Efikasnost učenja i piramida iskustva

1. Edgar Dejl (Edgar Dale, 1900-
1985) u pedagogiji je posebno
poznat po teoriji koju je razvio pod
nazivom „teorija kupe iskustva“
(Cone of Experience theory), kod
nas poznatoj i pod imenom kupa,
trougao ili piramida iskustva. Tu je
teoriju prvo objasnio u knjizi
„Audio-vizuelni metodi
podučavanja“ (Audiovisual methods
in teaching, 1946). U izvornom
obliku Dejl je svoja proučavanja i
zaključivanja prikazao jednostavno
u vidu trougla.
2.2. Efikasnost učenja i piramida iskustva
29.3.2020. P2: 1/7

2. Piramida iskustva ili Dejlov konus predstavlja vizuelnu
metaforu za ideju da aktivnosti učenja mogu da se
podele u šire kategorije na osnovu načina kako
prenose konkretna saznanja o iskustvima iz realnog
života.
Osnovna teza ove teorije je da ljudi bolje uče ukoliko
su aktivno uključeni u proces učenja. Kako se krećemo
od vrha ka osnovi piramide, učenje je bolje i veća
količina znanja se zadržava.
2.2. Efikasnost učenja i piramida iskustva
29.3.2020. P2: 2/7

3. 2.2. Efikasnost učenja i piramida iskustva
29.3.2020. P2: 3/7
•verbalna iskustva (slušanje),
•vizuelne poruke (statične slike),
•audio snimci i radio emisije (zvučne poruke),
•pokretne slike (film),
•obrazovna televizija,
•izložbe konkretnih predmeta,
•studijska putovanja i izleti u prirodu,
•demonstracioni eksperimenti
•dramatizacija sa učestvovanjem,
•istraživačko-kreativna iskustva,
•neposredno planirana i smisaona iskustva u stvarnosti.

4. 2.2. Efikasnost učenja i piramida iskustva
29.3.2020. P2: 4/7
Sa didaktičkog stanovišta treba istaći da je dobro uočio
prednosti i vrednosti aktivnog i iskustvenog učenja, kao i
slabosti pasivne uloge dece koja najmanje nauče ako samo
sede i pažljivo slušaju i gledaju šta vaspitači i učitelji rade.
Tokom niza godina Dejlova teorija doživela je veliki broj
analiza i dorađivanja, ali je njena suština ostala ista - aktivno
iskustvo daje bolje rezultate u učenju od pasivnog
učestvovanja u procesu nastave.
Mnogi teoretičari i praktičari obrazovanja koristili su piramidu
kao sredstvo za objašnjenje određenih svojih načela, a danas
se najčešće sreće verzija koja daje procentualne ocene
efikasnosti pasivnog i aktivnog obrazovnog iskustva.

5. 2.2. Efikasnost učenja i piramida iskustva
29.3.2020. P2: 5/7

6. 2.2. Efikasnost učenja i piramida iskustva
29.3.2020. P2: 6/7
Nedostatak Dejlove teorije je što se ona ne odnosi na
fenomen multimedije, budući da se multimedija u vreme
nastanka Dejlove teorije nije razmatrala ni kao teorija ni
kao praksa.
Multimedijlani karakter savremenih poruka omogućuje
simultanu, istovremenu upotrebu više nastavnih
medijuma i to na takav način da se oni međusobno
upotpunjuju i potpomažu u svom delovanju.
To znači da se stvaraju poruke koje imaju više smisla i u
kojima se uvažavaju prednosti i mogućnosti svakog
pojedinačnog medijuma.

7. 2.2. Efikasnost učenja i piramida iskustva
29.3.2020. P2: 7/7