zoran

3. DŽEK SLEJD
NISRO FORUM — OOUR MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
Broj 12
Se jn
Direktor i v.d. glavnog i odgovornog urednika:
Đorđe GROS
Urednik;
Svetozar TOMIC
Naslov originala:
Jack Slade
CATTLE BARON
Prevod i adaptacija:
Tomislav KETIG
TehniCki urednik:
Ferenc BARAT
Korektori:
Ilona PISAR
Marija BURANJI
Grafička oprema;
Ferenc BARAT
Sltaimpa: 9. V 1980. godine
Tržište; 16. V 1980. godine
Izdaje i štampa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Novi
Sad, Vojvode Mišića 1. Direktor i v.d. glavnog i odgovornog urednika:
Đorđe GROS; Naslov originala: Jack Slade — CATTLE BARON;
Copyright 1976. by Towe Pu/blications. INC: Prema ugovoru sa GPA
iz Minhena.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet mišljenjem Pokrajinskog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kulturu SAP Vojvodine, broj:
413-12/79. od 28. II 1979. godine.

5. Sejn se zaustivao u Bizbiju, kad je stiglo to pismo. Sadržaj
se odnosio na Džefrija Banoka, na kojeg je već, sasvim bio za­
boravio. Bio je početak 1888. godine, a pismo je očigledno već
dosta davno bilo upućeno.
U tom trenutku visoki zapadnjak sedeo za sitoiLoim u krč'mi
„Koper King” i igrao poker. Nije bio baš u najboljem stanju.
Još je u kostima osećao dočalc Nove godine. Kaiko i ne bil
Lunapovao je nedelju dana. 1 sada je posleomje doüare koji su
mu ostali gubio za ovim stolom.
Dobij ao je lip koji je sedeo za stolom naspram njega. Bra­
dati miner po imenu Džesap Hardrok. On i njegov drugar pti-
čijeg lica Džimpi Luis. Ostali igrači su bili meštani i gubili su
kao i Sejn.
Zapadnjak baci munjevit pogled u kante kioje je držao u
rukama. Osećao je pritisak u očima koji se stalno pojačavao.
Jezik mu je bio otežao a glava teäka kao olovo. Psovao je u
sebi tu beskrajnu pijanku od koje je još bk) mamuram.
Tri kraaija. Nimalo loše. U devet od deset slučajeva čo>vek
s njima sigurno dobija.
U normalnim uslovima.
Odmerio je Džesapa. Osmejak iščekivamja igrao je u «glu
asana minera.
Džimpi potajno pogleda u pravcu svog prijatelja pre nego
što je krenuo. Džesap neprimetno kimnu glavom. Njegov dru­
gar izvadi novčanicu od deset dolara i stavi je na sto.
Čovek kraj njega sklopi karte i stavi ih pred sebe.
— Ne pratim —• reče rezignirano.
Iskapi viski i zavali se u stolicu.
Vazduh u kromi bio je pun dima. Lako odevene animir
dame vrtele su se između stolova. Posvuda se točilo piće.
Sa ulice je, dopirao glas jednog propovednika, po imenu
Džonatana. On je proklinjao ovu paklenu jazbinu, u kojoj su
se stekli svi poroci i najavljivao kraj sveta. Njegova kći, vi­
3

6. 'k'k'k S E J N k k k
soka i stasita devojka stajala je kraj njega i tražila od pro­
laznika dobrovoljni prilog.
Zapadnjakov pogled lutao je od karata koje je držao u
rukama do novca na stolu i nazad. Ukazivala mu se šansa da
pokupi dobar ulog 'i provede ostatak zime na jugu. Recimo u
Vara KrUzu. Ili još bolje u Tampiku.
On izvadi poslednju bainknotu od deset dolara i stavi je
na sto.
, — Hoću da vidim karte! — reče.
Džimpi nabra čelo i upitno pogleda Džesepa. Jedna od de­
vojaka stade iza minera i poče prstima da mu mrsi' kosu. —
Kupi mi piće, momče — kuvala ga je.
— Kasnije — odvrati Džesap nestrpljivo. On dade anak
Džimpiju. — Hajde, pokaži već jednom šta imašl — Zatim i
sam stavi novac u sredinu.
— Dve dvojke i dve osmice ...
— Prekratko — promrmlja Sejn. Možda se sreća okrenu­
la i prešla na njegovu stranu. On pokaza svoje. — Tri kra­
l j a . . .
Džesap se isceri.
! — Nije loše za početak, Sejn... ali nije ni dovoljno.
On munjevito pristre svoje karte.
Tri dame i dva asa.
Sejnove se oči suziše. '
Pasji sin je još jednom dobio,
j — S ovim sam švorc — reče i htede da ustane.
— Oh, još jedna dama! — povika iznenađeno devojka,
.koja se bila prilepila uz Džesapa. Ona se saže i podiže kartu
sa poda. — Ispala ti je iz ruku.
Džesap je munu laktom i ona posrnu unazad. Sejn, koji
se već dopola podigao, vrati se ponovo u stolicu.
— Još jedna dama, Džesap? — glas mu je zvučao preteći.
Džesap skoči, podiže sto i gumu ga na zapadnjaka.
Onda posegnu za oružjem.
. Devojka glasno kriknu.
Zapadnjak opali. Covek je bio mrtav pre nego što je pao
na pod.
Galama u krčmi utihnu. Džimpi je drhtao u stolici. De-
srojka je počela histerično da plače. Uplašeno se povukla.
— Zovite maršala! — povika neko.
Jedan čovek se probi kroz gomilu i izađe.

7. ★★★ S E J N ★★★
Upravo u tom trenutku začuše se pokretna vrata i txi
muškarca stupi.še u krčmu.
Covek sa zvezdom bio je vitak i plav. Lice mu je bilo su-
vonjavo i četvrtasto. Izgledao je dosta mlad. Sejn mu je da­
vao manje od trideset. Revolver je nosio nisko u futroli uz
desnu butinu. Na njegovom licu lebdeo je osmejak. Niko još
nije video Džoni Ringa bez tog osmejka.
Oba pratioca nosila su „sačmarice” sa dvostrukom cevi.
Jednim pogledom shvatili su situaciju i prišli zapadnjaku.
O tome šta se dogodilo nije bilo dvojbe. Sejn je još držao u
ruci kolt koji se pušio. Na podu je ležao mrtvac.
— Zar opet, Sejn? — primeti Ringo. i
Zapadnjakov glas zvučao je hladno:
— Kopile je uhvaćeno u varanju. Onda je on povukao
gvožđe...
Ringov pogled pređe na Džimpija pa na devojku. Niko nije
rekao ni recd. Mar.ialov osmejak postade nešto širi. — Ne že­
lim nikakva sukobe u svom gradu — reče mimo. — A pre
svega ne mrtve!
Sejn sleze ramenima, Tafino je da Je ovo bio^Jlingov grad.
Maršalu je pripadala krčma „Koper king”, a investirao je no­
vac u još nekoliko drugih. Sem toga pripadali su mu i bordeli
u Bizbiju, Momak se osećao ovde kao bubreg u loju.
— Razumem, maršale — odvrati zato.---- Pokupiću jo5
samo svoj dobitak i onda ...
On, međutim, zastade u pola pokreta, jer su oba tipa sa
puškama podigla cevi.
— Žao mi je — reče Ringo nemamo. — Nova će do
okončanja istrage biti kod mene. — On izvinjavajući se, po­
diže ruke. — Naredba gradskih otaca, Sejn.
Zapadnjak ga pogleda u oči. Mogao je zamisliti šta će se
dogoditi s novcem. Oprezno se povuče korak nazad. Desnicu
sa koltom joŽ je držao ispruženu.
— Istragu možete ovde i sada sprovesti — reče pojača­
nim glasom, — Džesap je mrtav. Ja sam ga ustrelio. Postoje
dva svedoka koji su sve videli. — On se okrete, uputivši le­
deni pogled devojci i Džimpiju.
Oboja, bledoga lica, klimnuše glavom.
— Da li vam je još nešto potrebno, maršale?
Ringo je jedan trenutak ćutao. Nije se plašio zapadnjaka.

8. 'hikk S E J N ★★★
Ne u prisustvu dvojice svojih momaka sa „sačmaricama”. Pre-
Viikao je noktom palca glatko obrijane brade. Onda upita:
— Koliko ste izgubili?
— Recimo ... sto dolara.
Ringo. se osmehne.
— Dd napravimo kompromis. Uzmite vašu stotinu a os­
talo ću ja zapiemiti.
Na stolu je ležalo najmanje trista pedeset. Zapadnjak je
posmatrao vitkog zvezdonosca. Možda bi sa Ringom izašao na
kraj. Ali ne sa svom trojicom.
Maršalove obrve se skupiše.
— Ne budite ludi, Šejn. Još uvek imam jedan stari pla­
kat u svojoj kancelariji... jednu potemicu Vels Fargoa... sa
visokom nagradom. Ali imam nešto protiv te kompanije i zato
sam je ostavio da leži u stolu.
— Lepo od vas, maršale! — odvrati Sejn suvo.
— Uzmi svoj novac! ^— naredi Ringo hladno. — A onda
nestani iz Bizbija. Ljudi kao ti su u mota gradu nepoželjni.
U normalnim okolnostima ne bi niko mogao da otera za­
padnjaka odatle. Ali on je ionako nameravao da sledečih dana
digne sidro.
Vratio je kolt u futrolu i uzeo četiri dvadesetice i dve de­
setice sa stola.
Ringu se vrati osmejak.
— Ne zamerite, Šejn. — Okrenuo se ka barmenu: — Daj
svima šta žele, Frenk. Na moj račun.
Pokupio je ostatak novca i strpao ga u džep.
— Pošaljite nekog da se pobrine o mrtvacu — naredi
zatim.
Stao je kraj plavuše i šapnuo joj nekoliko reči u uho.
Ona pogleda iskosa Sejna i osmehne se.
Ringovi strelci povukoše se ka vratima sa puškama u ru­
kama. Sejn sačeka da se izgube, a onda priđe baru. Frenk mu
uli piće. — Jevtino ste prošli — promrmlja.
Zapadnjak ga hladno pogleda.
—; Mislio sam — nastavi Frenk nelagodno — da je moglo
bâti i gore. Ringo nije morao da popusti.
Sejn slegne ramenima. Sto dolara je ipak bido bolje nego
ništa.
On sasu viski u grlo i pruži čašu barmenu da mu još na­
toči. — Sta ti dugujem, Frenk? — upita.

9. ★★★ S e j n ★★★
Barmen pogleda U pravcu stepeništa. — Oh! — Zavrteo
je glavom. — Ništa. — Osmehne se. — Culi ste šta je Ringo
rekao: sve što žele.
On stavi bocu pred zapadnjaka, okrete se i krene ka mrt­
vacu.
Nekoliko ljudi je vuklo Džesapov leš u sobu pozadi. Je­
dan dečak le posipao mrlje od krvi na podu strugotinom.
U tom trenutku uđe u krčmu službenik pošte u Bizbiju.
Jedan krakati i nosati tip. Izmenio je sa Frenkom nekoliko
reči koje Šejn nije razumeo. Frenk pokaza ka baru.
Zapadnjakov pogled skrenu na uljanu sliku iznad Sara,
Prikazivala je ženski akt.
— Jeste li vi Sejn?
Visoki zapadnjak okrete glavu.
— Šta hoćete od mene?
— Imam poštu za čoveka po imenu Sejn. Sa čitavom go­
milom nak.iadno upisanih adresa i štambilja. — On podiže
pismo u vis — Bilo je prvo adresirano na E1 Paso. Poslednja
adresa bila je Tuson.
— Da, pismo je za mene. Dajte mi ga!
Službevuk se trže. On je imao svoja pravila. |
— Možete li se legitimisati, mister?
šejn izvuče kolt i nateže o.roz..
-— Je li to dosta?
Poštar proguta knedlu. — Potpišite se ovde! — On stavi
formular na ploču bara i pokaza jednu crtu u donjem des­
nom uglu.
Sejn se potpiisa. Službenik mu preda pismo i tiho se izgu­
bi iz krčme.
Zapadnjak okrenuo koverat, Pošiljalac je bio neki H. K.
Kalpeper iz Rimroka,
Rimrok, Mesto u blizini Santa Fe.
Šejn nabra čelo. Nije poznavao nikog ko se zvao Kalpeper,
niti je ikađa u životu bio u Rimroku. Uze bocu viskija i kre­
nu ka stepeništu. Uz put je otvorio pismo i poluglasno počeo
da čita:
„Vrlo poštovani mister Sejn!
Dozvolite da vas obavestim o smrti Džefri Benoka, kojeg
ste poznavali, Poslednja 'volja umrlog je da pravo vlasništva
nad njegovim rancem „Dajamond bar” prenese na vas. Tre­

10. ★★★ S E J N k k *
ba da se do 25. januara zavite oblasnom sudu i da regulišete
vaše pravo na nasledstvo. Inače će „Dajamond bar” biti izlo­
žen prodaji.
S poštovanjem Vaš
H. K. Kalpeper, advokat.
Sejn zastade u podnožju stepenica. Duboka bora mu se
usekla u čelo.
Dželri Benok!
Trebalo mu je nekoliko sekundi da se priseti izgleda tog
toveka. Jedan visok, melanholičan tip kojeg je upoznao u Den-
veru. Imao je nešto preko četrdeset godina. Bio je dugo pra­
tilac kola Vels Fargoa. Za njim je bila raspisana poternica jer
je opljačkao kompaniju i, naravno, uhvatili su ga. Kada ga je
Sejn sreo upravo je bio izišao iz zatvora. Podsetili su se vre­
mena kad je Sejn još bio miran građanin koji je tražio svoju
sreću u radu i kada se nezajažljivost Vels Fargoa još nije nad
njega nadvila.
Seli su i popili zajedno nekoliko viskija. Pošto je Sejn
tada bio pn novcu, pomogao je isceđanom Džefriju i po-zajmio
mu pet hiljada dolara.
Hteo je ipak da zna šta će Džefri učiniti s novcem.
Benok je jedan trenutak ćutao. Oči su mu o'pasino svet­
lucale.
— Zelim da proslavim svoj rođendan — reče najzad^ —
U programu proslave imam tri tačke: opljačkaću jednu ban­
ku, voleću jednu ženu i ubiću jednog muškarca.
Sejn nije uzeo ozbiljno Džefrijeve reci. Od tada je prošlo
pet godina i ništa više nije čuo o Benoku.
Visoki zapadnjak se zamislio. Mogao je da stigne do Rim­
roka do dvadesetpetog januara. I inače nije mislio da usred
zime jaše nekud na sever. Ali bio je „popaljen”. Imao je samo
Sto dolara koje mu je ostavio Ringo, a s tim nije mogao stići
do Tampika. Ostale su mu tri mogućnosti. Dve koje nije ni
mislio da proba: pljačka banke ili poštanske kočije i treća...
Džefrijev ranč.
Osmehimo se. Ovo mu je palo s neba.
Otišao je u sobu. Stvari će brzo spakovati. Onda u ogle­
dalu primeti neko kretanje. Osvrte se sa oružjem u ruci.

11. ★★★ S e j n ★★★
u krevetu je ležala naga devojka. Ona se trže i povuče
ka naslonu kreveta. Oblizala je jezikom jako našminkane usne.
— Mladiću, ti si nervozan! — izustila je sa strahom.
— Sta, do đavola, tražiš ovde?
Bila je to ona plavuša što je stajala iza Džesapa iotkrila
đa vara.
— Ringo me je poslao ovamo!
Sejn slavi kolt na komodu. Pažljivo od maršala, pomisli.
— Dođi već jednom! — prošapće devojka.,— Hladno mi
je.
Zapadnjak se osmehnu. U redu, pomisli. Ionako mi posle
predstoji dago jahanje po zimi do Rimroka.
II i
Oba muškarca jahala su uskom stazom koja je vodila u
kanjon. Prošek oivičen stenama vijugao je i sktaćivao vidik.
Stariji zaustavi konja. Njegov radoznali pogled odlutao je
ka sivimi bregovima u daljini.
— Imamo najmanje još jedan sai jahanja pred sobom,
Kid — reče uvereno. Na koščatom licu izrasla mu je brada.
Odeća mu je šlampavo visila na mršavom telu. — Onda ćemo
moći malo da predahnemo.
Mlađi kimnu glavom. Takođe mršav, izgledao je nekako
poguren i mlitav. Bio je dvadesetak godina mlađi od svog
partnera. Ali ta njegova opuštenost bila je samo prividna.
Imao je kratko podšišanu plavu kosu i lice posuto bezbrojnim
pegicama tako da je imalo detinji izgled. Ali pogled njegovih
sivih očiju bio je star, tvrd i bezosećajan.
Uprkos lošem vremenu, mladić je nosio kratku, otrcanu
jaknu koja nije skrivala duboko usađen u futrolu kolt kalib­
ra četrdeset pet.
Ledeni vetar fijukao je kroz kanjon u kome je već vla­
dala polutama.
Stariji je šmrkao i bolje umotao mantil oko sebe. Nije se
osećao baš najbolje. Boleli su ga zglobovi i bio je nestrpljiv.
Zeleo je da ovo ide brže i da što pre taj posao bude za njim.
Kilometar niže odavde ležala je jedna udolina u obliku
slova T sa podignutim imanjem. Korali oko kuće bili su praz­
ni, ali se iz zidanog odžaka vio tanak dim.
9

12. '■kkk SE'JN k k k
— Saiekaćemo ga u kući — javi se stariji. On će sigurno
tamo hteti da predahne. Svako na ovom prokletom putu mo­
ra na tu kuću da naleti.
Mladić kiminu glavoim.
— Bilo bi šašavo da po ovoj hladnoći čekamo napolju. —
Osmejak se pojavio na njegovom licu i iščezao isto tako brzo
kako je i došao. — Ovaj put sam ja na rediu, Henk, zar ne?
Glas mu je bio kreštav i imao je metalan zvoik.
Mada mladić nije odavao utisak da se bilo koga plaši, u
njegovom držanju prema starijem partneru bilo je nekog res-
pekta. Henk Bester je pod različitim imenima žario bio Okla-
homom i niko to nije smeo da smetne s uma, čak i da je hteo.
Ni mladić se to nije usuđivao. ■
Henk je ćutao. Duvao je u ruke, grejoići smrznute prste.
Pogled mu je bio mračan.
— Taj prokleti sudija i njegovi zakoni! — gunđao je mr­
zovoljno. Da je bilo po meni već bismo davno imali taj ranč
u svojim rukama.
Om podbode svog mrkova. Mladić coteiu jezilkom i potera
svog konja uporedo sa Henkovim.
Pet minuta docnije zaustavili su svoje životinje pred ni­
skom zigradom, svratišta.
Henk spusti svoje kosti sa komja i poče da cupka po za­
mrznutoj zemlji. Onda podiže pogled i osmotri put koji je vo­
dio u snegom pokrivena brda. Dokle god miu je pogled dopi­
rao nije primetio nikakvo kretanje.
— Odvedi životinje u staju iza severnog krila — naredi
mladiću. — Ja ću nam u međuvremenu naći nešto za piće.
Krenuo je ka kući. Pred vratima zastao je na trenutak.
Kroz zamršenu smeđu kosu duvao mu je vetar, a na zategnu­
tom licu, sa bezbroj ožSiljaka iz ranijih borbi, video se tvrd
izraz.
— Đavo neka nosi tog prokletog sudiju — mrmljao je se­
bi u bradu. — SuvaSe sam »tar da bih se lomatao po ovakvom
vremenu.
Onda se trže, setivSi se razloga zbog kojeg je kremo sa
mladićem na ovaj p«ut. Za ovaj posao bila mu je obećana le­
pa premija. Možda će svoju karijeru završiti kao miram far­
mer.
Odškrinuo je teSka gvozdena vrata i ušao unutira. Pažlji­
vo je zatvorio vrata za sobom. Oslonio se leđima o drvene
10

13. k 'k 'k S E dN k 'k 'k
grede i čekao. Stajao je nepomično, spreman na skok kao ma­
čka. Pokušavao je da u polumraku nazre da li ima nekog, ali
sve što se videlo bio je bar i trgovina u istoj prostoriji, koja
je bila pusta.
Tišima ga je činila nervozmim.
Bio je siguran da ga je Fresko Smit video. Niko nije mo­
gao da uđe u kanjon a da ga Fresko još izdaleka ne ugleda.
— Hsj, Fresko, imaš goste — viknuo je.
Iza 3avese koja je skrivala vrata za barom začuo se šum.
Zatim je Meksikanka, čije su najbolje godine davno prošle,
promolila svoje mesnato lice. Crne, sjajne oči ispitivački su ga
gledale. Onda lice ponovo iščeze.
Hank se nasloni na bar. Pijunu u srtanu. Jedna smeđa
ruka razmakinu zavesu. Fresko uđe u prostoiriju. Bio je neure­
dan, a brada mu je bila stara bar pet dana. Ispod širokih po-
ramenica, koje su mu pridržavale pantalone nosio je crvenu
jaJsnu.
— Hej — pozidravi on Henka. — Ovako kasno više ni­
sam očekivao najednog gosita. Natoči piće i doda ga Henltu.
— Ima li Sta novo u Rimroku?
Henk ga je mrzovoljno posmatrao.
— Ne, koliko ja zmam — odvrati kratko.
Fresko siegnu raimemima i poinovo natoči gostu.
— Kako sam ja čuo — nastavio je smešeći se.'— „Da­
jamond bar” će dobiti novog vlasnika. Očekuju ga svakog
dana...
Hemkov ledeni pogled ućutka gostioničara.
— Suviše čuješ, Fresko — odvrati revolvera® polako. —
I, pre svega, suviše pričaš. Preko mere, rekao bih!
Fresko obliza usne. On se pretvorno raskezi. — U redu,
niSta nisam rekao — progunđa. Onda ugleda mladića koji je
ušao i nogom zalupio vrata.
Držanje Henkovog partnera bilo je samouvereno i nadu-
to, dok je koračao ka šamku. Fresko se pravio da to ne pri-
mećuje, ali je jedva suzdržavao Ijutinu. Kolt, koji se pri sva­
kom mladićevom koraku odbijao od njegove butine bio mu je
prevelik. Pridošlica je izgledao još kao dete.
Fresko međutim, nije sudio dečaka po spoljnjem izgledu.
Znao je da je ovaj svog prvog čoveka ubio još u petnaestoj.
Henk okrete glavu prema mladiću. — Pij! — reče odseč-
no. Onda se ponovo obrati gostioničaru: — Dobićeš danas još
11

14. SE'JN ★★★
jednog gastá. Za najviše jedan čas biće ovde. Želimo da s
njim izmenimo par reči. „
Freskov pogled skrenu sa Henka na mladića, koji je ot­
vorio doboš svog revolvera i puni® ga mecima.
— Ne bih želeo da imam mirtvaca u kući — odvrati. —
Morate to razumeiti. — On pokaza ka napolju. — Zemlja je
tvrda od mraza. Zašto vi, momci, ne sacékate tog čoveka
pl-ed kućom? Iza zavoja...
Mladićev glas preseče ga u pola reíi:
j — Hladno nam je napolju. Fresko!
— Prokleijstvo! — prasne gostiomičar. — Već mi je dosta
sukoba sa zakonom!
— Mi ćemo odneti mirtvaca sa sobom — prekide Henk
raspravu. On poseže u džep i stavi zlatnik na šank. Onda uze
bocu i okrenu se.
— Ponesi piće, Kid — promrmlja. — Cekaćemo ga u sobi
pozadi.
ra
i
Iza zavoja Sejn zaustavi konja, osloni se rukom o rog se­
dla i osmotri predeo koji je ležao pred njim. Put je vojugao
u obliku izduženog slova ,,S” preko golog stenjaka. Duboko
dole, na dnu kanjona video je sivkasti dim koji se dizao iz
odžaka.
— Mislim da je vreme da oboje naipuniimo stomak —
promrmlja i potapša svog konja nežno iza levog uiha.
Većina tih svratišta nudila je svom gostu lošu hranu i be­
dan smeštaj. Ali nešto toplo se po ovoj hladnoći moralo staviti
u želudac. Konj ispruži glavu i poče nestrpljivo da njuši. Le­
deni vetar dunu sa brda i probi Sejna do kostiju. Jeza mu se
penjala uz leđa.
Prokletstvo! Kakva pasja hladnoća!
Još od ranog jutra bio je u sedlu, a svratiSte u dnu ka­
njona bio je prvi znak ljudskog prisustva na koji je naišao.
On se okrete i pogleda u pravcu iz kojeg je došao.
Prošao je jedan minut, a onda otkri u daljini jahača. Je­
dna mala, tamna tačka, koja se polako približavala preko
prevoja.
13

15. •k'k'k S E 'JN kk-k
— Tip Je prokleto uporan! — progunđa zapadnjak. Nje­
gova ruka uhvati hladan kundak „vinčesterke”, koja je bila!
zadenuta u futrolu na sedlu. Onda ponovo ostavi oružje.
Možda mu je neko iz Bizbija za petama. Sve je moguče.
Ali šta je u stvari? Možda se radi o nekom strancu, koji Slu­
čajno ide istim putem kao i on bio bi srećan da na ovom sa­
motnom putu stekne društvo?
Ledeni osmejak zaigra u uglu Sejnovih usana. Proveriče
Čoveka kada stigne do svratišta.
Konj je nestrpljivo cupkao po smrznutoj i dubokim tra­
govima točkova iiibrazdanoj zemlji. Šejn mu popusti uzde i
poče da se spušta.
On stiže do dna kanjona i primeti usku stazu koja je sa
severa izbijala na kolski put. Sveži tragovi konja na raskršću
govorili su mu da je ovuda pre kratkog vremena prošao naj­
manje jedan jahač.
Pogled mu je lutao cestom. Na jednom peskovitom mestu
otkrio je tragove potkovica dvaju konja, koji su vodili do
kompleksa zgrada priljubljenih uz zid kanjona.
Dva jahača su u toku poslednje sata sigurno došla sa se­
vera. Ali uz prečku nije bio vezan nijedan konj. Osmehnuvši
se, zabeležio je u glavi ovu neobičnu činjenicu, povezujući je
odmah sa drugom, a to je bilo da se nigde ništa nije micalo.
On tiho zaustavi konja pred ulazom u svratiste.
Fresko Smit je brisao ploču šanka kada je zapadnjak
ušao. Posmatrao je vi&okog pridošlicu koji je odmah prišao
trbušastoj gvozdenoj peći i počeo da greje ruke.
Posle nekoliko sekundi otkopča Sejn svoj ogrtač i Freskov
pogled pade na koltove koji su mu s obe strane bili zadenuti
u nisko postavljene futrole.
„Nebesa”, pomisli. „Još jedan revolveraš!”
Zapadnjak zadovoljno protrlja ruke, pa osmehujuči se pri­
đe baru.
— Po ovom pasjem vremenu ne bi trebalo da čovek sam
pije — obrati se gostioničaru. — Hoćete li popiti jednu sa
mnom?
13

16. ★★★ S E J N ★★★
Nesigiuttiim pokretom krčmar stavi dve čaše na šank. Is­
kosa je posmatrao stranca. Izbliza izgledao je Šejn još veći
neigo na prvi pagiled. Nešto u izgledu visokog pridošlice uklju­
čilo je alarmni sistem za Freskovim čelom. Vlasnik svratišta
kopao je po staorim sećanjima.
Sejn!
Nehotice Freskov pogled odluta ka prljavim ćebetom pre­
krivenom hodniku. Greška, shvatio je u istom treorntku, koju
će mu Henk i mladić zapamtiti. Osetii žmarce u uiseku između
lopatica. Bila je potrebna samo malenkost da mladić eksplo­
dira. Dečko je posedovao neiuikroćen temperament i odmah je
potezao oružje.
— Kukuruana rakija — promirimlja Fresko Smit i natoči.
— Najbolje što imam. Ziveili!
Podiže čašu i isprazni u jednom gutljaju. Stresao se kao
'da je progutao stoprocentni alkohol. — Tako nešto čoveka br­
zo dovede u red, zair ne? — promuca zadihano.
Za/padnjak je primetio Fresltov potajni pogled ka prosto­
riji pozadi i znao je u čemu je stvar. Posmatrao je gostioni­
čara. Tog čoveka je negde već video. Ali u ovom trenutku nije
znao gde. Slegnuo je ramenima. Do đavola s tim! Upoznao
je u svom životu bezbroj ljudi.
Pružio je ruku prema boci i panovo napunio Freskovu ča­
šu. — Drmmimo to! — nasmeja se. — Na moj račun!
Freskove ruke ostadoše mirne na ploći šanka.
— Jedna čaša je dovoiljna — odvrati. Onda se naže ka za­
padnjaku. — Na pultu ste za jug?
Zapadnjak rezignirano raširi nuike.
— Bio sam. Ali ovo čudno od vremena ne prestaje... —
Kao slučajno promeni om svoj položaj i nasloni se levom ru­
kom na šank. Prinese čašu usnama, držeći pod kontrolom zas-
tirkiu u dnu prostorije. — Na putu sam za Rimrok. Ne poz­
najem ovaj kraj. — Upravi pogled ponovo u Freskoa, — Mo­
gu li stići donde pre sumniraka?
Fresko obliza suve usne.
— Ne, ukoliko vaša životinja ne imne da leti... — . Pro-
nicrmilja i pomisli pritom kako Sejn nikada neće ni stići do gra­
da. U svakom slučaju ne živ. — Ima joS oko trideset pet kilo­
metara, a put je očajan.
Zapadnjak je gledao da dobije u vremenu. Ceflcao je, na­
ravno, da se jahača, koji ga je ceo dan pratio, kanačno poja-
14

17. 'ic'k'k ŠE'JN -k-kic
vi. Pitao se takođe da li ona dvojica iza prljave zavese vrebaju
njega ili onog drugog. Fresko je po'kazivao vidljive zinake ne­
mira.
— Tražite li možda posao kod Pit forka ili na „Dajamond
baru”? — upita uzbuđenim glasom.
U uglu Sejnovih usanalebdeo je osmejak.
— To je sasvim protiv mojih pravila života—re£e. —
Ja još nikada nisam sebi tražio posao.
Naslonio je oba lakta na ugao šanka i gledao kroz musa­
vo prozorsko okino. Napolju se spuštao sumrak.
Iznenada ugleda jahača koji se približavao, šeSira natu-
čenog duboko na čelo. Da bi se zaštitio od ledenog vetra po­
digao je oikovratnik svog kaputa. Nije bio visoik, i to je bilo
sve što je Šejn mogao da zaključi o pridošlici.
Ali strančev konj ostavio je besprekoran utisak. Koščaita
mrkov sa snažnim grudimai držanjem na kome sejedva pri-
mećivao podneseni napor od dugog jahanja.
Kopita mriiova su zvonila na zaleđenoj zemlji i naširoko
najavljivala svoje približavanje. To je delovalo kao signal.
Masna zavesa se malo raskrilila i Sejmove ruke padoše na dr­
ške koitova.
Henk Bester se pojavi držeći polupraznu bocu viskija i la­
gano se teturajući.
—■Prokletstvo, Friško — prevali preko ođebljalog jezi­
ka — stavi više drva u tu peć!
Onda podiže pogled, ali kao đa ga se ništa nije ticalo.
Dok se pridošlica penjao stepenicama na trem, zapadnjak se
odmače nekoliko koraka od bara ka unutrašnjosti prostorije.
Mogla je biti zamka.
Onda Sejm naglo ščepa Henka i privuče ga k sebi. Sa cevi
svog oružja pokaza ka Fresku. — Ovamo! — naredi. — I dr­
žite ruke tako da mogu da ih vidim!
Henk se odjednom ukoči. — Sta, to dođavola... — poče.
Sejn ga preseče u reči zabivši mu cev kolta u rebra.
— Ne miči se! — prosiikta. — I zadrži dah!
Henk posluSa.
Sejm nije skidao pogled sa gostioničara. Fresko se povu­
kao za šank, odakle je slao uplašene poglede ka sobi pozadi.
Ulazna vrata se otvoriše. Pridošlica stupi unutra, zatvori
vrata za sobom i priđe, ne gledajući ni levo ni desno, ka pe­
ći, koja je stajala u s.redini.
15

18. '■k'k'k S E ' J N 'k'k'k
Stao je kao uikopan ugledavši Freskoa, koji se podignutili
ruku pojavio iza bara.
Široki obod šešira zaldanjao je srančevo lice. i
Niko koga je Sejn poznavao.
Bez reči guirnu Henka u stranu kada se ruka pridošlica
pojavila ispod ogrtača.
Zamašćena zavesa koja je sakrivala prostor pozadi se is-
pupčila kad je mladić izgub/o živce i počeo da puca u Šejna.
Fresko se jeknuvši okrene. Pokret ga je doveo na vatrenu li­
niju mladićevog oružja. On odskoči, pa klonu prema baru.
Zapadnjak opali tri puta. Meci proibušiše umašćeno ćebe.
Onda okrete kolt. Drška zveknu o neobrijanu bradu starijeg
bandita koji je već izvukao revolver. Bester pos.rnu unazad i
tresnu o drvene grede. Jedini metak koji je uspeo da ispali
odcepi iver iz drvenog zida.
Sejn se ponovo osvrte i sad je već njegov kolt ciljao u
grudi stranca.
Stojeći kao sikamenjen, nekoliko koraka udaljen od zatvo­
renih vrata, držao je malokalibarsko oružje u ruci. Na njego­
vom licu očitavao se užas.
— Pripadaš li ovima? — upita Sejn oStro.
Stranac ga je jedan trenutak nepomično gledao. Onda se
pokrete i snažno zatrese glavom.
— Pusti top da padne! — naredi zapaidnjaJč.
Stranac raširi prste. Revolver kalibra 38 pade na pođ^
Vrhoim čizme gurnuo je oružje ka Sejnu.
Zapadnjak se saže i podiže ga. Onda pogleda prema zave-
si, kao da je očekivao neko kretanje. Ništa se, međutim, nije
događalo. Zadenu strančev revolver za pojas, pa koraknu ka
Henku Besteru koji je besvesino zurio u daščani pod. Onda od­
meri Fresikoa i vide da je krčmar još žiiv. Krene ka sobi po­
zadi i razmače zavesu.
Mladić je ležao na leđima. Zaitegmulii osmejak ocrtava»
mu se još na, liou, a u koščatim prstima’desne ruke i dalje je
držao revolver.
Šejn se saže nad njim, pregleda ga i opipa mu puls. On­
da sleže ramenima i ispravi se. Polako se približi strancu koji
se nije micao s mesta. Stao je tik kraj njega i osmotrio ga.
Covek obori oči pred Šejnovim prodornim pogledom.
— Još od jutros me pratiš iz daljtoe — progunđa visO'ki
zapadnjak. — Sta hoćeš od mene?,
16

19. 'k'k'k S E J N "k'k'k
Stranac obliza piuie, crvene usne.
— Pogrešili ste — prošapta. — Nisam vas ni primetio*
Išao sam svojim putem.
Sejnove se obrve spojiše.
— Cista sloičajn-ost, j« li?
On zadenu svoj revolver za pojas i pruži ruke da pretra­
ži stranca.
Ovaj se odmaknu. Neprirodno visokim glasom kriknu: —
Hej, vi! , ,
— Budi miran, prijatelju! Neću nikakve podvale! — Sta­
vio mu je ruke pod široki mantil i počeo da gaopipava oko
pojasa... Odjednom se zaustavi i razrogači oči.
Stranac se ponovo trže.
— Prokletstvo!.
Zapadnjak poseže za njim desnom, a levom mu skide še­
šir.
Bujna kosa boje meda rasu se strancu po plećima.
Osmeh se razli Šejnovim licem.
—• Neka me đavo nosi! Zaista ...
Kosa, grudi, nežni prsti pod postavljenim mantilom, li-<
ce... sve je to pripadalo rasnoj že>ni. Ali brkovi... '
On ih uhvati i naglo ti'že.
I brkovi mu ostadoše u prstima. i
Sada je sve bilo jasno.
IV '
Zena načini nekoliko koraka ka vratima.
— To nije bilo potrebno, Džime — reče hladno. — Ja bili
već rekla da sam mislila da je neophodno.
Sejnova vijuge su grozničavo radile., Ali smisao njenih
reči ostao miu je nerazumljiv. Kao da je očekivala da će ga
ovde sresti. Une su joj bile stisnute. Sivolt=ene oči^ plamtele
su od besa. Sejn joj nije davao mnogo više od dvadeset pet
godina.
—■Šta ste mi to rekli? — zapita je mimo.
Pitanje iznenadi ženu. Očigledno je računala sa sasvim
drukčijom reakcijom.
— To ti vrlo' dobro znaš — igrala je ipak svoju ulogu
dalje. Pogled joj kliznu pored zapadnjaka ! zaustavi se na
2 Sejn 12 ., 17

20. ★★★ S E J N ★★★
Freskou koji se u međuvremenoi s velikim naporom opet oso­
vio na noge.
Očiju raširenih od straha zurila je Freskova žena u svog
miuža. Promolila je svoje krupno telo i lice boje mahagoni­
ja, oivAčeno sa dve debele pletenice. Godine joj je bilo teško
odrediti. Pripadala je onom tipu žena koje približno isto iz­
gledaju između trideset i šezdeset godina.
Fresko se uhvati za ivicu bara i okrete se ka svojoj ženi
koja je stajala kao okamenjena. — D in a ... — On načiimi je­
dan korak napred, klanu i stropošta se.
Tek sada kao da se život vratio u ženu. ,Ona potrča i
kleče ki-aj njega. Iz njenih usta, dok se blago njihala nad
njim, za.čulo se tiho lelekanje.
— Nebesa! — uzvilcnu strankinja i okrete se ka zapad­
njaku. — Pa svi su mrtvi!
— Samo dvojica — ispravi je Sejn suvo. — Mislim da će
Fresko preaiveti. — Osmehnu se. — To nije bio maj metak...
— Ko ste vi?
— Zovem se Sejn — odvrati visoki zapadinjak. — A vi?
— Sejn? — Nabrala je čelo, ali joj to ime očevidno ništa
nije govorilo. — Ja sam Laura — predstavila se. Onda os­
motri pažljivo dugajliju. — Zar vi niste Džiim Breiniigan iz E1
Pasa?
Kao što je Sejm i pretpostavljao njen nastup je bio običan
blef. On sleže ramenima.
— Nisam nikada bio tamo — odvrati.
Ona uzdahnu, zavrte glavo^m tako da joj se kosa zatala­
sala po ramenima i skide teški ogrtač. Pod pamučnom, muš­
kom košuljom ocrtavale, su joj se čvrste grudi. Oči im se su-
sretoše i on oseti da ima pred sobom ženu koja ume da se
služi oružjem svoga pola.
-r— Cemu to maskiranie?
— Veoma se žurim — objasni Laura. — Zato nisam htela
da me na putu zadržavaju. — Ispružila je ruka ka vatri. —
Na ovaj način nisam se morala bojati da će me kojekakvi
tipovi zaustavljati.
Debela Meksikanka još uvek Je klečala kraj Freskoa.
Glava Joj se ritmično klatila napred-nazad.
Sejn, joj priđe i podiže je na noge.
— Pronađite zavoje — naredi jo.j — i jedno ćebe koje
bismo mogli da mu stavimo pod glavu.
18

21. •k'k'k ŠE'JN 'kic'k
Ženine kao katiraoi crne oči gledale su ispitLvaSki u za­
padnjaka.
— Nije mrtav — objasni joj Sejn — ali to može da se
desi ako se ne pobrinemo o njeimu.
2ema iščeze u prostoriji pozadi, koja je sliižila kao spa­
vaća soba. Sejn se o;krete ka Lauri:
— Vi ćete mi pomoći da ga sredim.
Oinr/a se naže nad krčmara i onako onesvešćenog okrenu
ga na leđa. Veštim pokretom povuče mu prljavu potkošuiju i
oslobodi ranu. Bila je tačno ispod ključne kosti.
Fresko zastenja i pogleda u zapadnjaka.
— Nisam mogao obuzdati onu dvojicu — prošapta iz ne-
moglo. — Henka Besteira i mladića. Upali su ovamo i naterali
m e...
— To ćeš mi kasnije ispričati — preseče ga zapadnjak. 01^-
rete gla^vu prema Dini koja je došla sa ćebetoan i zavojem.
Uzeo je vuneno ćebe, presvio ga više puta i stavio ranjenom
pod vrat.
— Potrebna mi je boca viskija — naredi — i čist čar-
šav. — Onda se okrete Lauiri. — S tim ćete mu oprati riuau,
ali mu prvo dajte da potegne dobar gultljaj pre nego što poč-
■nete!
Laura mu uputi prkosan pogled.
— Ona bi to trebalo da ujradi — odvrati i pokaza gla­
vom na debelu Meksikanku. — Ona mu je žema...
— Ne, to ćete uraditi vi! — Sejnov glas nije trpeo pogo­
vora. — Hoću da mi budete u blizini.
Čekao je nesti'pljivo dok se Laura vratila sa bocom vis­
kija i počela okolinu rane da čisti jakim alkoholom.
Krčmar ispusti kroz stisnute zube krik bola.
Sejn priđe peći. U drvenom sanduku kraj nje nađe Ža«
rač, otvori vrata peći i stavi gvožđe u žar.
Laura ga je uplašeno gledala.
— Sta to nameravate?
Visoki zapadnjak i ne odgovori. Priđe Freskou, otkopča
opasač i udvostruči ga.
-— Đavolski će boleti — upozori ranjenog.
Fresko kimne glavom. Sejn mu stavi kožu opasača među
zube, vrti se ka peći i izvuče usijani žarač iz vatre.
— Držite mu čvrsto ruke — obrati se Lauri.
Zena razrogači oči.
19

22. ★★★ ŠEJN ★★★
— Do đavola! Učinite šta vam kažem!
Ona kleče kraj ranjenika i pritisnu mu ruke uz pod. Na­
sloni se na njiih celoim svojorh težinom.
Dina je stajala sa strane. Nepokretna i pasivna, kao đa je
se to ništa ne tiče.
— Misli na ženu. Fresko — posavetovao ga Sejn. — Na
Ibilo koju ženu.
Snažnim pokretom utisnu on usijani gvozdeni šiljak u
ranu. Krv se zapeni. Meso poče đa cvrči. Fresko se izvi. Iz-
meću stisnutih zuba ote niu se užasan krik. Zakoluta očima.
Onda izgubi svest.
Laurino lice bilo je belo kao zid. U želucu oseti mučni­
nu. Ona s gađenjem okrete glavu u stranu, pokušavajući da
dođe sebi. Smrad izgorelog mesa širio se u niskoj prostoriji.
— U redu. Stavite mu zavoj — začu se zapadnjakov glas.
U Laurinim očima videlo se gnušanje.
To je bilo varvarski. Brutalno ...
— Inače bi bio izgubljen — objasini joj mirno zapadnjak.
Pošto je Laura previla krčmaru ranu, podiže ga zapadnjak
i odnese u prostoriju pozadi.
I u njoj je bila peć. Oblaci pare izlazili su iz lonca za
vodu. Po prozorskom oknu su stajale neobične šare, koje je
načinio mraz.
Sejn položi krčmara na krevet i pokri ga ćebetom koje
mu je Dina pružila.
— Jesi li ovde sama? — upita je.
Zena je samo malo natucala engleski, ali je razumela
Sejnovo pitanje.
— Moja sestra... m u ž ... — Pokaza ka prozoru. — Ku­
ta na kraju kanjona.
— Mogu li ti oni pomoći?
I Zena kimnu glavom.
— Ja ću se pobrinuti o mrtvima — reče Sejn. To je bilo
još jedino što ie za mrcve revoiveraše mogao da .učini.
Laura je već držala kvaku od ulaznih vrata u saci kad
ee zapadnjak vratio u prednju prostoriju.
— Hej! — po,vika on. — Ne tako žurno!
Ona se okrete, stisnuvši pikosno usne.
— Bez brige. Hoću samo da pogledam svog konja. Ne
mogu ga tako večno ostaviti na mrazu.
20

23. ★★★ S £ J N ★★★
Zajedno su izašli iz kuće. Laurin mrkov je kraj prečke
za vezivanje cupkao u snegu. Ona ga odveza i povede ka šta­
li. Zapadnjak otvori vrata i pusti ženu da uvede životinju.
Dve. mule okretoše glave. Besterov i mladićev konj. sta­
jali su osedlani u uglu. Očigledno se revolveraši nisu hteli ov­
de dugo zadržavati.
Sejn pogleda žigove. Oznake su mu bile nepoznate, ali se
setio Freskovih reči kada ga je pitao da li ide za „Dajamond
bar” ili za „Pičfork”.
Laura skide sedlo sa leđa svog konja i prisloni ga uz zid.
Otkopčala je bisage i vreću za spavanje. Onda se okrete ka
Sejnu. '
— Biće uskoro mrak. Izgleda da ćemo morati ovde da
prenoćimo.
Zapadnjak podiže pogled i uperi ga u ženu. Osmehivala se
i čekala.
„Grom i pakao”, pomisli Sejn. Moglo je sve da bude go­
re. Mnogo, mnogo gore.
V
Zapadnjak odvuče mrtvaca na sneg. Zemlja je bila tvrda
kao kamen. Bilo je nemoguće iskopati raku.. Uostalom, oni se
zbog to.ga neće ljutiti, a korisno će biti i da ih onaj ko ih je
poslao nađe i na taj način bude obavešten o ishodu njihove
misije.
Kada se sa svojim prtljagom vratio u krčmu, .Laura je
svoju vreću za spavanje već ispružila pored peći. Petrolejka
je stajala na šanku i bacala prigušeno svetio. Napolju je već
bila noć. ■ ■
Zena je sedela na svom ćebetu i raspravljala kosu. Kad
se visoki zanadnjak približio, ona se okrete ka njemu.
— Kuća ima samo ove dve prostorije — reče. — Ne pre-
ostaje nam ništa drugo nego da namestimo ležaj ovde na po­
du.
Sejn kimne glavom i osmehne se. On je- u svom životu
i daleko gore Spavao, pa nije stavljao primedbe.
21

24. ■k'kir ŠEJN iririr
I , Kuda ste krenuli. Sta je važ cilj?
Ona uzvrati osmejkom:
— U Bimrok.
[ Sejn ne pokaza nikakvo i2aienađenje.
— I ja 6u tamo — odvrati. Onda baci pogledu sobu po­
zadi. Fresko je još ležao u dubokoj nesvestici. Njegova žena
bila je iščezla. , '
Vratio se ka baru.
— Imate li neku predstavu šta je sa Dimom?
Laura je još uvek ui-eđivala kosm.
'—■Otišla je kod svoje sestre, dole u kanjonu. Vratiće se
uskoiro.
Sejn odmota svoju vreću za spavanje, stavi jekraj šan­
ka, a onda priđe vratima i pogleda napolje.
Bio je neproziran mrak. Hladnoća je postala još veća. .j
Ponovo zatvori vrata i okrete se Lauri. '
— Poznajete "li put za Rimrok?
Kiimnula je glavom.
— Bila sam tamo poslednji put pre više godina. Pre ne­
koliko dana primila' sam vest o smrti moga muža. Ostavio nai
je svoj ranč ... ,
Sejn se nasloni leđima o šank, gledajući je začuđeno. '
To bi moglo da bude interesantno!
— Ispada kao da smo oboje imali sreće — primeti on
mirno. — Ja se zbog istoga razloga nalazim na putu za Rim­
rok.
Ona mu uputi podrugljiv pogled.
— Je li i vaš muž umro?
Sejn je samo na tren bio ljut.
— Ne. Bio je moj prijatelj — progunđa. — Ostavio mi je
Bvoj ranž „Dajamond bar”.
Video je kako joj se oči šire. U njima se poja/vi sjaj
mržnje. Onda mu žena odgovori oštro:
— To je laž! Ja sam naslednica „Dajamond bara”!
; — Kako to — hladno se osmehne Sejn.
Njene oči su ga probadale.
— Ja sam bila supruga Džefri Banoka. M i... razdvojili
smo se pre dve godine.- Ja sam njegova supruga i punoprav­
na naslednica ... i mogu to dokazati.
Sejn sleže ramenima.. Bio je suviše umosran da bi se sa-
22

25. ★★★ S E J N -k'k'k
da preganjao s njom. I ukoliko še nije varao, njoj nije pripa­
dalo ništa. Banok je sigurno bio dvostruko stariji ' od nje.
Sem toga, koliko je Sejn poznavao to staro lo>matalo, ne bi
mu ni palo na pamet da uzme za ženu takvu ždrebicu.
— Ne verujete mi, je li tako? — upita Laura.
— Ne — odvrati visoki zapadnjak ravno. Priđe peći i
stavi još drveta u vatru.
Ona ga je gnevino gledala.
■— Otkud bih ja mogla da znam da vi meni ne lažete?.
Zašto bi Banok baš vama ostavio ranč?
— Ja sam mu pre više godina dao pet hiljada dolara. Up­
ravo je tada bio izišao iz zatvara.
— Iz zatvora? — Ona nabra čelo. — O tome mi Džefri
nije pričao. — ■Smotala je jedno ćebe i stavila ga na uzglav­
lje. — Ranč, pripada meni — naglasila je! — Ali pobrinuću se
da dobijete nazad svoj novac.
Posmatrao je njene oblike dok se uvlačila u vreću za
spavanje. Ona to oseti i okrene glavu.
— Ne dopada vam se nešto na meni?
— Aha — odvrati zapadnjak. — Brkovi. Nekako vam
ne pripadaju.
— Sa petnaest godina živela sam kod jedne glumačke
trupe — objasnila je. — Prvo sam igrala dečake, a onda uloge
odraslih muškaraca. Svoje rekviaite i šminku sam ponela sa
sobom, kad sam napustila komedijaše.
•—• Kao žena mi se više dopadate — osmehnu se Sejn.
Ugodna toplina ispunila je prostoriju. Sejn oseti kako mu
se telo kravi od nakupljene hladnoće i' kako mu krv brže
stnuji.
Prišao je šanku i pogledom prešao preko Freskovih bo­
ca. Onda uze dve čaše, skide jednu boou i napuni ih. j
Jednu pruži Lauri. > ’
— Ziveli!
Ona zadovoljno srknu viski. Oči su joj svetlucale u pri­
gušenoj svetlosti petrolejke.
— Potrebna mi je pomoć da upravljam ra,nčem — reče
i začuti, očekujući njegovu reakciju. Pošto je Sejn ćutao, nas­
tavila je; — U redu, nudim vam pogodbu. Neka bude pola-po­
la!
Posmatrao je njene jedre oblike koji su se naslućivali.
23

26. ★★★ Š E J N 'k'k'k
Razmisliću — odvrati odsutno.
On ispi čašu, a onda sede kraj nje. Poismatrala ga je iš­
čekujući. Kada su ,je njegove ruke obgrlile, samo je uzdahnu­
la i prošaptala;
— Šejn ... molim te, nemoj...
^ Usne su im se spojile u dug poljubac. Posle izvesnog
vremena ona se trže i promuca:
— Nemoj — molim te ... ta žena... njena sestra ... do­
ći će uskoro...
— Neće videti ništa što već ne znaju — promrmlja za­
padnjak.
Laura prestade da se odupire.
Bledo svetio jutra probijalp je kroz prljave prozore ka­
da se Sejn probudio. On se okrenu i pruži ruku ka . Lauri.
Napipao je golu dasku koja je bila hladna.
Uspravi se i provuče rukama kroz kosu. Onda ponovo ot­
vori oči. '
Laura je nestala.
Prvo nazva sebe preispoljnom budalom, onda navuče čizme
i istrča napolje. Jutarnji mraz prodro mu je do kosti i od­
mah ga potpuno rasvestio. Sa revolverom u ruci potrča ka šta­
li.
Ali oružje mu nije bilo potrebno.
Mesto na kome je stajao njen konj bilo je prazno. I Sej­
nova životinja je nestala.
Leševi oba revolveraša ležali su tamo gde ih je zapadnjak
tfinoć ostavio. Njihove životinje su još uvek sitajale rasedlane
u štali.
Sejn se vrati u krčmu i baci pogled u sobu pozadi. Điina
i još jedna mlađa i vitkija žena sedele su na Fresikovom kre­
vetu.'.
— Zena —■reče Sejn. — Kada je otišla?
Dina pogleda sestru. Mlađa je nešto bolje govorila eng­
leski.
— Prošle rioći, pred ponoć. Nekoliko minuta pošto sam
ušla. Rekla je da ne želi da vas budi.
24 __ -

27. •k'k'k S e j n ★★★
To je zaista dobro izvela. A Sejn je znao i razlog za tp.
Htela je da ga pretekne. Možda je u njenoj priči ipak nešta
stojalo i možda je, kako je tvrdila, bila pre više godina za
njega udata. Do đavola, pomisli visoki zapadnjak, ne može doz­
voliti da ga meko tek tako vuče za nos. Ñe samo ova žena, ne­
go niko na svetu.
Odjahala je u ponoć. Mora da je poznavala put za Rim­
rok i u snu. I imala je sada dobrih šest .časova prednosti.
Sejn se opredeli za najbolje rešenje u ovoj situaciji.
On naruči od Dine dobar doručak i velikpđušni) ga plati*
U međuvremenu je Fresko došao sebi. -
— Hvala, Sejn. — Glas mu je bio tih ali se duboka, zah-
valnoisit u njemu osećala.
Sejn ga obavesti da leševi revolveraša još leže na snegu.
Fresko kimnu glavom.
— O tome će se pobrinuti moj pašenbg.
• Zapadnjak se vrati u štalu. Razmišljao je za trenutak šta
da uradi sa jahaćim životinjama. Onda odliiči da ih obe uz­
me. Poveo ih je napolje, vezao za prečku i ušao još jednom u
kuću.
Dina mu je dónela šolju vruće kafe u koju je on sipao
i dobru količinu viskija. ,
Predstojalo mu je dugo-jahanje po mrazu. i
Fresko mu pred put dade savet:
— Tip po imenu Dejv Karadin je vlasnik ranča istočno
od „Dajamond bara’. Sklanjaj mu se s puta. I'bud i pažljiv sa
sudijom..
Imena nisu Sejnu govorila ništai —■Naravno — reče ipak,
a onda se raspita za put ka Rimroku.
— Gadan put — objasni Fresko. — U ovo doba godine je
zavejan. Drži se uvek severoistoká. Samo da te neka revól-
veraška luda ne upuca. Obrati pažnju i na nekoliko raskrš­
ća— A ranč ne možeš promašiti kad jednom stigneš do Rim­
roka.
Sejn stavi nekoliko dolara na bar i uze bocu viskija sa
sobom. Onda se vinu na sivca. ;
Od sto dolara, koliko mu je ostalo u Bizbiju, potrošio je
već pola. Ali šta se može. I nije važno. On poseduje ranč ta­
mo na visoravni. I ako bi se neko namerio jako na taj posed,
u najgoru ruku vratio bi svojih pet hiljada dolara.
23

28. ŠEJN
Mamoianuo je sivca. Snežni vetax grumu mu u lice kada’
iJe izašao na put za Rimroik.
VI
Rimrolc je ležao u podnožju Tehonpika. Sada grad stoča­
ra, nekada je bio rudairski logor.
Do grada je vodila železnička linija iz Santa Fe. Poruga je
vijugala doMinom reke Džila i prosecala se kroz brda koja su
se dizala nekih petnaestak kilometara od, mesta.
U blizini železničke stanice dizao se visoki vodotoraj. Na
okolnom zemljištu protezali su se sabirni korali. Ovde je sku­
pljana stoka sa okolnih rančeva, pre nego što bi bila utovare­
na u vaigone i odvezena U blanice velikih gradova Istoka.
Sejn je prešao snegom pokriveni prevoj. Put je vijugao
silazeći u dolinu. Iza njega je svetlilo izimeđu udaljenih pla­
ninskih visova bledo zimsko sunce. Visoki zapadnjak je mo­
rao da promeni konja. Sada je seo na mladićevog konja. Bes­
terov sivac klatio se za njim na povocu. '
Rimroik je bio udaljen, oko sto kilometara od poikrajinsikog
Bredišta. Visoki, oštri vrhovi zagradili siu grad od ostalog sve­
ta. Ljudi su ovde živeli po sopstvenim zakonima.
Među malobrojnima koji su primetili ulazak usamljenog
jahača bio je Džeb Stjuart, izdavač nedeljnog lista „Tehon
gazeta.” Stajao je na ulazu u svoju štampariju. Bio je to mu-
škairac od pedesetak godina, ko,ji je izgledao mnogo stariji.
Snažan temperament i piće učinili su svoje. Retka kosa koja
je pokrivala četvrtastu glavu bila je snežno bela.
- „Skitnica u sedlu”, pomisli Džeb Stjuart razočarano kad
Ugleda Sejna. Dobrodošao plen za stidiju. Za trenutak se
pojavi zlovolja u njegovim očiima. Džeb oseti posledice prob-
devene noći u udovima, a bio je i žedan, pa reši da pređe pre­
ko ulice i kod Elija popije šolju tople crne kafe.
Zapadnjak ovlaš pogleda sedokosog čoveka i u tom tre­
nutku se magla u Džebovoj lobanji munjevito razišla.
Jer i on je video lice pridošlice. Tvrdo, oštro is'Mesanih
crta, pod širokim obodom šešira. Bilo mu je odnekud poznato.

29. SE 'JN
Vels Fargo još nije imao svoju postaju ovde, u Rimroku,
ali je poternica kompanije čak dovde doprla.
Džeb se naglo okrete i iščeze u kući. Izvukao je donju
fiotku pisaćeg stola i zaroni u svežanj složenih plakata.
Novinar nije bio jedini građanin Rimroka koji je prepo-
Tinao Sejna. Na uglu Glavne ulice i Ulice Tehon dizala se zgra­
da „Teritorijal” bara, najveće i najbolje od pola tuceta krčmi
u naestu.
Četvrtasti, snažan muškarac izašao je iz lokala i zastao da
podigne kragnu na svom mantilu. Zapadnjak, koji se približa­
vao, privukao je njegovu pažnju. Muškarac procedi psovku
kroz zube, okrene se i utrča nazad u bar.
Kraj trbušaste gvozdene peći sed'elo je nekoliko zemljo­
radnika i igralo karte. Oni podigoše pogled i okrenuše glave
ka povratniku koji se stuštio na vrata u dnu prostorije na ko­
jima je velikim sloivima piisalo: L. C. Spelman.
Jedan od igrača primeti siuivo: i
— Voleo bih da znaim zašto se Lefti odjednom tako žu­
ri!
— Zajžto? Pa ja mislim da svi znamo da je on sudijino
potrčikalo? l
Leiti Vots nije silušao glasne primedbe igrača. I upravo
zibog srvoje brzopletosti u/malo nije izgubio život.
Uihvatio je za kvaku i širom otvorio vrata. tJ tom trenut­
ku smetnuo je s uma strogo sudijino naređenje njegovim lju­
dima da prvo zakucaju. Jurnuo je bukvalno u kancelariju.
Suvonjavi, u ormo obučem muškarac naduvenog izgleda
stajao je pred bibliotekom, leđima okremiut vratima.
On se okrenuo kao munja.
Plamen, okružen oblakom barutnog dima pojavi se iz cevi
oružja, koje je u orno obučeni čovek izvukao iz futrole pod
pazuhom.
Lefti kriknu i posmu ka zidu, pritisnuvši rukom uho koje
je krvarilo.
— Ti, prokleti idiote — huknu sudija. Glas mu je drhtao
od gneva. —■Sledeći put nafilovaću ti olovom tu slamom na­
punjenu tikvu!
Lefti je uplašeno vrteo glavom. Osečao je kako mu se su­
še usta. Radoznala lica igrača karata pojavila su se u okviru
širom otvorenih vrata. Sudija načini nekoliko koraka i zat­
vori vrata.
2T

30. -k’k'k Š E J N icicič
, — Mislim da sam ti naredio da odjašeš nazad na ranč
i ustanoviš da U su se u međoivremenu Henk Bester i mladić
v ra tiliz a re z a .
Lefti-pokiiša u nekoliko reči da objasni situaciju:
— Upravo sam hteo . ,.
Reči mu nisu išle, pa se okrenuo ka stočiču na kome je
sudija držao bocu i nekoliko čaša. Drhtećom rukom posegnuo
je za viskijem, pogledavši istovremeno preko ramena suđiju.
U crno obučen čovek kimnu hladino glavom.
Lefti popi punu čašu viskija na dušak. Oštro piće mu raz­
vezao jezik.— Upravo je u grad stigao jedan stranac — istis­
nu iž sebe. — Jedan jahač prilično lošeg izgleda. — On napra­
vi pauzu pa uplašeno opisa lice jahača.
.Vitki čovek ujpitno podiže obrve.
— Na koliko ga ceniš?— upita.
Bila je to stara igra među njima, koja se ponavljala uvek
kad bi se neki stranac pojavio u gradu.
Na više nego obdično — promrmlja Lefti. —^Na mnogo
više... — Sudija je imao nepredvidljivu narav 1 Leftiju ni­
kada nije bilo jasno kaiko njegov gazda sazsna novosti.
— Vreća sa novcem? — upita ovaj nestrpljivo.
Lefti zavrte glavom.
— O tome ne bih mogao da sudim. Ali tip jaše mladiće­
vog konja, a Henkov sivac telacka iza njega...
— Jesi li siguran? — Sive oči blesnuše.
— Mladićevog konja poznao bih među stotinom — ob­
jasni Lefti. — Sem toga projahao je dovoljno blizu mene da
sam mogao da prepoznam žigove. Oba konja nose žig Hčforda.
L. C. Spelman, tu i tamo poznat kao „krvavi Sipeliman”, u
Rimroiku zvan „sudijom”, gledao je mračno pred seibe.
Bio je srednjeg rasta i imao je oko pedeset godina. Imao
je uspravno držanje oficira, što je kod većine ljudi izazivalo
utisak da je viši nego što jeste. Lice mu je bilo bledo i pro­
duhovljeno kao u nekog naučnika. Tome treba dodati čelično-
s-ive zaliske, vojnički podštucane brkove, sve što mu je dava­
lo autoritativan izgled bogomdanog presuditelja čiija reč ima
težinu.
Spelman se pojavio u Rimroku pire nekoliko godina sa oli­
njalim koferom, velikom cigarom i revolverom „smit i veson”,
kalibra 38, koji je nosio u futroli o ramenu i njim smrtonosno
precizno rukovao. On se ogledao u vrlo različitim poslovima.
28

31. ★★★ S E J N -k'k'ir
Između ostalog bila je tu i dvogodišnja karijera banditskog
vođe u Kvantrelu, sa divljom hordom za sobom. Studirao, je
prava i bio je dobar poznavalac zakona, koji je u bezbroj slu­
čajeva prekršio od kako je pobegao iz vojne akademije u Vi-r-
džiniji. Covek kome je samo on sam bio važan. Lojalnost i
prijateljstvo nisu spadali u njegov repertoar. IŠTikada u životu
nije bio dosledan. Stigao je u Rimrok sa malo para i kupio je
mali, potpuno upropašćeni ranč koji je nazvao „Bar S”. Po-
sedovanje ovog ranča davalo mu je osnovu za njegov sledeći
plan da postane sudija.
U kancelariji guvernera ■sedeo je jedan njegov prijatelj,
koji mu je napravio odgovarajuće uverenje i poslao mu poš­
tom. Na taj način je njegovo postavljenje za oblasnog suđiju
moglo biti na zakonu osnovano. Sve je to, naravno, izvedeno
bez znanja i pristanka guvernera i vlasti. Ali taj potpisom
i pečatom overeni dokument bio je “dovoljan d,a učvrsti među
sugrađanima svoj autoritet čoveka kome se treba obratiti za
pomoć. Na ranču je držao svega nekoliko goveda i nikada ni­
jedno grlo nije poslao za Santa Fe.
Na njegovom platnom^J^pisku nalazilo se nekoliko sile-
džija. Sikaniranjem i sam ^^ljnim uterivanjem. poreza doko­
pao se vlasništva „Teritorijal” bara. Tu ki'čmu je pretvorio
u svoj glavni stani odavde je kao sUdija žario i palio.
On zamišljeno priđe stočiću sa pićem,, uli i sebi piće i
mrmljajući ponovi Leftijev.izveštaj:
— Stranac je došao u Rim rok... Jaši mladićevog konja
i vodi Heijkovog sivca ... Hm ...
Onda se okrete ka Leftiju. U uglovima usana igrao mu je
đavolski osmejak.
— To je krađa konja, zar ne, Lefti?
Leftijeve oči zasjaše.
— Da ... upravo je tako!
Sudija pokaza palcem ka vratima.
— Izvuci maršala iz one proklete javne kuće i reci mu
<ia želim da mi tog konjokradicu privede na suđenje. — Uću-
tao je na trenutak. — Koliko ljudi ima napolju u krčmi?
— Sedmorica, uračunavajući i krčmara.
— Dovoljno za porotu, ti Spelman priđe naslonjači iza
masivnog pisaćeg stola, spusti se u nju i poigra se čašom sa
pićem. — Reci maršalu da je sudijsko veće sastavljeno.

32. 'k'k'k S E UN
yiH
Sejn otíkri itabüu koju je tražio na proćelju dvospratnice sa
ía'vnim teovom. Zaveza konja za dugačku prečku. U istoj
agradi bili sa i berbearira i sedlar. Tabla kogu je tražio stajala je
u podmožju stepeništa koje je vodilo na gornji sprat, na njoj
je stajala c<mo obogema ruika sa i^ruženim prstom i pisalo je:
H. C. Kalperer, advokat.
Zapadnjaik se pope stepenicama koje su se završavale na
«sflcom platou.
Na watima je stajala ista taikva ploča, samo je nedostajala
Saika sa ispnuženijm kažiprstom.
Zakucao je, sačeikao malo, a onda pi^isnuo kvaku.
Zalkljfučainio.
On se naže prelco drvene ograde i zagleda se kiroz prozor.
Na pisaćem stolu stajali su smotuljci akata i u kožu po­
vezane folij«. yideo je oirmar sa knjigama, oifcnuglu gvozdenu
peć i na ađda uramljenu ¡sliku Aj^ahama Liirdtoolna. Neišto du­
blje, tilk iznad pisaćeg stola visila je sliika nage žene, isečena
ta -„Policijiske gaizete” novina sumnjivog kvaliteta.
Od H. C. Kalperera ni traga ni glasa.
Zapadnjak se olfcrete i siđe niz stepenice. Priđe berbemici
1 uđe. U stolici je sedeo jedan nmSkarac, a áo njegovih nogn
je ležala doga isikeženiih zuba, koja odmah zaareža.
Becnberin je bila žeaia, metar i osamdeset visoka i metar i
dvadeset Široka, a teSka dobrih sto deset kHograma. Bila je
nidovica, koja je posle smrti svoga muža nastavila posao. Ona
podiže pogled.
— Da? — NSen glas j« KSo na grmljavina.
— Tražim Kaliperera — objasni zapadnjak. •' .
Sa britvom u ruci pokaza ona ka platfomi.
— M je itamo — dodade Sejn.
MuSkarac na stolici se okrete i promcmilja:
— Taj vetrogonja? Do đavola, naći ćete ga kod „Četiri
asa” sa njegovim smešnim prijateljima. Kockari, drolje i sli­
čne spodobe. — Pokaza piwtom preko ramena. — I>va ugla niz
ulicu!
Visoki zapadnjak kimnu glavom u » a k zaJivaJmosti. ^
80

33. ★★★ S E ' J N
Koješta! Način na koji je ovaj čovek govo>rio o Kalpereru
nije se dopao Sejnu. Pismo koje je imao pri sebi bilo je oče­
vidno od odlv|čnoig čoveka, koji zna šta hoće.
Okrete se i izađe iz berberndce.
Našao se, međutim, pred petnaestak santimetara dugom re-
volverskom cevi,. upravljenom u njegove grudi.
Covek koji ga je posmatrao iznad oružja, nosio je me­
talnu zvezdu na reveru svog mantila i podrugljivi osmejak mu
je leibdeo da licu izbirazdanom ožiljcima.
Bio ^‘e Sejmovih godina, ali nešto viSi i dvadeset do tri-
daset kilograma- teži. Gledao ga je preteći kao zvečarka. Pre­
kinuli su ga u njegovoj najomiljenijoj zabayi i digli iz kreveta
jedne od devojaka madam Kiti, pa je njegovo raspoloženje
bilo na nuli.
— Mistecr — procedi preteći. — Pripadaju li vam obe one
životinje? — Njegov piilac je pokazivao prema prečki za ve­
zivanje konja.
Sejn pogleda pažljivo zveadonosca.
— Ni govora, odvrati. — Naišao sam na njih izvan grada
puiiu, ja sam ih smaknuo, a onda....
Maršal ga je podozrivo gledao. To nije bio odgovor s ko­
jim je računao.
— Gde? — upita oiklevajući.
— Gore u brdima — odvrati Sejn. — NeSto nije u redu,
maršale?
Nije bila stvar maršala Baka Vintersa da razmišlja. On
je primio naređenje i izvršavao ga je. Sudija Spelman imao je
u njemu pratioca koji se prema njemu ponašao ropski.
Za maršalom stajao je još Jedan čovek, čija Je uloga oči­
gledno, bila više da nadzire zvezdonosca nego da mu pomaže.
On mu je i preneo sudijinu poruku. Vinters se bespomoćno
okrete ¡ka njeaau.
Lefti, a to je bio marSalov asiistent, još je držao na uhu
krvavu maramicu.
— Ovo Je mladićev konj — reče — na koine je dojahao.
A drugi pripada Heniku Besteru.
Maršal se ponovo okrete ka visoikom zapadnjaku.
— Da — zaireža. — Dakle, gde je mladić? I gde Je HenK
Bester? ,
Sejn sileže ramenima.
■đi

34. 'k-k'k S e j n ★★ilr
— Možete me ubiti, maržale, ali kao što sam vam već re­
kao ...
Bak Vinters skoči i udari zapadnjaka levicofn preko lica.
Sejn posrnuo unazad i fcresnu o 2ád berbernice. Tanki mlaz
krvi pojavi mu se u uglu usana.
U njemu navre bes. Ali oružje'koje se izsnenada pojavilo
ti Leitijevom šaci uzdržalo ga je od nepromišljenih postupaka.
Sa maršalom bi mogao da izađe na kraj, a možda i sa Lefti-
jem. Ali sada su se obojica nalazila u boljoj poziciji i nije bio
pravi trenutak za akciju.
• — Maršale — reče zapadnjak otežući i brišući krv sa usa­
na, — Ja sam obe životinje našao na putu, kao što sam vam
malo pre objasnio ...
U tom trenutku ugleda pesnicu koja Je poletela prema
njemu i htede da Je izbegne, udarac ga pogodi iza desnog uha
i posla ga na daske staze za pešake. Crveni krugovi zatitraše
mu pred očima. Hteo je da ustane, ali sve završilo samo na
pokušaju. Teška čizma pogodi ga između lopatica i vrati u
horizontalan položaj.
Lefti kleče i oduže mu oružje. Onda ga maršal podiže,
prisloni uz zid berbernice i prosikće:
— Napred! Miči se!
Pokaza palcem niz glavnu uliou u pravcu „Teritorijal
bara”, koji je bio udaljen blok kuća odavde.
Zapadnjak krenu. Kipteo je od besa koji se u njemu sa
svakim korakom pojačavao.
Je li to bHo delo nekog sopstvenika ranča? Možda nekog
stočarskog barona?
Džeb Stjuart Je pred vratima svoje Štamparije posmatrao
malu povorku, koja se polafco kiretala prema krčmi.
t
Nova komedija od suđenja, pomisli ozlojeđeno. Nova pri­
lika za đavolsku sudijinu igru.
Ali radoznalost u novinaru pobedi zgražanje. Ako Je stra­
nac zaista onaj sa stare poternice Vels Fatgoa, onda se može
desiti da.se Spelman ovaj put namerio na pogrešnu osobu.
Možda će, na svoje iznenađenje, ustanoviti da je povukao tig­
ra za rep. ,
32

35. 'k'k'k S e j n ★★★
Velika prostorija „Teritosrijal bara” bila je ispražinjena.
Samo je uz jedan zid stajala klupa za porotu. Svi stolovi sem
jednog odneseni su u sO'bu pozadi.
Spelman je sedeo za stolom koji je ostavljen, u fotelji sa
visokim naslonom, po-gleda uperenog ka ulazu. Nosio je svoju
sudijsku odeću — dugu crnu mantiju i crnu beretku. Pred
njim na stolu bile su boce viskija i biblija.
Na klupi za porotu sedela su sedmorica muškaraca. Me­
đu njima je bio i krčmar oklembešenih obraza, koji čak nije
skinuo ni svoju p-rljavu kecelju. Nekoliko besiposličara uvuklo
se u prostorijiu i priljubilo uza zid, nasuprot suiđijskom stolu.
Kroz nekoliko minuta stupio je na scenu maršal Vinters.
Pritisnuo je cev revolvera uz zapadnjakova leđa i uterao ga u
prostoriju. Za njim uđe Lefti, stavi oba Sejnova revolvera na
sto pred sudiju, pa stade kraj maršala.
—' Ovde je konjokradica, sudijo — oglasi se maršal slu­
žbeno. — Opirao se hapšenju, pa sam mo-rao da preduzmerai
izvesne mere.
Sudija kimne glavom.
— Gde je dokazni materijal? — upita.
— Napolje, kraj prečke za vezivanje, važa visosti — javi
se Lefti.
Sudija odmeri optuženog pa poČe svečano:
— Ovo je sudijsko veće. Imaćete jedno propisno suđe­
nje. — Zavali se u fotelji, pa nastavi: — Koliko novca imate
kod seoe?
Sejn sleže ramcr.ima.
— Oko pedeset dolara.
Sudija teatralno podiže ruku. Ispružen prst pokaza na plo­
ču stola.
— Položite ih ovde!
Zapadnjak se osvrte oko sebe. Gela stvar mu se činila kao
obična farsa i sva lica u krčmi su mu to potvrđivala. Prisu­
stvovao je jednom sličnom suđenju u Teksasu. Tamošnji su­
dija Roj Blen bio je stari pokvareni srebroljubav, koji nije
mislio ni na šta drugo sem kako da optuženom isprazni dže­
pove.
— Zašto? — upita Sejn oštro.
s Sejn 12 3 3

36. 'k'k'k S e j n -k'k'k
, — Sudski troškovi — odvrati sudija.
Hladna cev Vintersovog revolvera dodirivala mu je kožu
Iza desnog uha. — Čuo si šta sudija kaže — zareža maršal.
Zapadnjak poseže u džep, izvuče novac i stavi ga na sto.
Sudija prebroja novac i podiže pogled.
—: Dugujete sudu još tri dolara — reče prekorno.
— To je sve što imam — poviče Sejn Ijutito. Sada mu je
sinulo da je to varalica u sudijskoj odeći, koja na, ovaj način
slaže dolar na dolar i bogati se.
On se okrete i htede da krene.
Maršal ga zaustavi, stavivši mu cev revolvera pod nos.
Iza zapadnjaka začu se preteći Spelmanov glas:
— Još jedan pokret i biću prisiljen da naredim da vam
vežu i noge i ruke!
Sejn se okrenu ponovo prema sudijskom stolu. Za to vre-
me je Spelman otpio gutljaj viskija i nastavio:
— Pod kojim imenom putujete?
— Smit — progunda Sejn. Njegovi revolveri su još uvek
ležali na stolu kraj biblije. Covek pred njim je ili bio nepaž­
ljiv ili bolesno samouveren.
— Kako se osećate? ’— upita sudija. — Kriv ili nevin?
— Nevin! — promrmlja Sejn.
Spelman mu pruži bibliju.
— Položite ruku ovamo — nastavio je — i zakunite se
da čete govoriti istinu, celu istinu i ništa sem istine!
Sejn oseti pritisak oružja u leđa. On koraknu ka sudiji
i položi ruku na knjigu.
— Kunem se — reče jedva čujno.
— Počnite .sa vašom pričom. Sta imate da kažete poroti?
Sudija se ponovo zavali u fotelju i zapali cigaru.
Sejnov pogled je lutao po sedmorici muškaraca. Bes je u
njemu i dalje rastao.
— Ja sam oba konja našao.
— Gde?
— U svratištu. Tamo sam prošle noći zastao. Moj mrkov
nosio je žig ,,T. J.” Kada sam sledećeg jutra hteo da produ­
žim put konj mi je bio nestao.
— I odmah ste zatim naišli na ove dve životinje?
— Tako je.
— To je laž, vaša visosti! — povika Lefti. — Oba konja
napolju su sa Pičfork ranča. Ilenk Bester i .vdadić lu juče na
S4

37. -k'k'k S E J N -k'k'k
njima izjahali. Tvrdim da je ova sitknica ubila obojicu i uk­
rala njihove konje!
Sudija se okrenu ka poroti:
— Ćuli ste obe strane. Kako glasi vaša presuda?
Porota se ni trenutka nije kolebala.
— Kiv je! — bio je jednoglasan odgovor.
Sudija uze bibliju i svoju bocu. Njegova presuda bila je
kratka;
— Na ve.šala!
Sejn razrogači oči.
Covek je poludeo. ’
Maršalova ruka se spusti na zapadnjakovo rame. Publika
je u međuvremenu iza.šli.
— Hajdemo, Smit — promrmlja maršal.
Sejn podiže desnu nogu i pogodi ivicom čizme maršala u
cevanicu. Maršal odskoči. Zapadnjak se okrete i udari ga de­
snicom.
vinters .ispusti vazduh, a onda se iz njegovog grla ote
krik, Kolena rnu klecnuše, kolt mu kliznu iz ruke i tresnu na
pod.
Sejn uze jedan od revolvera koji su stajali na stolu i tre­
snu di’iikom rnai'šala po lobanji. Ovaj klonu i složi se na pa-
tos.
Lefti je stajao četiri koraka odatle. On se brzo okrenuo,
.spreman da puca, aJi pre nego što je uhvalio za tlršku revol­
vera pogodi ga zapadnjakova kugla.
Visoki zapadnjak okrenu kolt ka sudiji koji je stajao kao
prikO.'.'an na vratima svoje icancelar'je.
— Žao mi je, sudijo reče Sejn podrugljivo — ali pot­
krala vam se jedna sudijska gre.ška.
Sudija je zurio u osuđenog. Začuđeno, upitno, iščekujući.
Zapadnjak uze i drugi svoj revolver i zateže oroz. — Moj
novac, sudijo! — Cev revolvera pokaza na ploču stola.
Spehnan, se vrati ka stolu i stavi na njega četrdeset se­
dam dolara.
— Smit —■reče —■nije i nikada nije bilo vaše ime. — U
njegovom glasu osećalo se čuđenje.
Sejn zavrte glavom.
— Zovem se Sejn. — Osmehnuo se, ugledavši zaprepaš-
ćenje u sudijinim. očima. — Mislim da se ovde zadržim izvesno
vreme, vaša visosti. Ja sam novi vlasnik .„Dajamond bara”.
35

38. ★★★ Š E J N 'k'k'k
Maršal se probudi iz nesvestice. Zapadnjak ga pritisnu
čizmom između lopatica uz pod. Onda se saže i uze njegov
teški revolver. Podiže ga i, jedno za drugim, ispali svih šest
metaka u t&vanicu. Prazno oružje baci duž sobe.
Niko se nije ni pomakao kad je zapadnjak koraknuo ka
vratima. Izašao je i okrenuo glavu kad je jedan visok i debeo
muškarac sa velikim zaliscima i nosom otečenim od pića stao
pred njega i upitao:
— Sejn?
Zapadnjak ga upitno pogleda.
— Ja sara vaš advokat — odvrati debeljko. — Kalperer.
Predlažem vam da krenemo u moju kancelariju i da se dogo­
vorimo.
I ^ VIII ‘I
Kalperer priđe peći i stavi drva unut^-a.
— Imate jo,š vremena, Sejn. Priđe zidnom kalendaru,
pokaza prstom jedan datum i nastavi: — Ostalo mi je još dva
dana do prepisa.
—• Prepisa? Gde će se to obaviti? — Sejn stade kraj pro­
zora i pogleda niz ulicu. Oba konja s kojima je došao, staja­
la su vezana uz prečku.
— U sedištu pokrajinslie uprave, sto kilometara odavde
— odvrati Kalperer dubokim, zvonkim glasom, Ivoji kao da
je bio stvoren za sudnicu.
S(i;n pogleda debeljka.
— A šta je sa ovim sudijom? — upita. — Mislim na tipa
koji je hteo da me pošalje na vešala.
— Spelman? •—- irknu Kalperer. — To je jedna varali­
ca, nezajažljivi probisvet koji svim strancima koji dolaze ovu­
da zavlači ruku u džep, drži ih nekoliko dana u zatvoru, a
onda ih protera bez prebijenog centa.
— Mene je hteo obesiti.
— H m ... — Kalperer se počeša po bradi. — Ni ja to ne
razumem. Tako daleko još nije išao ...
— Kakav je čovek maršal?
— Spelmanova kreatura. Čini ono što mu sudija kaže. —
Kalperer izvuče jednu od iioka svog stola, zavuče ruku pod
jedan štos papira i izvuče praznu bocu viskija, gledajući je
36

39. ★★★ S e j n 'k'k'k
razočarano. — Mislio sam da ima još nešto u njoj, do đavola!
— Zagleda se u Sejna. — Nemate možda u vašem prtljagu,
kakvo piće?
Sejn se seti boce koju je pred polazak iz svratišta našao
u bisagama sivca. On izađe iz advokatske kancelarije, siđe
niz stepenice i uskoro se vrati sa Freskovom kukuruznjačom.
Kalperer je odnekud iščeprkao dva češa i stavio ih na sto. Za­
padnjak ih napuni,
— Za novog vlasnika ,,Dajamond bara” — povika advokat
i podiže čašu.
Sejn ispi s njim.
— Džefrijev testament je već pravomoćan, zar ne? —■
upita. Pri tom pomisli na Lauru, koja je tvrdila da je bila
Banokova bračna saputpica.
Kalperer se zavali u naslonjaču.
— Naravno. Ja sam lično napisao testament i on ga je
u mom prisustvu potpisao. Postoje za to i dva svedoka. Re-
dina Te'jt, bcrberka odozdo i jedna njena mušterija koja če­
sto dolazi.
— Onda će je pokrajinska uprava potvrditi?
— Jasno. Mogu vam dati svoju reč — potvrdi Kalperer.
On uli još pića. — Imate baš jako piće, Sejn.
Sejnovo poštovanje za ovog čoveka .se spusti za jedan
stepen. Ko o/u briju naziva jakim pićem ili ne zna uopšte šta
je dobro ili pije sve što mu dođe pod ruku.
—■Džefri je imao ženu? •—■upita.
Kalperer se zamisli.
— Nije je nikada pominjao.
— Je li bio oženjen?
— Džefri mi je jednom pričao o tome. Mora da je to bilo
pre nego Sto smo se upoznali. Cini mi se da mi je rekao da
je umrla ... — advokat sleže ramenima, — Banok je bio po­
seban čovek. Zatvoren i nedruštven. Pio je samo kad je hteo
da istera demone iž sebe. U grad je dolazio saano da _^puai
svoje zalihe ...
.'i’ipično za DžeIrija, pomisli zapadnjak.
— Koliko vredi ranč? — upita.
Kalperer provuče prstima kroz zaliske.
— Ne previše.
— Koliko? — promrmlja Sejn. — Pet hiljada dolara?
37

40. ★★★ S E J N -k'k'k
Kalperer ga Je belo gledao, a onda poče glasno da se srae-
Je. — Pet hiljada... — Uze bocu i napuni čašu do vrha. —
Ranč je dosta zapušten od kako je Banok mrtav. Ali mogao
bi se sasvim lepo urediti. Bio je neka vrsta skloništa tamo na­
polju. Dolazili su svi mogući ljudi... skitnice, kauboji bez po­
sla ...
Zapadnjak se začudio.
— Jesu li mu pomagali na ranču?
— Nije mu to bilo potrebno. Džefri je imao kuvara Ki­
neza. Moguće je da je on još tamo ukoliko ga nisu oterali
momci sa Pičfork ranča.
Sejn isprazni čašu. On je došao u Rimrok u nadi da će
vratiti svojih pet hiljada dolara. Ali kako stvari stoje, može
slobodno da otpiše tepare. Ali šta da radi? Unovčiće ranč
ukoliko nade kupca i onda će senajkraćim putem uputiti na
Jug.
— Kako zapravo stoji stvar sa Banokovom smrću? —
upita.
Kalperer je otezao sa odgovorom.
— Našli su ga u dvorištu. Sa prostreljenim zatiljkom.
Tipično, pomisli Sejn. Banok nije pripadao ljudima koji
umiru u krevetu.
— Zna li neko ko ga je ubio?
Kalperer zavrte glavom.
— Neki šerif je došao da ispita stvar ali se ubrzo izgu­
bio. Banok nije imao nijednog prijatelja u gradu, koji bi ne­
što preduzeo u vezi stim ... — Ponovo je posegnuo za bo­
com. — Kao što sam rekao, gomila skitnica na putu za jug
zaustavljala se na Banokovom ranču. Džefri im je dozvoljavao
da ostanu par dana i da predahnu.— Advokat ma­
knu malo svoje mnogobrojne kilogrtune i siegnu ramenima. —
Verovatno mu je neki od tih tipova poslao kuglu u glavu.
Sejn se okrete, uze bocu i sasu ostatak pića u sebe. Kal­
perer ga je,gIedao sa razočarenjem u očima.
— Jedna, žena, koja tvrdi da je bila venčana sa Džefn-
jem, prešla me je na putu za Rimrok — primeti Sejn kao uz
put. — Mora da je jutros rano, u samu zoru, ovuda prošla.
Jahala je kestenjastosmeđeg konja. Sa sobom je vukla i je­
dnog riđana.
— Jutros? Nemoguće — odvrati Kalperer energično. —

41. •k'k'k S E J N -k'k'k
Ja sam bio biš u cik core u svojoj kancelariji. A uveravam vast
da niko ne može neprimećen da projaše kroz Rimrok.
Sejn se zamislio.
— Kako mogu da stignem do „Dajamond bara”?
— Treba da jašete na sever iz grada, da obiđete brdo i
uputite se prvim putem koji skreće ka istoku. Tako- ne možete
promašiti ranč.
Sejn ogrne mantil i okrete se da pođe.
Advokat ga povuče nazad.
— Polako, prijatelju. Potrebna mi je neka legitimacija,
ako hoću da upišem vaše ime u kataster pokrajinske uprave.
— Legimitacij'a?
Kalperer kimnu glavom.
— Pa da. Nešto što dokazuje da ste onaj za koga se pred­
stavljate.
Sejn se osmehne. — Naravno. — On izvuče Kalpererovo
pismo iz džepa mantila i pruži ga advokatu. — To mora da je
dovoljno.
Kalperer se počeša po nosu.
— Pismo mi kaže da ste ga vi dobili, ali ne i da ste vi
Sejn.
Zapadnjakovo čelo se nabra. Grom i pakao! On nije imao
ni krštenicu! Ni otpusnicu iz vojske, ni ništa slično.
Kalperer je ćutao.
— Trenutak — reče zapadnjak.' — Verujem da imam ne­
što za vas.
On izađe iz kancelarije, strča niz stepenice, ode do konja
i skide putnu torbu, pa zavuče ruku u nju. Sa presavijenom
poternicora Vels Fargoa vi'ati se u kancelariju.
Kalperer zinu od čuda kada zapadnjak odmota plakat.
— Kako .. . ■šta ... Vi mislite da treba da ponesem ovo
i da vas time legitimišem kod pokrajinske uprave?
Sejn nije video u tome ni;kakve poteškoće. Koliko on zna,
u ovom kraju nije tražen.
Kalperer sc zagrcnu. — Vaš je vrat u pitanju. — On skide
aktovku, dunu prašinu sa nje. — Stajeće vas pedeset dolara.
Moj honorar za sve poslove.
Zapadnjak pogleda. debeljka. Qn više nije imao pedeset
dolara. — Moraću jedan deo ranča da založim kod vas — reče
sa žaljenjem. — U stvari čim nekome ustupim „Dajamond
bar”.
39

42. •k'k'k S E J N -k'k'k
N a ,Kalpererovom mesnatom lic-u t>ojavi se razočaranje.
— Sutra ujutru ide voz. Potrebna mi je najmanje vozna
karta i boca dobrog viskija ...
Sejn izbroji petnaest dolara i pruži ih advokatu preko
stola.
—■Želite da ga prodate? — upita debeljko.
— Prvom dobrom kupcu.
— Razgo.varaćili sa Karadinom, kada se vratim — obeća
Kalperer. — Dejv ima ranč kraj „Dajamond bara”. On se
već interesovao za zemlju od kako je Džefri umro.
— Učinite to, molim vas.
Zapadnjak izađe iz kancelarije, siđe i uzjaha konja. Ni­
ko nije obraćao pažnju na njega. Zaustavio se kod prve sle-
deće kafane i ušao. Vlasnik je ličio na Šveđanina. Devojka ko­
ja je posluživala bila mu je kćerka. On naruči pečenje sa
graškom i pojede ga sa apetitom. Zatim plaji i izađe.
Nekoliko građana ga je primetilo dok je jahao iz grada.
Jedan od njih bio je i Džeb Stjuart.
Oči su mu svetlucale i on požuri u kuću da obavesti svog
pomoćnika. On detaljno o-pisa Sejma.
— Kažem ti, Engas. Momak šefu agenata Vels Fargoa,
Sidni Bladu vredi dvadeset hiljada dolara.
Engas je bio sedamnaestogodišnj>ak, izrastao i štrkljasta
Lice mu je bilo posuto pegicama od sunca,
i — Želite li da ih zaradite, mister Stjuart?
Vlasnik nedelj-nih novina zavrte s gnušanjem glavom. —
Ne, ja neću. Ali pitam se šta će sudija raditi kad vetar odatle
dune.
Zapadnjak je utonuo u misli kad su poslednje kuće grada
ostale za njim.
„Dajamond bar” je ležao oko petnaest kilometara popod­
nevno sunce već je zašlo za Tehon kada je pred sobom ugledao
ranč.
Zemljište nije bilo naročito prostrano. Zgrade ranča le­
žale su zbijene u uskoj dolini okruženoj strmim stenama.
Tanka spirala dima vila se iz odžaka kuće za stanovainje.
40

43. ★★★ S E J N
Zapadnjak je dojahao do bodljikave žice, koja je ograđi­
vala imanje. Bila je zarđala i na mnogo mesta pokidana, ali
je drvena tabla na kapiji govoirila jahaču ono što je hteo da
sazna:
„Dajamond bar. Ulaz zabranjen”.
Džefri Banok nije baš bio preveliki čovekoljubac, pomisli
visoki zapadnjak.
On sjaha, otvori kapiju i provede konja. Onda zatvori
kapiju i ponovo uzjaha. Nije prešao ni polovinu puta do kuće
kad opazi oblačić dima od ulaza. U sledećem trenutku metak
mu skine šešir s glave.
Konj kleknu na zadnje noge. Delić sekunde docnije nasta-
lu ti,Sinu zapara prasak puške.
Sejn je munjevito sleteo sa sedla i priljubio se uz zamrz­
nuto tle. ;
— Hej! — viknu besno. — Šta se tu, do đavola, događa?
Glas koji mu je odgovorio pripadao je ženi;
-— To je bio metak upozorenja, Sejn. Cisti se odavde i da
te. više nisam videla.
Laura Banok zaposela je „Dajamond bar”.
IX
Zapadnjak se podiže, na jedno koleno i viknu:
— Plej! Ja dolazim. Raspravićemo stvar u miru!
Kugla ga promaši samo za širinu prsta, udari o stenu i od-
bi se u nebo.
Laura je stajala u vratima sa uperenom puškom. Iz unut­
rašnjosti šupe dopirao je besni lavež. Po glasu se mogla zak­
ljučiti da je to snažna životinja.
Sejn razmisli o svojim šansama. Udaljenost je bila suviše
velika za domašaj revolvera, a žena bi ga zaustavila čak i kad
bi iz futrole na koinju, udaljenom dvanaestak metara, uspeo
da izvuče pušku.
Sem toga, nize želeo da je ubije. Sem u slučaju kad mu
nikakav drugi izlaz ne bi preostao.
Ustao je sa obema rukama iznad glave.
— U redu — povika — povlačim se i odlazim!
Prišao je konju. Bio je promrzao, gladan i žedan. Uhvati
uzde, vinu se u sedlo i izađe kroz žičanu kapiju.
41

44. -k-kif S e j n -k-k-k
Sunce je potonulo za brda. Plameno crvenilo obojilo je ve­
černje nebo. Hladan vetar udari sa severa i prodre u uska
dolinu. Probi Sejnu do kosti i učini mu prste ukočenima i ne­
pokretnima.
Zapadnjak se polako udaljavao od rančerske kuće. Posle
izvesnog vremena skrenu sa puta i pojaha dublje u golu ze­
mlju bez ijednog drveta između kamenja.
Bio je to dug povratak u grad. I pomisao da ga tamo če­
kaju jedan maršal žedan osvete i srebroljubivi, na smrt opa­
san sudija nije mu učinila jahanje po ovoj hladnoći lakšim.
Počeo je da razmišlja da li se uopšte vredi zlopatiti zbog
svega toga.
Zaustavi konja, sjaha i čučnu na zemlju, pokušavajući da
razjasni situaciju. Gnev je ključao u njemu.
Dao se prevaliti kao početnik. I to od jedne žene.
Konj mu posta nemiran. Osvrtao se i ćulio uši.
Kojoti, pomisli Sejn.
Pokušao je ponovo da razmotri celu stvar i da shvati Sta
se dogodilo. Laura Banok nalazila se sama u kući. Tamo je
toplo i prijatno.- Po Kalpererovim recima Džefri nije imao po­
moćnike na ranču. Sada je Sejn znao razlog za to. Ranč i ceo
kraj nisu davali utisak da je Džefri ovde iiiada držao ijedno
grlo stoke. U celoj okolini nije bilo ni toliko trave da se nah­
rani nekoliko ovaca. Sta je, do đavola, Džefri Banok tražio u
ovoj divljini?
Zavio je jednu cigaretu. Promrzli prsti jedva su ga slušali.
Mrvice duvana padale su po tlu. Kada je Banok sa pet hilja­
da dolara kupio ovo beskorisno parče zemljišta onda je to oči­
gledno bilo čisto rasipanje novca.
Ali iz kojeg razloga je Lauri Banok bilo stalo do ovoga?
Ovde nije bilo ničeg što bi moglo da bude atraktivno ža jednu
ženu.
Zapadnjak pogleda u nebo na koje se navlačila noč. Du­
ge, tamne senke protezale su se po zemlji. Kada postane sa­
svim tamno mogao b i ...
On baci pikavac, uspravi se i okrete glavu. Neki glas do­
pro je sa obližnje stene:
— To je mladićev konj, Džo.
Sejn se ukoči. Lagani, nazalni glas zvučao je bezosećajno,
i to je upozorilo zapadnjaka. Takve tipove je često sretao u
42

45. ŠE'JN
životu. Oni tako govore samo kad u i'uci drže kolt, sa prstom
na obaraču.
Drugi glas, ravan i ravnodušan, odvrati:
— Da. U to nema sumnje, Piters.
— Prokletstvo — odbrusi Džo dok se zapadnjak polako
osvrnuo. ---Cela zemlja je puna konjokradica ...
Sedeli su na svojim konjima gore, iznad Šejna, poluzaklo-
njeni stanjem, ne ispu.štajući zapadnjaka ni za tren iz vida. Bez
sumnje su bili kauboji na ranču.
Jedan od njih, tip sa žutosmedim brkovima, držao je pred
sobom na sedlo položenu pušku. Drugi, koji je podigao nos, po­
ložio je ruku na dršku svog kolta.
Mora da su ga čekali. Pucnji iz rančerske kuće nisu ih
uznemirili. Pratili su ga izbliza bez teškoća.
— Kako si došao do konja? — upita Piters. On je bio ni­
ži od čoveka sa brkovima.
Prokletstvo, pomisli zapadnjak Ijutito. Sa tim konjima sa­
mo ima petljavine.
— Jesu li veši? — odvrati pitanjem.
— Konji sa Pičfork ranča su naši — objasni Piters. Za­
tim opali metak u vazduh. — Odakle vam oni, mister?
Sejn proceni svoje šanse. Znao je da mora da dejstvuje,
jer ih objašnjenje neće umiriti.
— Čujte me, čoveče — poče. — Našao sam životinje uz
pu t...
Metak ga pogodivisoko u desno rame i sruši ga na tle.
Klečao je na šakama i kolenima. Oštar bol protresao mu ja
telo. Zavrtelo mu se u glavi.
Covek za njegovim leđima stavi nov metak u cev i zare­
ža nestrpljivo;
— Preskoči dugačak vud, momče. Gde si ih našao?
Zapadnjak se teško uspravi na noge. — Do đavola, s va­
ma — prasnui pade u stranu kad onaj ponovo opali. Metak
mu probi mantil i okrznu ga po butini.
— Prokleto tvrdoglav tip, a? — primeti Piters. — Nap­
red, Džo, vežimo tipa sa pokojim konopcem! Odvešćemo ga
na ranč i tamo obesiti!
Snažan i dubok lavež natera Pitersa da se okrene. Toga
je stajalo života.
Sejnova levica poseže za oružjem. Ustrelio je Pitersa pr­
vim metkom.
43

46. SE'JN
Njegov pajtaš uikočio se na konju kao stub soli, sa koltom
« ruci.. Sada se naglo okrete, zaplašeno gledajući psa koji je
¡kidisao.
Visoki zapadnjak opali ponovo. Metak skide Džoa iz se­
dla. Onda okrete Sejn oružje ka psu, koji se odmakao od pa-
log revolveraša i isikeženih zuba krenuoa ka njemu.
— Brute! Miran!
Zapadiajak začu glas i sačeka. Dve senke izađoše iz tame
i pridoše mu. Jedan od prilika bila je Laura, a dnugi onizak,
suvonjav čovek žutoga tena i kosih očiju u crnim širokim
pantalonama i prefvelikom mantilu, sa perčinom koji mu je
padao na leđa.
Bol u rameniu se pojačavao. Sejn stisnu zube i pokuša da
se bani protiv maimine koja je u njemu rasla.
I •— Jeste li ranjeni? —■upita Lauira.
i Držala je puišfcu u ruci, ali u očima joj se videla zabri-
nutosl;- «
—“ Ogrebotina — slaiga zapadnjak. Ustalde i pođe ka ženi^
Cev njegovog kblta ciljala je u njene grudi. Ona ne pokaza ni
traga straha, ali pas koji je sedeo na zadnijim nogama zareža
preteći.
Kiinez Ičojii je pratio Lauru osta<Je na mestu. Pažljivo je
posmotrao situaciju. Desnicu je držao na oružju ispod mainitila.
— Oula sam pucinje — reče Laura — i pomislila sam da
ste zapali u tešikoće.
Zapadnjak pređe pojedem preko mrtvih'.
— Vaša bi pomoć kasno stigla — primeti. — Ko su ovi
— JaihaiSi sa Pičforika. Dvoje KaTadtinovili Ijuidi. Hteli sa
da mi učine „posetu” naalo ranije nego što ste se vi pojavili.
Ja sam im potprašila. Mislila sam da ste...
Ledeni ve.tar priguši ženin glas. Kada ga je pojačala, avu-
6ao je bojažljivo i pomirljivo dok je izgovarala: „fifti-fifti”.
Slegao je ramenima. Znao je šta se krije iza njenih reoi:
svest da bez njegove pomoći ne može upravljaiti „Dajamond
baroon’’^
ViBofi zajpadinjak vrati kolt u futrolu i krene ka konju*
Sa poslednjim ostacima snage uspe da se popne u sedlo*
Okrete se ka Lauri. Sve mu se vrtelo pred očima.
44

47. •k'k'k S e j n ★★★'
— Vratimo se na ranč — prevali preko ođebljalog jezi­
ka.
To je bilo poslednje. Zatim se srušio iz sedla.
X ■
Pucketanje plamena doprlo Je do Sejnovog uha ka’da je
ponovo došao svesti. Oseti miris zapaljenog drveta i toplotu
koja ga je obuhvatala. Instinktivno pruži ruku prema oružju
sa strane i napipa... prazninu. Visoki zapadnjak otvori oči.
Laura je stajala pred njim. Zabrinuto je gledala u njega*
— Kako se osećate? — upita.
Zapadnjaku je trebao trenutak da razmisli. — Bolje mi js
— reče. Rame ga je i dalje bolelo, ali kljuvanje u rani je po­
pustilo. Moglo je biti i gore.
Sede i maknu desnom rukom radi provere. Laura mu je
skinula mantil i izula čizme. On se ispitivački osvrnu. Oružje
i opasač višili su mu na jednoj kuki. Zavoj oko ramena nije
baš bio stručno namešten, ali Je privremeno služio svojoj svrsi.
— Ja sam nespretna bolničarka — primeti Laura — ali
brzo učim. — Ona podiže žarač. — Obavila sam intervenciju
s ovom stvari...
— Hvala — odvrati Sejn šokirano. Bio Je izdržljiviji ne­
go što je pretpostavljao.
Pogled mu je kružio prostorijom. Ležao je umotan u će-
be feraj ogromnog kamina, koji se protezao duž celog zida. Bli­
zu vrata ts.tajao je zidani štednjak, na kome se kuvalo.
Alkovi desno od Sejna sa teškim, šarenim Navaho prekri-
Vačem služila su bez suminje kao spavaća soba.
-— Kako ste me dovukli ovamo?
Laura pokaza ka čoveku kraj prozora, koji ga je posmat-
i'ao svojim očicama.
— Taj Song mi je pomogao.
Zajpadnjak se seti da mu je Kalperer pričao o Kinezu koji
je bio Džefrijev kuvar.
Laura ise osmehne.
— Taj Song je pripremio za vas jedno lagano jelo. — Po­
kaza na lonac koji se pušio i koji je stajao na stolu. — Imate
li apetita?,
45

48. Š E J N -k-kir
Sejn zaklima glavom. Tako je, dakle, stajalo sa nasled-
stvom Džefri Banoka. Na jednom oronulom, ranču nalazio .se
sada zajedno sai jednom ženom i Kinezom za koje, uz put, nije
znao uopšte da li da im veruje.
Do đavola! To zaista nije bilo ono što je očekivao.
Ustao je i prišao stolu, skinuo poklopac sa lonca i bacio
skeptičan pogled u sadržinu. Ono što je ugledao bilo mu je ne­
poznato, ali je prijatno mirisalo.
Taj ,Song se držao pozadi i čekao prekrštenih ruku i beziz­
ražajnog lica.
— Sta on ovde traži — progunđa Sejn.
— On pripada ovamo — objasni Laura. Priđe mii i napu-
ni mu tanjir supom.
, —• Živeo je ovde i kuvao za Džefrija...
— Pravite mi društvo pri jelu — pozva je zapadnjak.
2ena zavrte glavom. — Ja sam već jela ... — Onda, pri-
metivši Sejno.v tvrd pogled, nastavi: ..., ali bih mogla još ma­
lo. — Uze i drugi tanjir iz kredenca, vrati se i sede nasuprot
Sejnu.
— Još uvek mi ništa ne verujete?
•— Ne! — odseče zapadnjak bez razmišljanja. — I onom
tamo takođe. — On pogleda prema liuvaru. — Trebalo bi da
se izgubi odavde.
— Kuda? , ■ ' f
— To, do đavola, ne znam — grmnu Sejn.’ — Kod svojih
rođaka, valjda.
Laura skoči i oči joj besno sevnuše.
— Ako on ode, odlazim i ja.
Sejn se osmehne.
— Sto se mene tiče, možete!
Ona ponovo sede. Njena Ijutina iščeze isto tako brzo ka­
ko se i pojavila. — On nema kuda da ode — reče mirno. — A
sem toga, potreban nam je. — Oborila je kapke. — Ja sam
bedna kuvarica ...
Zapadnjak nije razmišljao o njenom kuvarskom umeću.
— Otfcrali ste me bili odavde — reče. — Zbog čega' ste
se iznenada predomislili? Zbog čega ste me pratili?
Laura se toplo osmehne.
— O, nebesa — prošapta. — Vi ste baš radoznao čovek...
Zapadnjakova leva ruka se pruži preko stola i ščepa je za
46

49. ★★★ Š E J N ★★★
vrat. Taj Song, koji je stajao iza Laure, koraknu napred, ali
se ukopa u mestu kad ga zapadnjak oštro pogleda.
— Zašto? — insistirao je Sejn. — Hoću da znam! M
On popusti stisak i Laura udalinu. Gutala je teško i u oči­
ma joj se video strah.
— Ženska ćud — promrmlja uzbuđeno, masirajući vrat.
— Znate već kako je to ...
— Do đavola sa vašom ženskom čudi — grdio je zapad­
njak. U svratištu ste me povukli dobro za nos.
Nestala je u noći sa njegovim konjem. Znala je da će biti
prisiljen da u Rimrok dojaše na konju sa Pičfork ranča. A ži-
vela je ovde i morala je znati šta će se dogoditi.
— Razmislila sara bila ponovo — prizna Laura. — Ne mo­
gu sama da vodim iraanje.
Njene oči su ga pratile dok je prilazio oružju i skidao ga
sa kuke. — Napravila sam grešku — glas joj je drhtao, poka­
zujući uzbuđenje u kojem se nalazila. — Nlsam>smela prošle
noći da to učinim s vašinr konjem ...
Sejn izvadi revolver iz futrole i isproba ga u desnici. Pot­
muli bol javi mu se u povrođenom ramenu.' Moraće proći još
nekoliko dana dok-se opet bude mogao služiti tom rukom.
Zategao je oroz i osvrte se. Taj Song mu se bio nečujno
približio. U crnim očima odslikavao mu se strah. Kada se cev
oružja usmeri ka njemu on stade i poče polako da se povlači.
Laura promuca:
— Ne, Sejn! Ne činite to!
Taj Song se priljubio leđima uz zid.
Zapadnjak se osmehne i vrati kolt u futrolu,
Laura se bez daha zavali u stolicu.
— V i... — mucala je. — Vi to zaista niste hteli u čin iti..,
Hteli ste samo da ga preplašite.
Preplašiti? Zapadnjak pogleda, u čovečuljka. Zavisi,.. po­
misli.
On priđe ćebetom zakrivenom prostoru za spavanje i po­
gleda unutra. Visoki krevet od masivnog orahovog drveta za­
uzimao je veći deo prostora. Verovatno ustupak Džefrija svo­
joj mladoj ženi.
Šarena zavesa prekrivala je mali prozor. Iznad komode vi-,
silo je na ziđu okruglo ogledalo. Svetiljka je obasjavala stari
pozorišni plakat koji je prikazivao kako tone brod na Misisi-
piju.
47

50. •k'k'k S E J N "k'k'k
Sejn P'Oigleda Lauru preko ramena.
; — Qde spavaš?
— Tu unutra — prošapta žena.
Sejn se osmehnu. Pokaza bradom ka Taj Songu.
— A onaj tamo?
2ena pocrvene.
— On spava u amibaru.
Sejn pokaza ka vraitima,
— Pobrini se za to da se izgubi odavde!
Taj Song se približi zapadnjaku. Drhtao je i mucao: — Ja
idem. Neću praviti nevolje... — Pogledao ga je tužno. —
Šteta.., ja vrlo koristan. Ne pravim teškoće... ne svađam
s e ... ,
Zapadnjak koraknu ka njemu. Taj Song se trže i ćuteći
izađe. Sejin priđe vratima i stavi rezu. Negde napolju u dvo­
rištu javi se pas.
Sejn-se okrete ka Lauri.
— Je li to tvoje pseto?
— Da. Bru't. Došao je kao kuče i porastao velik. Bastard.
Pola doga, pola... — Slegla je ramenima. — Ona na vreme
javi dolazak svakog nepoželjnog posetioca...
Zapadnjak uiđe u spavaću sobu i okrete-se.
— Dođi!
Laura je na čas ra7>mišljala. Onda podiže s nadom pogled.
—■Naravno — odvrati Sejn. Pri tom je podrazumevao
vreme dok se Kalperer ne vrati iz pokrajinskog središta sa
potvrdom da je ranč Sejnovo vlasništvo.
■— Mi smo partneri, zar ne? —■upita.
— I delićemo sve medu sobom? — Pola-pola?
—■No, hajde već jednom — odvrati Sejn nestrpljivo.
Oklevala je.
— Ranjen si. Ne možeš...
■ — To ćemo videti!
X I
Dvadeset tri kilometara istočno od „Dajamond bara” pro­
tezao se duž reke Džila Pičfork ranč. Ime čoveka kome su pri­
padali veliki pašnjaci i preko hiljadu grla stoke bilo je Dejv
Karadin.
43

51. S E J N ★★★
Henk Besterov sivac, pratio je druge dve životinje na puto.
ka' istoku. Prošli su stenjake koji su okruživali imanje Džefri
Banoka i kretali se preko široke visoravni prema Džili. Sre­
brni mesec kretao se lagano preko nebeskog svoda, posutog
zvezdama koje su .se caklile na mrazu.
Iza njih se začu zavijanje kojota. Životinje uplašeno podi­
goše glave, naćuliše uši i ispunjene paničnim strahom dadoše
se u galop. Bila je ponoć kada su se oznojene pojavile u dvo­
rištu Pičfork ranča. Zaustavile su se kod pojila, drhteći u sen-
ci kestenovih stabala i počele palapljivo da piju.
Pas zalaja. Divlji lavež probudi jednog od kauboja i on se
pojavi na vratima kuće za osoblje sa puškom u žuljevitim ru­
kama.
Covek je prvo pomislio da je neki kojot prodro u koko-
šarriik. Ali onda primeti micanje konja pod drvećem. On na­
teže oroz i poče oprezno da se približava. Posle nekoliko kora­
ka prepoznao je tri životinje i postalo mu je jasno razlog la­
veža. Okrenuo se i otrčao do rančerske kuće, pa zalupao na.
vrata.
Posle kraćeg vremena pojavi se na jednom od prozora
titravo svetio. Jedna mlada Indijanka otvori prozor i sanjivo
pogleda na verandu. „
Kauboj viknu:
— Brzo! Zovite mister Karadina! Nešto se dogodilo!
Prozor se zatvori. Kauboj zavi cigaretu i poče na hladnoći
nestrpljivo da čeka svog gazdu.
Onda sc u kući začu škripa teških čizama. Vrata- se otvo-
riše i Karadin izađe na verandu. Bio je to visok i vitak muš­
karac, koji još nije napunio trideset godina. Na žućkastom li­
cu sa upalim obrazima gorela su dva nemirna, prodorna oka.
I još nešto: u jednoj zemlji u jedno vreme kada se samo po
sebi podrazumevalo da muškarac nosi brkove i bradu, ili bar
duboke zaliske, Dejv Karadin. je bio glatko obrijan!
Rančer vide pušl<u u ruci kauboja i upita oštro:
•— No, Vali, šta se dešava? '
Vali pokaza ka pojilu i krete. Karadin je išao za njim.
Koiiji su bili nemirni. Ugasili su žeđ i sad su pokazivali
glad. Henkov sivac je bio potpuno iscrpljen i tiho je rzao,
— Pre nekoliko minuta ugalopirali su u dvorište — ob­
jasni Vali. — Jedan od njih je sivac Henka Bestera. Henk i
4ge]ii 12 43

52. T#n^^ S E J N -k-k-k
mladić su juče ujutru krenuli... — On prevuče rukom preko
sedla Džoeve životinje i napipa svežu rupu od metka.
— Izgleda baš kao da su Džoe i Lu Piters imali gužvu na
„Dajamond baru” ..,
Dejv kimnu glavom. Nosio je gradsko odelo: tamno, ele­
gantno sašiveno odelo, belu košulju i tamnu somotsku mašnu
i tako udešen izgledao je kao kockar. Od kako se vratio na
ranč, Vali ga nikada nije video drukčije obučenog.
— Probudi momke, stari! — naredi Karadin autoritativ­
nim glasom u kome se .nije moglo otkriti šta napravo oseća.
Samo se u očima ogledalo ono što se zbivalo u njemu. — Ja-
šimo na „Dajamond”!
Rančer se okrete i vrati u kuću. Stari Vali ga je neko vre­
me uznemireno posmatrao. Onda uhvati konje za uzde i po­
vede ih u štalu. Umirujući ih, jednog po jednog je odveo na
njegovo mesto. Napunio im je zobnice i jasle.
Onda teška koraka napusti štalu i izađe na hladan vaz­
duh. On podiže glavu i pogleda u nebo na kome su blistale
bezbrojne zvezde. Za nekoliko časova biče dan.
Pogled, mu je odlutao ka severozapadu, tamo gde je iza
visoke stenovite barijere ležao „Dajamond bar”.
Iznenada mu se vratilo pitanje koje je stari kauboj već
dugo sebi postavljao; Sta vuče Dejva ICaradina uvek iznova
magičnom snagom u onu pustu dolinu u kojoj je ležao ranč
Džefri Banoka?
Vali oseti da se ne sprema ništa dobro.
„Dajamond bar” su ljudi sa Pičfork ranča smatrali obič­
nim pacovskim gnezdom. On ni nije bio pravi ranč. Sada još
manje nego ranije. U prvo vreme Džefrijevi ljudi držali su ne­
koliko krava i ovaca, a doonije su svoj interes usmerili isklju­
čivo na tuce rudnika koji su se nalazili u brdima koja su ok-
ružavala ranč. Vodili su bedan život i tako i umrli. Prerano
ostareli, onemoćali i slomljeni od teškog rada u šahtovima.
I taj bezvredni komadić tla zapeo je Karadinu za oko.
Zeleo je po svaku cenu, makar i prekršio zakon, da ga se do­
kopa. Zeleo ga je od dana kada se Džefri Banok pojavio u
dolini.
Vali pređe preko tamnog dvorišta i priđe kaubojskoj spa­
vaonici. Jedan trenutak stajao je na ulazu i osluškivao hrka­
nje spavača.
50

53. -k-k-k S EJ N k'k'k
U sledečim trenucima biče im naj omrznuti]e biće.
Teško uzdahnu, a onda priđe gvozdenom klepalu koje je
visilo na dovratku i poče da udara po njemu. Prodorni tono­
vi probiše noćnu tišinu i razlegoše se okolinom.
X II
Sunce je Itrvavocrveno obojiló istočni horizont kada su se
teško naoružani jahači sa Pičfork ranča pojavili u Banokovoj
dolini.
Otegnuto, preteče rezanje psa upozorilo je Sejna koji je
upravo sa Laurom sedeo za doručkom. Taj Song priđe prozoru
i zagleda se napolje.
— Karadin — prošiSta. Glas mu je zvučao oštro i opomi-
njuće.
Gvo7.dene potkovice odjekivale su na zamrznutom tlu.
■Ugalopirav.ši u punom trku u dvorište, zaustaviše se pred
rančerskom kućom i pred verandom poskakaše iz sedla. Po­
strojili su se iza Karadina u širokoj formaciji.
Mladi rančer opasao je revolvere preko tamnog gradskog
odela. Sedefom optočena drška njegovog „smit i vesona” dob-
bro se videla.
Pas je držao Dejvovog k'onja u šahu. Rančerov vranac,
uplašen pretećirn rezanjem, poskakivao je tamo-amo.
Karadin uperi pogled prema zatvorenim vratima.
— Pošalji ga napolje, Laura. Pre nego Sto ga ubijemo.
Zapadnjak ustade i pokaza prema svom ogrtaču, koji ja
visio na kuki na zidu.
— Pomozi mi!
Rame mu je bilo ukrućeno i rana ga je bolela, ali visoki
zapadnjak nije želeo da iko primeti njegov .'=',avoj.
Laura mu je pomogla da navuče mantil.
Sejn zatim podiže ,,vinčesterku” i repetirá je, ubacivši ti­
me patronu u cev. Pošli su ka vratima. Laura ih otvori. Rano
jutarnje sunce rasulo je zrake po dvorištu.
— Brute, nazad! — povika žena. Onda pokaza ka ambaru.
Velika životinja je pogleda zakrvavljenih očiju. Onda poče
da dahće isplaženog jezika.
— Odlazi!
Pas opomenu ljude dubokim lavežom, a onda se lagano
51

54. •k'k'k S E J N -k'k'k
povuče. Za njega je postojao som jedan gospodar — Laura.
Od kako je pre nekoliko godina napustila ranč, životinja ]e
napola podivljala lutala po brdima oko ranča.
Laura pljesnu rukama. Brut se okrete i polako udalji.
Karadin je kroz poluspuštene kapke posmatrao visokog
zapadnjaka.
— Jesi li ti konjokradica koji zamalo u Rimroku nije bio
obešen?
Sejn sleže ramenima.
— Zamalo. Sudija se predomislio.
Karadin se ispitivački okrete ka Lauri:
— Sta je sa Džo Bogsom i Lu Pitersom?
Laura pokuša da prikrije strah.
— Bili su na stenjaku... — odvrati. — Tražili su da
odem sa ranča.
— Ja sam ih smakao — objasni Sejn mirno.
Dejv Karadin je očekivao taj odgovor. On ponovo posveti
pažnju zapadnjaku. Primetio je duboko usađene revolvere i
čvrstinu i odlučnost u njegovom pogledu. Nije to bio nikakav
kauboj u potrazi za poslom, nikakva skitnica u sedlu. Nije to
mogao biti ovaj čovek hladan kao led sa jedva primetnim os-
mejkom u uglovima usana i elastičnim držanjem tigra.
— I Henka Bestera i mladića?
Sejn kimnu glavom.
— Kada? ,
— Pretprošle noći. U svratištu.
Karadinove oči su svetlucale. Pogledao je svog predvod­
nika, žilavog, tvrdog momka.
Predvodnik sleže ramenima.
Oni su vrebali na mene da me smaknu — nastavi Sejn.
Karadin se ponovo okrete ka z'apadnjaku. Ja ih nisam
poslao ■—- odvrati oštro. Tvrdnja u njegovom glasu zvučala je
istinito,
— Onda ie možda neko drugi.
Karadin cdluči da promeni temu i priđe glavnoj ’stvari.
On se promeškolji u sedlu i upita:
— Da li sam dobro obavešten da ste vi novi vlasnik „Da­
jamond bara”?
— Suvlasnik — umeša se Laura. — Mi smo partneri.
KaradinoiV smeh bio je hladan i podrugljiv: '
S2

55. ★★★ S E J N 'k'k'k
— Ja sam sa tvojim povratkom .računao. Ali o njemu ni-^
sam ništa znao. r>
Njegov prodoran pogled ponovo pade na zapadnjaka.
— Sejn, je li? Mora da sam to ime već negde čuo. ..
Zapadnjak je ćutao.
— Zašto ste ovde?
— Bio sam Džefrijev prijatelj. i
— Džefri nije imao prijatelja — u.sprotivio .se Karadin. —i
U svakom slučaju ne u ovom kraju....
— Vi ste ga ubili? - i
Pitanje je za trenutak zbunilo Karadina. Onda odvrati:
— Nisam. Neko drugi me je pretekao.
On pogleda Lauru.
— Činim vam poslednju ponudu. Dve hiljade dolara na
ruke. Prihvatate? ^
Laura zavrte glavom. /
Karadin se okrete ka zapadnjaku.
— A vi?
— Premalo.
Karadin napravi širok pokret rukom.
— Osvrnite se malo oko sebe, Sejn, Sta vidite? Bezvredni
komad zemlje. S tim, ne biste uhranili ni jednu ovcu.
— ,A zbog čega ste onda vi za njega zainteresovani?
Karadin se trže. Lukavi pogled pojavi se na njegovom licu.
— Zato što je pripadao Džefri Banoku.
Zaćutao je na tren, a onda se ponovo uzvrpolji U sedlu*
— Uzmite novac i nestanite odavde, Sejn! — procedi i sa mr­
žnjom pogleda ženu. — I uzmite nju sa sobom!
i,:apadnjalc zavrte glavom.
— Mi o.s'rajemo.
Izraz besa pojavi se na kratko na bledom KaradinovoM
licu.
— Ti, budalo! Ja mogu ranč u ovom trenutku da prisvo­
jim ...
On se trže i držanje mu se izmeni kad Sejn podiže cev,
pu.5ke.
— Grešiš! Tvoji ljudi možda. Ali ti ne!
Karadin oseti smrtonosnu odlučnost u Šejnovim pokreti­
ma. Oseti kako ga podilazi strah. Nije bio razmetljlvko ni ku­
kavica kao većina drugih. Samo je znao kada je igra izgub­
ljena. .
5S

56. S e j n -k'k'k
On se okrete u sedlu i reče:
— Dajern ti četrdeset osam sati đa razmisliš o mojoj po­
nudi. Onda ću doći ponovo. Ili ćeš prihvatiti ili ćemo zapaliti
tu čatrlju do temelja.
Dade znak rukom .svojim ljudima i izjuri iz dvorišta.
Sejn i Laura gledali su za njima dok se nisu izgubili iza
jedne stene. Razume se da je Karadin poneo sa sobom leševe
Džoa i Pitersa.
Ono .što su kojoti ostavili.
Kada su se ljudi sa Pičfork ranča udaljili, Sejn obida
zgrade na ranču. Nažao je svog mrkova kraj Laurinog riđa­
na u štali. I mladićev konj .stajao je ,u jednom boksu, srećan
što se ,'pasao r-raza. . .
Ambar je zahtevao opravKU. Krov je piokišnjavao čim Di
se sa neba spustila makar jedna kapljica. Stara kola sa fede-
rima rđala su u uglu. Ništa nije ostavljalo utisak da .se Džefri
starao o ovom delu ranča.
Sta je, do đavola, Banok uradio sa Sejnovih pet hiljada
dolara? Za opravku zgrada sigurno nije.
Krenu hodnikom, i nađe Taj Songov ležaj. Tanka slama-
rica u suproi:nom uglu štale. Ormarić od tikovog drveta, u
kojem su stajale lične stvari Kineza. Sejn ih nije pregledao.
Nije interesovalo.
Začu iza sebe frktanje jednog od konjv.,pa seosvrte, a
desnica mu je sama pošla ka dršci kolta.
Taj Song je stajao u hodniku, nekoliko koraka od njega,
sa rukama u š/rokim rukavima svoje odeće.
—^Veoma se izvinjavam — reče. —- Nisam znao da ste
ovde ...
Sejn skloni ruku sa revolvera.
— Ja ovde spavam... — objasni Taj Song. — Karadin
je jako. lju t... Ja sam došao ... da molim Budu ... da donese
mir
— Naravno — odvrati Sejn i propusti poniznog čoveka.
Dok je izlazio još lednom se osvrnu ka Kinezu.
Taj Song je klekao kraj jedne male Budinestatue koju je
54