3. Електрична струја
• Преношење наелектрисања са једног тела
на друго или премештање наелектрисања
у електричном пољу уопште, представља
струјење ваздуха наелектрисаних честица,
електричну струју. Електрична струја
може постојати само ако у средини
постоје преносиоци струје – слободни
носиоци наелектисања.
4. Услови за настанак електричне струје
• Да би дошло до усмереног тока
наелектрисања кроз неки проводник,
неопходно је да његови крајеви налазе
на различитим потенцијалима.
Величина која доводи до
наелектрисања и појаве електричне
струје је потенцијална разлика
(електрични напон).
5. Пример 1.1
• У простору између два наелектрисана електроскопа постоји
електрично поље. Када се проводник нађе у том пољу, слободни
носиоци наелектрисања (у овом случају електрони) почињу се
кретати њиховим дејством.
6. Међународна конвенција
• УСМЕРЕНО КРЕТАЊЕ НАЕЛЕКТРИСАЊА У ПОЉУ ЈЕ ЕЛЕКТРИЧНА
СТРУЈА.
• ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА СЕ ОДРЖАВА СВЕ ДОК ПОСТОЈИ РАЗЛИКА
ЕЛЕКТРИЧНИХ ПОТЕНЦИЈАЛА, ОДНОСНО, ЕЛЕКТРИЧНИ
НАПОН.
• СМЕР ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ ЈЕ УВЕК ОД МЕСТА ВИШЕГ КА МЕСТУ
НИЖЕГ ПОТЕНЦИЈАЛА.
7. Струја у течностима и гасовима
• Метали имају кристалну грађу. Атоми су распоређени у правилне
просторне решетке.
• Течности су релативно слаби проводници. Изузетак су метали у течном
стању и раствори.
НОСИОЦИ ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ КОД МЕТАЛА
СУ ЕЛЕКТРОНИ
8.
9. Јачина електричне струје
Јачина електричне струје представља количину електрицитета
која се у јединици времена преносе кроз попречни пресек
проводника.
• Уколико већа количина електрицитета прође кроз проводник за једну
секунду- утолико је већа јачина те електричне струје.
• Јачина електричне струје је физичка величина. Јединица је ампер- А
• I – јачина електричне струје
• q – количина електрицитета
• t – време
• Уколико већа количина електрицитета прође кроз проводник за
једну секунду тада је већа јачина струје
• 1C= 1A * 1s= 1As
10. Деловање електричне струје
• Топлотно дејство - електрична енергија у топлотну
грејач (пегле или бојлера)
• Светлосно дејство - електрична у светлосну
(електричне светиљке)
• Механичко дејство - електрична у механичку
(веш-машине)
• Магнетно дејство - (електромагнет)
• Хемијско дејство - (електролиза воде или неког
другог раствора или растопа) - Они се могу
одвијати и у супротном смеру. Тако се у
термоелектранама- топлотна претвара у
механичку.
При свим овим дејствима један вид
енергије електрична претвара се у неки
други. И за ове процесе важи принцип
одржања енергије.
11. Извори електричне струје
• За постојање сталне електричне струје у
проводнику потребно је да се на његовим
крајевима успостави и непрекидно одржава
разлика потенцијала, односно, да у њему
стално постоји електрично поље које
проузрокује кретање слободних носилаца
наелектрисања. Уређаји помоћу којих се то
постиже су извори електричне струје.
12. • У електричним изворима настаје раздвајање
позитивних и негативних наелектрисања и
усмеравање њиховог кретања. Раздвојене
наелектрисане честице долазе на одређене
делове извора који се називају полови
извора.
• Проводник који спаја полове електричног
извора чини спољашње електрично коло.
13. • Електрични извори са процесом раздвајања
чини унутрашње електрично коло. Заједно
са спољашњим, оно чини затворен струјни
круг – електрично коло.
• Уколико у електричном колу електрична
струја протиче стално у истом смеру, онда
се ради о једносмерној електричној струји.
14. • Електрични напон на крајевима извора
назива се електромоторна сила (ЕМС).
Обележава се са Е.
• Ако се смер струје стално мења,
говоримо о наизменичној струји.
15. Мерење јачине напона електричне струје
• Мерење напона електричне струје се мери амперометром, а
електрични напон волтометром.
• Принцип рада ових инструмената се заснива на претварању
електричне у механичку енергију померања казаљке на скали.
• Што је већа јачина електричне струје – скретање казаљке
ампетометра ће бити већа. Слично је и код волтометра, само овде
величину отклона казаљке диктира величина електричног напона.
18. Електрична отпорност проводника
• Од два проводника, већу отпорност
има проводник кроз који протиче
слабија струја при истим условима.
• Што је проводник дужи већа му је
електрична отпорност: R~l
• Уколико је попречни пресек
проводника већи, утолико је
електрична отпорност мања: R~1/S
Електрична отпорност је физичка величина која
представља меру отпора усмереном кретању
наелектрисаних честица кроз проводник.
19. • Ознака за специфичну електричну отпорност
је 𝝆, грчко слово.
• Специфична електрична отпорност неке
супстанције представља отпорност
проводника дужине 1m и површине
попречног пресека 1m²
• R~𝝆
• P=𝝆*l/s
Електрична отпорност проводника зависи од
врсте супстанције, сразмерна је његовој
дужини, а обрнуто пропорционална
површини попречног пресека тог проводника
22. Ознаке и јединице електричних величина
Ознака Ознака величине Јединица Ознака јединице
Јачина електричне струје I Aмпер A
Jaчина електричне струје U Волт V
Oтпорност
Специфична отпорност
R Ом
Ом-метар
Ὼ
Ὼm
Површина попречног
пресека проводника
S Метар (квадратни) m²
Дужина електричног
проводника
l Метар m
23. Задатак бр. 1
Колики је електични отпор бакарне жице
дужине l=30m и површине попречног
пресека S= 1,2 mm2 Специфични отпор
бакра је 𝝆= 1,7 х 10 ̄⁸ Ώm.
24. Задатак бр. 2
2. Кроз коло протиче електрична струја јачине
I= 6A. Колика је разлика потенцијала на
крајевима отпорника, ако је његов
електрични отпор R= 0,3 Ὼ.
25. Задатак бр. 3
3. Одредити количину наелектрисања
која је у току t= 0,5 min, прође кроз
попречни пресек проводника,
електричне отпорности R= 5Ὼ.
Eлектрични напон између крајева
износи U= 20V.
26. Задатак бр. 4
4. На извор електричне струје
унутрашег отпора r= 0,2 Ὼ
прикључен је потрошач отпора R=
14,8 Ὼ при чему је струја у колу 4А.
Колика је електромоторна сила
извора?