1. МИ ДЕЦА СА СТАНИЦЕ ЗОО
(књига и филм)
Филмска и књижевна уметност
Филм и књижевно дело имају доста заједничког. Оба уметничка израза анализирају
одређену тему, идеју, ликове... Иста тема приказана је на различите начине. Књига нам
можда даје више могућности, пружа нам прилику да сами дочарамо ликове и догађаје,
да их замислимо на свој начин, док је у филму све већ представљено сликом, као и
звучним ефектима.
Увод
Ми деца са станице Зоо је назив књиге која је настала по истинитом догађају 1978.
године, као и филма који је настао 3 године касније. Књигу су написали Кај Херман и
Хорст Рик, новинари немачког магазина Штерн, на основу интервјуа са Кристијаном,
главном јунакињом дела. Филм представља адаптацију књиге и режирао га је Ули
Едел.
Дело нам говори о тинејџерки Кристијани Ф. и њеној борби са дрогом. У њој нам
Кристијана описује своје тешко детињство, сусрет са различитим врстама дрога и
проблемима кроз које је пролазила током одрастања.
Књига почиње одломцима из оптужнице и пресуде против главне јунакиње, након чега
нам она прича о свом детињству у Берлину у окружењу неприлагођеном деци. Постаје
јој још теже након развода родитеља и одласка њене млађе сестре код оца који је био
алкохоличар,тада постаје усамљена. Кренула је у школу, која је била сасвим другачија
од онога што је она очекивала. Ту је упознала Кеси, девојчицу из одељења, која ју је
одвела у омладински клуб Центар, где је све почело – употреба лакших дрога,
хашиша... Након тога кренула је у најпопуларнију дискотеку Европе Саунд и ту је
упознала Детлефа, Бабси, Стелу и остале уз које је почела да користи и хероин. Време
је проводила на станицама метроа где се бавила проституцијом како би дошла до
новца за хероин. Да јој је ћерка наркоман, њена мајка сазнала је након 2 године и
безуспешно је покушавала да јој помогне, па је одлучила да је пошаље у центар за
одвикавање из ког је Кристијана побегла. На крају је завршила у селу код бабе, где није
успела да дође до дроге.
2. Филм и књига
Постоје бројне разлике између ова два приказа. Књига је доста обимнија, пуна детаља,
док два сата филма нису довољна да прикажу сва дешавања.
Опширан роман писан у првом лицу тешко је пренети у облик филма, а да се не изгубе
важни делови који књигу чине потпунијом.
У филму се не помиње суђење и изјаве Кристијанине мајке, које имају битну улогу. У
књизи девојчица детаљно описује своје детињство, одрастање у области Гропијус и
малтретирање од стране оца, док се у филму детињство само помиње. Такође,
изостаљена су и дешавања из омладинском центра која су била почетак новог
поглавља у њеном животу и друштво са којим је све почело. У филму није приказано
њено упознавање са Ацеом, као и његов лик уопште. Аце је био први дечко у кога се
она заљубила и њој је био значајан. У Саунду, Кристијана је упознала Бабси и Стелу.
Иако јој се на почетку није свидела, Бабси ће јој касније постати најбоља другарица. На
истом месту, упознала је и Детлефа, дечка који јој се свидео. Али постоје и детаљи који
су додати у филму, као што је њено фарбање косе.
Упознавање њене мајке са чињеницом да јој се ћерка дрогира није представљено на
исти начин. У филму Кристијана је сама успела да откључа врата и пусти своју мајку и
Клауса који су је затекли у лошем стању, а у књизи је покушала да сакрије трагове
дрогирања, али је њена мајка ушла и открила истину. Кај Херман и Хорст Рик нам
приказују да се Кристијана неколико пута одвикавала уз помоћ мајке, док нам филмска
адаптација даје увид само у прво. Филм прескаче битне догађаје, као што су боравак у
центру за одвикавање, њена хапшења, Детлефов одлазак у Француску и њене посете
баби на селу.
На крају књиге можемо видети фотографије Кристијаниних пријатеља и места на
којима је она проводила највише времена.
КристијанаФелшеринов је након ове књиге, 2013. Године издала књигу Мој други
живот која је на неки начин наставак прве. Привукла је медијску пажњу након
објављивања романа Ми деца са станице Зоо. Постала је зависник са 14 година и
упркос одвикавањима, није успела да се у потпуности излечи. Данас болује од
хепатитиса Ц.
3. По нашем мишљењу, књига Ми деца са станице Зоо реалније описује дешавања и даје
нам јаснију слику о њеном животу, бољи увид у озбиљност ситуације и изазива дубље
емоције код читалаца.
Анђела Живковић, II-1
Анђела Лазић, II-1
Анђела Тодоровић, II-1
