1. Pod slikom kao obrazovno-vaspitnim
sredstvom podrazumevamo umetničke
slikarske tvorevine i njihove reprodukcije, kao i
sve tipove fotografija koje imaju određenu
pogodnost za postizanje određenih obrazovno-
vaspitnih ciljeva.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 1/24
2. Osnovne osobine slika:
1.Slike su dvodimenzionalne.
I pored toga, dvodimenzionalne slike mogu da imaju
iluziju dubine koja se ostvaruje upotrebom
perspektive, promenom kontrasta i intenziteta boja u
dubini kao i veštom upotrebom senki i svetlosti.
Posmatrač, unoseći određeni stepen svog prethodnog
iskustva, moža da stekne predstavu i nagoveštaj
dubine scene koju slika prikazuje.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 2/24
5. 2. Slike su mirno (nepomično) vizuelno sredstvo.
Jedna od osnovnih karakteristika slike je njena
nepokretnost. Zbog toga su slike veoma pogodne za
prikazivanje mirnih scena poput pejzaža, planina,
šuma, gradova, zgrada, ljudi i životinja u mirnom
položaju i slično.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 5/24
6. 3. Slike mogu da nagoveste pokret.
I pored svoje statičnosti, slike mogu da prikažu
kretanje različitih objekata, automobila u pokretu ili
ljudi koji koračaju, na primer. Za to je neophodna
primena određene tehnike prilikom izrade slike, ali i
prethodno iskustvo posmatrača koji treba da oseti
pokret prisutan u sceni.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 6/24
8. 4. Slike ističu glavne koncepte, ideje i utiske.
Dobra slika jasno prikazuje jednu glavnu ideju.
Tako se na slici definiše centar pažnje oko koga se
gradi i razvija čitava scena.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 8/24
9. 5. Slike omogućavaju detaljno individualno
učenje.
Slika pruža priliku učeniku da je detaljno i pažljivo
analizira onom brzinom kojom želi i da se pritom
posebno fokusira na detalje koji ga zanimaju. Sliku
može da posmatra onoliko puta koliko želi.
Takođe, prikazivanje različitih nivoa detalja, sve do
najsitnijih, moguće je pomoću dobro odabrane
nastavne slike.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 9/24
14. 6. Slike su svestrane.
Sve što može da se fotografiše ili naslika može da se
predstavi slikom u nastavnom procesu. To znači da
slikama može da se obuhvati veoma širok opseg
nastavne materije. Taj opseg obuhvata slike realnih
predmeta, prirodnih objekata i živih bića, ali se
pomoću slika mogu predstaviti i apstraktni koncepti i
ideje. Svestranost slika potpomognuta je i činjenicom
da su slike, fotografije pogotovu, danas jeftine za
izradu i upotrebu kao nastavno sredstvo.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 14/24
15. Kriterijumi za izbor slika
Nije svaka slika pogodna za upotrebu u obrazovno-
vaspitnom procesu i potrebna je velika pažnja prilikom
izbora slika.
Prilikom izbora slika za obrazovno-vaspitne primene
neophodno je da se obavi procena relativne vrednosti
dostupnih slika. Na osnovu procene se obavlja izbor
najpogodnijih slika za specifične primene. Neophodno
je da se proceni i obrazovna i umetnička vrednost
slika.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 15/24
16. Prilikom izbora slika potrebno je da se vodi računa o
sledećim kriterijumima:
1. pogodnost za obrazovno-vaspitne ciljeve,
2. umetnički kvalitet,
3. jasnoća i veličina,
4. valjanost i korektnost i
5. interesantnost.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 16/24
17. Prvi korak prilikom odabira svakog nastavnog materijala, pa i slika
treba da bude procena u kom stepenu on zadovoljava potrebe
učenika. Drugim rečima, materijal mora da bude odabran tako da
prenosi ideje, koncepte i informacije koji potpuno odgovaraju
datoj obrazovnoj potrebi.
Odluka o tome koju sliku treba odabrati u određenoj nastavnoj
jedinici treba da bude povezana sa tim koji efekat želi da se
postigne i ko rešava postavljeni obrazovni zadatak.
Slike moraju da budu usklađene sa uzrastom dece. Slike koje su
namenjene manjoj deci moraju da sadrže manje elemenata, dakle
da budu jednostavnije i ideje koje prenose da budu jednostavnije.
To je s toga što manja dece imaju manje iskustva koje mogu da
iskoriste prilikom poimanja ideje sa slike. Pored uzrasta i
inteligencija, uticaji sredine, prethodno iskustvo i imaginacija dece
takođe igraju važnu ulogu prilikom izbora slika.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 17/24
18. Za ocenu umetničkog kvaliteta slike potrebno je proceniti u
kojoj meri slika uspešno izražava umetnikovu zamisao. Sve slike
ne izgledaju podjednako uspele različitim ljudima i nije za
očekivati da svaki vaspitač ili nastavnik ima takvo umetničko
obrazovanje da može da ocenjuje umetnička dela sa ozbiljnom
analizom i kritikom, ali nastavnik mora da može da proceni da li
slika izaziva željeni efekat ili ne.
Važna osobina uspele slike je njena kompozicija i organizacija.
Dobra slika treba da ima jasno izražen centar pažnje koga ističu
ostali elementi slike, poput upotrebe svetlosti i senki, pravaca
linija ili uravnoteženosti elemenata.
Dobre slike treba da se odlikuju harmoničnom upotrebom boja.
Boja je deo našeg prirodnog okruženja i ona treba da doprinese
ne samo privlačnosti slike, već i da istakne njen realizam.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 18/24
20. Prilikom odabira slika za korišćenje u obrazovnom
procesu potrebno je da se obrati pažnja i na jasnoću i
veličinu slika.
Oštre slike sa jasnim kontrastima bolje obezbeđuju
prikaz detalja i tačnost slike. Slike treba da budu i
dovoljno velike da deca mogu da ih dobro vide.
Slike koje se slabo vide se teško i shvataju što dovodi
do opadanja interesovanja dece i gubitka njihove
pažnje. Upotrebom projekcionih aparata moguće je da
se i male slike povećaju prilikom prikaza i da se učine
vidljivim svima.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 20/24
21. Valjanost slike znači da utisci koje slika ostavlja na
dete moraju da budu pravilni i tačni, u najvećoj
mogućoj meri koliko to slika može da pruži. Slika mora
da pruži istinit opšti utisak i tačne pojedinosti. Tačnost
utiska se bolje prenosi uobičajenim slikama i prizorima
nego dramatičnim, uzbudljivim ili zaprepašćujućim
scenama.
Pored toga što treba da izgleda tipično za pojavu koju
objašnjava, nastavna slika treba da bude i
interesantna. Deci su interesantne obične,
svakodnevne stvari sa kojima su upoznata. Potrebno je
samo da ostali već pomenuti kvaliteti slike doprinesu
privlačenju i zadržavanju dečje pažnje.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 21/24
22. Principi za korišćenje slika
1.Slike treba koristiti za obavljanje specifičnih
zadataka.
Kada se slike koriste kao sredstvo u određenoj
nastavnoj jedinici, treba imati na umu osnovni cilj te
nastavne jedinice i u tom smislu treba pokazati sliku i
objašnjavati njene detalje. Neke slike će pružati
mnogo više detalja nego što je u tom trenutku
potrebno i treba ostati fokusiran na objašnjavanje
osnovnog zadatka.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 22/24
23. 2. Slike moraju biti smisaono uklopljene u
nastavnu jedinicu.
Slike treba da se posmatraju kao sastavni deo lekcije.
Ukoliko se slike upotrebljavaju, one moraju da budu
upotrebljene sa razlogom.
Uzgredno pozivanje na sliku kod dece stvara utisak da
slika nije naročito važna za tu lekciju.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 23/24
24. 3. Slike se moraju koristiti umereno.
Nekoliko dobro i brižljivo odabranih slika ostvaruje
znatno veći efekat od prikaza velikog broja manje
kvalitetnih slika. Veliki broj slika kod dece može da
stvori neorganizovane vizuelne impresije. Upotrebom
manjeg broja kvalitetnih slika se postiže da se pažnja
dece usmeri na najvažnije ideje. Kada se osnovne ideje
dobro prenesu, kasnijim dodavanjem drugih slika
moguće je te ideje dalje razvijati i proširivati.
4.2. Slike
25.3.2020. P4: 24/24
