3. грубо понашање, често врло агресивно, траје дуже
време, осмишљено је свесном намером
да се одређена особа или група повреди, да јој се
нанесе психичка, физичка или материјална
штета/бол. Понавља се на исти начин, има исти
садржај, усмерено је на исти објекат, особу
или групу. Изражена је уочљива несразмера моћи
којом се дефинише позиција „насилника“
(оног који повређује – има моћ) и позиција жртве
насиља (оног који трпи бол/повреду/штету
– немоћан је).

4. појава када је један ученик или група
ученика трајно и учестало изложен/а
малтретирању од стране једног или више
ученика, који намерно желе да их
физички повреде, понизе или изложе
другим психолошким и социјалним
непријатностима.

5. Циљ интервенције је да се,
пре свега, заустави насиље и
злостављање, да се обезбеди
сигурност, смањи ризик од
понављања и да се ублаже и
отклоне последице.

6. Ове облике насиља решава
самостално васпитач/наставник
/одељењски старешина у оквиру
саветодавно-васпитног рада са децом
– појединцима, групама и одељењем.
Може користити и подршку
вршњачког тима и вршњачких
едукатора.

7. удрање чврга, гурање, штипање,
гребање, гађање, чупање,
уједање, саплитање, шутирање,
прљање, уништавање ствари...

8. исмејавање, омаловажавање,
оговарање, вређање, ругање,
називање погрдним именима,
псовање, етикетирање,
имитирање, „прозивање“ ...

9. добацивање, подсмевање,
игнорисање, искључивање из
групе или фаворизовање на
основу социјалног статуса,
националности, верске
припадности, насилно
дисциплиновање, ширење
гласина...

10. добацивање, псовање,
ласцивни коментари, ширење
прича, етикетирање,
сексуално додиривање,
гестикулаиција....

11. узнемиравајуће „зивкање“,
слање узнемиравајућих
порука СМС –ом, ММС-ом,
путем веб-сајта....

12. У решавању ових облика
насиља,
васпитач/наставник
/одељењски старешина
укључује Тим, то јест
унутрашњу заштитну мрежу.

13. шамарање, ударање, гажење,
цепање одела, „шутке“,
затварање, пљување,
отимање и уништаваање
имовине, измицање столице,
чупање за косу и уши...

14. уцењивање, претње,
неправедно кажњавање,
забрана комуницирања,
искључивање, одбацивање,
манипулисање....

15. сплеткарење,
игнорисање,
неукључивање,
неприхватање,
манипулисање,
експлоатација,
национализам...

16. сексуално додиривање,
показивање порнографског
материјала, показивање
интимних делова тела,
свлачење...

17. огласи, клипови, блогови,
злоупотреба форума и четовања,
снимање камером појединаца
против њихове воље, снимање
камером насилних сцена,
дистрибуирање снимака и
слика.....

18. Ако ученици чине или трпе
неки од следећих облика
насиља обавезно је укључивање
других институција, односно
активирање спољашње
заштитне мреже.

19. туча, дављење, бацање,
проузроковање опекотина,
зскраћивање хране и сна,
излагање ниским
температурама, напад
оружјем...

20. застрашивање, уцењивање,
рекетирање, ограничавање
кретања, навођење на
коришћење психоактивних
супстанци, укључивање у
секте, занемаривање...

21. претње, изолација,
одбацивање, терор групе
над појединцем/групом,
дискриминација,
организовање затворених
група (кланова),
национализам, расизам...

22. завођење од стране
одраслих, подвођење,
злоупотреба положаја,
навођење, изнуђивање и
принуда на сексуални чин,
силовање, инцест...

23. снимање насилних
сцена, дистрибуирање
снимака и слика, дечија
порнографија....

24. Побрините се да мере које предузимате буду
ненасилне и делотворне, да одговарају
озбиљности дела и узрасту детета.

25. Најважнија улога родитеља и
свих одраслих у смањењу
насиља је ПРЕВЕНЦИЈА!

28.  Извор:
 Приручник за примену Посебног
протокола за заштиту деце и ученика од
насиља, злостављања и занемаривања у
образовно-васпитним установама,
Министарство просвете РС, 2009.
 Шта је данас било у школи? - приручник
за родитеље