Izveštaj za I kvartal 2012. - Puls privrede
Upcoming SlideShare
Loading in...5
×
 

Izveštaj za I kvartal 2012. - Puls privrede

on

  • 735 views

Najnoviji izveštaj o statusu sprovođenja regulatorne reforme i pulsu privrede u Srbiji za I kvartal 2012. godine....

Najnoviji izveštaj o statusu sprovođenja regulatorne reforme i pulsu privrede u Srbiji za I kvartal 2012. godine.

Usled predizborne kampanje, regulatorna aktivnost parlamenta u proteklom periodu smanjena je za skoro 25%. Izvršna i zakonodavna vlast rešile su samo jedan od preostalih 37 problema privrede iz Sive knjige Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), a kada je reč o Sveobuhvatnoj reformi propisa, broj implementiranih preporuka u prvom kvartalu 2012. povećan je sa 197 na 203. Od 62 usvojena propisa u proteklom periodu, samo 26 se odnosilo na pitanja od opšte društvene i privredne važnosti dok se ostalih 36 odnosi pre svega na garancije za nove finansijske aranžmane države. Interesantno je da u januaru i februaru nije donet nijedan podzakonski akt od značaja za privredu. Inače, svi ti akti na snagu stupaju uz prosečno kašnjenje od 459 dana, a ima pravilnika koji ni posle 2,5 godine od donošenja zakona nisu usvojeni.

Anketa koju je NALED sproveo u saradnji sa CeSID-om među privrednicima širom Srbije, pokazala je da samo 3% ispitanika smatra da se efikasnost javne uprave popravila u proteklom kvartalu, a čak trećina smatra da se stanje pogoršalo. Trećina privrednika ujedno očekuje smanjeni obim aktivnosti i prihoda u narednom periodu, od čega polovina planira otpuštanja. Privrednici su imali i mogućnost da ocene rad institucija školskim ocenama od 1 do 5. Primera radi najslabije je prošlo Ministarstvo finansija koje je položilo sa prosečnom ocenom dovoljan 2,21. Detaljnije informacije se nalaze u samom dokumentu.

Statistics

Views

Total Views
735
Views on SlideShare
733
Embed Views
2

Actions

Likes
0
Downloads
3
Comments
0

1 Embed 2

https://twimg0-a.akamaihd.net 2

Accessibility

Categories

Upload Details

Uploaded via as Adobe PDF

Usage Rights

© All Rights Reserved

Report content

Flagged as inappropriate Flag as inappropriate
Flag as inappropriate

Select your reason for flagging this presentation as inappropriate.

Cancel
  • Full Name Full Name Comment goes here.
    Are you sure you want to
    Your message goes here
    Processing…
Post Comment
Edit your comment

Izveštaj za I kvartal 2012. - Puls privrede Izveštaj za I kvartal 2012. - Puls privrede Document Transcript

  • Izveštaj za I kvartal 2012.PULS PRIVREDE www.naled-serbia.org
  • SADRŽAJ1 PULS PRIVREDE 1 Očekivanja privrede o pitanju prihoda i broja zaposlenih 1 Kako privreda ocenjuje postojeće uslove poslovanja 2 Kako privreda vidi korupciju u državnoj administraciji 2 Privreda i inspekcije 3 Poreska reforma 3 Ocena rada nadležnih institucija4 ANEKS 5 Prilog 1: Metodologija istraživanja – Puls privrede
  • PULS PRIVREDENALED je u saradnji sa CeSID-om sproveo istraživanje stavova privrednika i preduzetnika širomSrbije o trenutnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, i uticaju koji regulatorna reforma i korupcijaimaju na njihovo poslovanje. Istraživanje se odnosi na prvi kvartal 2012. godine, a sprovedeno jena uzorku od 98 pravnih lica iz regiona Vojvodine, Beograda, i ostatka Srbije. Struktura uzorkapo delatnostima je sledeća: 20% proizvodnja, 30% trgovina, i 50% usluge. Više o metodološkompristupu možete saznati iz Priloga 1.Kakva su očekivanja privrede po pitanju prihoda i broja zaposlenihu narednom periodu? Kada smo privredu pitali kakva su njihova očekivanja u vezi sa poslovanjem u narednom periodu, trećina ispitanika je odgovorila da očekuje smanjenje po pitanju prihoda preduzeća u periodu od naredna tri meseca. Međutim, čak 68% ispitanika veruje da će se situacija popraviti (28%) ili ostati ista (40%), što se u uslovima krize ipak može oceniti kao blagi optimizam kod privrede. Što se tiče zaposlenih – tu su privrednici daleko oprezniji, pa tako 2/3 privrednika ne planira da zapošljava nove ljude. Zanimljivo je takođe da skoro pola privrednika koji očekuju manje prihode u narednom periodu ne planiraju da otpuste ljude. Ipak, procenat preduzeća koji planira smanjenje zaposlenih i dalje je opominjuć (19%).Kako privreda ocenjuje postojeće uslove poslovanja?Povodom pitanja o osnovnim uslovima za poslovanje, privrednici su veoma negativno ocenilistanje u politici deviznog kursa, za koji čak 83% ispitanih preduzeća kaže da je stanjepogoršano u odnosu na period od pre tri meseca. Ovakav nalaz je i očekivan imajući u vidu dase upravo u ovom periodu desio veliki „pad“ dinara u odnosu na evro, uz nekoliko istorijskihminimuma. Što se tiče pitanja o efikasnosti javne uprave, samo 3% ispitanika smatra da sestanje popravilo u poslednjem kvartalu, 61% smatra da je stanje ostalo isto, a 36% da sepogoršalo. Što se tiče poreza i kamatnih stopa, stavovi su vrlo slični prethodnom.Kada upitate privrednike šta je to dobro a šta loše što se dogodilo a tiče se uslova zaposlovanje od početka godine, preko 2/3 njih će vam odgovoriti – ništa ili ne znam. To sjedne strane govori o tome da se u našoj zemlji u prvom kvartalu skoro ništa nije uradilopovodom pitanja regulatorne reforme i stvaranja boljih uslova za poslovanje, a sa druge – daprivrednici nisu u stanju da artikulišu koje konkretne državne mere i regulatorne reforme njimaštete a koje koriste. Nedovoljno znanje i informisanost stavlja privredu u vrlo nepovoljan položaj 1
  • prema državnim institucijama koje u takvim uslovima praktično mogu da rade šta god požele,bez mnogo posledica.Mali broj privrednika koji je odgovorio na ovo pitanje najčešće se žalio na česte promenedeviznog kursa, porast cena, probleme sa naplatom, loše uredbe, kao i poresku politiku.Po jedan ispitanik je kao pozitivnu promenu naveo konkurs za pripravnike, prijave radnika najednom mestu i vatrogasnu obuku.Kada je reč o dužini čekanja na šalterima na primeru prijave i odjave radnika, situacijaznačajno varira od opštine do opštine. Kada odbacimo ekstremne vrednosti, najviše se čeka uvećim gradovima, dok je po manjim mestima administracija efikasnija. Od gradova najslabije jekotiran Novi Sad u kome su privrednici naveli da čekaju i po 10 i više sati, a najbolje vreme imaNiš – pola sata. Kragujevac se takođe dobro kotira (do sat vremena), a Beograd je negde nasredini.Kako privreda vidi korupciju u državnoj administraciji? Kada smo pitali privrednike šta misle o korupciji u državnoj administraciji i koliko ona ugrožava njihovo svakodnevno poslovanje čak 48% se izjasnilo da ih korupcija ugrožava (od toga 22% je izjavilo da ih ugoržava mnogo dok se 26% izjasnilo da ih donekle ugrožava). Najviše su ugrožena srednja preduzeća (čak 70%). Tek 24% anketiranih predstavnika privrede je bilo decidno da ih korupcija uopšte ne ugrožava dok 28% po ovom pitanju nema stav ili ne želi da odgovori.Jedna od oblasti u kojoj je korupcija veoma izražena jesu javne nabavke. Međutim, veliki brojpreduzeća koja posluju u Srbiji, gotovo nikada i ne dođu u kontakt sa ovim načinom dodeljivanjaposlova, što potvrđuje polovina preduzeća u ovom istraživanju. Što se tiče onih preduzeća kojaimaju iskustva sa javnim nabavkama, čak 29% tvrdi da su veze sa političkim partijama, ilikorupcija odlučujući parametri za dobijanje unosnih poslova putem javnih nabavki. Samo 2%preduzeća smatra da je podmićivanje članova tenderske komisije presudno za dobijanje posla. Sdruge strane, 21% preduzeća tvrdi da je postupak javnih nabavki pošten i transparentante da u izboru najboljeg ponuđača odlučuju elementi poput najpovoljnije finansijske ponude ilinajboljih tehničkih mogućnosti i prethodnog iskustva.Privreda i inspekcijeU poslednja tri meseca od dana početka istraživanja, različite inspekcije su posetile gotovopolovinu anketiranih preduzeća. Inspekcije su posetile preduzeća u proseku 2 puta uprethodna tri meseca. Među inspekcijama su najaktivnije upravo one od kojih preduzeća 2
  • najviše strepe: tržišna inspekcija je posetila 13% preduzeća, od kojih jedno iz Niša čak 10 puta;finansijska inspekcija je posetila 9% preduzeća, od kojih jedno iz Zaječara čak 5 puta; iinspekcija rada koja je takođe posetila 6% anketiranih preduzeća, od kojih jedno u Jagodini čak10 puta. Prema nekim procenama USAID-a vlasnici i menadžeri firmi u Srbiji potroše preko 7radnih dana godišnje na inspekcijske kontrole i sa njima povezane postupke, što se negativnoodražava na poslovanje.Poreska reforma Kada smo pitali privrednike šta misle o mogućim reformama poreskog sistema, koje bi dovele do rasterećenja troškova zarada, uz povećanje PDV-a, 38% je odgovorilo da ne zna ili ne može da oceni; 36% preduzeća je protiv ovakvih poreskih reformi, dok je 26% saglasno sa predloženim. Očigledno je da o ovo pitanje izaziva nedoumice i oprečna mišljenja, te da privrednici ne razumeju dovoljno ovu temu.Ocena rada nadležnih institucijaPitali smo privrednike da ocene rad institucija relevantnih za njihovo poslovanje školskimocenama od 1 (nedovoljan) do 5 (odličan). Najveći broj jedinica dobila je Poreska uprava,Republički fond za zdravstveno osiguranje i osnovni opštinski sud. Najveći broj petica dobile suopštinska uprava i Carina.U proseku, najslabije je prošlo Ministarstvo finansija koje je položilo sa prosečnom ocenom:dovoljan 2,21. Vrlo slično su ocenjeni i Osnovni sud i Odeljenje za urbanizam (2,25). Carine sunajbolje ocenjene, sa prosečnim uspehom: dobar 3,04. Imajući u vidu ranija istraživanja koja su uvezi sa ocenom rada institucija, ocene iznad 2,5 (školska skala od 1 do 5) se mogu smatratirelativno dobrim ocenama. 3
  • Izveštaj za I kvartal 2012.ANEKS 4
  • Prilog 1 METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJANALED je u saradnji sa CESID-om sproveo istraživanje među 98 preduzetnika širom Srbije u ciljuutvrđivanja stavova privrednika prema trenutnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, uticaju korupcijena poslovanje preduzeća kao i o pitanjima sprovedenih i potencijalnih poreskih i fiskalnihreformi.Prilikom sprovođenja istraživanja vodilo se računa o kvotama prilikom odabira preduzeća.Kvote su podrazumevale:  da u jednom gradu koji je ulazio u uzorak u istraživanje mora biti uključeno ne manje od 20% preduzeća koja se bave proizvodnjom, 30% onih koja se bave trgovinom i 50% onih koja su u biznisu pružanja usluga.  da su u istraživanju mogli da učestvuju samo oni preduzetnici/preduzeća koja imaju više od tri zaposlena radnika.  da unutar preduzeća koja su ispunila prva dva uslova, ispitanik mora biti ona osoba koja poseduje saznanja o pitanjima koja se tiču prirode poslovanja samog preduzeća (vlasnik, direktor, neko od odgovornih lica iz menadžmenta, ukoliko je reč o većim preduzećima ili finansijski direktor, odnosno knjigovođa kada su u pitanju mala ili srednja preduzeća).Istraživačka tehnika korišćena ovom prilikom je bila „licem u lice“ sa ispitanikom (iliispitanicima), a kao istraživački instrument je korišćen upitnik koji se sastojao od 36 pitanjaformiranih u saradnji sa klijentom. Lična karta anketiranih preduzećaPrilikom odabira preduzeća vodilo se računa i o njihovoj geografskoj zastupljenosti, pa iakouzorak nije mogao biti reprezentativan zbog malog broja istraživačkih jedinica, ipak višegradova i regiona Srbije bude uključeno u ovo istraživanje – grafikon 1. Grafikon 1 – Geografski raspored anketiranih preduzeća u apsolutnim brojevima 5
  • Prosečna starost preduzeća koja su bila obuhvaćena istraživanjem iznosi 12 godina, tj. kaoprosečna godina osnivanja uzima se kraj 2000-te.Uzevši u obzir pravnu formu anketiranih preduzeća, najviše je bilo preduzetnika, skoro svakidrugi ili 49%, slede društva sa ograničenom odgovornošću - 45%, dok su ostale pravne formeminimalno zastupljene – grafikon 2. Grafikon 2 – Pravna forma anketiranih preduzeća u procentimaKada je u pitanju veličina preduzeća, dominiraju mala preduzeća sa čak 82%, srednjih je 13%dok je onih koji zadovoljavaju kriterijume prema kojima se mogu nazvati velikim, svega 5%.Prema već zadatim kvotama, u istraživanje je bilo uključeno 20% preduzeća u čijem je opisuposla proizvodnja, 31% onih koja se bave trgovinom na veliko i malo i 49% pružalaca različitihvrsta usluga.Ispostavilo se da su ispitanici koji su učestvovali u istraživanju prilično nevoljni da podeledetalje koji se tiču finansijskog dela poslovanja, pa je tako čak 56% ispitanika odbilo da odgovorina pitanje o ukupnom godišnjem prometu svog preduzeća. Među onim koji su ipak odlučili daodgovore na ovo pitanja, prosečni godišnji promet je iznosio 1. 271. 600 EUR.Prosečan broj zaposlenih u anketiranim preduzećima je iznosio 30 radnika, kako onih koji suzaposleni na određeno, tako i onih na neodređeno vreme.Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvojZetska 4a/2, 11000 Beograd, SrbijaT:+ 381 11 3349 899, F: + 381 11 3347614E: naled@naled-serbia.org, www.naled-serbia.org 6