
Iako su se fenomeni dešavali istovremeno ili skoro istovremeno sa Direktnim Iskustvom, oni nisu bili njegov
integralni deo. Oni su bili deo ega, odnosno manifestacije ega. U savremenom Intenzivu Gnoze sa Alternativnom
Tehnikom, koji je stvorio Ž. M. Slavinski, fenomeni više nisu pratioci Direktnog Iskustva. Objašnjenje za ovu
promenu je dvojako. Alternativna Tehnika je daleko superiornija od prethodne "nealternativne", a na kolektivnom
nivou, napori prethodnih generacija prokrčili su put za one koji dolaze posle. U cilju jasnoće treba napomenuti, da
trajno Prosvetljenje nije praćeno fenomenima iz prostog razloga što takva osoba više nema ego iz koje bi ti
fenomeni mogli da se manifestuju. Postoji još nešto što je postojalo u ranijim Intenzivima, a postoji i u
savremenim. To su takozvane realizacije. Realizacija je naša verbalizacija Direktnog Iskustva. Verbalizacija nije
Istina sama po sebi, već način na koji verbalizujemo Direktno Iskustvo u nameri da ga stabilizujemo i integrišemo.
Privremeno Prosvetljenje izuzetno kratko traje, i mi ga gotovo uvek postajemo svesni onda kada je ono već prošlo.
Tada pokušavamo da ga verbalizujemo. Mi verbalizujemo stanje bez ega, ne dok smo u njemu, nego kada ono
prođe, a mi smo se već vratili u uobičajeno stanje sa egom. Samim tim, naša verbalizacija je uvek izrečena sa ego
tačke gledišta. Kakva će naša realizacija biti zavisi od aspekta realnosti na koji smo se usmerili da ga direktno
doživimo. Drugim rečima, koji smo Koan ili pitanje koristili tokom Intenziva. Na primer, realizacije su "Ja sam ja",
"Ja sam sve", "Ja sam praznina", "Život je sve", "Ja sam drugo ljudsko biće", itd.
Realizacija podrazumeva usku tačku gledišta sa koje posmatramo jedno naličje Apsolutne Realnosti, ono na koje
smo bili usmereni u nameri da ga doživimo direktno. Međutim, usmerenost na samo jedan aspekt Apsolutne
Realnosti isključuje sve druge njene aspekte, a takođe podrazumeva subjekat kao posmatrača i objekat kao
posmatrano. Zato realizacija ne može biti Istina sama po sebi. U Direktnom Iskustvu, subjekat i objekat su jedno, a
naše verbalizacije zasnovane su na tačkama gledišta koje smo imali pre i posle Direktnog Iskustva.
Istinsko Biće, kakvo zaista jeste
Iskustvo koje pominjem na početku ovog poglavlja desilo se jednog zimskog jutra godine 1992. Probudio sam se, i
kada sam otvorio oči, doživeo sam sebe na način potpuno drugačiji od uobičajenog. U tom trenutku, nisam postojao
kao entitet, već kao čista svest. Ranije, imao sam svoj prostor u kojem sam postojao, koji sam zauzimao, ali sada
jednostavno nisam postojao u prostoru. Moj lični prostor je bio potpuno prazan, ali nekako, ja sam i dalje bio tu.
Moj prostor je sada bio apsolutno prazan, a istovremeno živ. Ja sam bio taj prostor. Ranije, doživljavao sam sebe
kao materiju i energiju. Sada, nisam bio ni materija ni energija. Moje telo je bilo materija, i sasvim sigurno sam
koristio energiju, međutim ja u tom trenutku nisam bio svoje telo iako sam mogao da ga koristim, a ni bilo kakav
energetski entitet. Budući da nisam bio materija i energija, i da nisam zauzimao prostor, ja u stvari nisam postojao.
A pošto nisam postojao, nikada nisam bio stvoren ili rođen, što znači da nikada neću nestati ili umreti. To su bili
uvidi koji su se, sami od sebe, nametali u tom trenutku. Uprkos ovom nepostojanju u smislu entiteta, ovo je bilo
najživlje iskustvo sebe koje sam ikada doživeo. Bio sam živa suština egzistencije. I sve oko mene bilo je živo i
sveže. Bio sam isto Ja koje sam uvek bio, ali je ovo Ja sada bilo potpuno čisto od bilo čega osim samog sebe. Sve
identifikacije i sadržaji svesti su nestali. Ostalo je samo Čisto Biće.
Ja sam bio unutra i napolju istovremeno, kao čista svest. U stvari, termini "unutra" i "napolju" su ovde potpuno
neprimereni, jer je i jedno i drugo bilo potpuno isto, apsolutno prazno i živo, i sve sam to bio Ja. Ja - jedno sa
Egzistencijom. Bilo je to najjednostavnije i najprirodnije stanje koje čovek može da doživi. Bilo je takođe
najbliskije i najpoznatije stanje koje postoji. Sva druga moguća stanja su strana i otuđena u poređenju sa ovim, bez
obzira na činjenicu što sam prvi put bio u ovom stanju, a bezbroj puta u mnogim drugim stanjima. U stvari, ovo
uopšte nije bilo stanje. Za stanje su potrebno dva - Ja i stanje. Ovo je bilo samo Ja, bez stanja, bez slika, misli,
emocija ili telesnih senzacija. Bez bilo kakvih pratećih fenomena. Samo tišina, mir, moje sopstvo, moje prisustvo i
ništa drugo. Po prvi put bio sam u centru sebe, koje je istovremeno suština svega što postoji. Apsolutna Praznina,
Apsolutna Punina, Totalna i Čista Svest. Značajan aspekt ovog iskustva bio je kontrast između mog materijalnog
entitetskog nepostojanja sa jedne strane, i istovremeno mog intenzivnog, ispunjavajućeg i kristalno čistog prisustva
sa druge strane. Postao sam u potpunosti Ja, gubeći sve što sam pre toga bio. Posle nekoliko sekundi, pojavila se
misao slična opisanim realizacijama koje doživljavamo na Intenzivima: "Samo Ja i ništa više!" Međutim, za razliku
od realizacija koje sam doživljavao na Intenzivima, ova je bila potpuno prazna. Bila je to samo privremena i

5. providna misao, opservacija bez naboja, koja je postojala samo dok sam je ja mislio. Čim sam prestao, misao se
rasula u Praznini iz koje je i došla, i ostala je ponovo kristalno čista svest. Učesnik Gnostičkog Intenziva obično
ima osećaj da je realizacija Istina, sama po sebi. I to može da potraje neko vreme posle Intenziva, što ukazuje da u
takvoj realizaciji postoji neki naboj. Ovoga puta, bilo je odmah jasno da je misao koja se pojavila samo prolazni i
prazni fenomen, koji sam upotrebio da pokažem na Višu Realnost. U tom "Samo Ja i ništa više!", prvi put sam
upotrebio zamenicu "ja" da ukažem na Istinsko Biće, dok sam je ranije koristio da ukažem na ego. Ja je postojalo
samo dok sam mislio Ja. Čim bih prestao, ono bi se takođe nežno rasulo u Prazninu, ostavljajući Biće iza sebe. Ova
razlika između ovog Ja i onog poznatog stanja identifikacije sa egom, dodatno je izoštrila iskustvo koje opisujem.
Međutim, skoro istog trenutka po javljanju misli "Samo Ja i ništa više!", dogodilo se sledeće. Zamislite osobu koja
mesečari potpuno gola, i onda se iznenada probudi ispred grupe posmatrača. Šta je prvo što bi ta osoba uradila?
Verovatno bi se refleksno pokrila, što je pre moguće. To je, upravo, ono što sam ja učinio. Kao da sam znao, u tom
stanju bez ega, da se on (ego) nalazio malo iznad mog tela, na levoj strani. Par trenutaka po javljanju pomenute
realizacije, povukao sam svoj ego nazad na sebe, sa istom onom odlučnošću kojom bi se pomenuti mesečar pokrio.
Zašto sam ovo uradio? Kao prvo, nisam bio svestan šta mi se upravo desilo. Primetio sam da nešto nedostaje i
automatski ga vratio na svoje mesto. Drugo, bio je to refleksni gest koji je izvršen pre nego što sam svesno mogao
da odlučim šta da činim. I na kraju, ja sam i dalje bio identifikovan sa svojim ego. Neposredno posle ovog iskustva,
pojavio se osećaj da sam povlačenjem ega nazad "vratio sebe". Čak sam osetio i neku vrstu olakšanja. Sa današnje
tačke gledišta, bila je to smešna pomisao. I suprotna od onoga što se stvarno desilo. Ja sam, vrativši svoj ego, u
stvari opet izgubio sebe. Ponovo sam bio izgubljen u šumi ego sadržaja. Ovo pokazuje moju poistovećenost sa
egom u tom trenutku i potpuni nedostatak razumevanja šta se u stvari desilo. Potom, imao sam sledeći "uvid". U to
vreme čitao sam mnogo knjiga o spiritualnom razvoju. Mnoge od njih su opisivale trajno Prosvetljenje kao
Prazninu ili Apsolutnu Prazninu. Ovo je još jedan nesrećno izabrani termin, koji i dalje nastavljamo da koristimo.
Moj "uvid" je bio u tome da sam tokom odsutnosti ega iskusio "neku" Prazninu, ali ne onu "krajnju". Ovo je
naravno, sa današnje tačke gledišta, još jedna smešna pomisao. Šta može biti praznije od potpunog nepostojanja
bilo čega? Ukoliko već ne postoji materija, energija, vreme i prostor, kako bismo to mogli još da ispraznimo?
Ukoliko postoji samo beskrajno ništa, bez ijedne slike, misli, emocije ili telesne senzacije, šta bi tu još moglo da se
isprazni? Čitanje knjiga o spiritualnom razvoju može da bude kontraproduktivno, ukoliko nije praćeno zdravim
razumom, a takođe i odgovarajućim iskustvom, koje dobijamo praktičnom primenom sistema i disciplina
spiritualnog razvoja. Ovo je problem od kojeg "pate" mnogi spiritualni tragaoci. Naše razumevanje knjiga zasniva
se na našem dotadašnjem iskustvu. Mi doživljavamo sebe kao entitet sačinjen od materije i energije, pre nego što
nam efikasne tehnike spiritualnog razvoja omoguće da doživimo i uverimo se da to nije istina. I kada knjige kažu
da je Istinsko Biće jedno sa Egzistencijom, mi zamišljamo da se naše Ja nekako širi i prožima čitavu Egzistenciju, i
tako postaje jedno sa njom. Ovakvu percepciju sam primetio kod više spiritualnih tragalaca, i ona je u skladu sa
našim dotadašnjim iskustvom da smo entitet, a ne čista svest. Međutim, istina je upravo suprotna. I naše Ja, i
Egzistencija prestaju da postoje u smislu materije, energije, vremena i prostora. I kako su i jedno i drugo Apsolutna
Praznina, u njima ne postoji ništa, što znači da ne postoje ni razlike. Na taj način su Ja i Postojanje jedno. Dok
knjige pričaju o Praznini, mi shvatamo da osoba ostvaruje Prazninu kada nestanu ego sadržaji, međutim
zadržavamo nesvesnu predstavu da po nestanku sadržaja, neka forma, neki kontejner u kojem je taj sadržaj
postojao, nastavlja da postoji. Ovo jeste istina za neka iskustva koja postoje na skali stanja na putu do Praznine. Ali
nije istina za trajno Prosvetljenje. U njemu, koje je krajnje stanje, i sadržaj i kontejner nestaju trajno i potpuno. Ovo
je dobro ilustrovano jednom Zen anegdotom. Dugogodišnji učenik Bodidarmin obraća mu se sledećim rečima:
"Majstore, godinama si me učio da budem prazan, da ispraznim
svoju svest. Konačno sam uspeo. Šta sada?" Bodidarma uzima svoj štap, udara učenika i kaže: "Sada idi i izbaci tu
prazninu napolje!" U seriji predavanja o Zenu, "Ptica na žici" ("A bird on a wing"), Ošo (Osho) kaže: "Nije
dovoljno isprazniti čašu. Čašu treba potpuno razbiti. Iako prazan, ako si tu, ti si pun. Čak te i Praznina ispunjava.
Ako osećaš da si prazan, onda nisi prazan uopšte. Ti si tu. Samo se ime promenilo." Dodatni razlog mog
nerazumevanja iskustva koje mi se desilo tog jutra, bio je u njegovoj jednostavnosti, prirodnosti, normalnosti i
bliskosti. Sve je to bilo vrlo drugačije od mojih svesnih i nesvesnih predstava o tome kako "krajnja realnost" treba
da izgleda, stečenih čitanjem knjiga o spiritualnom razvoju. Postojao je, međutim, jedan aspekt ovoga iskustva, koji
sam za razliku od ostalih, u tom trenutku ispravno prepoznao. Možda baš zato što o njemu nisam čitao u knjigama.
U trenutku kada sam privukao svoj ego nazad i opet se spojio sa njim, iskusio sam da ego nije samo mentalni
koncept, već energetski entitet slabe gustine, koji sam sada jasno osećao u svom telu, a i na njemu. Mogu slobodno
da kažem da je to bilo fizičko iskustvo. Kasnije u životu, iskusiću ponovo i ponovo ovaj fizički aspekt entiteta koji
nazivamo ego. Nekoliko godina kasnije, Ž.M. Slavinski stvorio je Aspektiku, novi metod spiritualnog razvoja i
eliminacije problema, koji mi je omogućio da konačno u potpunosti razumem prirodu i značaj iskustva tokom

6. kojeg je moj ego bio odvojen od mene.
Novi susreti izvan vremena i prostora
Isto iskustvo ponovilo se još dva puta. Drugi put desilo se 1996. godine. Do tada sam već uradio stotine Aspektnih
procesa, što mi je omogućilo jasan uvid u prirodu prvog iskustva.
U ovom periodu, radio sam Aspektne procese noću, i spavao neko vreme tokom dana. Moj biološki časovnik je bio
potpuno poremećen. Kada bih spavao tokom dana, spuštao sam roletne i zamračivao sobu, a kada bih se probudio
obično ne bih znao da li je dan ili noć. Jedno popodne, zaspao sam kao i obično. Kada sam se probudio, moj ego je
opet nedostajao. Ovoga puta nisam reagovao na isti način kao ranije. Nisam povukao svoj ego nazad, ali opet,
nisam shvatio da ga nema. Primetio sam naravno razliku u percepciji, ali sam usled mnogo urađenih procesa bio
dosta čistiji, pa je ta razlika bila manja nego kada se isto iskustvo desilo prvu put. U sledećem trenutku, shvatio sam
da ne znam da li je dan ili noć, jer soba je bila potpuno zamračena, i da samim tim nisam znao da li treba da
ustanem da idem na posao, ili mogu da nastavim da spavam. Kada sam uložio svesni napor da se setim koje je doba
dana, kao i u ranijem iskustvu, ego je jednostavno "kliznuo" nazad na svoje mesto. Ovoga puta bilo mi je jasno šta
se desilo. Treći put isto iskustvo desilo se 2004. godine, dok sam živeo u Sidneju. Prolazio sam tada kroz neka vrlo
neprijatna i dramatična zbivanja. Te noći, zaspao sam razmišljajući o toj svojoj ličnoj drami. Sledeće jutro probudio
sam se bez ega. Posle nekoliko sekundi, misao se pojavila u svesti: "Ja prolazim kroz ovakvu dramu, a potpuno
sam miran." Opet, nisam bio svestan šta se dešava, odnosno da ego nedostaje. U trenutku kada se pojavila ova
misao, ego je opet neprimetno "kliznuo" na svoje mesto. I naravno, shvatio sam šta se desilo. I tokom ovog trećeg
puta, primetio sam razliku u percepciji između stanja kada ega nema i kada je tu, ali ta razlika je sada bila još
manja, jer sam tokom godina nastavljao da radim procese i tanjim ego. Verujem da se tokom noći, u dubokom snu,
ego odvaja od spavača. I kako se buđenje bliži, on se vraća na svoje mesto. Ova tri puta, iz nekog razloga, ovaj
mehanizam je zakazao i ego se nije vratio, dok ja to nisam, u budnom stanju nesvesno "popravio". Ova tri puta,
nekom greškom ili nekim čudom, dobio sam neočekivani i beskrajno dragoceni poklon, da iskusim kako je biti u
stanju trajnog Prosvetljenja. Priznajem da ovo zvuči kontradiktorno, jer ovo stanje za mene nije bilo trajno.
Međutim, trajalo je sasvim dovoljno dugo, sva tri puta, da dobijem potpuno jasan i čist uvid u njega, bez ikakvih
smetnji i pratećih fenomena. Ova tri iskustva uticala su na brzinu mog spiritualnog razvoja u ogromnoj meri. Bio
sam motivisan da radim bezbrojne procese, i za razliku od većine spiritualnih tragalaca, znao sam tačno šta je moj
cilj i šta me tamo čeka. Znao sam da na "drugoj strani" neću naći neko drugačije i čudno biće, neku nihilističku
prazninu, već sebe onakvog kakav već sada jesam, ali u potpunosti slobodnog i čistog od svog ego smeća koje
nosim u ovom trenutku.
Ova iskustva oduvala su moje iluzije o "krajnjoj realnosti", ukinula mnoge spiritualne mitove, pogrešne koncepte, i
dodatno iskorenila neke egzistencijalne strahove koje većina nosi u sebi. Pored jasne vizije cilja spiritualnog
razvoja, koji je bio i moj cilj, znao sam iz iskustva da postoji kraj na spiritualnoj stazi, i da sam taj kraj već tri puta
iskusio. Bio sam svestan, i još uvek jesam, da postoji jasna i kristalno čista razlika između života u egu i života bez
njega, i da ta razlika nije filozofska i konceptualna, već vrlo realna. I da je moguće stići tamo. I da je taj cilj vredniji
od svih mogućih napora koje čovek u njega može da uloži. Kako bilo, ja nisam u stanju da svesno izazovem
iskustvo koje mi se desilo ta tri puta. Šta raditi u tom slučaju? Odgovor je u Spiritualnoj Tehnologiji i njenim
jednostavnim, brzim i efikasnim metodama. Ž. M. Slavinski je unapredio Intenziv u meri u kojoj niko nije verovao
da je moguće. Bilo da koristite njegovu grupnu ili individualnu verziju, obe će vam omogućiti da doživite Direktno
Iskustvo Istine. Koje su razlike između moja tri spontana iskustva i Prosvetljenja koja se stiču na Intenzivima?
Moja iskustva, opisana u ovom poglavlju, trajala su duže, nisu imala prateće fenomene i ego je bio potpuno
odvojen od mene, duže nego što se dešava tokom Intenziva. Realizacija je takođe bila drugačija od one koja se
dešava tokom Intenziva, jer nisam bio ograničen na jedan aspekt realnosti u tom trenutku. Međutim, iskustva
doživljena na Intenzivima i ona, opisana ovde, su suštinski ista. U njima nestaje dualnost i subjekat i objekat
postaju jedno. Biće je ostavljeno oči u oči sa samim sobom, shvatajući da ni na jednoj strani nema nikoga, da je taj
niko osvežavajući, životan i radostan, i potpuno nezavisan od ovog ili bilo kog drugog univerzuma.
PROŠLI ŽIVOTI, KOSMIČKE AVANTURE SVESTI
Verujem da je strah od smrti bitan faktor u formiranju životnog iskustva i ličnosti prosečnog ljudskog bića. Veliki
spiritualni učitelj Ošo rekao je da svaki strah ima korene u strahu od smrti. Isto je napisao i renomirani savremeni
filozof Emil Sioran (Emil Cioran), ateista po opredeljenju, koji nije propuštao priliku da se podsmehne religiji i
misticizmu. Japanski Bušido, "Put Ratnika", kodeks ponašanja japanskih samuraja, navodi istu tezu sa malo

7. drugačije tačke gledišta: "Samo onaj koji u potpunosti prihvati smrt može u potpunosti uživati u životu". Mnogo
toga što činimo u životu motivisano je potrebom da se izbegne ili prevaziđe smrt. Iako zvuči kontradiktorno, naše
verovanje da imamo samo jedan život sprečava nas da živimo ovde i sada i uživamo u životu, tako što usmerava
našu pažnju na buduću tačku u vremenu kada ćemo prestati da postojimo. Ono stvara osećanje da smo u stalnoj trci
sa vremenom da ostvarimo to što smo naumili da ostvarimo u životu, jer vreme neumitno teče, a mi smo potpuno
nemoćni da ga usporimo. Kako starimo, ovo osećanje se pojačava, pretvarajući se ponekad u stanje panike niskog
intenziteta, uvek prisutno u pozadini našeg Bića. Detinjaste crkvene priče o "večnom paklu", o tome kako moramo
da "zaradimo" svoju besmrtnost, samo doprinose ovoj anksioznosti. One su izmišljene da podstaknu i pojačaju
strah od smrti, u cilju kontrole i manipulacije javnosti. Mada, mora se priznati da mnogim ljudima priče o
reinkarnaciji zvuče jednako divlje i neutemeljeno, kao što crkvene priče zvuče meni. Štaviše, u nekim slučajevima,
priče o reinkarnaciji zvuče još smešnije. Kako bilo, kada su prošli životi u pitanju, kao i u svakom drugom aspektu
spiritualnog razvoja, smisao nije u verovanju već u ličnom iskustvu. Od verovanja nema dobrobiti. Naprotiv, u
većini slučajeva imamo probleme. U ovom poglavlju, prikazao sam Memento, metod regresivne integracije prošlih
života, koji je stvorio Ž. M. Slavinski. Memento nam omogućava da steknemo lična iskustva u ovoj oblasti. Ovde
sam, isto tako, naveo svoja iskustva sa prošlim životima stečena Aspektikom. Aspektika nije usmerena na prošle
živote, već je metod "opšte namene", stvoren da omogući uklanjanje problema i ubrzanje spiritualnog razvoja.
Aspektiku je takođe stvorio Ž. M. Slavinski.
Aspektika i prošli životi
Pre početka mog svakodnevnog rada sa Aspektikom, prošli životi mi nisu izgledali preterano važni. Nisam verovao
da ću biti sposoban da ih se setim, bez obzira na količinu uloženog napora i na metod upotrebljen u tu svrhu. Bar
dok ne učinim pristojan napredak u čišćenju sadržaja ega stvorenih u sadašnjoj inkarnaciji. Na neki način,
Aspektika je potvrdila ovo moje uverenje. U mom životu pre Aspektike, nisam mogao da se setim baš ničega što bi
dalo bilo kakav nagoveštaj prošlih života. I, da budem potpuno iskren, nisam siguran da sam uopšte verovao u
prošle živote. Možda je relevantno da napomenem da sam pre susreta sa Aspektikom stekao pristojno iskustvo u
spiritualnom radu, koristeći metode istog kreatora, kao što su Gnostički Intenziv i Ekskalibur. Međutim, na moje
iznenađenje, nekoliko nedelja po početku redovnog rada sa Aspektikom, prošli životi počeli su da se pojavljuju
jedan za drugim. Razlog ovog iznenadnog uspeha ležao je u činjenici da Aspektika u jednom procesu prazni
relativno veliku količinu ego sadržaja, a takođe je igralo važno ulogu i to što sam svakodnevno radio veću količinu
procesa. Aspektika je ubrzano integrisala velike komponente ega, ostavljajući prostor za starije i dublje potisnute
sadržaje da izađu na površinu i postanu dostupni. Sa istom efikasnošću, Aspektika je praznila sadržaje prethodnih
inkarnacija, tako da sam bio u stanju da počistim više prošlih života u jednom danu. Na osnovu svojih predrasuda i
ograničenog iskustva, verovao sam da će se dve stvari dogoditi kada i ako se prvi put setim nekog prošlog života: •
Od tog trenutka, imaću iskustvo sebe kao besmrtnog bića
•
Svi moji strahovi će nestati ili će biti značajno umanjeni
Bilo je naivno očekivati da će se dve, ovako suštinske i egzistencijalne promene, dogoditi samo usled sećanja i
integracije jedne prethodne inkarnacije. Jedan prošli život je relativno mali komadić ega. On utiče i izaziva
promene u nekim aspektima života, međutim da bi se jedna tako "globalna" promena desila u mom unutrašnjem
univerzumu, u svesti i percepciji, mnogo više "čišćenja" je potrebno, kako prošlih života, tako i sadržaja ega
stečenih u ovom životu. Kako bilo, prošli životi su nastavljali da izlaze na površinu i ja sam nastavljao da ih čistim.
Istovremeno, čistio sam sadržaje ega koji nisu bili direktno vezani za prethodne inkarnacije.
Nisam mogao da kontrolišem koji i kakvi sadržaji će izaći na površinu. Ono što jesam mogao, bilo je da počistim
šta god se pojavi, i to sam i radio. Na osnovu svojih iskustava sa procesovanjem prošlih života, došao sam do
određenog broja zaključaka. Da li su ti zaključci primenljivi na druge praktičare verovatno zavisi od metoda koji
koriste u cilju integracije prošlih života, a i od ličnosti praktičara.
Moji zaključci
• U početku se pojavljuju manje značajni prošli životi. Kao da postoji neka vrsta odbrambenog mehanizma u našoj
ličnosti, neki "osigurač" ili "čuvar kapije" koji propušta i dozira pojavu samo onih sadržaja sa kojima praktičar

8. može da se suoči u tom trenutku. • Nisu svi prošli životi ostavili svoje tragove i sadržaje u mom egu. Neke od njih,
činilo mi se, nikada neću biti u stanju da prizovem i integrišem. Iz ovog ili onog razloga, oni su bili već očišćeni,
zaboravljeni ili jednostavno nisu ostavili nikakav trag u meni. Moguće...? Iz mog iskustva - da, moguće je. • Nisu
svi prošli životi kojih sam se sećao bili moji, već kao da su pripadali takozvanim "bestelesnim entitetima" (više o
ovome možete naći u knjizi "Nevidljivi uticaji" Ž. M. Slavinskog). • Većina prošlih života ima manji uticaj na naš
sadašnji život, a samo nekoliko njih imaju veliki značaj. U mom slučaju, bila su dva koja su uticala na moj sadašnji
život u veoma velikoj meri. Integracijom ta dva, ostvario sam veliko olakšanje i stekao mnoge uvide vezane za
sadašnji život i oblike ponašanja koji datiraju još od ranog detinjstva. Uzelo mi je mnogo više vremena da uklonim
naboj sa te dve prošle inkarnacije, u poređenju sa ostalim kojih sam se setio. • Zaključio sam da karma ne
funkcioniše tako proračunato i precizno kao što se to često prikazuje u savremenim filmovima i New Age (Novo
Doba) knjigama. Jedan primer Holivudskog shvatanja karme bio bi sledeći: ja, sin, u prošlom životu ubio sam svog
oca nožem. Sada, u ovom životu, ja sam otac, on je moj sin, i on mene ubija na isti način - nožem.
Ovakvo površinsko i naivno shvatanje karme nema mnogo veze sa istinskim stanjem stvari. Karma je više
zasnovana na "privlačnosti". Gore pomenuti otac i sin biće privučeni jedan drugome u nekom narednom životu, i
njihov odnos imaće "ukus" prethodnog, ali to ne znači da bilo ko mora biti ubijen. Kada kažem "ukus", to znači da
bi te dve osobe u ovom životu mogle da budu supružnici u "nezdravom" odnosu, i da zbog uzajamne "privlačnosti"
koja datira iz prethodne inkarnacije, oni neće biti u stanju da odnos poprave ili da ga prekinu. Kada jedno od njih
dvoje uspešno prizove sećanje prethodne inkarnacije i očisti njen naboj, ta osoba će biti u stanju da prekine
nezdravi odnos. I tada se može desiti jedna interesantna pojava. Posle kratke unutrašnje borbe, druga osoba takođe
postaje sposobna da odustane od nezdravog odnosa. Kao da je u karmičkom odnosu neophodno da obe strane imaju
naboj, i kada jedna strana taj naboj isprazni, druga takođe gubi interes i "privlačnost" zasnovanu na dešavanjima iz
prethodne inkarnacije. • Uvideo sam da su tragovi mojih prošlih života bili sa mnom sve vreme, ali ih nisam
prepoznao kao takve. Ili im nisam dozvolio da se ispolje dovoljno da ih prepoznam kao sećanja prethodnih
inkarnacija. Samo onim osećanjima i sadržajima koji su bili jasno asocirani sa ovim životom, bilo je dozvoljeno da
se ispolje u svesnoj instanci ličnosti. Sve ostalo bilo je brzo i efikasno cenzurisano i potisnuto još dublje u
nesvesno. Na primer, sećam se jedne situacije kada sam imao 6 godina. Igrao sam se na igralištu sam, ispred zgrade
u kojoj smo živeli. U jednom trenutku pogledao sam u pravcu neba. Jaka osećanja su me preplavila i niotkuda
pojavila se neobjašnjiva misao "Odatle sam ja došao". Osetio sam jaku nostalgiju. Osećanje je bilo vrlo realistično.
Trajalo je kratko jer sam ga snažno potisnuo gotovo istog trenutka. Oko dve decenije kasnije, radeći Aspektiku
setio sam je jednog perioda "između života", koji se dogodio mnogo pre moje sadašnje inkarnacije. U tom iskustvu,
kretao sam se ka ovoj planeti, iz pravca vasione. Nisam imao fizičko telo. Doživljavao sam sebe kao "svetlosni
krug", i bio u identitetu "svemirskog putnika". Iz pravca vasione, gledao sam ka plavoj planeti, krećući se u njenom
pravcu. Istog trenutka kada mi se tokom procesa javilo ovo sećanje kretanja ka planeti zemlji, takođe sam se setio
davno zaboravljenog iskustva kada sam imao 6 godina u ovom životu, dok sam gledajući ka nebu osetio jaku
nostalgiju... • Generalno gledano, proces funkcionisanja memorije, kada se sećamo događaja iz prošlih života, je
isti kao proces prisećanja događaja iz ovog života. Vaše Ja je isto u oba slučaja, ali su identiteti i sećanja različiti.
Imate isto Ja kao i sada, a možda ste drugog pola, ili imate više godina nego sada i drugačije identitete koji ukazuju
na vrlo drugačiji karakter koji ste imali u prethodnim inkarnacijama. U ovoj situaciji ukazuje se veoma vredan
uvid. Vi stičete sposobnost da razlikujete pravo Ja od identiteta. Prirodno, time delimično popušta i vaše nesvesno i
grčevito držanje za te identitete. U stvari, ovo bi mogla da bude najveća dobrobit koju ljudsko biće ima od sećanja i
integracije prošlih života.
• Procesovanje prošlih života je manje dramatično od procesovanja problema i trauma iz ovog života, zbog
prirodne vremensko prostorne distance. •
Periodi "između života" su nekada interesantniji od samih prošlih života.
Jednom prilikom procesovao sam klijenta, koristeći Memento, proces Ž.M. Slavinskog stvoren u cilju sećanja i
integracije prošlih života. Kada smo završili jednu prethodnu inkarnaciju, trebalo je da uradim takozvanu
stabilizaciju iskustva i završim seansu. Klijent, mlađa ženska osoba, do tog trenutka već je uradila 5-6 Memento
seansi, tako da možemo reći da je bila relativno iskusna. Ovoga puta, međutim, umesto da završim seansu, nastavio
sam dalje, da vidim šta se dešava u periodu između života. Bilo je vrlo interesantno. Opisala je događaje tokom
kojih je pregovarala o sledećoj inkarnaciji sa nekim "astralnim bićima". Bića su opisivala kakve živote mogu da
ponude, a ona je tražila da vidi kratak pregled svake od ponuđenih inkarnacija. Ceo ponuđeni život bi joj bljesnuo
pred očima u samo nekoliko sekundi. Pregovori su bili teški, jer su obe strane bile odlučne da dobiju ono šta žele.
Svi ponuđeni životi bili su vrlo dramatični. Astralna bića su je ubedila da prihvati jedan od ponuđenih života, nakon

9. čega je bila trenutno privučena paru koji je bio u seksualnom odnosu. Sadržaj života koji je bio pred njom, kao i
sve drugo što se dešavalo tokom pregovora sa astralnim bićima je bio trenutno zaboravljen. Nastavio sam seansu
dok nismo integrisali i prošli život koji je prihvatila po nagovoru astralnih bića. Seansa tokom koje smo integrisali
dve prošle inkarnacije i jedan period između života trajala je oko dva i po sata. Ovde treba napomenuti da se
periodi između života javljaju retko tokom Memento seansi. U većini slučajeva klijent jednostavno uđe u sledeći
život, umesto da iznosi interesantne priče koje su se dešavale između dve inkarnacije. • Svaki put, baš pre nego što
bi sećanje prošlog života izašlo na površinu, morao sam da ispraznim jedan donekle neobičan sadržaj svesti. Ja sam
ga zvao "smrznuta praznina". Ovaj sadržaj je bio prethodnica bukvalno svakom prošlom životu. Doživljavao sam
ga više kao kompletno stanje, a manje kao individualno osećanje. Ličilo je na neku vrstu katatoničnog iskustva ili
vakuuma, koji bi me u potpunosti obuzeo i predstavljao jaku barijeru između svesnog i nesvesnog dela ličnosti.
Sastojao se od kondenzovane neutralne energije, bez naočigled bilo kakvog prepoznatljivog emocionalnog
sadržaja. Na prvi pogled "smrznuta praznina" nije imala nikakav sadržaj, što međutim nije bilo tačno. Sastojala se
od kondenzovane energije, koja kao da je bila pod pritiskom. Cilj ovog stanja bio je da stvori neku vrstu zida
između mene i prošlog života. Prava praznina nema nikakav pritisak u sebi. Uloga "smrznute praznine" je bila da u
potpunosti potisne prošli život i da mi omogući da novi život zaista bude novi početak. Interesantno je da se
"smrznuta praznina" nije pojavljivala nikada osim u slučaju prošlih života, iako sam tokom mnogih procesa koje
sam uradio na sebi, imao posla sa potisnutim sadržajima koji su često bili dramatičniji i neprijatniji od mojih
sećanja prethodnih inkarnacija.
• Tokom svog rada sa Aspektikom, setio sam se i integrisao inkarnacije na drugim planetama, u telima koja nisu
ljudska, u telima koja nisu organska, setio sam se planetarnih katastrofa, ratova u svemiru i putovanja kroz vasionu.
I sve vreme, bez obzira koje i kakvo telo sam koristio i da li sam ga uopšte imao, i bez obzira na različite identitete
koje sam u tom trenutku imao, ovo isto Ja bilo je sve vreme prisutno, isto onakvo kakvo je danas. Na neki način,
ovo je proširilo moju svest i viziju. Nisam više bio fokusiran samo na ovu planetu. Potencijalno igralište se
dramatično povećalo, a vreme pretvorilo u večnost. Osećao sam se kao da sam otkrio neku kosmičku tajnu, koju je
malo njih znalo. Tajna je bila jednostavna. Igrač može da se zaigra i u potpunosti prepusti igri. Međutim, iako
potpuno obuzet, igrač sada zna jednim delom svesti da je sve ovo samo igra. Beskrajna igra. I da svrha igre nije u
životu ili smrti, u pobedi ili gubitku, već u samom iskustvu igre, u evoluciji koja se iskustvom stiče, u integraciji
čitavog univerzuma nazad u Biće, tamo gde on zaista pripada.
Glavne dobrobiti
• Važna dobrobit sećanja i čišćenja prošlih života je u sticanju sposobnosti razlikovanja istinskog Ja u šumi ego
sadržaja. Kako se nižu prošli životi jedan za drugim, ne možete da ne primetite da je ovo isto Ja prisutno ili je bilo
prisutno u svakom od njih. Ovo je veoma naglašeno najrazličitijim identitetima, polom i ličnostima iz prošlih
inkarnacija. Sve je drugačije i raznovrsno, samo Ja je u potpunosti isto sve vreme. Kada, u kratkom vremenskom
roku, sagledate tolike različitosti iz prošlih života sa jedne strane, i uvek isto ja sa druge strane, kontrast između ta
dva postaje veoma izražen, što rezultira svesnim razlikovanjem sopstvenog Ja od identifikacija. • Sledeća velika
dobrobit je što integracijom i pražnjenjem sadržaja prošlih života uklanjate njihov uticaj na vaš sadašnji život i u
velikoj meri povećavate nivo slobode Bića. Ljudi često pristupaju regresiji u prošle živote u nadi da će otkriti da su
bili neke velike i važne ličnosti, u cilju podsticanja vlastitog ega. Međutim, sa spiritualne tačke gledišta, nebitno je
šta je neko bio u prošlim životima.
U stvari, sa spiritualne tačke gledišta, prošli životi ne postoje. Biće je uvek ovde i sada. Ono nema ni prošlost ni
budućnost, već samo sadašnjost. Važnost prošlih života je jednaka količini njihovog naboja koja je uskladištena u
egu. Jednom kada uklonite taj naboj uklonjena je i važnost prošlih života i oni se pretvaraju u blede mentalne slike,
kao snovi odsanjani u nekoj davnoj prošlosti. Ubrzo, i slike bivaju zaboravljene, jer više nema naboja da ih održava
u egzistenciji. • Po prirodi stvari, što više prošlih života integrišete, to ćete imati više koristi. Još jedna važna
dobrobit je u vezi čišćenja naboja prošlih života sa fenomenom koji se u određenim krugovima naziva "prelazak
ambisa". Kada uklonite dovoljno veliku količinu ego sadržaja, u jednom trenutku dolazi do spoznaje da ste
nematerijalno biće. Taj momenat zaista liči na prelazak ambisa. U jednom kratkom trenutku vi prestajete da
postojite kao entitet u prostoru i vremenu, koji ima materiju i energiju, i od tada doživljavate sebe kao čistu svest.
Međutim, izgleda da je pre "prelaska ambisa" potrebno ukloniti sve ili skoro sve identitete prethodnih inkarnacija,
jer je u njihovoj prirodi da doživljavaju sebe kao materijalni ili energetski entitet, što stoji na putu doživljaju sebe
kao nematerijalnog bića. Kao što sam napomenuo ranije, dve glavne dobrobiti, koje sam očekivao da će se desiti po
integraciji prve prošle inkarnacije, bile su da prepoznam sebe kao besmrtno biće i da dođe do nestajanja strahova.
Kasnije sam otkrio da ove promene nisu vezane za sećanje prvog prošlog života, već su na neki način povezane sa

10. prelaskom ambisa. Moj doživljaj ovog fenomena opisan je u poglavlju PUT U SEBE.
Memento
Budući da sam, radeći Aspektiku, uklonio veću količinu ego sadržaja nastalih u ovom životu, u mom slučaju prošli
životi izašli su na površinu spontano. Međutim, mi ne možemo da
primenimo Aspektiku direktno na prošle živote, jer u većini slučajeva nemamo svesnu vezu sa prošlim životima od
koje bismo mogli da započnemo Aspektni proces. Memento, Regresivna Integracija stvoren je, između ostalog, da
reši ovaj problem. On nam omogućava da uđemo u prošle živote, iako nemamo ili, bolje rečeno, izgleda da
nemamo nikakav kontakt sa njima. Memento je kompletan metod integracija prošlih inkarnacija. Moji prijatelji,
članovi porodice i klijenti koje sam vodio kroz Memento su bili veoma zadovoljni rezultatima. Iskusnim ljudima
nije promaklo da Memento pokriva sve važne aspekte regresivne terapije, počevši od efikasnog ulaska u prošli
život, do njegovog potpunog razumevanja i konačne integracije. Tokom Memento procesa klijent je u potpunosti
svestan. Procesor ne koristi hipnozu i sugestije. Klijent nije u stanju transa već ima punu kontrolu nad sobom i
seansom. Ovo je važno, jer samo svesna iskustva imaju spiritualnu vrednost. Spiritualni razvoj i čišćenje svesti
možemo sagledati kao proces iznošenja nesvesnih komponenti ličnosti na svetlost svesti i njihovog efikasnog
pražnjenja od energetskog naboja. Po ulasku u prošli život, Memento nas vodi kroz njegove najvažnije događaje.
Procesovanje samo važnih događaja omogućava uštedu vremena i bolje razumevanje prethodne inkarnacije u
celini, uključujući ponašanja koja je klijent ispoljavao u tom životu i igara koje je tada igrao. Istovremeno, sve se
ovo kritički evaluira u odnosu na klijentov sadašnji život. Posle nekoliko seansi, postaje očigledno kako su naši
životi u stvari jednostavni. Oni samo izgledaju komplikovano kada ih proživljavamo pod uticajem naboja
uskladištenog u egu. Međutim, kada prođete kroz ceo jedan život za oko 45 minuta, kroz njegove važne događaje i
probleme, uviđate kako je sve jednostavno kada se posmatra sa distance i bez naboja. Kako je lako naći rešenja za
naše probleme ili doneti prave odluke za problemske situacije. U stvari, kako bi bilo lako da nemamo ego koji
izobličava i komplikuje činjenice i situacije. Ponekada klijent prepozna osobu iz prošlog života kao neku osobu iz
ovog života. Kada se ovo desi, karmički odnosi se bolje razumeju i lakše razrešavaju. Mnogi bivaju privučeni
Mementu upravo zbog mogućnosti razrešenja teških odnosa u ovom životu. Sledeća interesantna odlika Mementa
je njegova funkcionalnost, koja nam omogućava da odredimo da li je prošli život sa kojim radimo zaista klijentov
ili pripada nekom od klijentovih prikačenih entiteta. Bestelesni entiteti imaju svoj ego koji se restimuliše u
periodima naših kriza. Mi doživljavamo naboj njihovog ega kao svoj i to čini teške situacije još težim. Memento
nas oslobađa od prikačenih entiteta, oslobađajući time dva bića, klijenta i prikačeni entitet, koji sada može da
nastavi svoj prirodan evolutivni tok. Slična karakteristika Mementa omogućava nam da odredimo da li je klijentu
ovo prvi život na ovoj planeti, ili ih je imao više. Rehabilitacija sposobnosti koje smo izgubili u prošlim životima je
još jedna dobrobit koju Memento pruža. U materijalima za Memento procesore, Slavinski navodi sledeće:
"Drugi valjan razlog za "čišćenje" prošlih života je ovaj: Na taj način mi uklanjamo blokade koje sprečavaju
ispoljavanje nekog talenta ili sposobnosti u ovom životu. To je put za rehabilitaciju sposobnosti koje je klijent
nekada imao. Njegove sposobnosti mogu da budu blokirane iz više razloga. Najčešći je da je on bio kažnjen zbog
korišćenja ili ispoljavanja neke svoje sposobnosti. Na primer, bio je spaljen na lomači u srednjem veku jer je
slobodno ispoljavao svoja verovanja. U ovom životu imaće jaku tendenciju da potiskuje svako slobodno ispoljenje
svojih mišljenja i ubeđenja. Drugi veoma čest razlog za gubljenje sposobnosti je njihova zloupotreba u prošlosti
kada ih je Klijent imao. Zato ih sada koči i blokira. Na primer, u prošlom životu čovek je bio izuzetno dominantna
osoba koja je nametala svoju volju svima oko sebe, pa je tako sprečio svoje dete da stupi u brak sa voljenom
osobom i njegovo dete je izvršilo samoubistvo. Da bi izbegao da mu se takvo iskustvo ponovi, kojeg nije svestan
ali čije posledice oseća, čovek se sada ponaša kao slaba osoba koja se svima podređuje." Međutim, vrhunac
Mementa i najvažnija korist koju od njega dobijamo je otkrivanje odluka koje donosimo u trenutku smrti u
prethodnim inkarnacijama, tačnije neposredno posle smrti. Ove odluke donosimo imajući u vidu celi život koji se
upravo završio. To su odluke koje donosimo za budućnost i one su u mnogim slučajevima negativne. Tokom
jednom Memento procesa, klijent, žena srednjih godina, setila se prošlog života u kojem je bila majka troje dece,
od kojih jedno, ono najmlađe, umire od neke tada neizlečive bolesti. Kako to često biva, majka krivi sebe za smrt
deteta i do kraja te inkarnacije intenzivno pati zbog gubitka sina. U trenutku procesa, kada dolazimo do procedure u
kojoj identifikujemo odluke donesene neposredno posle smrti u prošloj inkarnaciji, klijentkinja saopštava sledeće:
"Uvek ću ga voleti i nikada ga neću napustiti". Ova odluka se, prema njenim rečima, odnosila na preminulo dete.
Pre naše Memento seanse, tokom kratkog razgovora koji obično obavljam sa klijentima, ona se požalila na svoju
nemogućnost da održi veze sa muškarcima. Kao po nekom pravilu, veze bi se uvek prekidale u onom periodu kada
se ukaže mogućnost da postanu trajne. Tokom seanse, po otkrivanju navedene odluke, ona ima uvid kako je

11. nesvesna odluka uticala na njene odnose sa muškarcima u ovom životu. Svaki put kada bi njen odnos sa partnerom
pokazao tendenciju da preraste u nešto ozbiljnije, kada bi se ukazala mogućnost zasnivanja porodice, koja u njenoj
svesti podrazumeva i decu, ona bi nesvesno osetila kako opet "napušta" i "izdaje" preminulo dete iz prethodnog
života. Tada bi počela da se ponaša destruktivno, što bi dovelo do raskidanja odnosa sa partnerom. Ovo ponašanje
je, naravno, bilo nesvesno i kompulsivno. Nekoliko dana posle naše seanse u emailu mi je napisala da se sada prvi
put u životu oseća opušteno u muškom društvu. Ponoviću da najvažniji aspekt naših prošlih života nisu traumatična
iskustva, kako mnogi misle, niti šta smo tada bili ili činili, već odluke koje smo tada doneli, prvenstveno u periodu
neposredno posle smrti. One na nas utiču u večnom ovde i sada, dok ih ne iznesemo na svetlo svesti, sagledamo i
time ih se oslobodimo. Na osnovu tih odluka, pre rođenja u ovom životu, mi biramo uslove i okruženje u kojem
ćemo ga proživeti. Najvažniji aspekti sadašnjeg života određeni su upravo tim odlukama. I po rođenju, značajan
deo naše ličnosti i ponašanja se formira u skladu sa tim odlukama. Integrišući te odluke, mnogi problemi koji iz
njih proizilaze bivaju zauvek rešeni. Memento Procesor sa najviše iskustva, Bojana Mihajlović, objavila je izvrsnu
knjigu pod naslovom Memento, Prošli Životi. Između ostalog, u knjizi Bojana ističe sledeće - iako je Memento
tehnika integracije prethodnih života, pravi cilj Mementa je da naš sadašnji život učini boljim i kvalitetnijim. Veći
deo Memento procedure možete naći u knjizi "Nevidljivi uticaji", tvorca ovog metoda Ž. M. Slavinskog.
PITANJE KOJE JE STVORILO UNIVERZUM
Meher Baba, uvaženi mistik dvadesetog veka, uveo je u praktičnu spiritualnu filozofiju koncept Evolucije i
Involucije svesti. U skladu sa Babinim učenjem, pre stvaranja univerzuma postojala je svest, po svojoj prirodi
božanska, ali u potpunosti nesvesna. Nije bilo univerzuma, ni dualnosti, već samo svest u potpuno nesvesnom
stanju. U tom stanju, u svesti se javlja "inicijalni poriv" ili "hir" za samospoznajom, ispoljen u formi pitanja "Ko
sam ja?". Ovo su, u skladu sa Meher Babom, prve reči izrečene od Boga. Ovaj poriv ili hir pokrenuo je kreaciju
univerzuma, sa jedinim ciljem da svest postane svesna sebe. U nameri da ostvari svoj cilj, svest sekvencijalno
stvara različite medije (kamen i metal, biljka, crv, riba, životinja i ljudsko biće). Kroz identifikaciju sa ovim
medijima ili nosačima, svest postepeno stvara iskustvo sebe. Na ovaj način, svest evoluira, što vremenom dovodi
do sticanja svesnosti.
Prema Meher Babi, proces sticanja svesnosti je bio samo polovično završen kada je evolucija dostigla stadijum
ljudskog bića, zato što je ljudsko biće svesno Kreacije, ili Iluzije kako je Baba naziva, ali još uvek nije svesno sebe,
odnosno svoje božanske prirode. Prva polovina ovog procesa, od potpune nesvesti do nastanka ljudskog bića
naziva se Evolucija, a što je relevantno za ovo poglavlje, započinje pitanjem "Ko sam ja?" Međutim, kako to da je
svest u evoluiranom ljudskom biću svesna samo Kreacije, a nesvesna svoje božanske prirode? U periodu pre
evolucije i "inicijalnog poriva", dok je svest bila u potpuno nesvesnom stanju, nije postojalo ništa osim svesti.
Jedini način da svest stekne iskustvo sebe, bio je da istupi iz Jednosti, da stvori prvi polaritet deleći sebe na dva, na
inicijalni Jin i Jang, na Ja i Ne-Ja. Ova dualnost bila je i još uvek jeste veštačka, međutim, podela na Ja i Ne-Ja
imala je evolutivnu funkciju da omogući svesti da stiče iskustva i evoluira. Kako se svest identifikovala sa
različitim medijima, tako je sticala impresije o njima, istovremeno stičući impresije o ostatku egzistencije, iako je
podela na Ja i Ne-Ja bila proizvoljna i samonametnuta. Ove impresije Meher Baba naziva sanskarama. Sanskare su
utisci koje je Biće steklo o sebi i ostatku egzistencije, identifikujući se sa različitim medijima tokom evolucije.
Svrha sanskara bila je da pomogne uspostavljanju iskustva sebe i iskustva ostatka univerzuma, da izoluje svest u
lokalizovanu tačku Ja ili sebe, nasuprot svemu ostalom. Lokalizacija iskustva sebe, stvaranje novih i savršenijih
medija, učenje kroz iskustvo i odnose sa različitim oblicima egzistencije, doveli su do evolucije i razvoja svesnosti.
U svojim Predavanjima (Discourses) ili Besedama, kako se to kod nas popularno prevodi, tom 7 (Volume 7), u
poglavlju pod naslovom Formacija i Funkcija Sanskara (The formation and Function of Sanskaras), Meher Baba
kaže: "Sticanje sanskara se neprestano odvija tokom procesa evolucije, kao i u kasnijem periodu ljudskih
aktivnosti. Sticanje sanskara može se uporediti sa namotavanjem konca oko pruta, gde konac predstavlja sanskare,
a prut predstavlja um individualne duše. Namotavanje počinje sa početkom Kreacije i traje kroz sve evolutivne
stupnjeve uključujući i ljudsku formu. Namotani konac predstavlja sve sanskare, kako prirodne tako i neprirodne."
Sanskare stečene u predljudskom evolutivnom periodu Baba naziva prirodnim, a neprirodnim naziva one stečene u
ljudskoj fazi evolucije. Razlog zbog kojeg ljudsko biće nije svesno svoje božanske prirode je u činjenici da ima
sanskare, impresije, taj nusproizvod evolucije, taj evolutivni talog, koji je nadživeo svoju prvobitnu svrhu i korist, i
sada nam stoji na putu da prepoznamo ko i šta mi zaista jesmo. Možemo reći da se ego sastoji od sanskara o sebi i o
ostatku univerzuma. U egu ne postoji ništa drugo. U skladu sa Spiritualnom Tehnologijom Ž. M. Slavinskog,
sadržaji ega su klasifikovani u 4 kategorije: mentalne slike, misli, emocije i telesne senzacije.

12. Budući da su sadržaji ega samo drugi termin za sanskare, iz toga proizilazi da su i sanskare klasifikovane u iste 4
kategorije. Važno je razumeti razliku između takozvanog "funkcionalnog ega" i "statusnog ega". Ovu razliku
naglašavali su spiritualni emisari svih epoha, uključujući Meher Babu, Ošoa, Krišnamurtija (Krishnamurti), i Ž. M.
Slavinskog, takođe. Statusni ego je ono čime se bavi spiritualni razvoj. Kada u ovoj knjizi pomenem ego, ja uvek
mislim na statusni, a ne na funkcionalni ego. Funkcionalni ego odrasle osobe ne može biti uklonjen spiritualnim
razvojem. On nam omogućava da preživimo, da funkcionišemo kao entitet i da rešavamo probleme svakodnevnog
života. Prosvetljeno ljudsko biće, kao što je Meher Baba na primer, ne gubi svest o činjenici da je on i dalje fizički i
funkcionalno entitet. Ovaj oblik individualnosti ne stoji na putu spiritualnog razvoja. Naprotiv, postoje indikatori
da funkcionalni ego obavlja svoj posao bolje u slučaju prosvetljenog ljudskog bića, kada nije sve vreme ometan od
strane statusnog ega. Ošo je istakao u svojim predavanjima više puta, da je prosvetljenje jedini način da se postane
istinska individua. Statusni ego je ono što spiritualni razvoj želi da ukloni ili smanji što je više moguće. To je
skladište svih naših problema, entitet koji nas odvaja od ostatka egzistencije, onaj koji ima potrebu da bude
poseban, koji žudi za pažnjom, uzrok naše patnje, uzrok kompulsivnog misaonog toka, onaj koji sve vreme
pokušava da nas ubedi da smo bolji ili lošiji od drugih ljudskih bića. Prema učenju Slavinskog, statusni ego ima
dve glavne karakteristike, jaku potrebu da postoji i odvojenost od ostatka postojanja. Makroevolucija svesti,
kolektivna evolucija od "inicijalnog poriva" do sadašnjeg trenutka, analogna je mikroevoluciji svesti koja se dešava
tokom jednog života jednog ljudskog bića. Kada se dete rodi, ono je nesvesno sebe, drugim rečima ima svest ali
nema svesnost. Ne razlikuje sebe od ostatka postojanja. Kako raste, identifikuje se sa različitim medijima, kao što
su njegovo ime, telo, itd., u cilju sticanja ličnog Ja nasuprot ostatku egzistencije. Svrha sticanja ličnog Ja je razvoj
svesnosti odraslog ljudskog bića. Tokom ovog procesa, dete stiče identitete, kao što su "ja sam ovo telo", "ja sam
energija", "ja sam dete" itd., a takođe stiče mnoge impresije o sebi koje ne moraju da budu identifikacije, ali su na
neki način fokusirane oko njih. Dete postavlja mnoga pitanja o sebi i svetu oko sebe. Kada pokaže na drvo i pita
"Šta je ovo?", roditelji odgovaraju "To je drvo." Kako dete nema svesnost odrasle osobe, jedini način na koji može
da uči je putem sticanja impresija. Dete stvara impresije o drvetu. Ovo "znanje" tada biva dodato u "bazu" znanja
koje je dete do tada akumuliralo, i ova baza impresija kada postane dovoljno velika stvoriće iskustvo sebe, odnosno
ego, koji se razlikuje
od ostatka sveta. Sužavanje svesti na jednu ograničenu tačku i njeno razdvajanje od ostatka univerzuma stvara
uslove za razvoj svesnosti. Međutim, jednom kada je svesnost formirana, ego postaje suvišan. On je ispunio svoju
funkciju i sada nam više nije potreban. I upravo tu nastaje problem. Ego ne odlazi nigde, već ostaje tu gde je i bio.
Sada je stanje sledeće. Odrasla osoba je zatrpana mrtvom strukturom koja se sastoji od impresija. Podsetiću, svrha
ega bila je da odvoji svest od ostatka univerzuma da bi svesnost mogla da se razvije i on je uspešno ispunio svrhu
zbog koje je stvoren. Ali budući da je i dalje tu, i efekat razdvojenosti je takođe prisutan, iako jedinka sada ima
razvijenu svesnost. Ljudsko biće se ne seća svoje božanske prirode zato što je bilo potpuno nesvesno kada ego nije
postojao, a sada ne može da iskusi svoju istinsku prirodu zato što je pokriveno impresijama o sebi i postojanju. U
ovoj fazi razvoja, kada odrasla osoba usmeri pažnju unutar sebe, da doživi sebe, neka impresija se pojavi, i osoba
ima iskustvo te impresije umesto iskustva onoga što osoba zaista jeste. Zato Meher Baba kaže da je ljudsko biće
svesno samo Kreacije, svesno iluzije, ali nije svesno svoje božanske prirode. Pošto svest nema materiju, energiju,
vreme i prostor, da bi svest mogla da iskusi sebe, sanskare moraju da se sklone u stranu (sanskare se inače sastoje
od materije, energije, vremena i prostora). Kada pomenuto dete vidi drvo ili pomisli na drvo, doživeće impresije
koje je stvorilo u trenutku kada su roditelji imenovali drvo. I kada odraste, nastaviće da doživljava impresije o
drvetu uvek kada vidi ili pomisli na drvo, umesto da doživi ono što drvo zaista jeste, deo Jednosti sa svojim
individualnim karakteristikama. Zato Meher Baba život naziva iluzijom. Naša percepcija je iluzorna. Mi
doživljavamo naše uskladištene impresije o sebi i univerzumu, umesto da doživljavamo šta mi i postojanje zaista
jesmo. Jedina razlika između prosečnog ljudskog bića i prosvetljene osobe je što prosvetljena osoba nema sanskare.
I dokle god odraslo ljudsko biće nastavlja da funkcioniše kroz ego, ono prvenstveno koristi sada prevaziđeni
mehanizam učenja kroz impresije, stvarajući time još više impresija u egu i više patnje za sebe. I to je ono što Baba
naziva neprirodnim impresijama. One su neprirodne zato što je odrasla osoba sada sposobna da uči kroz svest, a ne
kroz impresije. Da bolje razumemo učenje Meher Babe, citiraću deo teksta iz Vikipedije posvećenog ovom
velikom spiritualnom učitelju:
"Meher Baba je podržavao koncept nedualnosti. Po njemu, raznovrsnost kreacije ili dualnost je iluzija, a smisao
života je svesna realizacija apsolutne Jednosti koja je suština svih živih i neživih bića i stvari. Meher Baba poredi
originalno stanje Boga sa beskrajnim okeanom bez obala, koji ima samo nesvesnu božanstvenost - nesvestan je
sebe jer ne postoji ništa drugo osim njega. Iz ovog stanja, Bog je imao "hir" da spozna Sebe, i upitao se "Ko sam
ja?" Kao odgovor na ovo pitanje, stvorena je Kreacija. Nepomični okean bez obala uzburkao se stvarajući
bezbrojne "kapljice" sebe ili duša. Evolucija i Involucija Prema Babi, svaka duša putem evolucije teži da ostvari

13. svesnu božanstvenost: kroz iskustva formi sedam "kraljevstava" - kamen i metal, biljka, crv, riba, životinja i čovek.
Duša stiče sanskare (impresije) svake forme. Ove impresije vode daljoj evoluciji, preuzimanjem novih,
kompleksnijih formi. Sa svakom novom formom, povećava se svesnost, dok duša ne iskusi i odbaci forme svih
evolutivnih "kraljevstava". Krajnja forma evolucije duše je ljudska forma. Samo u ljudskoj formi, duša može da
iskusi svoju božansku prirodu, ulazeći u fazu involucije, kroz koju se postepeno oslobađa svih impresija koje
stvaraju privid odvojenosti od Boga. Reinkarnacija i realizacija Boga Baba uči da u ljudskoj formi duša postaje
podložna reinkarnaciji, "nevoljnom procesu asocijacije i disocijacije svesti." Svrha reinkarnacije je da stvori uslove
za oslobađanje od iluzije. Duša se reinkarnira bezbroj puta u svim mogućim uslovima života uključujući ceo
mogući spektar ljudskog iskustva (muško i žensko, bogat i siromašan, jak i slab, itd.). Kroz iskustvo suprotnosti,
sanskare vremenom blede i nestaju." Babino učenje o evoluciji i involuciji, genezi i poreklu svesti možete naći u
njegovom kapitalnom delu naslovljenom "Bog Govori". Da pogledamo sada detaljnije koncept involucije. Tokom
faze evolucije, svest je evoluirala od stanja potpune nesvesti do svesnog ljudskog bića, zadržavajući pritom i
nusproizvod evolucije, koji nazivamo ego. Ego, kao čaura u sebe obuhvata ljudsko biće, stvarajući patnju i
sprečavajući nas da doživimo našu istinsku prirodu, kao i prirodu svega što postoji. Involucija je proces tokom
kojeg ljudsko biće, bilo da je toga svesno ili ne, stupa na stazu postepenog uklanjanja impresija (sanskara), do
njihovog potpunog nestanka, u nameri da kompletira ciklus sticanja svesnosti i vraćanja u Jednost, u svoje prirodno
stanje. Kada ljudsko biće ovo čini svesno, to se naziva spiritualnim razvojem. Nesvesna evolucija dešava se kroz
spontanu disocijaciju od sanskara, tokom mnogih inkarnacija (vidi "Bog Govori").
Kao što su već kroz istoriju napominjali spiritualni učitelji, spiritualni razvoj stvoren je da skrati trajanje involucije
na što manji broj inkarnacija, ili na samo jednu, kada je to moguće. Stvoren je da skrati patnju koja se dešava
tokom involucije putem njenog namernog ubrzavanja, čineći je svesnom i kontrolisanom, u okruženju koje je
bezbedno koliko god je to moguće. Međutim, šta je to kod prosečnog ljudskog bića što ga inicira da stupi na stazu
aktivnog spiritualnog razvoja i upusti se u svesnu i ubrzanu involuciju Ovde dolazimo do poente ovog poglavlja.
Kao što je faza evolucije svesti bila inicirana jednim pitanjem, isto tako i faza involucije svesti biva inicirana
jednim pitanjem. I na naše iznenađenje, ili ne na naše iznenađenje, pitanje koje pokreće fazu involucije je isto
pitanje koje je pokrenulo i fazu evolucije: "Ko sam ja?" Više reputabilnih spiritualnih disciplina i prosvetljenih
mistika slaže se u sledećem - ljudsko biće stupa na svesnu stazu spiritualnog razvoja kada se poriv u formi pitanja
"Ko sam ja?" javi u svesti. Ljudsko biće tokom životnog ciklusa prolazi kroz različite faze odrastanja (detinjstvo,
pubertet, zrelost) doživljavajući kontinuirano bezbrojne identitete. Odrasla osoba prolazi kroz mnogo identiteta
samo u jednom danu. Svest je centrirana u blatu ega, u njegovim nestabilnim strukturama koje se stalno menjaju, i
ranije ili kasnije, svest počinje da se pita "Ko sam ja?". Od svih ovih identiteta kroz koje sve vreme prolazim, koji
je moj pravi identitet? Treba napomenuti sledeće. "Inicijalni poriv" da spoznamo sebe, koji se desio pre početka
univerzuma, stvorio je u nama tenziju koja i dalje postoji, jer prvo "Ko sam ja?" ostaje neodgovoreno. Ovo je prva
struktura ikada stvorena. Njena tenzija nije oslobođena činjenicom da smo postali svesni kada smo evoluirali u
ljudska bića. U stvari, mi smo je povećali našom uglavnom nesvesnom potragom za sobom. Ona će biti oslobođena
samo kada dobijemo odgovor na inicijalno pitanje.
Intenziv Prosvetljenja
Iako je potraga bazirana na pitanju "Ko sam Ja?" prisutna u različitim spiritualnim tradicijama, prvi ko je u celini
zasnovao svoje učenje na njemu bio je još jedan uvaženi mistik dvadesetog veka Ramana Maharši (Ramana
Maharshi). Maharši je tokom svog rada mnogo puta ponovio da je najbrži put ka Prosvetljenju kroz upornu potragu
baziranu isključivo na ovom pitanju. Čak je i svojoj prvoj knjizi dao naslov "Ko sam Ja? ". Međutim, Maharši je
svoje učenje prezentovao više u formi predavanja, a manje u vidu praktične i struktuirane "korak-po-korak"
tehnologije, koja bi mogla da proizvede očekivani rezultat sa prihvatljivim stepenom izvesnosti, u okviru razumnog
vremena. Sledeći evolutivni korak u "Ko sam Ja?" tehnologiji, da tako kažem, desio se kada je amerikanac Čarls
Berner (Charles Berner) učinio revolucionarni proboj stvorivši nešto što je on nazvao Intenziv Prosvetljenja. Sledi
deo članka sa Vikipedije posvećen Intenzivu Prosvetljenja: "Intenziv Prosvetljenja je osmislio američki spiritualni
učitelj Čarls Berner (1929-2007), takođe poznat pod imenom Jogešvar Muni (Yogeshwar Muni). (...) Tokom
šezdesetih, Berner je razvijao procese interpersonalne komunikacije u cilju ličnog razvoja. Kao što je sam objasnio,
primetio je da oni koju su ostvarivali slab napredak u ličnom razvoju nisu znali ko oni zaista jesu. Drugim rečima,
bili su identifikovani sa lažnom slikom o sebi, sa egom ili ličnošću, nesvesni svog Istinskog Bića. Tradicionalne
tehnike samorealizacije, kao što je drevni joga metod samospoznaje baziran na pitanju "Ko sam Ja?" (kao što je
učio Ramana Maharši u dvadesetom veku), zahtevali su više vremena nego što ga je na raspolaganju imao prosečan
zapadnjak u potrazi za ličnim razvojem. Inspiracija za Intenziv Prosvetljenja došla je Berneru jednog sunčanog
prolećnog popodneva 1968. "Jednog popodneva imao sam 5-6 slobodnih sati i nisam znao kako da ih ispunim. Bio

14. sam u Santa Kruz planinama u Kaliforniji, zureći u drveće u jednoj lepoj i tihoj oblasti... Iznenada, ideja o Vežbi
Prosvetljenja pala mi je na pamet, da koristim format Zen sešina (intenzivna meditacija u izolaciji), ali da je
nazovem Intenziv. Osnovna struktura Intenziva Prosvetljenja i Tehnike Intenziva došla mi je u tom trenutku. Iz kog
izvora je to došlo ja zaista ne znam, i uopšte nisam imao nameru da se time bavim. (...) Zašto ne uzeti skoro 7000
godina staro pitanje "Ko sam ja?" i kombinovati ga sa tehnikama komunikacije koje znam? I tako je rođen Intenziv
Prosvetljenja." Prvi, eksperimentalni Intenziv Prosvetljenja održan je ubrzo u pustinji Kalifornije. Berner je održao
desetak Intenziva tokom sledećih nekoliko godina, postepeno unapređujući strukturu, pravila tehniku, itd. Kada je
optimizovao seminar za "vikend tragača za istinom", počeo je da trenira druge da vode Intenzive na isti način.
Njegov 99. i poslednji Intenziv održan je u Berkliju 1975. Intenziv Prosvetljenja sada se održava u mnogim
zemljama, uglavnom kao samostalna tehnika, nezavisna od bilo kakve tradicije, pokreta ili organizacije."
Intenziv Prosvetljenja je omogućio svakome, da bez ikakvog prethodnog znanja ili iskustva, ostvari u samo tri dana
nešto čemu su bezbrojne generacije spiritualnih tragalaca čitavog života težile, u manastirima i ašramima, u okviru
okultnih organizacija ili kroz samostalne napore. Da dožive Prosvetljenje, Direktno Iskustvo Istine, ni manje ni
više. Treba naglasiti da Prosvetljenje ostvareno na trodnevnom Intenzivu nije trajno već privremeno. Međutim, u
svojoj suštini, to je isto iskustvo. Glavna razlika je što se, kod privremenog Prosvetljenja, ego (sanskare) na kratko
pomeri u stranu u jednom kratkom trenutku vremena, dok je kod trajnog Prosvetljenja ego u potpunosti nestao ili je
značajno smanjen, tako da je osoba u stalnom kontaktu sa svojim Istinskim Bićem. Sledeći citat iz Vikipedije daje
više detalja o Intenzivu: "Forma Forma Intenziva Prosvetljenja liči na kombinaciju meditacije u izolaciji i radionice
uzajamnog savetovanja ("co-counseling", ovde preveden kao "uzajamno savetovanje" je forma laičke psihoterapije
koju je stvorio Harvi Džekins (Harvey Jackins). Odvija se u parovima. Oba partnera naizmenično preuzimaju uloge
klijenta i savetnika. Komentar V.S.). Kao u slučaju Zen sešina, Intenziv vodi osoba koja se tradicionalno zove
Majstor, mada neki preferiraju termin Voditelj. Uloga Majstora je da organizuje Intenziv, da omogući njegov
nesmetani tok, i da obezbedi učesnicima odgovarajuće informacije, podršku i ohrabrenje, kako grupi u celini, tako i
pojedincima kada je to potrebno. Majstoru pomažu asistenti koji se brinu o učesnicima i okruženju u kojem se
Intenziv održava. Intenziv Prosvetljenja ima niz pravila koja podsećaju na monaški stil života, jer nije dozvoljeno
čitanje, gledanje televizije ili šminkanje. Pravila su osmišljena da omoguće potpuno i trajno usmerenje učesnika na
svrhu Intenziva u najvećoj mogućoj meri. Učesnici ne ulaze u diskusije, rasprave ili konflikte. Posebno je
naglašeno da učesnici ne smeju da iznose sudove o drugim učesnicima kada komuniciraju. Tehnika Tehnika
usmerava učesnika na pitanja "Ko sam ja?" tokom celog Intenziva. (Ostala pitanja koja se tipično koriste su "Šta
sam ja?", "Šta je život?" i "Šta je drugo ljudsko biće?") Usmerenje na pitanje koje učesnik koristi kombinuje se sa
jedan-na-jedan komunikacijom, tokom koje učesnici sede u parovima, i naizmenično komuniciraju svom dijadnom
partneru sve što se u svesti javi kao rezultat njihovog usmerenja na pitanje sa kojim rade. Tokom svake dijade, dok
jedan partner radi tehniku i komunicira, drugi pažljivo sluša i ne sme da reaguje. Korist od komunikacije svog
unutrašnjeg iskustva drugom ljudskom biću, u bezbednom okruženju, je u dramatičnom ubrzanju unutrašnjih
promena potrebnih za dostizanje vrhovne istine. Ovakva tehnika kontemplacije i komunikacije radi se u
četrdesetominutnim dijadama odnosno vežbanjima, koja se odvijaju od ranog jutra do kasne večeri i smenjuju se sa
solo meditacijama (uključujući obroke, odmor, šetnju i pauze).
Ono što Intenziv Prosvetljenja razlikuje od tradicionalne meditacije u izolaciji, a povezuje ga sa "uzajamnim
savetovanjem", je što učesnici ne sede okrenuti ka zidu kada meditiraju, već provode većinu vremena okrenuti
jedan ka drugom u dijadi, naizmenično komunicirajući. " U dopisu koji je poslao na diskusioni forum Spiritualne
Tehnologije, Slavinski opisuje istorijski razvoj metodologije meditacije, koji je doveo do razvoja Bernerove
tehnike. "U drevna vremena Prosvetljenje je zahtevalo potpunu posvećenost ljudskog bića: raskid veza sa
svakodnevnim životom, sa porodicom, odbacivanje ciljeva i ambicija. Najbolji primer je Buda. On se prosvetlio
posle osam godina uporne meditacije. Njegovo prosvetljenje je bilo sveobuhvatno, Direktno Iskustvo sebe, drugog
ljudskog bića, svega... Mnogo vekova kasnije nastaje Rinzai škola Zena. Oni otkrivaju da je lakše doživeti Direktno
Iskustvo ukoliko se usmerimo na samo jedan segment realnosti, umesto na ceo život. Zato su njihovi praktičari
meditirali na takozvane Koane ili pitanja, i njihova Gnostička Iskustva su bila ograničena, ali se skratilo vreme
potrebno da se Direktno Iskustvo postigne. U tradicionalnim školama misticizma nisu obraćali pažnju na vreme
potrebno da se doživi Gnoza ili Prosvetljenje, jer su ionako verovali da je vreme iluzija. Ali za nas, ljude 21. veka,
vreme potrebno da se doživi Direktno Iskustvo je od velike važnosti. Tako su sredinom prošlog veka neki ljudi
otkrili da je rad u parovima efikasniji od individualnog. Dva ljudska bića bi naizmenično meditirala i komunicirala
rezultate jedan drugom. Logika ovakvog pristupa bila je vrlo jednostavna: kada radimo u parovima, imamo dve
svesti protiv jedne nesvesti. Drugi su otkrili da je kombinacija meditacije i komunikacije najefikasnija, jer se na taj
način sadržaji ega najbrže prazne." Bernerova ideja iz koje je nastala tehnika Intenziva bila je jednostavna, a
istovremeno izuzetno efikasna. Učesnik bi usmerio pažnju unutar sebe, da iskusi sebe, i neka identifikacija

15. (sanskara) bi se pojavila u njegovoj svesti kao rezultat tog napora. Potom bi učesnik iskusio tu identifikaciju što je
bolje mogao, i iskomunicirao rezultate svom dijadnom partneru, što je dovodilo do ubrzanog pražnjenja sanskara.
Usled upornog rada sa tehnikom na ovakav način, u jednom trenutku dovoljan deo sanskara bi se ispraznio ili bi se
ego kratkotrajno pomerio u stranu, što bi omogućilo učesniku da doživi sebe direktno, da doživi Prosvetljenje ili
Direktno Iskustvo Istine, kako ga zovu u okviru terminologije Intenziva.
Intenziv Gnoze
Međutim, Intenziv kakav je bio osmišljen od Bernera nije bio lak zadatak za prosečno ljudsko biće. Trajao je tri
dana, 18 sati na dan. Da, 18 sati od 6 ujutro do ponoći. Imao je oko 40 dijada, od kojih je svaka trajala 40 minuta.
Pored dijadnih vežbi, Intenziv je imao druge aktivnosti, kao što su meditacija u šetnji, gimnastika, vežbe
komunikacije, solo meditacija, itd. Sve u svemu, Intenziv Prosvetljenja zahtevao je ogromne napore od učesnika,
fizičke, emocionalne i mentalne. Pored svoje ekstremno zahtevne strukture, Intenziv je imao mnogo strogih pravila
(oko 40, ukoliko se tačno sećam). Iako su ova pravila ustanovljena opravdano, u nameri da se stvore najbolji
mogući uslovi za dostizanje Prosvetljenja, ona su pred učesnike stavljala dodatne izazove i otežavala već ionako
dovoljno teško iskustvo. Sledeća karakteristika tog Intenziva bila je česta pojava katarzi, odnosno jakih i
dramatičnih energetskih pražnjenja, kroz koje su prolazili mnogi. Za tipičnu osobu, nenaviklu na ovakvu vrstu
socijalne interakcije, katarze su bile neprijatna pojava. Pored trodnevnih Intenziva, postojali su i duži, koji su trajali
jednu, dve ili čak šest nedelja. Oni su bili namenjeni ozbiljnim tragaocima, sposobnim i voljnim da se izlože
ovakvoj vrsti napora. Procenat uspeha Bernerovih Intenziva je bio oko 30%. Što znači, procenat onih koji su
uspevali da dostignu cilj Intenziva, Direktno Iskustvo Istine ili Prosvetljenje, na Bernerovom tipu Intenziva bio je
oko 30%. Međutim, činjenica da je Intenziv bio toliko težak za izdržati, nije mogla da umanji njegov značaj i
odvrati učesnike. Bila je to jedina tehnika u ljudskoj istoriji koja je omogućavala tragaocu da doživi Prosvetljenje
sa prihvatljivim procentom izvesnosti, za samo 3 dana. Iznenada, mnogima od nas koji smo do tada mogli jedino da
čitamo ili slušamo o Prosvetljenju omogućeno je da ga i doživimo. Oni koji nisu bili uspešni na svom prvom
Intenzivu, učestvovali bi na sledećem ili nekoliko sledećih, sve dok i oni ne bi doživeli Direktno Iskustvo. Ošo,
jedan od najznačajnijih mistika uopšte, uvrstio je i Intenziv Prosvetljenja u veću grupu tehnika praktikovanih u
njegovoj komuni. Ja bih bio veoma iznenađen ukoliko Intenziv nije bio najefikasnija tehnika ikada korišćena u
Ošovoj zajednici. Vest o čudesnoj novoj tehnici krenula je da se širi svetom. Godine 1980. Ž. M. Slavinski odlazi u
London da lično iskusi Intenziv Prosvetljenja, u nameri da ga donese u tadašnju Jugoslaviju, ukoliko Intenziv
ispuni njegova očekivanja. Posledice ove odluke uskoro će izmeniti život više hiljada ljudi.
Intenziv se u Jugoslaviji pokazao uspešnijim nego u bilo kojoj drugoj državi. Tokom više godina, hiljade ljudi
učestvovali su na Intenzivima i brojni Majstori obučeni su od strane Slavinskog. U jednom trenutku, Jugoslavija je
imala više aktivnih Majstora nego sve ostale države zajedno. Samo Slavinski lično vodio je više od 140 Intenziva
različite dužine. Godine 2005., jubilarnim Intenzivom na kojem je učestvovalo 60 praktičara, Slavinski je obeležio
25 godina od prvog Intenziva održanog u Jugoslaviji, koji je takođe on vodio. Ubrzo potom, Bernerov "Priručnik za
Intenziv Prosvetljenja" (Consciousness of Truth - A Manual for Enlightenment Intensive) preveden je na srpski od
Slavinskog i njegovih saradnika. Ceo tiraž je brzo rasprodat. Ovo je bio prvi prevod Bernerovog priručnika na bilo
koji jezik. Godine 1985., Slavinski objavljuje svoju značajnu knjigu "Susreti sa Istinom: Intenziv Prosvetljenja", što
je u stvari bila prva knjiga o Intenzivu ikada napisana. Bernerov pomenuti priručnik nije bio napisan u formi knjige.
Bernerovi saradnici objavili su transkripte njegovih usmenih predavanja u vidu priručnika. Deset dugih godina,
Slavinski je vodio brojne Intenzive i obučio mnoge Majstore, bez uvođenja bilo kakvih promena u originalnu
Bernerovu verziju. Berner je od njega tražio da ne unosi suštinske promene, a ako ih unese, da takođe promeni ime
sistema, jer to tada više neće biti isti sistem. Posle deset godina vođenja originalnog Intenziva, Slavinski unosi
značajna poboljšanja i, u skladu sa dogovorom koji je imao sa Bernerom, menja ime tehnike u Intenziv Gnoze.
Najznačajnija poboljšanja uvedena su u samu tehniku Intenziva. Emocije su uvedene kao operativni element i
"komanda" koju u dijadi aktivan partner daje pasivnom je reformulisana, tako da je postala efikasnija, i lakša za
razumevanje i korišćenje. Objasniti tehniku učesnicima više nije bilo problematično. Eksplozivna energetska
pražnjenja, koja su često prethodila iskustvu Prosvetljenja, počela su da se povlače, bivajući postepeno zamenjena
mekanim osipanjem energetskih blokova. U to vreme, Slavinski piše: "Postoje dva načina da doživite Direktno
Iskustvo: kroz katarzu uz mnogo energetskog pražnjenja (put Zmije), ili mirnim putem bez vidljivih energetskih
fenomena (put Golubice). Ovaj drugi način podseća na padanje pahuljice." Veći broj pravila Intenziva biva
napušten, jer su se pokazala kao prevaziđena ili nepotrebna. Trajanje Intenziva skraćeno je sa 3 dana na 1 i po dan.
Ceo Intenziv skraćen je na samo 14 dijada, u poređenju sa prethodnih 40. Ono najvažnije je bio procenat uspeha
koji se popeo na oko 80%, u poređenju sa originalnim Intenzivom čiji se procenat uspeha kretao oko 30%. Intenziv
je doživeo transformaciju od ekstremno teškog iskustva u razumno teško iskustvo. Godine 1993., Slavinski

16. objavljuje svoju drugu knjigu na temu Intenziva "Priručnik za Majstore Intenziva Gnoze: Teorija i Praksa." Iako
namenjena Majstorima, bila je korisna svim zainteresovanim za Intenziv i nije podrazumevala predznanje ili
iskustvo.
Alternativna Tehnika
Godine 1999., dešava se još jedna revolucionarna promena u Spiritualnoj Tehnologiji nazvana Alternativna
Tehnika. U dopisu na diskusioni forum Spiritualne Tehnologije, Slavinski ovako opisuje njen nastanak: "Pre par
godina, prolazio sam pored jedne bašte na periferiji Beograda i primetio dva radnika koji su pokušavali da obore
veći drveni stub, ukopan duboko u zemlju. Klimali su ga napred nazad i levo desno i posle nekoliko minuta uspeli
su da ga sruše. Ja sam se zapitao: "Koliko bi im trebalo vremena kada bi stub gurali samo u jednom pravcu?"
Zaključio sam da bi im trebalo mnogo više vremena, ako bi uopšte uspeli u tome. U tom trenutku, svanula mi je u
svesti ideja o mnogo efikasnijem Intenzivu Gnoze sa Alternativnom Tehnikom. Otišao sam kući i pozvao članove
porodice i nekoliko prijatelja, i sledećeg dana stvorio sam novu vrstu Intenziva. Bio sam u pravu što se tiče
Alternativne Tehnike. Ona je ekstremno brza. Sada, umesto 40 dijada i mnogo rigidnih pravila, Intenziv traje samo
5 dijada i učesnici mogu da piju kafu, jedu sve što žele, itd., što je bilo zabranjeno ranije." U Alternativnoj Tehnici
praktičar se naizmenično kreće između dva terminala ili dve suprotnosti, do ostvarenja željenog rezultata. Budući
da živimo u Bipolarnom Univerzumu, Alternativna Tehnika obuhvata obe strane polariteta, dok se ranija Bernerova
tehnika bavila samo jednom stranom. Alternativna Tehnika ima isti efekat na komponente ega kakav klimanje ima
na stub ukopan u zemlju - uklanja ih brzo i efikasno, uz najmanji mogući napor i najkraće moguće vreme. Sledeća
važna promena uvedena u Intenziv od strane Slavinskog, otprilike istovremeno kada i Alternativna Tehnika, je
takozvani Diplomatski Govor. Ranije, od učesnika je zahtevano da komuniciraju sve što se javi kao posledica rada
tehnike, u obliku u kom se javi. Drugim rečima, učesnik je komunicirao sadržaje svesti "kakvi jesu", bez
izostavljanja, izmena ili dodavanja.
Ovo je bila možda najveća barijera mnogim učesnicima. U prirodi Intenziva je da se desi sledeće: kada duboko
zaronite u potisnute sadržaje ega, u mnoga problematična i traumatična iskustva (ona koja potiskujete najviše, kojih
se plašite ili stidite najviše, držeći ih podalje od sebe, a naročito od drugih), ranije ili kasnije ona isplivaju na
površinu, i od vas se očekuje da ih u potpunosti iskomunicirate svom dijadnom partneru, kakva jesu, bez izmena ili
izostavljanja. Ova barijera traćila je mnogo vremena, jer bi se mnogi učesnici blokirali suočeni sa najintimnijim i
najprivatnijim sadržajima svesti, nemoćni da ih iskomuniciraju partneru. Pre Diplomatskog Govora, nije postojalo
rešenje za ovaj problem, a podsetiću vas, upravo su ta iskustva, ti sadržaji svesti koji izlaze na porvršinu tokom
rada, ono što stoji između učesnika i njegovog ili njenog Prosvetljenja. Sledeći aspekt istog problema bili su
kritički i često uvredljivi sadržaji koje su učesnici imali prema Majstoru. Od njih se očekivalo da ih takođe
iskomuniciraju kakvi jesu, a od Majstora da sve stoički istrpi, bez mogućnosti intervencije, jer se i to smatralo
regularnim delom rada tehnike. Koristeći Diplomatski Govor, učesnik više ne mora da opisuje iskustvo "kako
jeste", već može da ga formuliše u opštim terminima, bez detalja, bez imenovanja osoba, bez podataka na osnovu
kojih bi moglo da se zaključi o kome pričamo ili šta se tačno desilo. Diplomatski Govor je danas moguće koristiti u
svim metodama Spiritualne Tehnologije, što vrlo uspešno uklanja jednu od najvećih prepreka koja je sprečavala
mnoge ljude da idu na seminare i seanse. Tako izgleda Intenziv Gnoze danas. Alternativna Tehnika skratila ga je sa
40 na zvanično 5 dijada, mada u mnogim slučajevima Intenziv je gotov u 4, a ponekad i u 3 dijade. Katarze su
potpuno nestale, a procenat uspeha se popeo preko 90%. I na svakom Intenzivu ovog tipa, ima više učesnika koji
dožive više od jednog Direktnog Iskustva. Intenziv Gnoze je danas lako iskustvo, neuporedivo lakše od svojih
davnih prethodnika.
Stabilna svest o sebi
Usled ovako značajnog unapređenja tehnike Intenziva, a verovatno i evolucije na kolektivnom nivou, desio se
dramatičan skok u nivou svesti praktičara Spiritualne Tehnologije, kojem se u počecima rada sa Intenzivom, a i
dugo vremena kasnije, verovatno niko nije nadao. Slavinskom i njegovim saradnicima trebalo je 10 godina
učestvovanja na Intenzivima, 10 godina koje su obeležile "suze, krv i znoj", da ostvare stanje nazvano "stabilna
svest o sebi", što se tada sa pravom smatralo revolucionarnim uspehom spiritualnog tragaoca. U stanju stabilne
svesti, osoba je sve vreme u kontaktu sa Istinskim Bićem, i nema potrebe da nastavi sa praktikovanjem Intenziva,
jer je kontinuirano u Direktnom Iskustvu Sebe. Za ono što je Slavinskom i njegovim saradnicima trebalo 10 dugih
godina, da ostvare stabilnu svest o sebi, danas se relativno često dešava učesnicima posle samo jednog ili nekoliko
Intenziva Gnoze sa Alternativnom Tehnikom. Kada učinite sve što je u vašoj moći da ubrzate spiritualnu evoluciju,
egzistencija često uzvraća darovima koji prevazilaze naše nade i očekivanja. U prošlosti, naporan petodnevni

17. seminar je bio neophodan da obuči i osposobi Majstore da vode Intenzive, da "prežive" brojne izazove i uspešno
dovedu što veći broj učesnika do Direktnog Iskustva. Slavinski danas tvrdi da takva vrsta treninga više nije
potrebna, i da svako ko je iskusio Direktno Iskustvo Istine može da vodi Intenziv Gnoze sa Alternativnom
Tehnikom.
Individualni Gnostički Intenziv
Međutim, ovo još nije kraj priče o Intenzivu Gnoze. Godine 2005., savladan je poslednji izazov "Ko sam ja?"
tehnologije, čime se bučno srušila jedina preostala prepreka između ljudskog bića i Direktnog Iskustva Istine.
Slavinski ukršta tehniku Intenziva Gnoze i svoj efikasni metod za eliminaciju problema i integraciju polariteta DP4
(Duboki PEAT Četvrti Nivo), i kao rezultat ove plodne sinteze nastaje Individualni Gnostički Intenziv, koji
omogućava praktičaru da postigne Prosvetljenje individualno, samo uz pomoć Majstora Intenziva. Ono što je
nekada zahtevalo grupu od najmanje 12 učesnika, minimum 3 dana teškog rada, 18 sati na dan, jedan dan
izostajanja sa posla, odgovarajuću lokaciju, nekoliko asistenata, kuvara, više strogih pravila, sposobnost da se
izdrže sve vrste psihičkih i fizičkih izazova i kriza, itd., sada praktičar može da ostvari za oko pola sata, samo uz
pomoć jedne osobe. U svom dopisu na forumu Spiritualne Tehnologije, Slavinski piše sledeće: "Želeo bih da
objavim sledeće: Sada je moguće doživeti Direktno Iskustvo Istine (Gnozu, Prosvetljenje...) individualno! Nedavno
sam stvorio i počeo da praktikujem Individualni Gnostički Intenziv. Kao što neki od vas znaju, 25 godina
praktikujem Intenziv kao grupnu tehniku. Tokom ovog dugog vremenskog perioda, Intenziv je prošao kroz mnoge
promene. Između ostalog, postao je kraći, brži i procenat učesnika koji doživljavaju iskustvo postajao je sve veći i
veći. To je spiritualna evolucija! Sada Individualni Gnostički Intenziv traje 15-30 minuta! Procesor (stari termin bio
je "Majstor Intenziva") u stanju je da dovede svog klijenta do Direktnog Iskustva Istine na sve važne koane
(pitanja): "Ko sam ja?", "Šta je život?" i "Šta je drugo ljudsko biće?" ili na bilo koje drugo pitanje. Kao što neki od
vas znaju, po otkrivanju Direktnog Odgovora na Večno pitanje "Ko sam ja?", osoba napreduje mnogo brže u svim
spiritualnim i terapeutskim sistemima, metodama ličnog razvoja i slično. Moram da ponovim - to je spiritualna
evolucija. Ko zna kakve će nam još darove doneti u, ne tako dalekoj, budućnosti?" Godine 2011. Ž. M. Slavinski
objavljuje svoju treću knjigu na temu Intenziva "Intenziv Gnoze sa Alternativnom Tehnikom". U ovoj praktičnoj
knjizi detaljno je objašnjeno kako se vodi grupni, a takođe i Individualni Gnostički Intenziv. I evo nas. Od potpune
nesvesti i "inicijalnog poriva", preko eona evolucije do svesnog ljudskog bića, od naših dalekih predaka
zamišljenih nad večnim pitanjem "Ko sam ja?", preko generacija spiritualnih tragalaca koji su se odricali
svakodnevnog života, u nadi da će možda naći odgovor na ovo pitanje, preko Ramane Maharšija, Čarlsa Bernera i
Ž. M. Slavinskog, evo nas, odvojeni samo Individualnim Gnostičkim Intenzivom i sa njegovih 30 minuta, od
najvažnijeg otkrića koje ljudsko biće može da stekne. Od pronalaženja odgovora na pitanje "Ko sam ja?", na pitanje
koje je stvorilo univerzum. Evo nas, 30 minuta od ostvarenja svrhe ovog univerzuma.
I to je sada naš izbor.
PUT U SEBE
Crna noć duše
Dvadeset godina je prošlo od kada sam stupio na svoju spiritualnu stazu. U svesti mnogih, spiritualni razvoj još
uvek je povezan sa asketizmom, napornim radom i potiskivanjem svih vrsta. Povezan je sa odricanjem od
zadovoljstva, uspeha, od svega što normalno ljudsko biće želi. To je dosadan i beživotan crno beli film, lišen
sokova života, u kojem aspirant sedi u neudobnoj i besmislenoj lotus pozi, stisnutih zuba, ozbiljnog i fokusiranog
izraza lica, kao da pokušava da potisne poslednju iskru života, koja je nekako uspela da preživi i postavi se između
aspiranta i njegovog ozbiljnog Boga, ili njegove sumorne Nirvane. Ne, hvala. U mom slučaju, moj put bio je i još
uvek jeste, oslobađajuća, nenaporna i uzbudljiva kosmička avantura, u pravom smislu reči avantura. Više puta,
osetio sam ono uzbuđenje koje će doživeti budući svemirski istraživači, kada budu otkrivali nove svetove, nove
dimenzije, nove oblike života...
Bez potrebe da u bilo kom trenutku ustanem iz svoje udobne fotelje, istražio sam i proputovao bezbrojne skrivene i
udaljene delove svog univerzuma, njegov prostor i vreme, slojeve i dimenzije. U borbi sa njegovim čudnim
stanovnicima, oslobodio sam mnoge delove sopstvenog Bića i doveo ih kući, tamo gde zaista pripadaju. Ali
počnimo od početka. Pokušati da odredim trenutak u vremenu u kojem je nastao moj interes za spiritualno, bilo bi
jednako pokušaju da na brojčaniku časovnika odredim tačku od koje vreme počinje. Međutim, kao što znamo kada
određeni čas počinje, isto tako znamo kada određena priča počinje. Kao i mnoge druge lične priče ovog tipa, moja