2. DISAHARIDI
Disaharidi su ugljeni hidrati čiji su molekuli izgrađeni
od dva međusobno povezana molekula monosaharida.
Najvažniji disaharidi su SAHAROZA ( običan beli
šećer ) i LAKTOZA ( mlečni šećer ).
saharoza laktoza
3. SAHAROZA
Saharoza se dobija preradom šećerne trske ili šećerne
repe. Koristi se u svakodnevnom životu kao zaslađivač.
C12H22O11 – molekulska formula
4. INVERTNI ŠEĆER
Kada se rastvor saharoze zagreje i zakiseli dolazi do
hidrolize i od jednog molekula saharoze nastaje jedan
molekul glukoze i jedan molekul fruktoze. Nastala
smeša je u odnosu 1:1 i naziva se INVERTNI ŠEĆER.
Med sadrži oko 70-80% invertnog šećera.
5. LAKTOZA
Laktoza je disaharid koji je sastavni deo mleka i
mlečnih proizvoda.
Molekul laktoze sastoji se od ostatka molekula
galaktoze i glukoze.
C12H22O11 – molekulska formula
6. POLISAHARIDI
Polisaharidi su ugljeni hidrati u čijim je molekulima
međusobno povezan veliki broj molekula
monosaharida.
Najvažniji polisaharidi su GLIKOGEN, SKROB i
CELULOZA.
Razlika između ovih polisaharida je u načinu
povezivanja molekula glukoze, što utiče i na razlike u
svojstvima.
7. SKROB
U biljkama, skroba ima najviše u plodu, semenu i
korenu i one ga koriste kao rezervni izvor energije.
Skrob se slabo rastvara u hladnoj, a bolje u toploj vodi.
Prisustvo skroba može se dokazati dodatkom joda, sa
kojim molekuli skroba daju jedinjenje plave boje.
8.
9. GLIKOGEN
Glikogen je rezervni ugljeni hidrat u životinjama.
Rezerve glikogena nalaze se u jetri i mišićima.
10. CELULOZA
Celuloza je strukturni polisaharid biljaka.
Ona izgrađuje ćelijski zid biljnih ćelija.
Celuloza se ne rastvara ni u hladnoj ni u toploj vodi, a
ni ljudski organizam ne poseduje enzime koji mogu da
razgrade celulozu.
11. Pamuk je najbogatiji izvor celuloze, koji sadrži i do
90% čiste celuloze.
Celuloze takođe ima u kori drveta, koja sadrži 40-50%
celuloze.
