Razmisljanja sa margina

1,521 views

Published on

Razmisljanja o religiji,medicini,nauci,pravdi,coveku,svemiru,mudrosti...

Published in: Education
0 Comments
3 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
1,521
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
7
Actions
Shares
0
Downloads
41
Comments
0
Likes
3
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Razmisljanja sa margina

  1. 1. Човек који истински полаже рачуна својој савести, сматра изгубљеним сваки онај дан у који није плакао, макар учинио тог дана не знам каква добра дела. [Lestvica] POSVEDENO: Ajrin
  2. 2. MIJAILOVID DRAGAN [DILECTUS MAGNUS] RAZMIŠLJANJA SA MARGINA Beograd,2013. DIJAMANT
  3. 3. SADRŽAJ PREDGOVOR O RELIGIJI[CRKVI],TEODICEJI,ISUSU,BUDIZMU… O MEDICINI,BIOLOGIJI,FIZINIOMIJI,ANATOMIJI… O FIZIOGNOMIJI,KARAKTEROLOGIJI… O GENIJIMA I NJIHOVOM STVARALAŠTVU,UTICAJNIM DELIMA… O ZABLUDAMA,NAUČNIM PARADOKSIMA,SERENDIPITETU… KRATKA RAZMIŠLJANJA 1 JA DU TE PITATI, A TI MI KAZUJ… O SNOVIMA,VIZIJAMA… INDETERMINIZAM VS DETERMINIZAM… KRATKA RAZMIŠLJANJA 2 LUTAJUDA SVESKA…
  4. 4. Mi smo istovremeno i materija i duh,ali smo i istovremeno i materija ili duh. Da bi mnogo bolje razumeli sebe i bili uzvišeni i u telu i u duhu, pre svega moramo razumeti kako materija i duh međusobno deluju,ali i šta odvlači duh ili životnu energiju iz našeg tela,pa zbog toga sadržimo i ono “ili” ,kao i kako možemo svoj duh iz lažnih prostranstava straha, vremena i vezanosti za prošlost,povratiti nazad. Ne zaboravite da moraju postojati dve istine,jedna koja potiče od tela i druga koja potiče iz duha. Koju dete odabrati,onu Božansku ili onu kojom rukovodi dvostruki heliks,ili dete potražiti i sroditi se sa obe istine,na vama je izbor. Ono što ne treba zaboraviti,to je da je istina toliko jednostavna koliko i večna. [Dilectus Magnus]
  5. 5. PREDGOVOR Ova kratka knjiga je ,ustvari,jedan sakupljeni zapis mojih tekstova i stavova koje sam kao „nezgodni višak“ izbacio iz svih mojih napisanih knjiga,potom razmišljanja na različite teme koja sam ili negde zabeležio na papiru,na marginama knjiga[ne radite ovo] ili novina u toku čitanja teksta koji me je zainteresovao, ili su mi jednostavno ostala u glavi...zbog toga i ovakav naslov knjige. Teme su zaista raznovrsne i nepovezane,ali sam se potrudio da ih klasiram u nekoliko poglavlja koliko toliko sličnih. Ima tu svega...od mojih misli koje su mi dolazile pod uticajem nekih dogadjaja iz života,moja razmišljanja u vidu slaganja ili neslaganja sa nekom temom koja se povela u društvu ili koju sam negde pročitao...mojih proučavanja ljudi i njihove psihe,izučavanja i pradenja različitih studija i njihovo uporedjivanje sa realnošdu...čak i samostalno sprovedenih malih studija i anketa,kako bi donekle potkrepio ili pobio neki sopstveni stav...ili jednostavno misli koje su mi došle „niotkuda“ i bez ikakvog povoda. Naravno da knjiga nije pisana u cilju promovisanja samog sebe ili zbog egoističke potrebe da moje „važne“ misli dopru do što više ljudi...ne verujem da se bilo ko razlikuje po tom pitanju i da svi vi imate svoja vrlo zanimljiva,često i vrlo mudra„razmišljanja sa margina“,negde zapisana,u nekoj svesci,dnevniku...ali ovde zaista nema promovisanja ničeg ličnog,nikakvih ličnih stavova...ovo su pre svega zapažanja koja nekima mogu biti od koristi,nekima samo vrlo zanimljiva,nekome „otvoriti oči“ a mnogima i čudna ili zabrinjavajuda. Naravno da očekujem i mnogo onih koji de me „osuditi“ i redi da iznosim neistine,“kvarim omladinu“,rušim tradiciju ili čak da sam psihički oboleo,odnosno pisao pod uticajem psihoaktivnih supstanci...što me nede ni najmanje potresti niti promeniti tokove mojih bududih misli. Možda mi je to i
  6. 6. bilo podstrek da štampam ovu knjigu mojih razmišljanja i istraživanja...jer de se pokazati da je bila vedim delom i proročka. Ne na osnovu „mističnih sila“,koje su mi govorile šta de se dogoditi ili šta jeste a šta nije, dok sam bio izbezumljen od prevelike količine alkohola,ved na osnovu realnih predvidjanja i proučavanja,koje su moje misli vradale u prošlost ili usmeravale ka bududnosti. Bitno je knjigu pročitati bez ikakvih predubedjenja i očekivanja,tek onda je možete shvatiti i dati pravilan sud o tome da li sam u pravu,delimično u pravu ili sam knjigu zaista pisao pod uticajem opojnih droga. Tema ima zaista mnogo...neke koja vas neinteresuju ili vam još na početku deluju „van vaših standarda“možete naravno i preskočiti jer su poglavlja pa i teme u jednom poglavlju potpuno nezavisne,pa nede uticati na pradenje knjige. Knjigu sam podelio na –religiozni,medicinski,karakterološki deo,potom na teme o genijalnosti i stvaralaštvu,preko zanimljivih i retko obradjivanih tema o velikim ljudskim greškama i serendipitetima[Midžli jun.] koji su nam menjali svet u dobrom ili lošem smeru,pa sve do večite borbe bez pobednika izmedju determinizma,nužnosti i slučajnosti. Tu je i sveska o snovima i vizijama i moj pogled na njih i njihovo tumačenje...potom i jedna priča koja de vas uvesti u svet unutrašnje borbe izmedju pravde i nepravde. Kratka razmišljanja[1,2] su ustvari moje kratke misli koje su kako ved pomenuh došle niotkuda[koje sasvim sigurno imaju svoj izvor ali ja to ne znam+ i na kraju takozvana „lutajuda sveska“ ili kako se češde popularno zove-svaštara,u kojoj su mi misli,baš kako i naslov poglavlja saopštava-lutale od mikro do makro sveta,bez ikakvog redosleda ili doslednih zaključnih stavova. U svakom slučaju,knjiga Vas nede ostaviti ravnodušnim...zaokupide vam misli bez obzira da li dete na kraju pomisliti da sam „pladen“,„lud“ ili posve logičan i razuman.
  7. 7. O RELIGIJI[CRKVI],TEODICEJI,ISUSU,BUDIZMU... *** - Religija ,kao i svaka društvena i prirodna pojava podložna je zakonu nastajanja,razvoja i nestanka. U istoriji čovečanstva,postojalo je i nestalo preko četiri hiljade različitih religija. Šta de se desiti sa Hrišdanstvom? Kao i sa svakom religijom do danas...ako je istinska,dogodide se zapisano,ako nije,prodide kao i sve religije do sada,prvo de predi u čistu tradiciju[starost,bolest],potom de se ugasiti. Varate se ako mislite da je dugotrajnost Judaizma i Hrišdanstva garant da de trajati zauvek ili da su zbog toga istinske,postojale su i postoje daleko dugotrajnije religije...ne postoji spas od umiranja i zaborava,apsolutno ničega,pa ni toliko jake,dugotrajne i mnogobrojne religije poput Hrišdanstva ukoliko nije ona prava,istinita. Kvantitet i kvalitet nisu spasioci od nestajanja. Hrišdanstvo ima [uz Budizam] ideju koja je toliko dobra i predivna da treba verovati u nju čak i ako nas zdrav razum odbija od nje...ne morate biti religiozni ako ne želite i smatrate da je to besmisleno,ali treba se u najvedoj meri držati najuzvišenije ideje jednog duhovno najuzvišenijeg i najmoralnijeg čoveka koji je hodao i koji de hodati zemljom. -Sa filozofskog gledišta postoje četiri osnovne teorije o nastanku i postojanju religije; religija je izum jedne privilegovane ili vladajude grupe ljudi kako bi je koristili kao sredstvo zaštite tih privilegija ali i kao sredstvo pomodu kojeg se lakše vlada narodom. Za ovakvu teoriju ne postoje ni najmanji temelji koji bi je održali. Ovo se može donekle primeniti kod institucije zvane crkva,ali kod religije ne...to je čist filozofsko-materijalistički pogled na religiju koju čak ni Marks ne bi podržao. Druga teorija da je religija ljudska sklonost ka sujeverju
  8. 8. nastala iz potrebe da se objasne za njih neobjašnjive pojave,još lakše može da prodje kroz „filter ljudske gluposti“ i ovakvu teoriju treba odmah odbaciti. Ovim se može objasniti donekle[uz manji uticaj] nastanak arhetipa homoreligiosusa ali ne i religije kao pojma. Treda je upravo ona „marksistička“ gde je religija realna potreba naroda od straha od nepoznatog i potraga za sigurnosdu,besmrtnosti ...beg od surove stvarnosti..strah od kazne i težnja ka nagradi. Ovde postoje elementi,vrlo ozbiljni,koji se mogu upotrebiti delimično kod objašnjenja postojanja i razvoja religije,medjutim iz ovakve teorije se ne može ni naslutiti razlog njenog nastanka. Četvrta teorija je najbliža istini i ubedljivo ukazuje i na razlog nastanka i na razlog opstanka religije,to je upravo ona arhetipska,trajna egzistencijalna karakteristika ljudskog bida. Medjutim,lično smatram da se ovoj poslednjoj u podjednako jakoj meri,bar po pitanju postojanosti religije ,može pridodati i problem teodiceje. Ako i najvedem protivniku religije poturite ovaj problem pod nos...on nede modi apsolutno ništa da kaže...jer i nema šta. Iz tog razloga mislim da je teodiceja najjače oružije religije. -Religije samo prividno možemo podeliti na politeističke i monoteističke...jer demo u svim monoteističkim religijama primetiti elemente politeizma. Nikada se niti jedna religija nede osloboditi toga,jer je sam ljudski religijski arhetip politeističan. Pokušati da se monoteističke religije očiste od toga,dovelo bi do pogubnih posledica po njih. - Како се cеlivа ikonа? Stаnе sе prеd ikonu, dvа putа sе prekrsti, pokloni, zatim celivа ikona i јоš jednom sе prekrsti i pokloni; piše u „crkvenom pravilniku“! Vodite računa...zaboravite li samo jedan od navedenih poteza,svetac sa ikone de biti vrlo ljut na vas...a novac koji priložite svetac de u znak protesta donirati crkvi u svrhu kupovine aluminijumskih felni na protojerejevom automobilu. Takodje je zabranjeno u crkvu ulaziti u farmerkama ili patikama!!!...jer u svetom pismu je Isus jasno naglasio da farmerke ne dolaze u obzir! Pa zašto gospodo crkveni oci,kad strogo
  9. 9. zabranjujete recimo ženama ulazak u hram bez pokrivene kose ili ulazak u majicama kratkih rukava a na liturgijama dete takvih gologlavih žena i golorukih najviše videti,ne upozorite ih i objasnite da moraju izadi iz crkve? Zbog pedesetak dinara koje de staviti na ikonu[kojoj naravno nede pridi po pravilniku]? Pa,naravno...kod vas se sve kupuje,čak i jednosatna izmena crkvenih pravila...koja su inače donesena na osnovu...čega? I u ime,koga? -Sveštena lica su od Boga odabrana lica i na poseban način posvedena da vrše svete tajne i obrede![iz pravoslavnog kanona]. Postoji li i jedan jedini vernik koji veruje u ovo?? Ako postoji...nek’ mu je Bog upomod. -Crkva poziva gradjane na glasanje,daje svoj sud o javnim i društvenim dogadjajima,ima svoje predstavnike u državnim aparatima,kritikuje ili odobrava pojedine radnje koje nisu u nadležnosti crkve...! Potpuno besmisleno sa stanovišta hrišdanstva...crkva dobro zna svoje „nadležnosti“,mada vernici i takvim „nadležnostima“ treba da okrenu ledja. Crkva je profitersko-logistička organizacija pojedinaca,koja u „ime Boga“ pokušava da vrši i učvrsti svoj neznabožački uticaj. -Čemu izgradnja hramova,crkvi i manastira? Da ktitori pokažu da su moralni,humani ili da sebi obezbede carstvo nebesko, država da se dodvori gradjanstvu,a pojedinci da napune džepove. Svaki grad ima više hramova nego što je potrebno...sve je više hramova ali sve manje vernika. Istorija nam pokazuje da je svaka crkvica i manastir ustvari pokajnica! A njeni dobrotvori i zadužbinari postaju sveci. Ko to misli tako da dostigne carstvo nebesko? Ono što je za nas sveto to je za Dantea sa pravom djavolsko. Kome i u čije ime podižemo hramove...svecima koji imaju crnju biografiju od bilo kojeg zločinca. -Jadna SPC i pravoslavni srpski vernici dok imamo vladike poput Artemija,Amfilohija,Vasilija,Pahomija,Grigorija,Kačavendu,Filareta,Jovana i Irineja,Nikanora...isto se odnosi i na vedinu vladika svih pravoslavnih
  10. 10. naroda,naročito istočne Evrope. Kriza u državi treba da jača veru a ne da institucije vere koriste krizu da bi postali uticajniji i bogatiji....sramota....hrišdani. -Mislite da u manastirima vlada red,rad,mir,disciplina,molitva...i u „hrišdanskije“ vreme tamo su se odigravali dogadjaji od kojih se dobronamernom čoveku diže kosa na glavi. Bez obzira što postoje svedočanstva i zapisi o tome,vedina toga ostaje u četiri zida. Kako to izgleda u današnje vreme,kada je hrišdanstvo zaboravljeno i medju samim monaštvom? Svakodnevno se možete uveriti u to. Ne čudi da su pravi duhovnici uvek živeli usamljeno van okvira manastirskih zidina u svojim pedinama i kolibama. Seksualni nagon je najjači nagon koji može postojati medju živim svetom...on je posledica evolucijske potrebe da život postoji. Seksualni nagon nije mogude obuzdati osim u slučaju kastracije ili izuzetne duhovnosti. Znamo da svi monasi i svi oni iskušenici u manastirima nisu niti mogu biti duhovno toliko uzvišeni,niti su kastrirani pre odlaska u manastir. Iz tog razloga ne bi trebalo da nas čudi veliki broj slučajeva pederastije kod pravoslavnih ili pedofilije kod katoličkih „duhovnika“. Vrlo često manastir može da postane samo maska za „kudu užasa“. Naravno,niti se ovo odnosi na sve manastire niti na sve monahe,ali ovakva pojava nije retkost...kao što ni u zatvorima dugogodišnji zatvorenici ne mogu da suzbiju seksualni nagon,pa je pederastija prilično izražena. Seksualni nagon se može privremeno obuzdati,naročito kod čoveka] ili samim seksualnim činom ili mastrubacijom...neki drugi „prirodan“ način nije mogud. S obzirom na njegovu jačinu,mnogi monasi se ogreše na ovaj ili onaj način,a tamo gde je vladika ili iguman „sumnjiv“[polovina od njih su ili gejevi ili pedofili],zaista se može govoriti o bludničkim ustanovama[pred Bogom].
  11. 11. - Ko odlazi da se zamonaši? Onaj ko nema više gde...bivši lopovi ,narkomani,neotkrivene ubice,zlikovci,zločinci,antimoralisti...ne da bi pronašli Boga i pokajanje,ved da bi pobegli od svih pa i od sebe. Manastiri su utočišta bivših zlikovaca...mislite li da se zlo u čoveku ne može ponovo javiti? Pravi pokajnici i ljudi koji zaista žele da spoznaju Hrista u sebi,bez obzira na prošlost,jasno se prepoznaju u manastirima ali najčešde i ne odlaze u manastire ved se osamljuju u sopstvenim isposnicama. Ali bez obzira sto su to zaista veliki duhovnici,sluge Hristove i moralni ljudi...oni su ujedno i duhovni egoisti[što je daleko manje zlo] i od toga se nikada nede sakriti. -Srbija je dala u novije vreme samo nekolicinu iskrenih i velikih duhovnika i Hristovih miljenika...Nikolaja,Justina,Tadeja,Germana,Pavla i još par staraca isposnika....svi ostali su ljudi zlih i bolesnih umova. Posle patrijarha Pavla,najvedeg Hrišdanina od kada postoji Srpska država, Srpska crkva de pasti u ruke djavola...svi mitropoliti ,vladike i sveštenici ogrezli su u zlu i ne poznaju Hrista. -Danas imamo i vojne sveštenike koji dobijaju činove[protojerej-poručnik]i rade u kasarnama kao „vojni duhovni oci“ za platu. Čak su rasporedjeni i na operativni i strategijski nivo u zavisnosti od čina. Šta bi na sve ovo rekao Isus? [a koji Isus?...verovatno se sad pitaju sveštenici.] -Zašto je u pravoslavlju Kiril Aleksandrijski proglašen svecem? Zar takav zlikovac? -Čemu uopšte služe sveci? Ko je i na osnovu čega uveo kanonizaciju u Hrišdanstvo? I ko su oni koji odlučuju o tome? Jedini svetac je Isus. Koliko ste puta čuli [i na slikama videli] da je ikona Bogorodice u nekom manastiru ili crkvi zaplakala? Naravno,to se uvek dešava tamo „gde treba da se dešava“. Verujete u suze sa ikone? Onda niste vernik...ved bogohulnik. Takvim pričama se nanosi zlo Hrišdanstvu. Ikone,ako su se i pored potpune
  12. 12. neopravdanosti postojanja ved toliko „odomadile“ u hrišdanstvu i crkvene[Hrišdanske] relikvije su MATERIJALNE STVARI koje mogu služiti „uspomeni“ ili stalnom podsedanju vernika na „crkvene zadatke“ ali verovati u njihove čudotvorne modi ili plakanja,ukazanja...sramotno je. -Koliko god bili verujudi ili ne,bolesno religiozni ili bolesno ateistični...koliko god verovali u Hristovu životnu priču ili to smatrali običnom izmišljotinom...četiri ličnosti ne možete niti smete skrnaviti...Isusa,dve Marije i Jovana apostola. -Ima li vedeg paradoksa nego istinu koja je nastala na zvoniku crkve,proglasiti djavolskom? Ubijati u ime Hrišdanstva? Pljačkati u ime Hrista? Nositi krst na zlatnom lancu? Svadjati se u ime mira? Ratovati u ime Boga? Radovati se zlu i plakati nad dobrim? Napladivati ulaznicu za nebo i bogatiti se lažudi da možete ono što samo Bog može? -Crkva je izmislila teologiju i uvela filozofiju u Hrišdanstvo jer svojim tadasnjim stavovima i potezima nije mogla da se izbori sa novim saznanjima modernog sveta. -Vaseljenski sabori su početak kraja istine zvane Isus Hrist. -Tajna prirodnog otkrivenja...najbesmislenije objašnjenje crkve! I Tertulijan bi morao da zaduti! -Kada su rani Hrišdani shvatili da su samo sekta unutar judaizma i da de večno biti proganjani kao što de kasnije i Hrišdanstvo proganjati „sekte“ unutar nje,okrenuli su ledja jevrejstvu i jevrejima i priklonili se Rimljanima. Bez obzira što su ih ovi još više proganjali,rani hrišdani su ostali dosledni u svojoj nameri da se dodvore Rimu. Nisu uspeli delima ali su uspeli rečima
  13. 13. koje su u najvedoj meri izmenili...drugi hrišdanski greh upravo su napravili prvi hrišdani-laž! Prvi greh su napravili ved sami apostoli-sumnju. -Ljudska bida raspravljaju o tome šta de i kakav de Isus biti!!! Da li deca biraju roditelje po svojoj želji? Ljudska bida tumade reči Isusa!!!...da li to ni sam Isus nije znao šta hode da kaže ili je govorio esperanto? Odakle im smelost i drskost da ličnost Isusa tvore po sopstvenom nahodjenju?...i to preglasavanjem! -Ako pokušam da sakrijem teoriju evolucije zbog odbrane vere ili obrnuto,da sakrijem jevandjelja zbog odbrane evolucije,ja sam zlikovac slobode. Ali ako od teorije evolucije opet u svrhu odbrane sakrijem postojanje i delo Mendela,onda sam umni bolesnik. Broj „greškom zalutalih“ jevandjelja se piše sa dve nule. -Samo Isus i samo rana hrišdanska religija imaju smisla za čoveka,sve ostalo je obmana...vešto isplanirana obmana koja traje 19 vekova. -Broj iskrenih i pravih vernika je gotovo uvek isti,bez obzira na rast populacije,dok je broj „običnih“ vernika u porastu. Ali ovi drugi i nisu bitni,svejedno je da li ih ima milijardu ili dve,tri...ali upravo takve crkva i želi da pridobije i na njihovoj brojnosti pokazuje svoju veličinu. U tu svrhu koristi ankete prilikom popisa stanovništva. „Vernika ima 73%“,bravo za crkvu i sveštenstvo...ali redi u anketi-„ja sam vernik“,najlakše je. Dve tredine od tog broja pojma nemaju ni najelementarnije stvari o ovoj religiji. A Bibliju je pročitalo jedva 5% od tog broja. Ali su oni glavni izvor prihoda crkve i glavni oslonac njene modi. A šta da radimo sa onim izuzetno malim brojem pravih vernika i njihovoj stagnaciji u broju? Ko je kriv zbog toga? Ali oni nisu ni bitni za crkvu,jer u crkvu i ne idu. -Instituzovati Boga...zar je mogude da to ljudi mogu da prihvate kao nešto normalno??? Ili stvarno nemaju dobar deo mozga u glavi,duha još manje!
  14. 14. -Na koga li je apostol Jovan mislio? Bojite li se crkveni oci? Očigledno još ne...jer ga niste ni shvatili. Vi ustvari ništa i ne shvatate,zato straha zbog svog delanja nemate! -Uporedite li stavove o braku,starog,novog zaveta,crkve[i pravoslavne i katoličke],nede vam ništa biti jasno...ono što je moglo-ne može,ono što nije moglo-može,a onda se u čitavu priču ubaci crkva sa svojim stavovima gde sve može ali i sve ne može u zavisnosti da li može ili ne može. -Po čemu se konzumiranje mleka u vreme posta smatra grehom....pa zar mleko nije najposnija moguda hrana? U čemu je razlika izmedju ploda trešnje i ploda kokoške? -Jedini praznik koji u Hrišdanstvu treba praznovati,jeste Uskrs,tj.,dani od velikog petka,zaključno sa nedeljom,danom vaskrsenja Isusa Hrista. Podrazumeva se da su ti dani i apsolutno neradni. Ali neradno praznovati ostala crvena slova[smeju da se rade samo nužni poslovi i poslovi u državnim firmama...a ko to uopšte radi nenužne poslove i šta su oni?]nema nikakvo opravdanje u Hrišdanstvu. Čak ni Božid,bez obzira na „ruletom izabran datum“ ne može spadati niti u neradne niti u praznične,Bogu posvedene dane. Crvena slova su način[pokušaj]da se više vernika pojavi u crkvi,ništa drugo...običan pokušaj pljačke verujudih. -Objašnjenje crkve...zašto je nedelja neradni dan. Nedu ga ovde iznositi,to lako možete pronadi na „sajtu pravoslavne crkve“ *čak i na fejsbuku],ali du ga ovde „prepričati“ na nekom drugom primeru,da bi se shvatila besmislenost objašnjenja[ne pričam o potrebi praznovanja nedelje,ved o objašnjenju]...Ruke obavezno treba prati posle posete nekom bolesniku,jer postoje velike šanse da dodirivanjem raznih predmeta iz bolesnikove okoline na rukama ostanu patogene klice,uostalom još su stari grci obavezno prali ruke posle posete bolesniku zbog rituala posvedenom bogu Zevsu.
  15. 15. -Po crkvenom pravilu svaki hrišdanski dom mora da ima ikonu sveca[krsne slave],kandilo,čirak i svede,bosiljak...itd. Ali nigde se ni jednim slovom ne pominje Isus Hrist,njegova ikona ili neki njegov simbol. Postavlja se pitanje da li smo mi Hrišdani i da li je to slika hrišdanskog doma?...ili smo pripadnici Jovanove,Nikoline,Mihailove,Djurdjeve vere? Zar nam treba zaštitnik doma pored samog Isusa Hrista? Ili crkva smatra da Isus nije svemogud i da mu trebaju „pomagači“ u vidu ljudi koje su kanonizovali,opet sami ljudi. Svaka čast svim tim velikim borcima za hrišdanstvo,ali to spada u nipodništavanje Hrista. Ako su ved uveli ikone i ikonopoklonstvo,neka ih drže i praktikuju u svojim crkvama...pravi vernik de slaviti Isusa i On de mu biti jedini zaštitnik doma i svega ostalog. -Predbračni ispit...još jedna od mnogobrojnih gluposti crkve...bar na prvi pogled...ali se glupošdu ne može smatrati vesto smišljena manipulacija da se naivnima uzme novac. Pogotovo što „brakom“ zaradjuje samo mladoženjin sveštenik,treba i mladin da se bar malo ugradi. -Šta je „filespace-spc“?...onlajn memorija koju možete da zakupite na sajtu srpske pravoslavne crkve u svrhu čuvanja fajlova,dokumenata,muzike,filmova...! Treba li komentar? -Crkva je protiv ali pod odredjenim okolnostima može da dozvoli kremaciju umrlog! Pepeo ne može da vaskrsne kada dodje sudnji dan...osim pod odredjenim okolnostima. -„Nekima je očigledno dosadno u životu pa se bave glupostima ili se stvarno ne mogu pomiriti sa činjenicom da je Bog stvorio svet, pa hajdemo potrošiti 10 milijardi eura u nešto što se nede dokazati!Imali smo idiotsku Darvinovu teoriju, sada ovo...“![stav o eksperimentu u c.e.r.n.-u]. Ovako to izgleda kada idiot ili čovek sa malignitetom na umu pokušava da brani svoju veru...sve dok crkva dopušta da se ovakvi komentari iznose u javnost u cilju branjenja svojih teoloških stavova...teško Bogu.
  16. 16. -Crkva je vrlo bitna za naše društvo i identitet...! Vera je deo našeg identiteta a ne crkva. Ako je crkva neodvojiva od ispovedanja vere i to vernici prihvataju, onda nešto ozbiljno nije uredu ili sa verom ili sa crkvom ili sa vernicima...ako nije...čemu onda crkva? -Crkva je potrebna narodu a ne sveštenstvu!...??? -„Svrha crkve je da očuva veru u njenoj iskonskoj istini, da nas nauci kako da verujemo, kako da se molimo, kako da budemo bliži Bogu. Svaka molitva nas približava Bogu. Generacije su odrastale bez crkve i vere. Obaveza je crkve da nadoknadi izgubljeno i nauči nas kako da ponovo verom u Gospoda savladamo sve prepreke života“. Kako se to uči-„kako se veruje u Boga“? I kako se moli Bogu? Zar tu postoje pravila? Zar crkva svoju pastvu smatra maloumnom...i ko to uopšte može da pomisli da postoji ispravna i neispravna molitva ili način verovanja? Kakve veze može da ima to što su generacije rasle „bez crkve“ i u vreme komunizma ,sa verom i načinom ispovedanja vere? Unutrašnje ne može biti podložno spoljašnjem! Da li prepreke u životu možemo savladati unutrašnjom snažnom verom ili de nam crkva pomodi u tome? Mnogi de redi da generalizujem crkvu...posmatrajudi je kao ozidano zdanje sa krstom na kupoli u dvorištu sa četiri bora i kudicom za prodaju sveda,ikonica,krstida[osveštanih],sveštenstvu koje služi u njoj i vernicima koji čekaju u koloni da se ispovede grešnijima od njih,i da pošto su dobro ispostili creva[ali i sedamdeset sedam puta opsovali,pozavideli,svadjali se...],srknu malo lošeg kupovnog vina i uzmu parče bajatog hleba koje su im pekare dopremile od ostataka od prekjuče...! Ne draga gospodo...posmatram je daleko gore...kao ozidano zdanje nekog polupismenog i amoralnog „biznismena“ ili vladara bratoubice,pedofila,lopova ili još gore kao zdanje ozidano prevarom naivne sirotinje koja je od usta odvojila da bi stavila na ikonu u „dobrotvorne svrhe“,sa dvorištem u kojem ima četiri bora ali dve kudice za prodaju kvaziosveštanih sveda,krstida,ikonica,brojanica,parkingom sa skupocenim
  17. 17. automobilima sveštenstva koji služe u njoj i nepreglednom kolonom vernika koji stoje u redu za Veliki petak,gurajudi se i svadjajudi se ko de pre da se provuče „ispod stola“ da mu se „ispuni želja“. Naravno,svaki pedeseti u toj koloni je iskreni ali naivni vernik koji je bar pročitao bibliju[a ne o njoj slušao] i kome se gadi ponašanje ostalih u koloni[opet greh]...dok sveštenici u crkvi mumlaju citate iz Biblije,bacajudi oko na masu i gledajudi ko je zaobisao centralnu kasu[ikonu na sredini crkve] a ko je bio blagodaran pa spustio bar stotku na nju. -Čitajte Bibliju,molite se Bogu,Verujte,budite moralni i Isus de dodi u vaše srce....ignorišite crkvu,religija podrazumeva vezu izmedju čoveka i Boga,posrednik se nigde ne pominje! -Crkva je verska zajednica i upravo iz takve zajednice i vuče koren,odnosno od nje je osnovana. Ne...crkva je institucija kao što je to i naučna[ili bilo koja druga]institucija. Naučna institucija nema nikakve veze sa naučnom zajednicom,kao što ni crkva nema veze sa verskom zajednicom...dok je ova druga[verska zajednica] poželjna,često i potrebna ,dotle crkva niti je potrebna niti može biti od pomodi. -Ako želite da nešto spoznate iznutra,morate udi u njega. Ako to pokušavate tako što dete slušati od drugih kako izgleda unutrašnjost,to nije spoznaja,ved obična informisanost. Zato Boga ne mojte „upoznavati“ tako što dete slušati crkvu i sveštenstvo...udjite unutra ili pustite Njega da udje u vas. -Crkva je uvodjenjem razuma*umesto duha i uma+u veru, srozala hrišdanstvo na najniže grane. Pokušajem da svetovnim objasni i održi vezu sa Bogom,samo govori o tome da nisu mogli opravdati svoju početnu besmislenu tvrdoglavost. Svetovno treba da ostane svetovno. Duhovnom pripada samo duhovno i duhovnim se može shvatiti. Čemu Hristov grob,čemu časni krst,čemu torinsko platno,čemu sveti gral,čemu hrišdanske svetinje i relikvije? Zar natčulni svet istine razumom urušiti u svetovnu ruinu?
  18. 18. Sad imamo čisto svetovnu religiju,crkvu…spustili su nebesa na zemlju samo da bi mogli da gospodare,da se bogate,da stiču mod. Crkva je postala jedna odvratna stvar u kojoj vladaju samovoljni,pohotljivi,podmitljivi,raskalašni,gramzivi,bestidni…! Razumom braniti duhovno,nebesko vezati za svetovno,zar to nije najvede skrnavljenje Boga i vere? *** -Etičko shvatanje dobra podrazumeva izmedju ostalih i hedonističko i utilitarističko dobro…! Kako je dobro najviša etička vrednost,onda bilo kakva podela nije moguda,a najmanje ne ona koja podrazumeva uživanje ili korist. Dobro ne može da zavisi od drugog bida ili druge stvari,čak ni dela. Ne može imati svrhu negde van sebe,ved isključivo u sebi i po sebi. Zlo,koje stoji nasuprot dobru,sadržava i potpuno suprotne karakteristike,najniža etička vrednost gde je svaka podela moguda i gde korist i uživanje čine jedne od mnogih podvrsta zla. Zlo može da ima izvor i van sebe,da zavisi od drugih bida ili stvari i kao krajnju svrhu uzima upravo delo. -Zlo ne potiče ni od Boga niti od djavola,ved od čoveka samog,otudjenog od Boga. Djavo nije oličenje zla,niti postoji,ved je zao čovek djavo po sebi. -Samo deistički pogled na religiju može opravdati postojanje zla i patnje a da izbegne pitanje o „problemu“ dobrog i pravednog Boga[zašto Bog dopušta
  19. 19. zlo?] ili postojanu djavola. Medjutim,problem nastaje onog trenutka kada nastaje i Hrišdanstvo. Judaizam ne možemo uzimati za ozbiljno,Islam nema „nerešiv problem“ sa deizmom ali sa Hrišdanskim učenjem ga jednostavno ne možemo spojiti. Ili je sama ideja Hrišdanstva pogrešno interpretirana i time naneta „šteta“ samom Isusu ali ne i Hrišdanstvu, ili u suprotnom, ljudsko bide mora ponizno pasti pred apsurdnošdu teodiceje. Medjutim,kako pojam apsurda ne može postojati u teizmu, a opet,bez apsurdnosti ne bi postojala vera,ulazimo u začaran krug iz kojeg ljudsko bide nema izlaza. Tako je i sa vaskrsenjem i sa teodicejom,dva nesalomiva bedema Hrišdanstva...pa ako želimo problem zla i patnje objasniti slobodnom voljom čoveka,što u stvari i jeste,opet se vradamo deizmu i krivotvorenoj ideji i učenju Isusa Hrista,pri čemu uloga Isusa[čovek ili Bogočovek] ne mora biti dovedena u pitanje. -Čovek se radja kao zločinac i patnik,što nije posledica nikakvog praroditeljskog greha,ved isključivo što čovek postaje svestan svog fizičkog i psihičkog daleko ranije nego svog duhovnog. Duhovnosti ne može ni postati svestan bez vere,koja je opet utemeljena u arhetipu ljudskog bida. Ali kako kod ogromne vedine ovaj arhetip ostane zarobljen ili se kasno „otkrije“ i ispolji,posve je logično da je čovek u svom životu i daleko duže i intenzivnije zločinac. Odnos duhovnog i slobodne čovekove volje je u tesnoj povezanosti,iz tog razloga Epikur je koristedi se logikom i zdravim razumom došao do svoje čuvene ali pogrešne teze o teodiceji,dok joj se Lajbnic sasvim približio[u pogledu moralnog zla,ne i fizičkog i metafizičkog]. -Svaki zao čovek je djavo,otpali Božji stvor,i svaki patnik je duhovni svetionik koji je postao svestan mraka oko sebe...sredan čovek nije svestan ni mraka oko sebe niti mraka u sebi. Verovatnoda da je dobar i mudar čovek patnik a sredan zao i glup je apsolutna i može biti potkrepljena i teistički,i psihološki,i duhovno i statistički.
  20. 20. -Priča o praroditeljskom grehu i djavolu je obična izmišljotina teologa i krivotvoraca religije ,u svrhu ne samo zaobilaženja teme teodiceje,ved i svesti da teodiceja održava religiju. Medjutim...praroditeljski greh i djavo samo obesmišljavaju teodiceju,nju jedino jača objašnjenje o čoveku zločincu i njegovoj slobodnoj volji kao uzroku i baš takvim objašnjenjem,teizam dobija apsolutnu opravdanost. -Objasniti zlo,dobro i patnju uz pomod evolucije,mogude je i donekle uverljivo,pa i tačno,ali postoji jedan mali ali najvažniji problem,koji treba dodati evoluciji da bi njeno objašnjenje bilo potpuno ispravno...izvor duhovnosti. -Kako može zao čovek da bude kažnjen ako ne postoji nikakva odgovornost za ono što je urodjeno? Očigledno je problem što kaznom nazivamo nešto po našem ubedjenju i neznanju,niti Bog niti priroda kažnjavaju,njihova kazna je samo rodjenje. -Označiti zlo kao patnju,bolest,nesredu i smrt a dobro kao sredu,zdravlje i život,potpuno je besmisleno i filozofi koji tako razmišljaju ili su razmišljali[a ima ih mnogo],potpuno su lišeni čeonog dela mozga. -Patnja jeste zlo koje nam se dešava[trpljenje],suprotno tome,zlo koje ispoljavamo je zločin...poistovetiti ili svrstati ova dva pojma u istu ili sličnu kategoriju[vidi prethodni pasus],kako se i inače prikazuje,može pasti napamet samo prosečnim filozofima. -Ne može se poricati dualizam „dobro-zlo“,pa čak ni u ontološkom smislu. Dualizam se ne poriče ni pod kojim uslovima ili pogledima,jedina je istina da je svetlost*dobro+ suprotnost tami*zlu+ i da jedna drugu potiru ili „gase“. Dualizam uvek podrazumeva borbu,čak tamo i gde je ne vidimo[kvantna mehanika,gravitacija,elektromagnetno zračenje],to je i fizički i psihički kao i
  21. 21. duhovni zakon. Borba izmedju zla i dobra se odvija i u nama i prema drugim[a]. -U potpunosti se treba složiti sa Sokratovom definicijom da je jedino zlo neznanje a jedino dobro znanje. Ali Sokratov stav može biti proširen i Sidartinim pogledom na zlo i dobro,jer znanje nepodrazumeva a neznanje podrazumeva-ljutnju,žudnju,ne saznanje i strah. U svemu ovome jasno se vide i elementi Hristovog pogleda na zlo. -Hana Arnet,kao i svaka žena,bila je užasno loš poznavalac fiziognomije,zbog toga i njena teorija „banalnosti zla“ nema osnova. - „Prvobitno seme ništavila“,iz kojeg je Vajninger i izvukao svoj zaključak o dobru i zlu,bidu i nebidu...može biti sasvim korektan zaključak, ukoliko opet uzmemo u obzir i deizam. -Dostojevski je Ivana „proveo“ kroz priču teodiceje upravo onim putem koji jedino i može da odvede „tragaoca“ do psihičkog obolenja. -Teodiceja ne staje samo u odbranu Boga i njegove dobrote, kao i u odbranu teizma od ateista...teodiceja staje u odbranu ljudskog duha uopšte,pa i njegovog intelekta od samodestrukcije. *** Istorijski Isus,bez obzira smatrali ga Božjim sinom ili „samo“ mudrim čovekom, propovednikom,isceliteljem,čudotvorcem...svoje reči i dela morao je tražiti u Božanskom jer takve reči i takva dela ne mogu imati izvor u bilo čemu drugom. Hrišdanstvo bi danas bila opšteprihvadena religija ako je Isus bio Božji sin, ili bi ako to nije,njegovo učenje danas bilo toliko prihvadeno i
  22. 22. toliko snažno da bi svet potpuno drugačije[bolje] izgledao. Dve prepreke su stajale nad Isusom Bogom ili čovekom,koje su Hrišdanstvo kao religiju ili kao učenje učinile daleko slabijom nego što to zaslužuju...Jevrejsko odbacivanje Hrista i pokušaj da se Hrišdanstvo proširi makijavelističkim putem. Ovo prvo,dobro je poznata priča...Isus je samo „lažov“,rodjen od majke bludnice koji se po povratku iz Egipta predstavlja kao Božji sin i seje seme neistine i vara ljude uz pomod „magije“ izučene u Egiptu. Talmud daje jasno objašnjenje ko je i šta je Isus iz Nazareta. Jevrejski uticaj,učinio je to što je i učinio,ali dok su oni donekle i imali opravdanje za takav stav,Hristovi sledbenici[ne rani],učinili su suštinsku grešku kako bi hrišdanstvo što brže proširili i na što vedu populaciju...tako da danas imamo hrišdanstvo koje je u dve tredine potpuno paganizovano i kontradiktorno. To su činjenice,a te činjenice de kod ogromne vedine izazvati sumnju,pogotovo kod onih slabo produhovljenih,što de ih odbiti od ove religije ili učenja. To,koliko je savremena nauka „udarila“ na temelje hrišdanstva,ne predstavlja ni deseti deo onoga koliko su mu Judaizam i „borci“ za hrišdanstvo naudili. A jedino Isusovo ime i njegove ideje nezasluženo ispaštaju. -Ne verovati u Isusa Bogočoveka i njegovo vaskrsenje stvar je ličnog uverenja...ne verovati u Isusa čoveka i njegove ideje,stvar je maloumnosti. - „Ako Isus nije vaskrsao,čemu onda naša vera“...! A ko bi to uopšte verovao da nije uveren da je Isus vaskrsao? Ako bih to dovodio u sumnju,ne bih ni bio vernik,dakle za vernika ovakva rečenica ne može da ima smisla. Čemu uopšte jedna ovakva paradoksalno besmislena rečenica? Klasična rečenica koja služi da snagom reči „pojača dejstvo“ na masu...otud se i izgovara u svakoj vaskrsnjoj poslanici. -Isusova ljubav i Njegovo učenje o ljubavi imaju toliko uzvišenog u sebi da moramo biti postidjeni zbog ljubavi koju osedamo prema nekome...ne zbog
  23. 23. male jačine naše ljubavi,ved zbog toga što to uopšte zovemo ljubav ili mislimo da to jeste. -Zar neko može da pročita Isusovu priču o sejaču i semenu a da ne oseti duhovni ponor u sebi? Može...ako je ne shvati ili ako je toliko nemoralan da u sebi duha i nema...ali takvom „ljudskom bidu“ koje neshvata zbog zakrzljalog mozga ili ne oseda ništa zbog nedostatka duha,treba zabraniti i ono najvede pravo,od Boga dato-pravo na život,jer to i nije stvorenje ved obična stvar,a stvari nemaju ni života ni duha. Ljudska glupost i neduhovnost nisu Božja promisao,niti mogu biti Božja greška. -Isus nije razapet na rimskom krstu da bi vaskrsao,tamo se našao iz posve drugih razloga,ved je vaskrsao razapet na krstu ljudskog greha,koji se ne nalazi na Golgoti ved u nama. Nije krst simbol hrišdanstva ved ljudski greh. *** -Za razliku od Hrišdanstva pa i svih monoteističkih otkrivačkih religija,gde je Božja reč „direktno“ preneta,Budizam NIJE religija i Sidartine reči kao i one nastale od strane drugih[izvornih Budista] o njemu uvek se tumače i nose odredjenu skrivenu poruku. Od najprostijeg primera,da je Sidarta princ rodjen u bogatoj porodici i nije poznavao patnju i nesredu dok se u 29.godini nije susreo sa realnošdu,pa do najčuvenijeg pravila „osmokratnog puta“ imamo na stotine priča i pravila koje je Sidarta izgovorio,ali je začudjujude to da gotovo svi monoteističke religijske reči tumače a Sidartine shvataju doslovce. Odricanje od želja je najbolji pokazatelj toga koliko se Budizam neispravno shvata. Dok je recimo Isus svoje reči i izgovarao i istovremeno tumačio,kao i prorok Muhamed,što je posve normalno za Božju reč...Sidarta,koji nije Bog niti Božji prorok ved najčistiji oblik genija i
  24. 24. produhovljenik tumačenje je ostavljao drugima,sa razlogom. I onda bez ikakvog rezona,njega niko ne tumači a oni retki koji to i pokušaju,urade to sasvim pogrešno[slučajno ili namerno]. A potom čak ovo učenje proglase za religiju mada u Budizmu ni R od religije ne postoji niti se može „izvudi“ takav stav iz bilo čega...naprotiv. Za Isusa smo sigurni da je ili zaista Božji sin ili je želeo da se tako predstavi ili je nenamerno dao povoda da se iz njegovih reči i dela izvuče kasnije takav zaključak. Kod Sidarte je situacija potpuno obrnuta,niti je sebe smatrao Bogom,niti je smatrao da Bog uopšte postoji a još manje je želeo da u njemu gledaju uzvišeno bide...a rečima i delima je „samo“ pokazao svoju mudrost i genijalnost i put kojim je smatrao da treba da se ide i to u potpuno zavijenoj formi. Medjutim,danas demo često naidi na nekog „poznavaoca Budizma“ koji de nam redi da je Buda govorio tako prosto i „obično“ da ga i najprostiji čovek razume...a to jednostavno nema veze sa istinom. Kao sto i reinkarnaciju i karmu koju je Sidarta propovedao i u koju je verovao,ljudi shvataju tako površno da ne čudi što se Budizam povezuje sa religijom. Reinkarnacija i karma,ne sadrže nikakve elemente koje bi se mogli povezati sa teizmom. -Joga uopšte,pogotovo ona koja se danas propagira na zapadu,nije Budistička tvorevina,ali razni takozvani budistički guru-i koji se u Evropi i Severnoj Americi predstavljaju kao vrsni učitelji gurujoge[budističke],zaradjuju ogromne novce,a pri tom nemaju pojma ni o osnovama Budizma,medjutim vrlo dobro znaju da je joga postojala hiljadu godina pre pojave Sidarte. -Nivoi proširenja svesti koji se mogu postidi Budističkom meditacijom,imaju nesludene razmere. Za razliku od ostalih metoda proširenja svesti,meditacija nije „trenutno“ sredstvo,ved nam povišenje svesnosti i produhovljenje ostaju trajno. Tako modne unutrašnje promene,koje se stiču samo ispravnom Budističkom meditacijom, nisu u svrhu,opet naglašavam,budističke nepostojede religije....ved se mogu koristiti u bilo koju svrhu,čak i za sticanje
  25. 25. Hrišdanskog prosvetljenja kod hrišdanskih vernika ili za dublje prožimanje naučnih tajni. -„Zakon“ uzroka i posledice koji važi i u moralnim i u fizičkim dimenzijama,koji nam je ostavio Sidarta,ne spada samo u osnovne postulate budističkog učenja,ved u osnovni postulat univerzuma i duha...samim tim je i najgenijalnije otkrivenje jednog ljudskog bida.
  26. 26. O MEDICINI,BIOLOGIJI,FIZIONOMIJI,ANATOMIJI... *** -Briga o zdravlju svodi se na brigu o sopstvenom trajanju....utoliko zdravlje ne možemo svrstati u brigu o telesnosti,što u praksi donekle i jeste. Medjutim,kako sopstveno trajanje vedina shvata na materijalistički način,onda se i prema zdravlju tako odnose. Briga o zdravlju radi zdravlja ima isti efekat kao i potpuna nebriga o zdravlju...nedete produžiti život redovnim fizičkim aktivnostima,nekonzumiranjem cigareta ili suzdržavanjem od masne hrane ako ne poznajete svrhu zašto to treba raditi. -Piti razne čajeve iz zdravstvenih razloga,stvar je opšte neupudenosti u biologiju i hemiju,odnosno medicinu. Čaj „u ime zdravlja“ je zavaravanje koje vas upravo može koštati zdravlja. Nije ovde pitanje lekovitosti trava i plodova koji se koriste u tu svrhu[jer takva lekovitost „u skuvanom obliku“ i ne postoji],ved je problem u oksidaciji i izlaganju visokoj temperaturi koje uništavaju i ono vrlo malo „zdravih“ tvari u njima,dok stimulansi u njima*kao i u bilo čemu] nisu podložni promenama i uništenju,ali oni su u tim količinama pogubni za zdravlje. -Tužno je slušati razne nutricioniste i kvazilekare koji savetuju da se vitamini i oligoelementi unose isključivo putem „bogate“ ishrane,odnosno putem voda,povrda ili mesa,a da suplementi ne mogu biti adekvatna zamena. Da bi čovek danas uneo potrebnu količinu minerala i vitamina,dnevno mora da pojede nekoliko kilograma raznog voda i povrda. Uzmimo primer pomorandže kao navodno odlične hrane bogate vitaminom C...pomorandža u svežem stanju,dok još nije potpuno sazrela kao plod sadrži petinu vitamina
  27. 27. C koja je dnevno potrebna čoveku*minimalna preporučena doza],medjutim,od njenog branja pa sve dok ne dodje u našu unutrašnju laboratoriju,dakle u čitavom procesu trgovine i transporta do potrošača i konzumiranja ona izgubi i do 60% vitamina C. Samo dok je ljuštimo i pojedemo ona izgubi dodatnih 15% tog vitamina,jer se vitamin C oksidiše neverovatnom brzinom prilikom dodira sa vazduhom. Dakle,da bi zadovoljili minimalne potrebe organizma za vitaminom C,potrebno je pojesti najmanje petnaest pomorandži dnevno...ukoliko ste pri tom pušač,pijete mnogo kafe ili radite fizički,doza se udvostručuje,utrostručuje. Ali to je samo za onaj neophodni minimum koji moramo uneti. Neko de se usprotiviti pa redi da bi po mom zaključku svi ljudi imali skorbut...ali ona doza vitamina[60-90mg] koja je dovoljna da se ova bolest izbegne nema veze sa stvarnim potrebama organizma da bi u potpunosti ispravno funkcionisao bar u onim funkcijama gde je L-askorbinska kiselina neophodna,a to su doze od 200 do 1000 mg. Ako mislite da dete problem rešiti raznovrsnom ishranom[a ne samo pomorandžama,kivijem ili paprikom] koja sadrži vede količine vitamina C,varate se...mnogo,mnogo toga treba da pojedete da bi to uspeli. Ako postoji i jedan čovek na planeti koji de svakodnevno tačno da dozira količinu i vrstu hrane da bi obezbedio potrebe za mineralima i vitaminima,onda bi njegov dan morao da traje najmanje pedeset sati,provedenih samo u doziranoj konzumaciji odabrane hrane,pri čemu bi mu mesečni izdatak za tako nešto bio vedi od prosečne plate u Kuvajtu. Suplementi,bar oni najosnovniji moraju da se uzimaju kao dodatak ishrani ako želite zdravo telo ali i psihu. A ja bih postavio pitanje nutricionistima i lekarima koji su protiv upotrebe suplemenata,da mi objasne razliku izmedju hemijske formule Laskorbinske kiseline u „sintetičkim“ vitaminima i one u pomorandži[da ne ulazimo dublje u hemiju,odnosno oblike vitamina c]...ako mi daju odgovor,ja du čitav život da nosim duksericu na kojoj piše-„ja sam malouman“...ili ja možda stvarno ne znam da je hemijska formula ,naprimer vode u lubenici i vode u potoku različita...možda se u molekulu vode kod lubenice nalazi osam
  28. 28. atoma vodonika,H8O ? A za one koji tvrde da nema razlike u „sintetičkom i prirodnom“*inače glupa podela] vitaminu C,ali da je problem u tome što se isti bolje iskorišdava u organizmu ako je unesen vodem,zbog postojanja bioflavonoida koji,sasvim tačno,imaju veliku ulogu u iskoristivosti vitamina C i zaista ih ima u vodu,podsetidu ih da je sada 21 vek a ne 1970 godina,kada su oni izgleda „učili“ školu,i da koncentracija različitih bioflavonoida u današnjim suplementima [kod vitamina],stostruko premašuje količinu u vodu*osim kod čistog c vitamina iz kukuruza,koji prave kvazifarmaceutske industrije]. Uostalom,dragi hemičari,fruktoza smanjuje bioraspoloživost C vitamina. Kod ostalih vitamina[B kompleksa,E,A,D,F,P,K...]stojimo daleko lošije nego sa vitaminom C...tako da mi je muka slušati te vrsne stručnjake po pitanju pravilne ishrane. Što se minerala tiče,naročito onih vrlo bitnih poput kalcijuma,magnezijuma,kalijuma,selena,joda,fosfora i cinka...jedino ako bi umesto voda i povrda jeli samu zemlju i kamenje u vedim količinama,možda bi uspeli da održimo pravilan unos i odnos. Ne treba ovo neko da shvati da se zalažem za „brzu hranu“ uz istovremeno konzumiranje suplemenata,naravno da to nije način koji može doneti dobro našem organizmu,ali isključivo zbog nekih drugih stvari po pitanju zdravlja ne zbog unosa oligoelemenata i vitamina,samo bih da upozorim da se sasvim sigurno ovih životnih tvari ne unosi dovoljno u organizam i da se oni osnovni moraju uzimati kao dodaci ishrani. Naravno da i ne promovišem farmaceutsku industriju koja ih proizvodi,naprotiv,po njima uzimanjem suplemenata ne bi trebali nikada i da umremo...razlika je u tome što oni preteruju zbog profita a nutricionisti i pojedini lekari preteruju zbog neznanja. Istina je uvek negde izmedju. Za zagovornike teorije „doba bez suplemenata“,treba ih podsetiti o kojoj vrsti hrane se radilo,njenom kvalitetu i prosečnom životnom veku. -Po sistemu-„ja tebi-ti meni“ funkcioniše odnos lekar-farmaceutske kude,to je odavno poznato[ne svi lekari,naravno]...takvo funkcionisanje i nije problem kada su u pitanju zaista adekvatni lekovi i dobri lekari specijalisti,što
  29. 29. nije retkost. Medjutim problem nastaje kada lekovi koji nanose veliku štetu[često i smrtonosnu] a nose malu ili nikakvu korist*statini,antiaritmici,biljni sirupi,kapi za nos,lekovi „za prehladu“ i sl.+ dodju legalno u ruke pacijenta na preporuku lekara,pogotovo onih lekara[vedine]koji ne prate savremena dešavanja u medicini ili ne poznaju dobro nazive generičkih lekova koje im farmaceuti tutkaju a ved uveliko se izbacuju iz upotrebe. Sa druge strane,farmaceutske kude interesuje naravno samo profit,bez obzira da li se on stiče prodajom lekova ili „lekova“...kod ovih drugih imaju sasvim uhodan i uspešan trik a koji se može objasniti pomodu najpoznatijeg i najprodavanijeg leka-aspirina. Prema stotinama anketa sprovedenih na teritoriji Srbije,čak 63% stanovništva nemaju pojma da su –aspirin,acetisal,andol,midol,kardiopirin-ustvari isti lek. Trik poznat kao generičko ime leka upotrebljava se bukvalno kod bilo kojeg odobrenog leka na tržištu. Ali manji je problem što pacijenti imaju zabunu oko toga,za neke daleko bitnije i opasnije lekove. Podmetanje generičkog imena dovodi u zabludu i same lekare,pa tako usled neznanja i procenta u džepu,prepišu onaj lek za koji misle da je nov i jako delotvoran a takav lek je ustvari ved poprilično zastareo ili izbačen iz upotrebe zbog izraženih neželjenih posledica...to se naročito odnosi na lekove iz grupe antiaritmika,statina i antidepresiva. Postoji tu još načina da se prevare pacijenti koji nemaju ozbiljnijeg dodira sa medicinom,hemijom,biologijom...pa de farmaceutske kude izbacivati vrlo tražene lekove za „prve simptome prehlade“. Tako npr.,znajudi da u narodu postoji pogrešno shvatanje da aspirin ili C vitamin mogu da spreče prehladu ako se uzimaju na vreme,oni ova dva leka spoje u jedan-šumedu tabletu aspirin+C,koja sada deluje „ozbiljnije“ jer sadrži dva leka za suzbijanje prehlade u jednom...što običan narod dovodi u zabludu,neznajudi da askorbinska i acetisalna kiselina uzete zajedno sprečavaju apsorpciju oba leka u organizmu. Gotovo svaki lek „protiv prehlade“ sadrži sličnu kombinaciju,nekog nesteroidnog analgetika i C vitamina koji se trpe kao Tom i Džeri. A šta raditi sa statinima koji su
  30. 30. najobičniji placebo sa destruktivnim uticajem po organizam,naročito mišidno tkivo? U takvu priču je ved umešano mnogo više „industrija“,a ne samo farmaceutska i gotovo ih je nemogude nadvladati. Naručene i dobro finansirane studije o statinima su možda i najveda prevara uopšte smišljena radi sticanja profita. Sa druge strane ,narod,paradoksalno potpada pod uticaj nekakvih „teorija zavere “ u medicini upravo kod onih lekova koji su stvarno delotvorni i dobri ili bolesti koje su zaista opasne...tako da se svaka nova vrsta gripa ili nekog drugog oboljenja izazvanog virusima,smatra prevarom u cilju prodaje opasnih i nedelotvornih vakcina i lekova,što potpuno nema smisla. Nažalost,zaista se dogodi da nastane neka afera sa vakcinama,koja narodu dodatno utuvi u glavu da se zaista radilo o prevari,kao kod vakcina u Srbiji i okruženju u vezi gripa n1h1. A to neznanje naroda i vera u „reklakazala“ priče,može u bududnosti vrlo skupo da ga košta,jer sa virusima,naročito gripa se nikada ne treba igrati...ako je nešto u stanju da zbriše čovečanstvo,onda su to novi sojevi gripa. Mutirani virus gripa je destruktivniji od najjače atomske bombe. Na kraju...španski grip je ubio više ljudi nego što je to učinio prvi svetski rat. -Zdravstvena neprosvedenost naroda je ubica broj jedan. Čak 75% smrtnih ishoda moglo bi se sprečiti ukoliko bi se zdravstvena prosvedenost stanovništva znatno povedala,što je mogude i lako izvodljivo,medjutim i dalje se insistira prevashodno samo na preventivi. Preventiva ne može da značajno smanji obolevanje ili smrtne ishode iz prostog razloga što je genetika najodgovornija za zdravlje čoveka...tako da besmislene priče o faktorima rizika za svaku bolest i njihovo izbegavanje[pravilna ishrana,prestanak pušenja,fizička aktivnost],mogu da smanje rizik od obolevanja za 1%. Uostalom statistika po tom pitanju je neumoljiva...sve više se ulaze i radi na preventivi bolesti a obolevanje se ne smanjuje,naprotiv. Zatrpani smo pričama o preventivi kardiovaskularnih bolesti,koje čine gotovo 55% svih bolesti i mortaliteta u svetu i zaista vedina stanovništva i živi po
  31. 31. „preporukama“ lekara i „lekara“,ali realnost je posve drugačija,broj obolelih raste...što je logično. Holesterol,pušenje,alkohol,neaktivnost...nekada bilo[kod mnogih i ostalo]...sada se ved uveliko govori o CRPu,fibrinogenu,homostecinu...što je i razumno s obzirom da upalni procesi izazivaju pucanje plaka,dok ne budemo došli do toga da greške na genima[nasledne ili urodjeno-stečene] uzrokuju ove opasne upalne procese krvnih sudova. Antioksidansi sprečavaju infarkt i moždani udar,posle godinu dana se dokaže da to jednostavno nije istina,posle tri godine ponovo se dokaže da ipak sprečavaju a šest meseci kasnije opet nam govore da studija nije bila valjana i da antioksidansi nemaju uticaj...i tako u krug,godinama...! „Ne više od tri jajeta sedmično“...posle deset godina nam savetuju da jaja nisu štetna koliko se mislilo,pa se ponovo vrate na njih kao glavni izvor holesterola,pa nešto kasnije ipak se narodu objasni da se LDL holesterol sintetiše u jetri i da nema veze ni sa hranom ni sa jajima i da ih treba što više jesti. Pa smo išli na dijetu zbog holesterola,da bi se ipak otkrilo da je genetika u pitanju i da se holesterol ne može spustiti nikakvom dijetom. Pa je obim stomaka ukazivao na rizik od srčanih oboljenja,ali vrlo brzo je sve to negirano,da bi danas opet bilo aktuelno. Pa je pritisak bio normalan sistolni do 140 a dijastolni do 90,potom je pala granica na 130/85,da bi danas normalan pritisak bio ustvari ispod 120/80...tako da de verovatno za sto godina najidealnije biti da uopšte i nemamo pritisak u krvnim sudovima. Holesterol je bio dobar do 7mm/gr..pa je padao sa potrebom industrije statina[i margarina] na 6 pa na 5,da bi se potom prešlo na to da nije bitan holesterol ved njegova frakcija LDL koja mora biti ispod 4,5...pa ispod 4,0...danas je negde oko 3,0. Fizička aktivnost,pušenje,stres i alkohol su priče za sebe...potpuno su kontroverzne i nemaju blage veze sa istinom. Ponovidu,bolest je stvar genetike,i ne može se sprečiti preventivom...pogotovo ne onom koja je proistekla iz Framingenske prestabilirane studije koja je jos uvek „internistički bukvar“ a koja je dokazala samo to da ništa nije mogla da dokaže. Jedina zaista ispravna preventiva je
  32. 32. konzumiranje lekova sa neznatnim neželjenim dejstvima dok smo još zdravi[beta blokatori i aspirin u malim količinama,suplementi...]. Ako ved hodemo preventivno da delujemo na recimo kardiovaskularne bolesti,ništa posebno nedemo dobiti klasičnom preporučenom besmislenom prevencijom,ono što preventivno možemo da uradimo to je da se posle trideset i pete godine života odlučimo na konzumiranje ved pomenutih minimalnih doza beta blokatora,aspirina i suplemenata u vedim količinama,koji uistinu nede sprečiti bolest ali de se ona ispoljiti daleko manje destruktivno po naš organizam i u velikoj meri smanjiti mortalitet,samim tim imamo kvalitetniji i duži život. Ovde je zgodno da spomenem da samo čovek i još tri vrste životinja nisu u stanju da sami sintetišu vitamin C ved ga moraju unositi ishranom. Zanimljivo je to da su za čoveka preporučene dnevne doze 200mg,dok sve životinje[odnosno99,999%njih]sintetišu od 5 do 10 grama dnevno ovog vitamina,baš ima logike zar,ne?. Još zanimljivije je to da sve ove životinje „nemaju problem“ zvani LDL holesterol i da ne oboljevaju nikada od bolesti srca[osim urodjenih mana],što jasno dovodi u vezu bolesti krvnih sudova,LDL holesterola i koncentracije C vitamina u krvi. A najzanimljivije je to da ovakvu informaciju niste imali prilike nigde da pročitate,dok ste zatrpani informacijama o „bednih“ 200 mg potrebnog vitamina C ili o štetnosti fizičke neaktivnosti. Do sada najveda uradjena i to vrlo impresivna dugogodišnja studija sa velikim brojem uzoraka,govori o tome da multavitamini i nemaju neki uticaj na oboljevanje od najčešdih bolesti kod grupe koja ih je dobijala...! Zanimljivo je to da nigde nije objavljeno koje količine vitamina su u pitanju i koliko decenija[ne godina] je studija vodjena. Čak i kada rade studije samo sa C vitaminom,to su doze od 300-500 mg,a u bilo kakvim multivitaminskim preparatima bilo kog vitamina ima samo u tragovima...multivitaminski preparati jesu prevara. Jedna daleko manja kreostudija,koju je vodio samo jedan hemičar,dvostruki nobelovac,iz šezdesetih godina prošlog veka gde je korišden vitamin C u količini od 4 do 9 grama svakodnevno,dala je nedvosmislene pozitivne rezultate...a onda su
  33. 33. „pametnice“ pokušavale da ga demantuju sa deset puta manjim dozama. Pomenuo sam ved da je ukupni holesterol izbačen kao faktor rizika i da su faktori rizika samo njegove frakcije-povedani „ldl“ ili smanjeni „hdl“,ali kako sad objasniti ljudima da smo živeli u zabludi? Jednostavno su izmišljene pomenute frakcije holesterola….ali istina je potpuno drugačija…tačno da povedan „ldl“ i smanjen „hdl“ utiču na arteriosklerozu ali obe ove „masne kiseline“ nemaju blage veze sa holesterolom,niti mogu biti njegove „frakcije“. Priča o holesterolu je najveda zabluda u istoriji medicine. Na kraju,nije problem u mastima vec u kalcifikaciji. Ali vratimo se ipak ubici broj jedan-zdravstvenoj neprosvedenosti...a tu imamo tri kategorije;1] neprepoznavanje simptoma,2] nerazumevanje prirode bolesti i 3] pružanje prve pomodi[uz prepoznavanje simptoma]. Za nekoga je običan bol u vilici ili bol iza pledke,sasvim običan beznačajni simptom koji ima uzrok u nekom banalnom poremedaju....a ko bi se uopšte uzbudio zbog blagog bola u donjoj vilici. Medjutim,da ste zdravstveno dobro informisani,znali bi ste da to može biti ne tako redak i jedini simptom početka teškog srčanog udara,pa vas ne bi začudilo ako bi ste se polusvesni stropoštali na zemlju,dok ste recimo na pecanju. Naravno da ne treba na svaki bol u vilici,ramenu,želucu ili ledjima potrčati u hitnu pomod i tamo maltretirati lekare jer su to mogudi simptomi srčanog udara...potrebno je samo da znate da to oni mogu biti,da bi bar narednih petnaestak minuta obratili pažnju na mogude promene koje bi nastale...pojačavanje bola,blage zadihanosti,blage nesvestice,mnogo usporen ili mnogo ubrzan slab puls,mučnina,bledilo, itd...ukoliko sve prodje bez razvijanja tih inače uobičajnih simptoma[a najčešde hode] bolje za vas,ali ukoliko se pojavi bar jedan od opisanih,morate ozbiljnije shvatiti situaciju. Ovo je samo jedan od milion primera zdravstvene neprosvedenosti jer mnoga ozbiljna hitna stanja i počeci mnogih ozbiljnih bolesti mogu dati simptome koji ni u najmanju ruku ne mogu da se povežu sa datim simptomima. Ko bi se još zabrinuo što ga često svrbi iza pledke ili mu na trenutak zamagli vid na jednom oku...ali melanom i šlog su opasna i urgentna
  34. 34. stanja. Ljudi se moraju,čak i kroz školsku nastavu zdravstveno prosvedivati,kako se ne bi čudili ako je neko „umro potpuno zdrav“ ili su sami,iz čistog mira sa treninga košarke ,bez ikakvih simptoma,sasvim mladi,završili u bolnici priključeni na aparate. Drugi problem je upravo nepoznavanje prirode bolesti i „lakog“ prelaženja preko najbanalnijih bolesti. Dobili ste prehladu,uobičajenu,blagu,kakva vas napadne bar četiri puta godišnje i kao i uvek nedete zbog toga otidi na bolovanje,ležati par dana u krevetu ili odustati od zakazanog treninga. A onda kroz par meseci,šetajudi ulicom,osetite podrhtavanje u grudima i ako imate srede,probudite se u bolničkoj postelji[ali najčešde se nedete probuditi nigde...i nikada]. Miokarditis nije ni najmanje retka bolest,pogotovo kod mladih,a može da bude pogubna,jer retko daje simptome. Miokarditis uzrokuje iznenadne smrtonosne aritmije i nemaju obzira prema tome što se vi osedate apsolutno zdravo,veselo i što ste vrlo mladi. Svaka neodležana prehlada može biti potencijalni ubica jer se iz nje može posredno razviti miokarditis. Izuzmemo li srce...i meningitis,takodje vrlo poguban, može biti uzrokovan neprelezanom prehladom. Potrebno je poznavati prirodu bolesti,prehlada je nastala zbog pada imuniteta...slab imunitet u toku prehlade je idealna „podloga“ da ti ili virusi i bakterije iz vaših creva vrlo lako prodru u krvotok i uglavnom završe tamo gde ne biste poželeli,oko srčanih zalistaka,odakle se mirno sele u miokard,endokard ili perikard...ili na moždanu ovojnicu...donji deo pluda[opet pogubno]. Prehlada i miokarditis su uzeti kao primer,da se ne valja odnositi prema bilo kakvoj banalnoj bolesti kao prema ubodu iglom u prste. Svaka modrica za koju ne znate odakle vam,krv na maramici dok duvate nos,glavobolje koje se pojačavaju pri kašljanju,kijanju,pokretu,...pa čak i oni najbanalniji kao što je zaboravnost...mogu biti predznak vrlo ozbiljnih stanja. Simptomi,bukvalno svi,kao i prirode njenih nastanka,moraju biti u glavi svakom čoveku koji vodi računa o sebi ali i o drugima,što je tema trede tačke,pružanje pomodi kod urgentnih stanja. 70% ljudi,ako im se desi da se njegov ukudanin iznenada sruši na pod,počede da vrišti[par
  35. 35. minuta],onda de pozvati hitnu pomod a potom nastaviti da vrišti do njihovog dolaska...koji de u 60% slučajeva samo konstatovati smrt. Medjutim,taj čovek[žena] je mogao biti živ[a] i to,kako studije pokazuju,sa velikom izvesnošdu da ste umesto vrištanja upotrebili masažu srca i veštačko disanje. Ali vi to ne znate...ni gde treba pritiskati grudni koš,ni koliko jako,ni koliko često i na koliko pritisaka dolazi jedno upumpavanje vazduha. Svi ste vi to učili ali koga je to zanimalo*„baš de meni da zatreba“+ i ko se toga uopšte seda...na kraju krajeva,niste ni sigurni zbog čega se čovek uopste srušio. Prepoznati da li je u pitanju moždani udar,srčani udar,zastoj srca ili nešto četvrto i da li ga treba samo politi hladnom vodom,dati samo veštačko disanje ili i srčanu masažu,vrlo je lako,medjutim vi umesto da spasete jedan ljudski život,nemate pojma kako da reagujete,pre svega prepoznate šta je a potom i da pružite adekvatnu pomod do dolaska lekara. Pokušadete da ga „probudite“ vrištanjem i kukanjem. Druga stvar,čak i sebi možete pomodi ukoliko ste sami u kudi a prepoznate napad koji dobijate kao smrtonosan,jednostavno jako kašljanje i par čučnjeva može vas spasiti u 25% slučajeva. Može se ovde navesti još dve vrlo bitne stvari koje spadaju u zdravstvanu neprosvedenost...a to su redovne godišnje kontrole*svega+,srce,krv i očno dno pogotovo,jer na vreme otkrivena bolest vrlo se lako drži pod kontrolom. Medjutim to ne radi gotovo niko...svi su zdravi-dok se ne pokaže suprotno ili dok iz čista mira ne umru „potpuno zdravi“. Druga bitna stvar je upravo strah od odlaska kod lekara[čak i ako imate simptome] jer ne biste da vam se pronadje nešto i saopšti loša vest. Napokon,i ona pogotovo svojstvena muškarcima i „muškim-ženama“-„ma nije to ništa,nede grom u koprive...“! Ovde bi bilo zgodno pomenuti i nekontrolisano uzimanje antibiotika za svako mogude upalno stanje[koje je u 75% slučajeva virusnog porekla+,bilo na svoju ruku*sto je cešde],bilo na preporuku lekara sa kupljenom diplomom...gotovo je pravo čudo da danas pojedini antibiotici uopšte i deluju ali još vede čudo je da nismo takvim ponašanjem stvorili bar desetak sojeva superbakterija...što de se neminovno
  36. 36. dogoditi. Pustite preventivu,prosvetite se zdravstveno,to je jedini način da vam život bude kvalitetan i dovoljno dugačak. Pošto nas rano školovanje optereduje pravljenjem čiča Gliša od plastelina,veronaukom,gradjanskim i seksualnim vaspitanjem i seckanjem šperploče u svrhu..seckanja šperploče,bilo bi dobro da postanete zdravstveno prosvedeni samostalnim učenjem osnova medicinskih stanja i pomoci. -Statistika svetske zdravstvene organizacije-13% ljudi boluje od neke bolesti mozga,27% od bolesti vezanih za digestivni sistem,50% ljudi ima problem sa bolestima srca i krvotoka,12% je hematoloških bolesnika,11% čovečanstva pati od reumatskih bolesti,9% od nefroloških a 15% od uroloških bolesti,8% od težih oblika respiratornih bolesti,8% od endokrinoloških…itd*ima još mnogo,mnogo i postotaka i bolesti]…ispada da od 100% stanovništva,250% boluje od neke bolesti…hajde,na stranu što vam je matematika loša ali da od 7 milijardi ljudi na planeti,baš niko nema zdrav…čak i da svako boluje od tri bolesti,opet se ne uklapa…sa četiri moguce bolesti,tu bi se ved našao i po koji zdrav. -Ljudska psiha nije izazivač bolesti,ali jeste okidač i lek za nju. -Povezanost greha sa bolestima trebalo bi shvatiti ozbiljno zbog same činjenice da su najvedi geniji čovečanstva zauzimali takav stav. Ovde ne možemo govoriti o tome da nešto ostaje glupo čak i ako milijarde ljudi veruje u to,jer misli istinskih genija ne vuku koren iz svetovnih izvora. Medjutim,treba uvek uzeti u obzir evoluciju i genetiku,koje opovrgavaju ovakve stavove. U tom slučaju greh možemo posmatrati kao most izmedju genotipa i fenotipa,jer svaka bolest „zapisana“ u genima ne mora da se ispolji. Ljudska zloba[greh] je sama po sebi nezdrava i greh možemo smatrati ozbiljnim ali ne i direktnim okidačem za ispoljivanje bolesti kojima smo genetski skloni. Ali glupost jeste verovati da se crkvenim „brisanjem“ greha može ostvariti bilo kakav boljitak.Duh ima daleko vedi uticaj od psihe.
  37. 37. -Zanimljiva mi je „tema“ po pitanju alkohola,pušenja i stresa...i njihove povezanosti sa našim zdravljem. Sva tri „poroka“ se karakterišu kao vrlo ozbiljni faktori rizika za obolevanje od mnogo bolesti[čak i za sve mogudestečene]. Podjimo od alkohola...ne postoji ama baš nijedna ozbiljna studija koja povezuje konzumiranje alkohola sa bilo kakvom bolesti. Iz dva razloga...jer se alkohol ne može uzeti kao nezavisni pokazatelj a drugi,mnogo vedi,je to da se ozbiljne studije i ne pokušavaju jer nema primarnih pokazatelja o štetnosti alkohola da bi se novac uložen u studiju opravdao. Ali zato postoji mnostvo ozbiljnih studija ali i još više „ličnih iskustava“ koji pokazuju veliku korist od umerenog konzumiranja alkohola. Jedno je potpuno izvesno-ljudi koji konzumiraju alkohol su generalno zdraviji,pametniji i duhovno obdareniji od onih koji ga izbegavaju. Dakle,oni koji se gnušaju alkohola,em su glupi,em su loši ljudi,em su nezdraviji. Korist od alkohola kao izuzetnog antidepresiva i ujedno anksiolitika,mentalnog stimulansa,čuvara srca i organa za varenje je nesumnjivo naučno dokazana i potkrepljena ličnim iskustvom svakoga od nas. Ograničenje alkohola na maksimalno dve jedinice dnevno kao zdrava,preporučena doza je potpuna izmišljotina...preterano dnevno konzumiranje naravno da vodi u bolest,više psihičku nego fizičku,ali svakodnevno konzumiranje od dve do četiri čašice žestokog alkoholnog pida ili od dve do četiri čaše piva ili vina su izuzetno blagodatne za našu psihu i telo. Drugo...loši ljudi,zli,zločinci uglavnom ne konzumiraju alkohol,ali ovde treba stati i nešto pojasniti-jedno je piti iz zadovoljstva ili potrebe a potpuno drugo je piti alkohol zbog –„biti mangup“,živeti sa stilom ili zbog hedonističkog uživanja. Ovo drugo,svojstveno je kriminalcima,lopovima,biznismenima...i njih nikada nedete videti da piju pivo iz flaše ili neku domadu rakiju. Oni su vedi zločinci od nealkoholičara. Piti alkohol iz zadovoljstva i potrebe nije hedonistički princip,jer hedonizam podrazumeva nešto potpuno drugo,bar što se alkohola i cigareta tiče. Dakle,alkohol je zdrav,nije porok i njegovo konzumiranje je svojstveno,dobrim,poštenim i pametnim ljudima. Kako
  38. 38. stojimo sa cigaretama...tačno je da su nezdrave i da izazivaju ili bar doprinose oboljevanju,naročito pludnih bolesti i donekle bolestima srca[ali ne koliko se to priča]. Duvan ima dve dobre osobine,potvrdjene ozbiljnim studijama...poboljšava kognitivne sposobnosti[pamdenje,učenje,shvatanje,koncentraciju]i odličan je „prirodni“ anksiolitik i borac protiv negativnog stresa. Pušenje cigareta ,pogotovo u vedim količinama dakle nije baš preporučljivo,ali i ovde po pitanju zdravlja postoje izvesne argumentovane stavke...prvo,ljudi koji nikada nisu pušili su generalno zdraviji ali i nešto moždano „nesposobniji“ od pušača...i drugo,ljudi koji su bili pušači pa prestali,generalno su i nezdraviji i moždano „nesposobniji“ od onih koji pušenje nisu ostavljali ili pokušali da ostave. Nikotin stvara zavisnost i to prilično veliku,a štetne stresne promene koje nastaju u organizmu,čak narednih deset godina su višestruko pogubnije nego samo pušenje. Dakle,ako ste ved pogrešili i postali pušač,ostavljanjem cigareta vršite jak udarac i na svoje fizičko i na mentalno zdravlje. Ovde sam pomenuo stres...i to onaj destruktivni,loš stres,za koji organizam nije pripremljen ili ga ne prepoznaje...medjutim stres je daleko češde vrlo pozitivan i dobar. Prvo...uvoditi stres kao faktor rizika za bilo koje oboljenje je potpuno smešno i neozbiljno jer on nije merljiva kategorija niti može biti posmatran kao nezavisan uzrok,pa čak su smešne i „smernice“ da izbegavamo stres,što bih ja poistovetio kao kada bi tražili da izbegavamo disanje ili da nam kuca srce. Stres je upravo kao i disanje ili otkucaji srca,automatizovana i prirodna reakcija organizma,odnosno centralnog nervnog sistema i u najvedem broju slučajeva stres je dobar i zdrav jer tako organizam štiti sam sebe od mogudih pogubnih posledica psihičkih udaraca koje svakodnevno primamo. To je najprostiji sistem koji važi svugde i kod svakog živog bida kada oseti opasnost-beži ili bori se. E upravo tu čovek ima uticaja svojom voljom a to je odluka o begu ili borbi...ostalo „odradjuje“ organizam potpuno nezavisno od nas. Upravo i tu dolazimo u situaciju da stres doživimo kao dobar ili loš i poguban. Ovo prvo je mnogo češde...i zbog
  39. 39. toga se ne treba mnogo brinuti zbog doživljenog stresa,jer on je zdrav. Poguban je samo ukoliko odlučimo da se borimo sa nečim jačim od nas ili da bežimo od nečeg što je slabije. Ali to su mnogo redje situacije jer obično možemo da prepoznamo „snagu protivnika“ i odaberemo pravilan potez. Čak i naše nesvesno tu može uzeti izvesnu ulogu pa da naš pogrešan svesni izbor preinači van naše volje u onaj ispravan...ali to se ne dešava uvek i tada stres postaje opasan. Ali kako je to retkost,generalno-ne bojte se stresa...u najvedem broju slučajeva bide vam od velike koristi. Poznato je da recimo rane daleko brže zarastaju ako smo pod stresom kao i to da ejekciona frakcija levog ventrikula može biti poboljšana...! Stres jeste „okidač“ koji može da trenutno pogorša ved postojedu bolest,to je posve logično, ali sam stres ne može biti faktor rizika za neku bolest i kod zdravih ljudi je donekle poželjan. -Anatomija čoveka je vrlo zanimljiva s obzirom na ogromnu sličnost sa svinjom,mnogo vedom nego sa primatima sa kojima imamo zajedničkog pretka. Uostalom,kada čovek hoda četvoronoške daleko je sličniji svinji nego bilo kojoj životinji i takodje ne može da gleda u vis pod uglom od devedeset stepeni[to ne možemo samo mi i svinje od svih životinja,osim ako neko ima patološki deformisan vrat+. Preterano ugojen čovek je identičan izgledu svinje a mnogi ljudi i fizionomski imaju svinjsko lice. -Serotonin pravi jednu od bitnih razlika medju polovima s obzirom da je njegova koncentracija daleko veda kod muškaraca nego kod žena. Serotonin nema samo onu stereotipnu ulogu „hormona srede“ ved daleko više funkcija i jedan je od najvažnijih neurotransmitera u našem telu,odgovoran i za osedaj srede[vedeg raspoloženja+ ali i kao glavni odbrambeni „mehanizam“ od mnogih psihičkih poremedaja koji mogu završiti fatalno. Ali ono najznačajnije je to da je serotonin uz endorfin[koji je takodje manji kod žena] ima najvedi uticaj na prirodno proširenje svesti,što u mnogo čemu utiče na kognitivne sposobnosti. Paradoksalno,oba neurotranmitera kada iz nekog
  40. 40. razloga opadaju[pod uticajem kortizola i sl],daleko drastičnije opadaju kod muškaraca,čak do one „doze“ koja vodi u –umetnost. Zbog toga su žene daleko sklonije depresiji,čak i onim depresijama koji vode u opasna razmišljanja,dok su muškarci kognitivno i „umetnički“ jači od žena,upravo zbog drastičnog viška ili drastičnog manjka ovih transmisera. -Zanimljivo je to da se evolucija zaista poigrala sa našim mozgom...dok su svi bitni organi jednostavno zaštideni na mnogo načina od mogudeg „udara“ na njih[automatizam srca,trpljenje dugotrajnog odsustva kiseonika i hranljivih materija,regeneracije....],mozak kao ubedljivo najbitniji organ,koji u suštini i čini čoveka-čovekom, nije ni najmanje zaštiden. Niti postoji obnavljanje delija ili njihova regeneracija,njegove delije su izuzetno osetljive na sve vrste agenasa,dok ,ono što je najzanimljivije nema apsolutno nikakvu zaštitu ili „rezervu“ koja bi mu omogudila da se „odupre“ nedostatku krvi,kiseonika ili hranljivih materija. Mozak nepovratno odumire posle 3 minuta od prekida krvotoka,dok svi ostali organi imaju daleko vedu mod „trpljenja“. Čak i posle samo desetak sekundi „patnje“ zbog nedostatka kiseonika on ostaje u segmentima nepopravljivo ošteden. Evolucija je naučila svaku deliju da „mora da živi“ i za to de se boriti do kraja u najekstremnijim uslovima...delije mozga to jednostavno ne rade,kao da žele da umru. Taj i takav nedostatak mozga, uz potpuno nesavršen kičmeni stub čoveka je upravo dokaz da smo „evolucijskog porekla“ i da evolucija ima još da poradi na našoj fizičkoj konstituciji. -Fascinantno je to koliko jezgro oraha podseda na mozak,čak se kao i mozak sastoji najvedim delom od masti a hrani se isključivo ugljenim hidratima. Još fascinantnije je to da upravo orah ima najvedu potencijalnu kognitivnu ulogu u celokupnom lancu ljudske ishrane. -Samo je čovek u stanju da resurse mozga koristi u svrhu neinstinktivnog stvaralaštva. Dok ostali organizmi žive samo da bi pojeli nekoga,našli sebi
  41. 41. skrovište i parili se,čovek ima taj „nagon“ da potpuno svesno beskorisno pretvori u korisno ili loše u dobro. Medjutim,postoji veliki broj ljudi čiji mozak funkcioniše kao i kod ostalih organizama a ako na to nadovežemo činjenicu o izuzetno maloj razlici mozga čoveka i primata,jasno je da takvi ljudi pate od nedostatka svesti ili duha i da su i sami ustvari bukvalno primati. -Najgluplji stereotip o ljudskom mozgu je onaj da koristimo samo 10% svog mozga. Naravno,stereotip je nastao iz neznanja a prihvaden zbog utehe. Svaki čovek koristi svoj mozak maksimalno! O FIZIOGNOMIJI,KARAKTEROLOGIJI... *** -Koliko je spoljašnji izgled povezan sa našim „unutrašnjim“ osobinama? Da li se zaista može mnogo videti iz očiju čoveka. Da li tonalitet glasa otkriva homoseksualca? Da li čovek kada laže zaista izbegava pogled u oči? Koliko su u vezi izbačenost čela i visina inteligencije. Da li postoji blag,oštar,urokljiv ili nežan pogled. Koliko razlika izmedju kažiprsta i srednjeg prsta govori o nama? Da li male i velike ušne školjke skrivaju zločinca u čoveku? Zašto na nečijem licu prepoznajemo ljutnju,bes,nervozu,nezadovoljstvo...? Upravo treba krenuti „u priču“ od ovog poslednjeg. Kako znamo samo uz pomod ljudskog lica da je neko ljut? To jeste trenutno stanje,jer njegovo lice nede biti uvek takvo ali je isto tako dokaz da se naša „trajna“ unutrašnjost[karakter] može prikazati preko naše spoljašnjosti,naročito lica, bez obzira da li se radi o trenutnoj emociji ili o stalnoj karakternoj osobini. Nema razlike po ovom pitanju u pogledu emocija i karaktera,pa se sasvim ozbiljno ovo pitanje može uzeti u razmatranje. Mnogi se nede složiti da je
  42. 42. fiziognomija uopšte relevantna „nauka“ i da ne može postojati način da iz nečijeg izgleda izvučemo njegove osobine,najzad fiziognomija još uvek nije zvanična nauka. Ali takve greške svojstvene su današnjim naučenjacima koji imaju „moždanu menstruaciju“ pradenu čestim jakim odlivima. Čovečije lice vremenom mora da poprimi onakav izgled koji jasno nagoveštava njegove unutrašnje karakteristike...ovde se radi o tri načina menjanja fizionomije lica[često i tela]...ponavljani mišidni pokreti koji vremenom ostaju stalni,recimo mrzovoljnog čoveka demo odmah prepoznati jer su mu mišidi oko očiju,obrva i usana ved dobili svoj karakterističan „mrzovoljni“ oblik,ili drugi način-pogled,odnosno oči,iz kojih pravilnim posmatranjem možemo s velikom preciznošdu videti sliku unutrašnjeg stanja čoveka. Tredi,za mnoge manje verovatan ali bez obzira na to,vrlo precizan način da prepoznamo čovečiju unutrašnjost je poprimanje oblika glave i tela izgledu životinja koje ispravno personifikujemo sa karakternim osobinama. To se može primetiti i kod izgleda lica,načina hoda,držanja tela,pojedinih pokreta...itd. Sve zajedno,odnosno sva tri pomenuta načina[uzroka] daju jednu opštu sliku karaktera čoveka koje jedno iskusno ,inteligentno bide može povezati i doneti sud sa tačnošdu od 99%. Emocije lako prepoznajemo...medjutim emocije su i pozitivne i negativne i one same nisu samo posledica trenutnog čovečijeg osedanja ved imaju uzrok u stalnosti čovečijeg karaktera. Prirodno veseo ili „hladan“ tip ličnosti,koji ima problem[odnosno nema] da oseti brigu,ne može vremenom poprimiti izgled lica ,ljutice ili namrgodjenosti. Naravno da on ponekad oseti i izrazi bes ili ljutnju ali mu karakter veseljaka nedozvoljava da to bude toliko često da bi njegovi mišidi na licu poprimili stalni odraz ovih emocija. Deluje neubedljivo ali samo za one koji nisu pokušavali da na takav način dodju do otkrivenja unutrašnjih osobina sagovornika ili ne znaju da procene ili povežu karakter i fizionomiju. To se ne uči...to se jednostavno zapaža ili nezapaža u zavisnosti od intelektualnog i doživljenog. Isto se odnosi i na pogled i oči...njihov oblik,sjaj,bistrina,boja,otvorenost kapaka,šetanja
  43. 43. zenica,podočnjaka,treptanja...svi mi vrlo lako razlikujemo nežan,tužan,veseo,stidljiv,ironičan pogled...isto tako vrlo je lako razlikovati zlog od dobrog,poštenog od iskvarenog,zavidnog,bestijalnog,glupog,inteligentnog,malicioznog...pogleda ,odnosno čoveka. Tu je potrebno daleko manje intelekta i daleko manje iskustva,jer oči zaista jesu ogledalo čovekovog unutrašnjeg sveta. Postoje i izvesne zablude koje se pre svega odnose na pokrete očiju,a to je čuveni stereotip o izbegavanja pogleda u oči,skretanje pogleda kod neiskrenih ljudi ili gledanje pravo u oči kod onih koji nam u tom trenutku govore istinu. Laž i lažov se vide u očima ali na posve drugi način,pre svega zbog čestog treptanja i jakog podizanja obrva,izbegavanje pogleda nema veze sa tim,ljudi niti vole da budu „posmatrani“,a tu stoji i pitanje stidljivosti. Oči zločinca su recimo vrlo često mutne,sitne ili sa mnogo ispucalih kapilara. I na kraju,fizionomiju čoveka koju najlakše primedujemo i karakterišemo,jeste ona gde prepoznajemo po hodu,telu,pokretima ili najčešde na licupacova,svinju,lisicu,psa,konja,kravu,gusku,patku,hijenu,ovcu,lasicu,jazavca, majmuna,zmiju,vuka[takve im nadimke po pravilu i dajemo]...i gotovo bez izuzetka možemo govoriti o karakteristikama koje su dominantne kod tih životinja. -Fiziognomija de nam uvek biti od ogromne pomodi da pravilno procenimo jednu osobu,čak i kada ona sasvim uspešno rečima i delima pokazuje sebe u potpuno drugačijem [lažnom]svetlu. Reči i dela jedne osobe su daleko manje senzitivne i specifične od fiziognomije po pitanju procene jedne osobe. Šta oseda,šta misli,kakav je,šta možemo očekivati...sve se to može videti,prepoznati na osnovu par bora,oblika oka,uha,nosa,kose,debljine usana. Recimo da je pravilo i kod muškaraca i žena da deblje usne nose i manje inteligencije i kreativnosti,pa čak i želja za debljim usnama,bez obzira da li de ostati samo na želji ili de se idi na silikonsko popunjavanje,takodje odražava visinu kognitivnih sposobnosti. Uši uz oči pokazuju zločinca i
  44. 44. nemoralnog čoveka,gusta kosa kod muškaraca sa malim čelom je u korelaciji sa tupavosti,kod žena je obrnuto. Istina je da je veliko i izbačeno čelo karakteristika izuzetne inteligencije kao što je izbačena donja vilica znak da je osoba hedonista. Duguljasto lice odražava hiperaktivnost ali i nestalnost,kovrdžava kosa mrzovoljnost...! - Preterana gojaznost ,naročito kod muškaraca[kod žena nije pravilo] ukazuje na zločinca i nepoštenog čoveka,hod patke na ženu debila,često ispucale usne na nevernost... - Na osnovu fiziognomije,daleko lakše je prepoznati zlog od dobrog čoveka,iz razloga što su fizionomske karakteristike zlog uvek preterano izražene. *** -Možemo govoriti samo o karakteru pojedinca,o njegovoj individualnoj psihi ili osobenoj karakterologiji. Potpuno je neispravno govoriti o karakterologiji grupe ili čak nacije...to su stereotipi i nemaju nikakvu naučno-psihološku potporu bez obzira što se karakterologija najviše izučava upravo u tim okvirima. Karakterologija Srba,Nemaca ili Slovena,Germana...inatni,ratoborni,hrabri...disciplinovani,vredni,borbeni...o takvim osobinama jednog naroda možemo govoriti tamo gde smo sigurni da nije bilo nikakvih mešanja što znači u periodu od pre više hiljada godina i to uvek „granično“ bez obzira na genetske i spoljne faktore koji igraju veliku ulogu. Medjutim karakter nije samo uzrokovan genima ili zajedničkim spoljašnjim uslovima,odnosno okruženjem, ved više desetina faktora utiče na karakter čoveka od kojih polovina nema veze sa biologijom i eksternom psihologijom. Isti je slučaj sa fizionomijom,pa bez obzira što možemo fizionomijsku sličnost vrlo lako povezati sa jednim narodom,odstupanja su ipak tolika da se ne može govoriti o fizionomiji grupe ili naroda. Što se tiče nacije,logično,još dalje smo od mogude povezanosti. Samo tri naroda ,mongoloidi,arijevci i jevreji,koji su težili ka mešanju ali i dobrim delom trudili
  45. 45. se da ipak sačuvaju čistotu „rase“,bar do kraja srednjeg veka,mogu biti i karakterološki i fizionomijski slični ali razlika izmedju sličnosti i istosti je toliko ogromna da se ne mogu povezati. Za inteligentnog vanzemaljca u obliku mintaura svi ljudi su na planeti zemlji slični i po izgledu i po ponašanju i on ih sasvim lako može opisati nekome ko ih nije video i svrstati ih u istu grupu,ali generalizovati nepoznato,kao što ljudi to čine sa životinjama[zec je zec]posve je logično ali ne i ispravno jer se radi o manje poznatom. Iskusni zoolog koji se bavi isključivo zečevima,nede imati takvo mišljenje,jer za njega je zec kao jedinka nešto sasvim drugo od grupe zečava,pogotovo različitog porekla. Mi,ljudi,izmedju dva naša dobra poznanika možemo nadi na stotine različitosti i u fizionomijskom i u karakternom pogledu,ali samo par sličnosti[nikada istosti] u ove dve kategorije,što govori da su različitosti daleko zastupljenije pa samim tim i dominantnije. Ako za pomenute tri „rase“ možemo bar delimično govoriti o nekoj vrsti sličnosti,odnosno za desetak procenata višoj od drugih naroda,onda je to posve nemogude uraditi sa nacijama ili narodima koji su se mnogo mešali. Sloveni su recimo kao narod potpuno mešani narod dok su Srbi kao nacija potpuna mešavina Slovena,Ilira,Tračana,Dačana,Huna,Osmanlija..tako da se o slovenskoj ili srpskoj[ili bilo kojoj drugoj naciji],karakterološki i fizionomski ne može govoriti kao celini. Ruse,Kineze,Nemce,Engleze koji su daleko manje „mešani“ a vode poreklo od Arijevaca i Mongoloida kao i kod Jevreja koji žive u matičnim zemljama,možemo karakterološko-fizionomski povezati u manjoj ali ne baš dovoljnoj meri,dok bi bilo totalno besmisleno govoriti o „izgledu ili karakteru“ Srba,Španaca,Amerikanaca,Kanadjana...! Uostalom,karakter je daleko kompleksnija „stvar“ od fizionomije i sadrži daleko više različitosti,tako da možemo govoriti o mnogo disciplinovanih Nemaca ali i o malo inatnih Srba ali nikako generalizovati i govoriti o vedini disciplinovanih Nemaca ili vedini inatnih Srba. Kod nekih nacija,postoji veštački održavana karakterologija koja je u suštini svesna odbrana stereotipa u neku svrhu*Arapi,Albanci+,dok neke nacije imaju tako „kratku“ istoriju da do
  46. 46. karakterološkog stereotipa nisu ni došli pa se o opštem karakteru takve nacije ne može govoriti čak ni u šali*Amerikanci,Australijanci+. -Postoje mnoge teorije o podeli karaktera,po mnogim psihijatrima ili sociolozima,medjutim nijedna nije zvanična ved se uzimaju kao podele u okviru jedne uže specijalnosti. Ipak,mislim da se generalno karakter može podeliti u dve osnovne grupe iz kojih se mogu izvoditi podgrupe koje se ved koriste. Agresivan i secesivan karakter...pa onda u agresivan možemo „ubaciti“-,ekstrovertnost,hiperaktivnost,inat,veliku volju,vrednodu,tvrdoglavost,hrabrost,borbenost,napadnost,opsesivnost....ili u secesivni karakterintrovertnost,stidljivost,hladnokrvnost,kukavičluk,disciplinovanost,veliku emotivnost,racionalnost...! Ali u suštini,bez obzira što nigde nedemo pronadi čist oblik jednog od ova dva karaktera,ved njihovu mešavinu,jedan mora biti prilično dominantan,pa ga tako i karakterišemo...u tom slučaju možemo govoriti o recimo čoveku sa agresivnim tipom karaktera koji je kukavica ili o secesivnom tipu karaktera koji nas može iznenaditi tvrdoglavošdu. - Za razliku od psa koji je svesni „sluga“ svog gospodara,mačke potpuno drugačije doživljavaju svog „domadina“…mačka uvek u svom „gospodaru“ vidi svog slugu,roba. Psa hranite ili mazite i on vam je zahvalan za to,medjutim mačke to smatraju dužnošdu,obavezom svog „domadina“. Mačka trljanjem o vaše noge samo obeležava svoje vlasništvo. Iz tog razloga i razlike u karakteru izmedju ljudi koji više vole pse ili više vole mačke. Dvolični su ljudi koji podjednako vole i pse i mačke. -Malo je poznato da su stari grci gajili „kult basne“ isto koliko i kulturu filozofije i matematike. Ono što je Tales za filozofiju to je Ezop[Esopus] za asimilaciju karakterologije čoveka i životinje,koja de tek mnogo kasnije dobiti naziv –basna. Ezop,bez obzira da li je mitski lik ili je istorijska ličnost kako tvrdi Hesiod i mnogi grčki istoričari-biografi,možda nije dobro prepoznao
  47. 47. karakterološke osobine životinja ali treba naglasiti da su posle njega mnogi umni ljudi stare grčke a na osnovu njegovih „radova“ itekako izučavali osobine životinja i povezivali ih sa ljudskim karakterom. Tako da basna nije nikakva isprazna bajkovita priča vec ozbiljan pokušaj potkrepljen dokazima,odnosno dugim izučavanjima,da čoveka identifikuje sa životinjom. To nisu samo vrlo poučne priče koje teraju na ozbiljno razmišljanje i skredu pažnju na ljudsku glupost ili njegov loš karakter,ved ih možemo uzeti za vrlo ozbiljne temelje fiziognomije,naročito onog njenog dela koji povezujemo sa bestijalnim i fizionomijsko-osobenim sličnostima životinja i čoveka. -Karakterologija životinja je u skladu sa njihovim mogudnostima i razvijenošdu mozga,tako da zbog toga i zbog velike čistosti vrste,možemo govoriti o prilično vedoj[opet ne i dovoljnoj] fizionomijskoj sličnosti i karakteru nego kod čoveka. Iz tog razloga vuk,pas,mačka,tigar,golub...nikada nede menjati karakter bez obzira koliko čovek pokušava da ih pripitomi i promeni. U svesnom delu malog i nerazvijenog mozga,to de modi da se donekle učini ali u nesvesnom životinja ostaje uvek u potpunosti onakva kakva je rodjenjem predodredjenja,jer za razliku od čovečijeg mozga njihovo nesvesno se u nedostatku samosvesti ne može menjati ili otkriti. Vuk je uvek vuk,pas je po dudi uvek divlji pas,domada mačka je u svom nesvesnom divlja mačka. Životinje u nesvesnom nemaju dobrih osobina,što je lako primetno kod divljih životinja,gde je mala razlika izmedju svesnog i nesvesnog jer nema značajnog uticaja okoline,a mozak im je „oslabljen“...otuda i velika fizionomijska sličnost sa ljudima slično „oslabljenog“ mozga. -Karakterologija Jugoslovena...knjiga koju potpisuju neki naši etnopsiholozi,antropolozi i kvazifilozofi...jedino što su uspeli to je da pobiju sami sebe i da knjigu naprave ozbiljno smešnom. Uostalom,antropolozi nemaju nikakve veze sa ozbiljnom karakterologijom,etnopsihologija je „nauka“ koja pripada onim oblastima nauke koji nemaju nikakvu svrhu ali su
  48. 48. tu da zbunjuju tupoglave...a o filozofima „Jugoslovenskim“...ipak du ovo predutati. -Psihologija gomile je delimično uspešan pokušaj da se ljudi naizgled različitog karaktera stope u jednu,istu kategoriju-idiota! Zašto pojedinim ljudima uspeva da od velike grupe ljudi naprave gomilu ovaca koja de u jednom kratkom trenutku razmišljati isto i postati isto. Iz proste činjenice,što pod uticaj psihologije gomile mogu potpasti samo ljudi užasno plitkog mozga i duhovno malih mogudnosti,pa im je i karakter takav da ga ustvari i nemaju. Takvi ljudi su –akarakterni i amoralni,i takvih ljudi zaista ima mnogo. Pitadete se ,pa u čemu je onda tu smisao gomile,jer akarakterni mogu potpasti i pojedinačno pod uticaj drugih. Tačno,mogu,i gomila tu nema nikakav bitan uticaj,ona je samo skup akarakternih koji traže vodju,zato se i okupljaju pred njim. Da li iz ovoga treba izvudi da je gotovo čitav Nemački narod bio akarakteran pre drugog svetskog rata,kada je Hitler tako uspešno ovladao njima. Samo delimično tačno...verovatno je tu bilo i nešto akarakternih ,medjutim treba razumeti i okruženje i okolnosti pod kojima je živeo tadašnji nemački narod a još više genijalni um vodje koji je znao to da iskoristi. To je čist primer psihologije gomile koja usled ekonomsko-moralno-duhovne krize gubi sistem vrednosti i potpada pod uticaj čoveka koji je neosporno imao ,bolesni,ali genijalni um. Pošto se takve „rodjene vodje“ radjaju jednom u 1000 godina a takve opšte velike krize u jednoj zemlji takodje retko dolaze...ukoliko se spoje,odnosno dese istovremeno,tu ne možemo govoriti o akarakternim osobinama gomile ili o idiotima i poslušnim ovcama i ovčicama. U svakom drugom slučaju-psihologija gomile spada u psihologiju maloumnih.
  49. 49. O GENIJIMA I NJIHOVOM STVARALAŠTVU,UTICAJNIM DELIMA… *** -Genije je večan,njegovo delo je večno…ipak ih razlikujemo od blistavih umova koje ne ubrajamo u genije. Genijalnih ljudi kroz istoriju imamo zaista vrlo malo,njihov broj se meri desetinama,dok se broj blistavih umova broji hiljadama pa čak i desetinama hiljada. I njihovo ime je večno kao i delo. U čemu je razlika? Genije je stvaralac čije delo ne podleže apsolutnoj proveri istine ved može biti samo nadogradjeno ili „popravljano“a njegov um i duh imaju daleko dublji izvor od blistavog uma,čije delo uvek podleže detaljnoj proveri i gotovo uvek tu proveru ne prodje,ranije ili kasnije. Iz tog razloga genija demo vrlo teško pronadi van umetnosti i filozofije[pre svega metafizike]. Blistavi umovi takodje mogu biti umetnici i filozofi ali njih je takodje malo,to su oni koji su se približili genijalnosti ali nisu imali dovoljno „snage“ da predju taj prag ili zbog nešto slabijeg duha ili zbog „pogrešnog vremena“ u kom su živeli...svi ostali su samo drugorazredni ili čak trederazredni pisci,slikari,filozofi koji su imali po jedan genijalni bljesak u svom radu ali nedovoljan da bi se čak i malo približili geniju ili blistavom umu. Iz tog razloga,blistave umove gotovo uvek nalazimo u svim oblastima nauke,nešto manje u filozofiji i umetnosti jer njihovo delo je uvek genijalno i uvek „istinito“ u vremenu u kom su stvarali ali kasniji sud i duh vremena ih je zbacio sa pijedestala genija i njihove tvrdnje,radove ili teorije proglasio neistinitim,neetičnim ili neestetičnim. S obzirom da su mnogi od njih bez obzira što su posečeni mačem suda vremena,svojim pogrešnim ali hrabrim i za to vreme genijalnim delima ipak pokrenuli nešto novo u točku istorije,pa im je i ime i delo ostalo večno,blistavi um je epitet koji zaslužuju. Treba
  50. 50. naglasiti da smo kroz istoriju imali i nekoliko naučnika istinskih genija,jer su imali jako duhovno i intelektualno izvorište[Božansko],pa im je delo ne samo prošlo sud vremena,ved de ga kroz vekove prolaziti na svakom novom sudjenju. U tome je razlika...genijalna dela i blistavi umovi mogu dodi pod udar sumnje ali sami geniji zbog izvorista svog duha i intelekta ne mogu biti pod velom sumnje. Uzedu za primer dva velikana čija dela su bila hrabra i genijalna u vremenu u kojem su živeli...Heraklita i Ptolomeja...dakle filozofa i naučnika-astronoma. Heraklitovo delo sa kojim smo uistinu malo upoznati ali ipak dovoljno da i njega i njegovo delo ,koje je i posle toliko vremena ne samo aktuelno nego dobija sve više na „težini“, proglasimo za istinskog genija...njegove reči i dela se više ne mogu ni pod kakvim uslovima dovesti u sumnju. Za razliku od njega,Ptolomej je sa svojim delima,naročito„Almagestom“[Syntaxis] postavio temelje astronomiji pre svega oslobodivši nebo od mitova, a potom, i za to vreme i znanje koje je tada postojalo, napravio epohalnu i genijalnu teoriju o kretanju planeta. Gotovo više od hiljadu godina Ptolomej je važio za genija a njegovo delo za azbuku astronomije. I tu se ne može apsolutno ništa prigovoriti,bez obzira što je delo moglo potpadati i potpadalo je pod sumnju,pa čak paradoksalno podstaklo dalji razvoj astronomije ali je i unazadio za hiljadu godina,što nije njegova krivica,naravno. Ali sud vremena ga je oštro sasekao,tako da od hiljadugodišnjeg genija i njegovog epohalnog dela,sa današnje distance Ptolomeja možemo ismevati i nazvati maloumnim idiotom. Da je njegovo delo napisano pre pola milenijuma,zaista bi ga trebalo ismevati i nazvati slaboumnim,medjutim Ptolomej to svakako nije bio,naprotiv.Ipak Ptolomej ostaje blistavi um jer je za svoje vreme to i bio a njegovo delo iako pogrešno podstaklo je u velikoj meri dalji razvoj astronomije. Iz tog razloga,on i njegovo delo su večni ali ne i genijalni. Heraklit bi i danas ostao genije i pored tolikog napretka filozofije i nauke,i bide to dok je sveta i veka. Oni „neprovereni“ geniji i blistavi umovi čije delo nije prošlo sud vremena niti su
  51. 51. svojim radovima[pogrešnim] podstakli dalji napredak ljudske misli ili duha,kad tad de biti u potpunosti zaboravljeni[mnogi ved jesu]. *** -Najvedi geniji i genijalna dela [po mom izboru] 12 x 5 -filozofija -književnost -prirodne nauke -slikarstvo -muzika -knjige[književnost] -knjige[filozofija] -muzička dela -slikarska dela -teorije -najvedi umovi čovečanstva -najveda dela čovečanstva
  52. 52. Filozofija 1. Vajninger 2. Heraklit 3. Platon[Sokrat] 4. Kjerkegor 5. Hajdeger Književnost 1.Dostojevski 2. Dostojevski 3. Hese 4. Balzak 5. Šolohov Prirodne nauke 1.Njutn 2. Ajnštajn 3.Faradej 4. Hajzenberg 5. Plank Slikarstvo 1.Rembrant 2.Van Gog 3.Mikelandjelo 4.Da Vinči 5.Goja Muzika 1.Vagner 2.Mocart 3.Betoven 4.Šostakovič 5.Bah Knjige[književnost] 1.Brada Karamazovi 2. Zli dusi. 3. Božanstvena komedija 4.Igra staklenih perli 5.Demijan i Sidarta
  53. 53. Knjige[filozofija] 1.Pol i karakter[Vajninger] 2. Ispovesti[Avgustin] 3.Država[Platon] 4.Ili-Ili [Kjerkegor] 5.Teodiceja[Lajbnic] Muzička dela 1.Parsifal[Vagner] 2.Čarobna frula[Mocart] 3.Peta simfonija[Šostakovič] 4. Rekvijem[Mocart] 5.Fidelio[Betoven] Slikarska dela 1.Nodna straža[Rembrant] 2.Čas anatomije[Rembrant] 3.Povratak bludnog sina[Rembrant] 4.Tajna večera[Da vinči] 5.Gernika[Pikaso] Teorije 1.Opšta relativnost[Ajnštajn] 2.Kvant energije[Plank] 3.Princip neodredjenosti[Hajzenberg] 4.Ekvivalencija mase i energije[Ajnštajn] 5.Dualnost materije[De Brolji] Najvedi umovi čovečanstva 1.Isus [i Sidarta G.] 2.Dostojevski 3.Vajninger 4.Vagner 5.Heraklit Najveda dela čovečanstva 1.Legenda o velikom inkvizitoru[brada K.-Dostojevski] 2.Knjiga o Jovu[nep.autor-biblija,st.zavet] 3.Principia[Njutn] 4.Elementi[Euklid] 5.Parsifal [Vagner]
  54. 54. Ko je trebao da se nadje na listi[ali nažalost,nema mesta] Pitagora,Aristotel,Plotin,Spinoza,Hegel,Kant,Čehov,Servantes,Djoto,Vitgenšt ajn,Šredinger,Kits,Hajdn... *** -Najuticajniji ljudi i najuticajnija dela u istoriji Najuticajnii ljudi[hronološki] 1.Konfučije Konfučije je bio filozof morala…mada ga vedina ljudi doživljava kao propovednika religijske vere,što nema veze sa istinom. Tek mnogo kasnije je nastao Konfucionizam,kao vid danas najdominantnije religije u Kini. Konfučije je izgradio sistem plemenitog života na osnovi svetovnih[a ne natprirodnih] motiva. Konfučije je od “slomljene” kineske civilizacije pokrenuo obnovu reda i zdravog pristupa životu u svojoj zemlji. Zdrava,moralna i politička filozofija koja je isticala u prvi plan lepo ponašanje i pravila pristojnosti. Za razliku od hrišdanskog “zlatnog pravila”,govorio je :”na dobro uzvrati dobrim a na zlo pravdom”. Nije verovao da su svi ljudi jednaki ,niti da je inteligencija univerzalni dar. Zalagao se za vladavinu mudrih i zabranu neznalicama da pristupaju javnim službama. Preporodjena Kina pod njegovim pravilima i sudstvom,nije baš dugo trajala,jer je sve bilo isuviše dobro,tako da je utopija odigrala svoju ulogu. Izvršio je veliki uticaj na filozofiju,naročito na Platona i stoike…kao i na budude monoteističke religije. Njegova moralna načela su odigrala veliku ulogu u istoriji a vrlo su aktuelna i danas,naročito u istočnim kulturama. I danas,gotovo milijardu ljudi se izjašnjava po verskom pitanju kao Konfucionisti. 2.Buda
  55. 55. Nešto slično Konfucionizmu…i Budizam mnogi smatraju religijom bez obzira što je i sam Sidarta govorio da njegovo učenje nepoistoveduju sa Bogom niti bilo čim religioznim. Budizam je najčistiji oblik životne filozofije. I pored toga na istoku a danas sve više i na zapadu,ljudi pristupaju u verske zajednice Budista. Procene su da je samo u Evropi u poslednjih 20 godina,oko 100 miliona ljudi prešlo u Budizam i da se taj trend povedava. Po brojnosti,Budizam je treda religija u svetu. Zanimljivo je to da je kroz istoriju,oko pola milijarde ljudi promenilo veru i prešlo u Budizam a ne postoji nijedan slučaj da je jedan budista promenio veru. Što se tiče same filozofije,zasniva se na dostizanju prosvetljenja[ili probudjenosti ili uvidjenja istine],kroz razna odricanja-prevazilaženje gneva,želje i neznanja, oslobodjenja od svake patnje te dostizanje duševnog blaženstva[ataraksije] i unutrašnjeg mira[nirvane] a time i prekid ciklusa preporodjenja. Budizam je izvor i danas izuzetno popularnih načina dostizanja samokontrole-meditacije i talme. Pored toga što je budizam izvršio snažan uticaj na filozofiju i religiju[naročito Hrišdanstvo],mesto na listi zaslužuje i zbog činjenice da izvorni Budizam i njegove “mutacije” sve više osvajaju zapadni svet i da je to jedina “religija” kojoj se ne mogu nadi zamerke čak i od strane ostalih religija i zvanične nauke. 3.Euklid Euklid je,ni kriv ni dužan,zaslužan za najvede kontroverze,neslaganja,rasprave i svadje tokom više od dve hiljade godina. Najpriznatiji ali i najosporavaniji čovek kroz istoriju. Prvo su ga dve hiljade godina branili a onda dve stotine godine napadali. Bez obzira što su ga na kraju savladali i “zbacili”,on uporno ostaje tu…i ostade tu zauvek.Njemu,odnosno njegovom delu,vratidu se kasnije.
  56. 56. 4.Aristotel Bez obzira što ga mnogi smatraju najboljim i najvedim filozofom…lično se sa takvim epitetima nikako ne slažem. Imao je tu nesredu da se rodi posle Platona. Dela koja je ostavio za sobom su dela jednog umerenog uma[osim Nikomahove etike]. Kako je to jednom rekao Djurant-“nakon Platonovog zračenja,smrzavamo se na dodir Stagiraninovog uma.” Njegov uticaj na čovečanstvo,nažalost,posmatram kao negativan ali ogroman. Kao i kod Euklida..to mesto je zaslužio,ničim izazvan i bez namere. U srednjem veku je bio vrhunac filozofskog savršenstva,zahvaljujudi sholastičarima ,koji su njegovo ime i delo koristili u utvrdjivanju svoje pogrešne filozofije…koja je nažalost veoma dugo trajala. Ipak...treba redi,da su sholastičari koristili samo adaptacije metafizike i organona...dela koja moram priznati spadaju uz pomenutu N.etiku u “ono odlično” u filozofiji. 5.Isus Ako bih ovu listu sastavljao po veličini uticaja a ne hronološki,Isus bi sasvim sigurno zauzimao prvo mesto! Ovde du govoriti isključivo o njegovom uticaju,ne ulazedi u to ko je zaista bio i da li jeste. Sam pojamHrišdanstvo,govori dovoljno i ja tu ne bih ništa posebno dodavao. Rimljani su ga “prikucali” na krst i time mu rok upotrebe produžili u nedogled. Ako posmatramo sa vanreligiozne strane,njegova propovedanja visoko-moralnih načela,svakako zaslužuju najvedu mogudu pažnju! 6.Muhamed Osim što po značaju ne zauzima prvo mesto i što nije stradao mučeničkom smrdu,sve ostalo napisano o Isusu možemo preneti i ovde. Osnivač druge po veličini religije na svetu[možda sad ved i prve]. Sebe je smatrao prorokom a ne sinom božjim i za razliku od Isusa naučnici nemaju spor oko toga da li je zaista istorijska ličnost.
  57. 57. 7.Kopernik Poljak koji je rekao –NE, kada je to bilo ne samo kažnjivo smrdu, nego je bilo protivno svakoj mogudoj logici i razumu u to vreme. Njegove reči su koren modernizma,sekularizma,francuske revolucije…a nebesa postaju nebo! Imao je direktan i veliki uticaj na kasniji razvoj nauke. 8.Isak Njutn Da nije bilo epidemije kuge i čuvene opklade izmedju Haleja i Huka…danas bi ga pamtili samo po reckama na obodu kovanog novca…paranoičnog ludaka,krvoločnog upravnika kovnice novca i beznadežnog alhemičara! Dugo je živeo..bavio se raznim delatnostima u životu ali je najmanje bio naučnik….jedva 18 meseci se baktao sa njom. Dovoljno da prodrma svet,udari temelje moderne nauke i napiše knjigu koja de mu za života doneti ogromnu slavu, koja traje i danas! 9.Darvin Još jedan lik koji nije imao nameru da prodrma svet ali se to neminovno dogodilo. „Najbolja ideja svih vremena“,kako to reče T.Haksli za Darvinovu teoriju. Niti je hteo da bude začetnik takve ideje niti je svoje spise o tome imao nameru da pokaže bilo kome a najmanje da ih objavi široj javnosti. Hteo je samo da na miru svira klavir svojim glistama. Još nismo sasvim sigurni da li je bio u potpunosti u pravu ali je njegov uticaj na čovečanstvo nemerljiv. Izazvao je “rat” izmedju evolucionista i kreacionista,naučnika i religije…koji i danas traje. Najvedi problem je što ga protivnici nisu shvatili,a to je i glavni razlog zašto “rat” još traje. Vedina vernika koji su razumeli

×