2. Бактерије су једноћелијски организми прокариотске грађе који се уочавају
електронским микроскопом. Сматра се да су настали пре око 3,4 милијарде
година што значи да су најстарији а и најбројнији организми на нашој
планети. Присутни су у свим врстама станишта, укључујући ту и људски
организам.
Звог своје мале величине су последњи живи организми који су откривени од
стране човека. Биле су практично непознате све до 20. века када су Луј
Пастер и Роберт Кох потврдили улогу бактерија у кварењу хране и многим
болестима људи и животиња.
3. Општи план грађе бактерије представља грађу прокариотске ћелија –
тј, код свих бактеријских ћелија налазимо:
-Мембрану
-Цитоплазму
У којој су:
-Рибозоми
-Нуклеоид
4. Највећи број бактерија има и ћелијски зид, али га ипак не поседују све
бактерија (микоплазме, рикеције). Поред наведених, поједине врсте
бактерија могу да садрже и следеће делове:
-Капсулу
-Флагелуме
-Пиле
-Тилакоиде
-Мезозоме
-Плазмиде
-Бич
5.
6. Према начину исхране, односно да ли саме стварају хранљиве материје
или узимају готове из природе, бактерије се деле на:
-Аутотрофне бактерије
-Хетеротрофне бактерије
7. У зависности од тога који извор енергије користе, аутотрофне бактерије
могу бити:
-Фотосинтетичке
-Хемосинтетичке
-Миксотрофне
8. - Фотосинтетичке користе Сунчеву енергију као извор енергије за
производњу хранљивих материја. Та фотосинтеза се разликује од оне код
биљака по томе што се при њој не ослобађа кисеоник и бактериохлорофил
може да врши фотосинтезу и у мраку.
9. - Хемосинтетичке бактерије као извор енергије за производњу хране
користе хемијску енергију коју добијају оксидацијом различитих
неорганских једињења.
10. - Миксотрофне бактерије могу да користе и аутотрофни и хетеротрофни
начин исхране што зависи од услова средине у којој се налазе. Неке
супорне и гожђебите бактерије у присуству веће количине органске
материје хране хетеротрофно.
11. Ове бактерије узимају готове органске материје из спољашње средине.
Могу бити:
-Сапрофитске (сапробне)
-Паразитске
12. - Саптофитске бактерије користе органске материје из угинулих
организама и разног органског отпада.
13. - Паразити органске материје узимају из живих организама. Они живе на
рачун домаћина изазивајући болест (патогене). Неке од њих изазивају
обољења само у одређеним условима средине.
14. - Погледајте како долазимо у додир са паразитима:
Неопрано воће и поврће..
Вода са чесме..
Паразити са прљавих руку..
Паразити са
домаћих
животиња..
Све димљене рибе су расадник
паразита..
Током купања..
15. Разликују се два типа ћелијског дисања:
-Аеробна респирација-
Обављају аеробне бактерије
које живе у средини са кисеоником.
-Анаеробна респирација-
Обављају анаеробне бактерије које
живе у средини без кисеоника.
16. Бактеријске ћелије показују три основна морфолошка типа:
-Бацили (штапићасте бактерије)
-Коке (лоптасте бактерије)
-Спиралне бактерије (спиралне бактерије)
17. Бактерије се размножавају на више начина:
-Простом деобом
-Пупљењем
-Егзоспорама (спољашње споре)
-Фрагментацијом (поделом на више делова)
-Посебним начином полног размножавања
18. Размена генетичког материјала се може обабити на три начина:
-Конјугацијом-
Две бактерије се спајају протеинским мостом кроз који део или цела ДНК
једне бактерије прелази у другу бактерију.
-Трансформацијом-
Процес којим се ДНК, која се ослободи разлагањем или распадањем једне
бактерије, узима од стране друге бактерије.
-Трансдукцијом-
Процес којим се ДНК преноси из једне у другу бактерију помоћу одређеног
бактериофага.
19. Ово су само од неких улога и значаја бактерија:
-Бактерије азотофиксатори
Имају способност да азот из атмосфере преводе у амонијак који биљке
могу да користе за синтезу протеина.
-Многе врсте симбионтних бактерија
Живе у цревима човека и помажу варење
-Бактерије су незаменљиви организми за експерименте на пољу генетичког
инжерњеринга
-Неке бактерије производе антибиотике
-Због вршења ферментација користе се у производњи хране
20. За организам кажемо да је патоген ако је способан да изазива одређено
обољење. Патогени организми су специфични за посебну врсту домаћина
посебну врсту ткива. Неке врсте бактерија уништавају ћелије свог
домаћина. Међутим, највећи број врста бактерија производи токсине
(отрови) који наносе штету метаболизму ћелије домаћина.
Бактеријски токсини се деле у две групе:
-Ендотоксине
-Егзотоксине
21. Ендотоксини се налазе у ћелијском зиду, док се егзотоксини излучују из
бактерије у околну средину.
Егзотоксини проузрокују следеће болести:
-Дифтерију -Колеру -Тетанус
-Дијареју -Ботулизам
