Najnoviji izveštaj o statusu sprovođenja regulatorne reforme i pulsu privrede u Srbiji za I kvartal 2012. godine. Usled predizborne kampanje, regulatorna aktivnost parlamenta u proteklom periodu smanjena je za skoro 25%. Izvršna i zakonodavna vlast rešile su samo jedan od preostalih 37 problema privrede iz Sive knjige Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), a kada je reč o Sveobuhvatnoj reformi propisa, broj implementiranih preporuka u prvom kvartalu 2012. povećan je sa 197 na 203. Od 62 usvojena propisa u proteklom periodu, samo 26 se odnosilo na pitanja od opšte društvene i privredne važnosti dok se ostalih 36 odnosi pre svega na garancije za nove finansijske aranžmane države. Interesantno je da u januaru i februaru nije donet nijedan podzakonski akt od značaja za privredu. Inače, svi ti akti na snagu stupaju uz prosečno kašnjenje od 459 dana, a ima pravilnika koji ni posle 2,5 godine od donošenja zakona nisu usvojeni. Anketa koju je NALED sproveo u saradnji sa CeSID-om među privrednicima širom Srbije, pokazala je da samo 3% ispitanika smatra da se efikasnost javne uprave popravila u proteklom kvartalu, a čak trećina smatra da se stanje pogoršalo. Trećina privrednika ujedno očekuje smanjeni obim aktivnosti i prihoda u narednom periodu, od čega polovina planira otpuštanja. Privrednici su imali i mogućnost da ocene rad institucija školskim ocenama od 1 do 5. Primera radi najslabije je prošlo Ministarstvo finansija koje je položilo sa prosečnom ocenom dovoljan 2,21. Detaljnije informacije se nalaze u samom dokumentu.

1. Izveštaj za I kvartal 2012.
PULS PRIVREDE
www.naled-serbia.org

2. SADRŽAJ
1 PULS PRIVREDE
1 Očekivanja privrede o pitanju prihoda i broja zaposlenih
1 Kako privreda ocenjuje postojeće uslove poslovanja
2 Kako privreda vidi korupciju u državnoj administraciji
2 Privreda i inspekcije
3 Poreska reforma
3 Ocena rada nadležnih institucija
4 ANEKS
5 Prilog 1: Metodologija istraživanja – Puls privrede

3. PULS PRIVREDE
NALED je u saradnji sa CeSID-om sproveo istraživanje stavova privrednika i preduzetnika širom
Srbije o trenutnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, i uticaju koji regulatorna reforma i korupcija
imaju na njihovo poslovanje. Istraživanje se odnosi na prvi kvartal 2012. godine, a sprovedeno je
na uzorku od 98 pravnih lica iz regiona Vojvodine, Beograda, i ostatka Srbije. Struktura uzorka
po delatnostima je sledeća: 20% proizvodnja, 30% trgovina, i 50% usluge. Više o metodološkom
pristupu možete saznati iz Priloga 1.
Kakva su očekivanja privrede po pitanju prihoda i broja zaposlenih
u narednom periodu?
Kada smo privredu pitali kakva su njihova očekivanja
u vezi sa poslovanjem u narednom periodu, trećina
ispitanika je odgovorila da očekuje smanjenje po
pitanju prihoda preduzeća u periodu od naredna tri
meseca. Međutim, čak 68% ispitanika veruje da će
se situacija popraviti (28%) ili ostati ista (40%),
što se u uslovima krize ipak može oceniti kao blagi
optimizam kod privrede.
Što se tiče zaposlenih – tu su privrednici daleko
oprezniji, pa tako 2/3 privrednika ne planira da
zapošljava nove ljude. Zanimljivo je takođe da skoro
pola privrednika koji očekuju manje prihode u
narednom periodu ne planiraju da otpuste ljude. Ipak,
procenat preduzeća koji planira smanjenje zaposlenih
i dalje je opominjuć (19%).
Kako privreda ocenjuje postojeće uslove poslovanja?
Povodom pitanja o osnovnim uslovima za poslovanje, privrednici su veoma negativno ocenili
stanje u politici deviznog kursa, za koji čak 83% ispitanih preduzeća kaže da je stanje
pogoršano u odnosu na period od pre tri meseca. Ovakav nalaz je i očekivan imajući u vidu da
se upravo u ovom periodu desio veliki „pad“ dinara u odnosu na evro, uz nekoliko istorijskih
minimuma. Što se tiče pitanja o efikasnosti javne uprave, samo 3% ispitanika smatra da se
stanje popravilo u poslednjem kvartalu, 61% smatra da je stanje ostalo isto, a 36% da se
pogoršalo. Što se tiče poreza i kamatnih stopa, stavovi su vrlo slični prethodnom.
Kada upitate privrednike šta je to dobro a šta loše što se dogodilo a tiče se uslova za
poslovanje od početka godine, preko 2/3 njih će vam odgovoriti – ništa ili ne znam. To s
jedne strane govori o tome da se u našoj zemlji u prvom kvartalu skoro ništa nije uradilo
povodom pitanja regulatorne reforme i stvaranja boljih uslova za poslovanje, a sa druge – da
privrednici nisu u stanju da artikulišu koje konkretne državne mere i regulatorne reforme njima
štete a koje koriste. Nedovoljno znanje i informisanost stavlja privredu u vrlo nepovoljan položaj
1

4. prema državnim institucijama koje u takvim uslovima praktično mogu da rade šta god požele,
bez mnogo posledica.
Mali broj privrednika koji je odgovorio na ovo pitanje najčešće se žalio na česte promene
deviznog kursa, porast cena, probleme sa naplatom, loše uredbe, kao i poresku politiku.
Po jedan ispitanik je kao pozitivnu promenu naveo konkurs za pripravnike, prijave radnika na
jednom mestu i vatrogasnu obuku.
Kada je reč o dužini čekanja na šalterima na primeru prijave i odjave radnika, situacija
značajno varira od opštine do opštine. Kada odbacimo ekstremne vrednosti, najviše se čeka u
većim gradovima, dok je po manjim mestima administracija efikasnija. Od gradova najslabije je
kotiran Novi Sad u kome su privrednici naveli da čekaju i po 10 i više sati, a najbolje vreme ima
Niš – pola sata. Kragujevac se takođe dobro kotira (do sat vremena), a Beograd je negde na
sredini.
Kako privreda vidi korupciju u državnoj administraciji?
Kada smo pitali privrednike šta misle o
korupciji u državnoj administraciji i koliko
ona ugrožava njihovo svakodnevno
poslovanje čak 48% se izjasnilo da ih
korupcija ugrožava (od toga 22% je
izjavilo da ih ugoržava mnogo dok se 26%
izjasnilo da ih donekle ugrožava). Najviše su
ugrožena srednja preduzeća (čak 70%). Tek
24% anketiranih predstavnika privrede je
bilo decidno da ih korupcija uopšte ne
ugrožava dok 28% po ovom pitanju nema
stav ili ne želi da odgovori.
Jedna od oblasti u kojoj je korupcija veoma izražena jesu javne nabavke. Međutim, veliki broj
preduzeća koja posluju u Srbiji, gotovo nikada i ne dođu u kontakt sa ovim načinom dodeljivanja
poslova, što potvrđuje polovina preduzeća u ovom istraživanju. Što se tiče onih preduzeća koja
imaju iskustva sa javnim nabavkama, čak 29% tvrdi da su veze sa političkim partijama, ili
korupcija odlučujući parametri za dobijanje unosnih poslova putem javnih nabavki. Samo 2%
preduzeća smatra da je podmićivanje članova tenderske komisije presudno za dobijanje posla. S
druge strane, 21% preduzeća tvrdi da je postupak javnih nabavki pošten i transparentan
te da u izboru najboljeg ponuđača odlučuju elementi poput najpovoljnije finansijske ponude ili
najboljih tehničkih mogućnosti i prethodnog iskustva.
Privreda i inspekcije
U poslednja tri meseca od dana početka istraživanja, različite inspekcije su posetile gotovo
polovinu anketiranih preduzeća. Inspekcije su posetile preduzeća u proseku 2 puta u
prethodna tri meseca. Među inspekcijama su najaktivnije upravo one od kojih preduzeća
2

5. najviše strepe: tržišna inspekcija je posetila 13% preduzeća, od kojih jedno iz Niša čak 10 puta;
finansijska inspekcija je posetila 9% preduzeća, od kojih jedno iz Zaječara čak 5 puta; i
inspekcija rada koja je takođe posetila 6% anketiranih preduzeća, od kojih jedno u Jagodini čak
10 puta. Prema nekim procenama USAID-a vlasnici i menadžeri firmi u Srbiji potroše preko 7
radnih dana godišnje na inspekcijske kontrole i sa njima povezane postupke, što se negativno
odražava na poslovanje.
Poreska reforma
Kada smo pitali privrednike šta misle o
mogućim reformama poreskog
sistema, koje bi dovele do rasterećenja
troškova zarada, uz povećanje PDV-a,
38% je odgovorilo da ne zna ili ne može
da oceni; 36% preduzeća je protiv
ovakvih poreskih reformi, dok je 26%
saglasno sa predloženim. Očigledno je da
o ovo pitanje izaziva nedoumice i oprečna
mišljenja, te da privrednici ne razumeju
dovoljno ovu temu.
Ocena rada nadležnih institucija
Pitali smo privrednike da ocene rad institucija relevantnih za njihovo poslovanje školskim
ocenama od 1 (nedovoljan) do 5 (odličan). Najveći broj jedinica dobila je Poreska uprava,
Republički fond za zdravstveno osiguranje i osnovni opštinski sud. Najveći broj petica dobile su
opštinska uprava i Carina.
U proseku, najslabije je prošlo Ministarstvo finansija koje je položilo sa prosečnom ocenom:
dovoljan 2,21. Vrlo slično su ocenjeni i Osnovni sud i Odeljenje za urbanizam (2,25). Carine su
najbolje ocenjene, sa prosečnim uspehom: dobar 3,04. Imajući u vidu ranija istraživanja koja su u
vezi sa ocenom rada institucija, ocene iznad 2,5 (školska skala od 1 do 5) se mogu smatrati
relativno dobrim ocenama.
3

6. Izveštaj za I kvartal 2012.
ANEKS
4

7. Prilog 1
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA
NALED je u saradnji sa CESID-om sproveo istraživanje među 98 preduzetnika širom Srbije u cilju
utvrđivanja stavova privrednika prema trenutnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, uticaju korupcije
na poslovanje preduzeća kao i o pitanjima sprovedenih i potencijalnih poreskih i fiskalnih
reformi.
Prilikom sprovođenja istraživanja vodilo se računa o kvotama prilikom odabira preduzeća.
Kvote su podrazumevale:
 da u jednom gradu koji je ulazio u uzorak u istraživanje mora biti uključeno ne manje od
20% preduzeća koja se bave proizvodnjom, 30% onih koja se bave trgovinom i 50% onih
koja su u biznisu pružanja usluga.
 da su u istraživanju mogli da učestvuju samo oni preduzetnici/preduzeća koja imaju više
od tri zaposlena radnika.
 da unutar preduzeća koja su ispunila prva dva uslova, ispitanik mora biti ona osoba koja
poseduje saznanja o pitanjima koja se tiču prirode poslovanja samog preduzeća (vlasnik,
direktor, neko od odgovornih lica iz menadžmenta, ukoliko je reč o većim preduzećima
ili finansijski direktor, odnosno knjigovođa kada su u pitanju mala ili srednja preduzeća).
Istraživačka tehnika korišćena ovom prilikom je bila „licem u lice“ sa ispitanikom (ili
ispitanicima), a kao istraživački instrument je korišćen upitnik koji se sastojao od 36 pitanja
formiranih u saradnji sa klijentom.
Lična karta anketiranih preduzeća
Prilikom odabira preduzeća vodilo se računa i o njihovoj geografskoj zastupljenosti, pa iako
uzorak nije mogao biti reprezentativan zbog malog broja istraživačkih jedinica, ipak više
gradova i regiona Srbije bude uključeno u ovo istraživanje – grafikon 1.
Grafikon 1 – Geografski raspored anketiranih preduzeća u apsolutnim brojevima
5

8. Prosečna starost preduzeća koja su bila obuhvaćena istraživanjem iznosi 12 godina, tj. kao
prosečna godina osnivanja uzima se kraj 2000-te.
Uzevši u obzir pravnu formu anketiranih preduzeća, najviše je bilo preduzetnika, skoro svaki
drugi ili 49%, slede društva sa ograničenom odgovornošću - 45%, dok su ostale pravne forme
minimalno zastupljene – grafikon 2.
Grafikon 2 – Pravna forma anketiranih preduzeća u procentima
Kada je u pitanju veličina preduzeća, dominiraju mala preduzeća sa čak 82%, srednjih je 13%
dok je onih koji zadovoljavaju kriterijume prema kojima se mogu nazvati velikim, svega 5%.
Prema već zadatim kvotama, u istraživanje je bilo uključeno 20% preduzeća u čijem je opisu
posla proizvodnja, 31% onih koja se bave trgovinom na veliko i malo i 49% pružalaca različitih
vrsta usluga.
Ispostavilo se da su ispitanici koji su učestvovali u istraživanju prilično nevoljni da podele
detalje koji se tiču finansijskog dela poslovanja, pa je tako čak 56% ispitanika odbilo da odgovori
na pitanje o ukupnom godišnjem prometu svog preduzeća. Među onim koji su ipak odlučili da
odgovore na ovo pitanja, prosečni godišnji promet je iznosio 1. 271. 600 EUR.
Prosečan broj zaposlenih u anketiranim preduzećima je iznosio 30 radnika, kako onih koji su
zaposleni na određeno, tako i onih na neodređeno vreme.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj
Zetska 4a/2, 11000 Beograd, Srbija
T:+ 381 11 3349 899, F: + 381 11 3347614
E: naled@naled-serbia.org, www.naled-serbia.org
6