SlideShare a Scribd company logo

Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne

•
•
zoran radovic
zoran radovic

zoran

Internet
1 of 228
Download to read offline
™ čarls K.MILS K VEU^ STTEHO |J PAPiini mKada general ima^v, ikog dara, ondi
čarls K, Mils VELIČANSTVENO POPODNE Forum —M arketprint
VESTERN BESTSELER Čarls K. Mils VELIČANSTVENO POPODNE FORUM - MARKETPRINT
BESTSELER broj 5; Glavni i odgovorni urednik: Slavko D R A G IN Č IĆ ; U rednik: Zorka ĆIRIĆ. Naslov originala: Charles K. Mills - A M IG H TY A FT E R ­ N O O N ; Copyright © 1980. by Charles K. Mills, objavljeno prem a ugovoru sa G PA M inhen. Recenzija: Rade O B R EN O V IĆ; Prevod: Stanko ŠA JTINA C; L ektor: Z orka ĆIR IĆ ; Tehnički urednik: Laslo TOT;.N aslov­ na strana: Svetozar TO M IĆ; K orektori: M arija K EČK EŠ, Vil- m a BEK B R-G A Ć EŠA ; Štampa: septem bar Tržište: 1987. godine. Izdaje i štam pa N IŠRO FO R U M - O O U R M A R K ETPRIN T, Novi Sad, V ojvode Mišića broj 1. Sva prava se zadržavaju, uključujući prava na reprođukovanje ove knjige u celini, ili delimično, ili na bilo koji drugi način. O slobođeno osnovnog poreza na prom et mišljenjem Pokrajinskog kom iteta za obrazovanje i kulturu, broj 413-210/87. od 30. m arta 1987. godine.
Uputilo se prema božjem sudu to VELIČANSTVENO POPODNE dok mu pod beskrajnim nebeskim svodom zgusnuti oblaci pokazuju p u t... (Emili Dikinson/1830—’S6.)
ČETVRTAK 22. JUN 1876. Bio je prvi dan leta mada je, sudeći po hlad­ nom, namrgođenom vremenu, mogao biti prvi dan proleća. Vrlo jak, hladan severni vetar udarao je u leđa vojnika na konjima. Iako skoro podne, bilo je tmurno i mračno, dok su konji topotali uz ka­ menitu padinu goleti između reke Jeloustoun i pe- skovitih brežuljaka obraslih žbunovima žalfije. Konjička kolona kretala se odeljena po četama sa po četiri jahača u redu. Iza njih, vijugavi Jelou­ stoun odvajao ih je od pešadije i konjice iz M onta­ ne, pukovnika Džona Gibona. Njegovi ljudi pre­ bacili su se na sever parobrodom na lopatice „Da­ leki zapad“ koji je sada ponovo čekao na južnoj obali na preostale iz severne grupe. Ljudstvo iz te grupe bilo je na konjima i posma­ trali su kako kraj njih prolazi dvanaest četa ame­ ričkog 7. konjičkog puka. Trojica su sedeli na konji­ ma nešto ispred ostalih, tako da je general mogao da izvikuje pozdrave komandantima četa 7. konjič­ kog. General je bio Alfred Hau Teri, bivši advokat
Veličanstveno popodne srednjih godina, koji je imao zapaženu službu u građanskom ratu, ostao u posleratnim, pogranič­ nim trupama i dobio komandu nad oblašću Dako- te, koja je obuhvatala područja tri današnje drža­ ve: Severne i Južne Dakote i Montane. General Teri je bio visok, prav čovek, primetno zadebljalog struka i kose koja je več počela da se­ di. Ličio je na psa lisičara, a taj utisak pojačavao je i sjaj u njegovim očima. Kosa mu je bila kratka; brada mala ali gusta. Čak i u ovoj divljini bilo je u njemu nečeg kicoškog. To se ne bi več moglo reći za čoveka odmah nje­ mu zdesna. Pukovnik Džon Gibon bio je koman­ dant divizije za vreme građanskog rata, ali je u po- sleratnoj vojsci degradiran u komandanta pešadij­ skog puka. Bio je to mršav čovek, šiljatog nosa, od četrdesetak godina, koji očigledno nije mnogo mario za svoj izgled. Ogrtač od grubog platna, ne- zakopčan, pokrivao mu je loše skrojene pantalone koje su dobro skrivale bolnu povredu kuka, zbog koje je hramao. Klimnuo je glavom dok su nem ar­ no odeveni indijanski izviđači prolazili na svo­ jim ponijima i izvodili neku vrstu akrobatike sa svečanim izrazom na licu, pevajuči nekvi tužnu melodiju. Od Terija levo bio je smežuran, pogrbljen čo­ vek, okruglog, ružnog lica, koje je izgledalo pre­ maleno za njegovo telo. Imao je bolan izraz, što je donekle bila posledica artritisa, ali bolovi ipak ni­ su bili toliko jaki kao što je to njegovo naborano lice pokazivalo. Bio je to major Džejms Brizbin iz 2. konjičkog puka, kome nisu dozvolili da dobije mesto u koloni, koja je u paradi prolazila kraj nje­
Veličanstveno popodne ga. Protestovao je, ali više forme radi i sada je posmatrao paradu uz svoj uobičajeni stegnuti, bo­ lan izraz na licu. Svi trubači 7. konjičkog, po dvojica na četu, sva­ ki je jahao konja zelenka, predvođeni glavnim trubačem Vosom, plavokosim Nemcem plavih oči­ ju, okrenuli su se za 270 stepeni ulevo, licem pre­ ma onima što su posmatrali smotru. Indijanski izviđači bili su u pratnji petorice belih ljudi odevenih u grubu graničarsku odeču, svi upadljivo različiti među sobom, a ipak neobično slični. Jedan je bio još dečak; drugi sredovečan čovek preplanulih obraza i živih crnih očiju. Preo­ stali su bili oko tridesetak godina, mršavi, prepla­ nuli i tvrdog izgleda. Bio je s izviđačima i jedan Crnac s kovrdžavom sedom kosom i svečanog izra­ za lica. Bar trojica Indijanaca bili su melezi a ostali su nosili rashodovana vojna odela ili civilnu ode­ ču, tako da je njihova plemenska pripadnost bila neodrediva. Zapravo, nalazilo se i nekoliko Sijuk­ sa među njima. Bez izuzetka, bili su to stariji ljudi i njihovi običaji im nisu nalagali da treba i dalje da učestvuju u borbama, ali su oni očigledno to sami hteli, čak i da se bore protiv sopstvenog naroda. Među izviđačima bilo je i nekolicina Indijanaca iz plemena Vrana. Pukovnik Gibon ih je posudio 7. konjičkom jer su dobro poznavali zemlju. Bili su viši rastom od ostalih Indijanaca, s izduženim lepim profilima i du^čkom crnom kosom, vezanom po­ zadi u punđu. Četvorica od njih mladiči sa malo is­ kustva; ostali sredovečni ljudi. Svi odeveni u čud­ nu mešavinu rashodovane vojne odeče i jelensku kožu ukrašenu ornamentima, jahali su vojne konje.
Ostali Indijanci bili su iz plemena Arikari, zvani Ri. Dostojanstveni, krivonogi, tamnoputi ljudi na indijanskim ponijima. Većina mladi, s malo ili ni­ malo iskustva ali, tu i tamo, mogao se naći i pone­ ki stariji, iskusniji ratnik. Jahali su kasom pored trojice oficira, potpuno nezainteresovani za uti­ sak, koji ostavljaju. Oficir oštrih crta lica, koji je predvodio izviđa­ če, spusti ruku s pozdrava i opusti svcna neprirod­ no podignuta ramena. Potporučnik Carls Albert Varnum, diplomac Vest Pointa u klasi ’72, imao je dvadeset sedam godina. Bio mu je to treći pohod na Indijance i već je stekao reputaciju svireposti u borbi. Visok i tanak kao bandera, imao je široko čelo, sitne tamne oči i malu isturenu bradu kao i tanak, šiljasti nos. Mala usta delovala su kao da su mu stalno napućena. Imao je male čekinjaste brkove koji su još više naglašavali njegove oštre crne oči, a nazirali su mu se i počeci brade, posle­ dica jednomesečnog nebrijanja. Varnum je nosio košulju od jelenske kože i veliki sivi filcani civilni šešir, natučen nisko na oči. Sledila je zatim u koloni mala grupa; tri nared­ nika od kojih su dvojica nosila zastave na kopljima od tri metra, predvođeni dvojicom oficira. Oficiri su istupili, prišli trojici posmatrača parade i saluti­ rali. - Vrlo dobro izgledaju vaši ljudi - reče general Teri. - I vrlo dobri konjanici, generale Kastere. Jako dobri konji. Džordž Armstrong Kaster imao je trideset šest i po godina. Imao je meteorski uspon u građan­ skom ratu i u dvadeset petoj več je postao koman­ Veličanstveno popodne_________________________________ W
dant konjičke divizije. Učestvovao je u mnogim bitkama, večim ili manjim, jedanaest konja izgu­ bio je pod sobom, a on sam je iz njih izašao samo sa jednom dečijom ogrebotinom preko čela. Sin kovača, Kaster se upisao na Vojnu akademiju u Vest Pointu i diplomirao kao dosta nezapažen u svojoj klasi, u junu 1861, upravo u vreme početka građanskog rata. „Dečji general“ kako su ga zvali, u međuvremenu je postao već čovek srednjih godi­ na. Imao je riđeplavu kosu, ali kada je smakao sa glave svoj plitki beli šešir, videlo se da je na putu da ubrzo očelavi. Sunce nije najbolje podnosio, jer oni delovi lica i vrata, koji nisu bili pokriveni pegama, izgoreli su od zajedničkog dejstva sunca i vetra, pa je ličio na kuvanog jastoga. Nos veliki i mesnat, jabučne kosti visoke i naglašene, obešeni brkovi, kao u morža, po boji svetliji od kose, goto­ vo potpuno su mu skrivali njegove tanke, male us­ ne, i kratka ali gusta brada prekrivala mu je donji deo lica. Nije se mogao pohvaliti spoljnim izgle­ dom a ni odelo od jelenske kože nije mu baš naro­ čito stajalo, ali posedovao je nešto što je plenilo, dovodilo druge čak u položaj da slušaju. Plavih i sjajnih očiju, vitak i atletski građen, jahao je opu­ štenih peta i stopala okrenutih unutra, kao da je rođen u sedlu. Dugi zlatni pramenovi kose, neka vrsta ličnog obeležja, više se nisu videli. Varnum, komandant izviđača mu ih je ostrigao konjskim makazama mesec dana ranije i Kasteru su se još dobro videle pomalo klempave uši. Kada je govorio, glas mu je bio grlen, gotovo ženski, a reči su se preplitale i spajale, isprekidane jedino povremenim, upadljivim, zamuckivanjem. 11_________________________________ Veličanstveno popodne
— Hvala vam, generale —reče on. —Šteta što smo morali muziku da lišimo konja. Trubači izgledaju prilično dobro, ali ipak nisu prava zamena. Teri je klimnuo glavom odsutno. - Da, muzika bi bila dobra. Ali tamo kuda idete, ona vam neče biti važna, za razliku od trubača. Kaster je porumeneo. Oficir kraj njega bio je takođe odeven u jelensku kožu ali tu se sličnost za­ vršavala. Dok je Kaster ličio na lovca na bivole, preplanulog od sunca, poručnik Vilijam Vajner Kuk podsečao je na pravog komandanta konjič­ kog puka. Bio je, u stvari, adjutant: visok, impo­ zantan čovek kratke kose i izuzetno dugih zulufa. Kanađanin, veteran građanskog rata i kao ađutant je služio već pet godina, uključujući i kratak bora­ vak u tom svojstvu u Kanzasu. Kuk je sedeo na konju nepomično kao počasna straža, dok je Ka­ ster gotovo teatralno posmatrao jednog narednika i dovjicu zastavnika, koji su išli iza izviđača i pred­ vodili kolonu od po četiri u redu, koji su sačinjava­ li dvanaest četa 7. konjičkog puka. Vojnici su predstavljali jednu prilično šaroliku grupu, više su ličili na gomilu ravničara, koji jašu u formaciji, nego na vojnu jedinicu obučenu da od­ govara na razbrojavanje. Bili su prašnjavi i zarasli u kosu, i delovali kao da su spavali u uniformama. Na prvi pogled izgledalo je da nema dvojice jedna­ ko odevenih, ali pažljivije posmatranje otkrivalo je da postoji neka vrsta uniformisanosti. Gotovo svi su nosili široke kožne kaiševe sa mesinganim kopčama na levom ramenu i čeličnim alkama na desnom kuku. Za alke su bili pričvršćeni „karabini springfild“ kalibra 45 za pojedinačnu paljbu. Bi­ Veličanstveno popodne 12
le su to puške model 1873, dužine oko jednog me­ tra, teške nešto preko tri kilograma i efektivnog dejstva od gotovo tri stotine metara. Na desnom kuku, u futroli očigledno pravljenoj za levake, imali su revolvere „kolt“ kalibra 45 sa po šest me­ taka u burencetu. Sablje nisu nosili. 7. konjički puk ili „Borbeni sedmi“, kako su ga zvali, kotrljao se dalje. Postojao je manje od deset godina i sedam je proveo na granici, nadgledajući Indijance. Nikada dosad se njegovih dvanaest četa nije našlo zajedno u jednoj koloni. Većina dota­ dašnjeg posla sastojala se u tome što su male jedi­ nice gonile protivnika, ali prave borbe jedva da je bilo. Za sedam godina granične službe, puk je imao samo trideset dva o&šaja. U tom periodu iz­ gubljeno je manje od četrdeset ljudi, više od polo­ vine u jednoj jedinoj bici, bici kod Vašite. U isto vreme naneli su neprijateljskim Indijancima gubit­ ke od preko dve stotine ljudi, opet, više od polovi­ ne kod Vašite. Ako se odbije, dakle, Vašita, puk je za sedam godina izgubio manje od dvadeset lju­ di, a njegovi borci su ubili ili ranili oko stotinu In­ dijanaca. Nije to bio baš naročito slavan bilans u poređenju sa statistikom ranijih, predratnih, pu­ kovskih četa, ali za jednu mirnodopsku armiju, bio je to bilans ravan učinku drugih jedinica. Četom B na doratima, komandovao je kapetan Tomas M auer Mekdaugal. Kapetan Mek, kako su ga zvali, bio je generalski sin. Napustio je kuću u osamnaestoj godini da bi se pridružio armiji Juga i dospeo do čina kapetana. Posle rata, morao je da počne iz početka, ovoga puta, međutim, počeo je kao potporučnik. Mekdaugal je imao samo triđe- 13 Veličanstveno popodne
set i jednu godinu, ali već je počeo da gubi bitku sa sopstvenim strukom. Okruglog lica, tankog nosa i zulufa srednje dužine, koji su več počeli da sede, ličio je na debelog čoveka, koji je naglo smršao. U stvari, kod njega je bilo obrnuto: mršav čovek u telu debeljka. Imao je plave oči. Četa C bila je na alatima a komandovao je mlađi brat generala Kastera, major Tomas Vord Kaster. Postojala je blaga porodična sličnost me­ đu njima, bez sumnje, ali je Tomas bio viši rastom od svoga slavnijeg brata i delovao je kao da je zaista prošao kroz teškoće. Tom je imao trideset godina i bio je neženja. Bio je unapre- đen u čin majora zbog hrabrosti u borbi i dva­ put odlikovan Medaljom časti. Ranu od metka nosio je na desnom obrazu što mu je među in­ dijanskim izviđačima donelo nadimak „Obeleže- ni“. Imao je ravno, trouglasto lice sa usko usa­ đenim plavim očima i oštrim nosem. Bio je ode­ ven u jelensku kožu kao i njegov stariji brat, a svoj beli šešir obično je nosio natučen na oči. Četa E bila je na konjima zelencima, zbog čega su je i zvali „Zelenci“. General Teri je naročito toplo pozdravio njenog komandanta, majora Al­ gernona Emorija Smita iz prostoga razloga što je Smit bio Terijev pomoćnik za vreme građan­ skog rata. Bio je Njujorčanin, trideset i tri go­ dine star, koji je činove sticao u ratu. Smit je bio zdepast čovek sa invalidnim ramenom. Bio je teško ranjen u levo rame tokom rata i još nije uspevao da podigne levu ruku, tako da bez po­ moći nije mogao da obavi ni tako prost zada­ tak kao što je oblačenje bluze. „Smiti“, kako Veličanstveno popodne_________________________________ M
SU ga takođe zvali, imao je sive obrve, širok, prav nos i jake brkove. Komanda nad četom E bila mu je tek nedavno poverena. Sledila je četa F na doratima. Ova četa ostavlja­ la je vrlo dobar utisak na obuci i imala je u svojim redovima najviši procenat nemačkih doseljenika. Komandovao je kapetan Džordž Volter Jejts, te­ meljni plavi čovek, širokog lica i dugog naglašenog nosa. Jejts je imao trideset tri godine, veteran gra­ đanskog rata. Bio je poreklom iz Mičigena, kao i Kaster i, nekim slučajem, služio u Kasterovom štabu za vreme rata. Bio je član takozvane Kaste­ rove „porodice“. Čak je i ličio na Kastera u pogle­ du gojaznosti. Imao je čak iste morževske brkove i odelo od jelenske kože. Četa „Besna 1“ takođe je bila na doratima. Ko­ mandovao je Irac, vojnik od zanata, po imenu Majls Volter Kif. Kapetan po činu, služio je u italijanskoj papskoj vojsci i u armiji Juga. Visok, mršav tride- setčetvorogodišnjak, kovrdžave kose, tamnih, pro­ dornih očiju i podsečenih brkova, imao je na sebi košulju od jelenske kože i plave pantalone. Njegov crni šešir slagao mu se uz kosu i malu bradu. Četa L bila je isto na doratima, a komandovao je šurak generala Kastera poručnik Džejms Kalun. Džimi Kalun je bio krupan momak, trideset godina star, širokih ramena, plavokos, neobično jake vilice i čeličnoplavih očiju. Kalun je bio smatran pukovskim lepotanom, ali četiri godine srečnog, bračnog života počele su da mu se ocrtavaju več oko struka i vrata. Nosio je košulju od jelenske kože i plave pantalone i, poput njegovog drugog šuraka. Toma Kastera, imao beli šešir natučen na oči. 15 Veličanstveno popodne
Sledila je četa A na vrancima. Zvali su je „Četr­ deset lopova“ iako ih je, u stvari, bilo gotovo šez­ deset sa ravnomerno raspodeljenim irskim, nema- čkim i drugim doseljenicima. Komandovao je ka­ petan Majls Mojlen, čovek grubih crta i gustih obrva, trideset sedam godina star, a bio je oženjen sestrom Džimija Kaluna, Šarlotom. Najupadljivi­ ja crta bili su mu dugi, uvijeni brkovi, koji su isti­ cali njegove plave oči. Majls Mojlen imao je pro- menljivu vojnu karijeru, koja je uključivala i liša­ vanje čina i otpuštanje iz vojske u građanskom ra­ tu. Ponovo se prijavio pod lažnim imenom i opet počeo od redova. Četu D na doratima, predvodio je potpukovnik iz građanskog rata, koji je u posleratnom raščišća­ vanju činova, degradiran u kapetana, Tomas Bel Vir. Kapetan Vir je bio tridesetosmogodišnjak i gotovo čitavu dotadašnju karijeru proveo je u Ka­ sterovoj službi. Bio je širokih ramena, okruglastog lica, razrokih očiju, klempavih ušiju i svetlih, ču­ pavih brkova, sa nosem krivim i prevelikim za lice. Već dugo vremena nije bio najboljeg zdrav­ lja što se videlo i po tome što je nosio dugi, sivi ogrtač. Četa G na alatima imala je dva obeležja: bila je jedina, sa više doseljenika nego pravih Amerika­ naca, a komandovao joj je poluindijanac. Poruč­ nik Donald Mekintoš, tridesetsedmogodišnjak, Kanađanin po rođenju koji je dvaput sticao čin: jedanput u građanskom ratu i ponovo, odmah po­ sle njega. ,,Toš“ Mekintoš glatko izbrijan, širokih ramena, imao je isturene jagodice i smeđe oči. Nosio je francusku vojničku kapu. Veličanstveno popodne_________________________________ 16
Četa //im ala je najmanji broj doseljenika u svo­ jim redovima i jahala je crvenkaste dorate. Ko­ mandovao je kapetan Frederik Vilijam Bentin. Četrdesetdvogodišnji Fred Bentin bio je pukovnik i komandant konjičke brigade u građanskom ratu. Kao južnjak, opredelio se za armiju Juga i postao odmah oficir. Neposredno posle rata, odbio je da bude major u crnačkom konjičkom puku i umesto toga prihvatio kapetansku ulogu u 7. konjičkom. Od penzionisanja starog kapetana Tompsona, glatko izbrijani, sedokosi Fred Bentin bio je naj­ stariji kapetan u puku. Čovek ratobornog izgleda i širokih ramena na niskom, zdepastom telu imao je blago povijene noge veterana na konju. Indijanci nisu imali nikakav naziv za njega, ali su ga vojnici zvali „obrijani Božić Bata“ jer je imao prodorne plave oči i stalni osmeh na licu. Nosio je plavu oficirsku bluzu i otrcani crni šešir sa proračuna­ tom nonšalancijom. Četa K je bila najmalobrojnija, sa manje od četrdeset ljudi, i jahala je alata. Bila je to jedina četa, kojom je komandovao diplomac sa Vest Pointa, poručnik Edvard Setl Godfri. „Godi“ je imao trideset tri godine, diplomirao je u klasi 67 na Vojnoj Akademiji i imao je devet godina služ­ be na granici. Bio je vitak i mršav, velikog nosa i usko usađenih tamnih očiju. Opušteni brkovi do­ prinosili su njegovom orlovskom izgledu, koji je narušavala jedino duga ali retka brada. Poslednja četa M, jahala je različite konje. Ko­ mandovao je kapetan Tomas Henri Frenč. „Ta­ ker“ Frenč bio je oniži čovek, pljosnatog lica, ode­ ven u jelensku kožu. Opušteni brkovi nadopunja­ 17_________________________________ Veličanstveno popodne
vali SU se čupavim, tamnim obrvama, a jahao je krupnog zelenka, lakočom čoveka očigledno rođe­ nog u sedlu. Jedan oficir i njegov posilni jahali su na kraju kolone, major Markus Albert Reno, diplomac sa Vest Pointa iz klase 57. Drugi po činu, jahao je obično na začelju kada nije imao nikoga pod ko­ mandom. Sve do prethodnog dana, Mark Reno je komandovao nad šest od dvanaest četa u izvidnici ali, kako je bio u lošim odnosima sa Kasterom, sa­ da je bio prebačen na kraj kolone. Bio je to kru­ pan, dobro građen čovek od četrdeset jedne godi­ ne, tamne kose i visoko isturenog čela. Iako pet godina stariji od Kastera, delovao je mlađe, a nad tankim usnama imao je samo male brčiće. Na sto šezdeset mula bili su natovareni odeća, hrana i ćebad prilično neuredno, a municij a u kož­ nim bisagama vukla se u neredu iza plave kolone. Među mulama se vrzmalo i nekohko neosedlanih konja pod budnim okom desetak civilnih komor­ džija. Posle izvanrednog utiska konjičke kolone, komora je predstavljala razočaranje. Kaster se okrenuo Kuku, ađutantu urednog iz­ gleda. - Moje čestitke kapetanu Frenču - reče on svo­ jim visokim glasom. —Neka poručnik Meti odmah bude zadužen da preuzme brigu nad mulama. Kuk je oštro salutirao i poterao svog krupnog belca za kolonom. Reno je s malom nedoumicom gledao generala Terija a zatim, oklevajuči, pono­ vo salutirao. General Teri mu je odgovorio na pozdrav uz malo ustezanja i krišom pogledao bezizraznog Ka- Veličanstveno popodne_________________________________ 18
stera. Reno je projahao da bi se pridružio koloni, koja je brzo odmicala i upravo gazila široku ali plitku reku Rouzbad. Džejms Brizbin, zvani „Skakavac Džim“ s pre­ zirom se okrenuo kada se Kaster srdačno rukovao sa Terijem i Gibonom. Komandant 7. konjičkog nestrpljivo je zatim okrenuo svog crvenog alata i uputio se za kolonom. - Ne budite nezasiti, Kastere —reče Gibon še- retski —imajte na umu da ima dovoljno Indijanaca za sve nas. - Ne, n-neću —odgovorio je Kaster ozbiljno i u- daljio se lakim galopom. - Čekajte i nas - doviknuo mu je Gibon. Trojica oficira, izvršilaca smotre, poterali su ko­ nje ka parobrodu „Daleki zapad“. Pošto su sjaha­ li, a dizgine im preuzeli njihovi posilni, gledali su za kolonom, koja se udaljavala prema jugozapa­ du. - Pa, Kaster je srećan sada - primeti general Teri - svoj gospodar u poteri za Indijancima. Brizbin je promrmljao nešto neodređeno. Gi­ bon je izgledao bled, što je verovatno bila posledi­ ca stomačnih tegoba. Teri je pogrešno protumačio njegovo čutanje. - Da nisi, možda, malo zavidljiv, Džone? - upi­ tao je uz blag osmeh. —Mislim zbog toga što Ka­ ster ima priliku da se pre nas sretne sa Indijancima i pokupi svu slavu? Pešadijski pukovnik, koji je izgledom podsečao na pticu grabljivicu, je frktao. —Slavu? —upitao je dok su sva trojica zastali pred daskom postavlje­ nom između obale i brodskog stepeništa. W_________________________________ Veličanstveno popodne
- Znaš li ti šta tamo na Zapadu znači slava? To znači da te ubije neki Indijanac skriven iza stene i da ti posle objave ime u novinama, pogrešno napi­ sano! General Teri se smejao u znak odobravanja. Čak je i „Skakavac Džim“ iskrivio lice u nekakav podrugljivi poluosmeh. - Možeš se pouzdati u Kastera da če učiniti sa­ mo ono što je najbolje za njega —reče on. Gledali su u oblak crvene prašine, koji se digao iza kolone koja je prešla Rouzbad i nastavila da­ lje. Kroz nekoliko minuta ljudi i stoka pretvorili su se u crne tačke pračene stubovima prašine. Veličanstveno popodne 20 Kaster je požurio napred da bi osmotrio indijan­ ske i civilne izviđače i vodiče, koji su brzo ali i oprez­ no grabili uz obalu. Potporučnik Varnum, koji je proučavao tlo pred sobom, podiže pogled, kao daje primio telepatsku poruku, i odjaha do Kastera. —Vrane su sasvim napred —raportirao je. —Ari­ kari su se podelih. Obrađujemo obe obale reke. Repati Bik je sa jednim odredom, a Vojnik sa dru­ gim. Kaster klimnu glavom. - A gde je moj srečnik? Varnum ga je gledao zbunjeno za trenutak, a onda odgovorio. - Čarli Rejnolds je levo sa Bi­ kom. Ja ga nisam odredio. Sam je otišao. - Zna on - reče Kaster ozbiljno. - Levi bok nam je najvažniji. Ne smemo dozvoliti da se provuku kraj nas. Sve bi ovo, u tom slučaju, bilo gubljenje vremena.
- Menjaćemo se povremeno - nastavio je šef iz­ viđača. —Da bismo imali bolji uvid, da tako ka­ žem. Kaster klimnu glavom odsutno. - Sledite svaki trag. Crvenokošci su pravi đavoli u postavljanju lažnih tragova. Ne dajte im da se vrzmaju s naše leve strane. Varnum potvrdi i odjaha. Kaster se uputio pre­ ma malom uzvišenju i, uspravivši se u sedlu, osma­ trao je oko sebe. Cete su bile stručno ešalonirane tako da ne zaslepljuju jedna drugu prašinom i po­ dižu je što manje. Komora se u neredu vukla. Ka­ ster se namrgodio. Sledećeg trenutka pridružio mu se poručnik Vi­ lijem Kuk, ađutant. Ćutali su, a Kukov pogled pratio je Kasterov po horizontu. Počeo je da be- leži nešto u malu beležnicu. Kaster najzad progovori. - Moračemo nešto da uradimo s tom komorom. Kuk se nasmešio, kao da je zbog nečega zado­ voljan sobom. - To sam već zapisao, generale - re­ če. - Razmišljao sam da iz svake čete odvojim lju­ de da pomognu komordžijama. Kaster se složi. Oprezno je poveo svoga alata nizbrdo do staze, pa skrenuo na sever pažljivo ispitujući horizont. Kolona je dobro napredovala duž reke Rou­ zbad, iako se rastegla na više od dve milje. Tlo pod konjskim kopitama bilo je peskovito i gotovo lišeno rastinja, ali bilo je prilično ravno, ako se izuzme poneka suva jaruga, koja se spuštala u plit­ ki, brzi Rouzbad. Trave i žbunja, koje je podse- čalo na divlje ruže, bilo je u izobilju blizu vode. 21 Veličanstveno popodne
Levo od kolone, geografski na istok, na horizontu su se ocrtavala brda nepravilnog oblika i zaravni. Na zapadu, tlo se naglo dizalo ka Vučjim planina­ ma. Nisu to bili ružni predeli. Trubači su se već odavno razišli iz paradne farma­ cije i pridružili svojim četama. Bili su po dvojica na svaku: jedan je pripadao komandantu, a drugi na­ redniku na kraju svake čete. Glavni trubač Vos, kao lepak se držao Kastera i poručnika Kuka. Kao da su se udaljavali od neobično hladnog vremena na Jeloustounu. Svakih pola milje, sunce je sve više izranjalo iz pocepanih oblaka, a vazduh je postajao topliji. Plave bluze i smeđe košulje od jelenske kože počele su da se skidaju i, umesto plave, kolona se pretvorila u sivu, većina vojnika imala je sive flanelske košulje bez okovratnika, koje su se spreda zakopčavale sa tri dugmeta ispod vrata. Obadi su počeli da dosađuju i ljudstvu i ko­ njima. Dežurni narednici obilazili su čete i davali uputstva ljudima da s vremena na vreme sjašu i hodaju uz konje. Kolona se, uprkos tome, nije razvlačila, ako se izuzmu mule. 7. konjički se ulogorio oko pola pet posle pod­ ne, nakon pređenih dvanaest milja. Rouzbad je na logorištu bio širok jedva nešto više od metra i de­ setak santimetara dubok. Ulogorili su se u pod­ nožju strme litice uz vodu, i beskrajno dugo čeka­ li da se dovuče komora sa ćebadima i hranom. U međuvremenu, nije se dangubilo. Kolani su po- puštani, a vojnici su pregledali leđa konjima ispod ćebadi. Ako su bila vlažna od znoja, ostavljali su ih još neko vreme osedlane; ako su bila suva, sedla su skidana i počinjao je dnevni ritual. Veličanstveno popodne_________________________________ ^
Uzde i sedla su čišćeni, konjske oči su brisane spu­ žvom, glave i grive im se češljale i noge pregledale. Najzad bi se konji, oslobođeni sédala, nahranili, na­ pojili a zatim su lasom vezivani za metar i po visoke motke, koje je svaka četa imala za vezivanje konja. Zatim su bile upaljene vatre, porcije napunjene i podeljeni dragoceni ali i jednolični dvopek i me­ so. Kafa bi se kuvala a oni, koji nisu odlučili da se okupaju u plitkoj reci, napunili bi lule ih žvakali svoje sledovanje duvana. Bile su postavljene stra­ že. Posilni sa crvenim trakama na rukavu, obilazili su logor na konjima i pozivah oficire na zbor u Ka­ sterovom šatoru. 23 Veličanstveno popodne Sunce je več bilo zašlo na zapadu za rasute oluj­ ne oblake i prekrilo logor krvavocrvenim sjajem, kada su se oficiri okupili u štabu. Sedeli su ispred malog poljskog kreveta, ukupno dvadeset osam o- ficira i tri lekara. Ađutant Kuk i potpukovnik Kaster sedeli su na tom krevetu, ispred kojeg su imali stočič. Kaster se laktovima oslonio na sto i odsutno slušao Kuka, koji je čitao uputstva iz beležnice. „Ne sme biti ga­ lopa“, čitao je monotono. „Konji se neće sedlati do na jedan sat pre zore“. Ova odluka izazvala je žamor među prisutnima. — Ni trube neće biti —dodao je Kaster svojim grle­ nim, zamuckujučim glasom. Pogled mu je prelazio preko prisutnih, ne zadržavajući se ni na kome. —Mi smo na neprijateljskom tlu i nećemo otkrivati naše prisustvo sve dok ne budemo u prilici za napad.
Ponovo se začuo žamor. Kaster je porumeneo, ali ništa nije rekao, pa je Kuk nastavio. „Konji se moraju grupisati i propisno vezati posle zalaska sunca. Komandanti četa odgovaraju za bezbed- nost. Tokom marša, riiko ne sme zaostajati. Ko­ mandanti četa moraju preduzimati posebne mere da se spreči osipanje.“ Specijalne mere nisu bile posebno nabrojane, pa je ovo naređenje bilo do­ čekano galamom. Kaster je podigao glavu i pogle­ dao okolo, ali sva lica su dotle već bila nepomična. Nagnuo se napred i prigušenim glasom nastavio. - Pokret je svakoga dana u pet ujutro, do daljeg naređenja. Sve komande izdavati isključivo gla­ som. Nema pucnjave. Nema nepotrebne buke. Pogledom je obuhvatio prisutne, namerno igno- rišući tamnoputog majora Renoa, koji je pocrve­ neo ali nije rekao ništa. —Komandanti četa biće odgovorni direktno me­ ni —nastavio je Kaster. —Svi ste vi iskusni i imam poverenja u sposobnosti svakoga od vas pona­ osob. Zato če se iz štaba puka odlučivati samo o dve stvari: kada će biti pokret i gde će se logorova­ ti. Imamo sledovanje za petnaest dana, ali očeku­ jem da ćemo pre isteka već stupiti u borbu. Sve druge pojedinosti: ustajanje, zadržavanje, ispaša, pojenje, prepuštene su na odlučivanje komandan­ tima četa do daljeg naređenja. Držite se na bez- bednom rastojanju jedni od drugih i ne idite is­ pred izvidnice. Izgledalo je da je Kaster završio i neki ljudi su počeli da se meškolje, pripremajući se da ustanu. Grleni, zamuckujući glas ih je zaustavio. Ton mu je bio viši nego dotle i piskav. Veličanstveno popodne_________________________________ 24
- U potpunosti se oslanjam na rasuđivanje i od­ luke komandanata jedinica. I na njihovu lojalnost. - Oštro je gledao okolo. - Dosad sam malo govorio o neprestanom gun­ đanju među nekima od vas. Sada smo međutim, na pohodu, za koji se nadam da će biti uspešan i želim da učinim sve što mogu da on bude ne samo uspešan nego i prijatan za svakoga. Ako ijedan puk uopšte može da postigne tako nešto, onda je to naš, siguran sam. Biće mi drago da saslušam predloge od svakog oficira ako su podneti na pro­ pisan način. Hoču, međutim, da svima bude jasno da neću dozvoliti nikakvo gunđanje. Od svakoga ću zahtevati najstrože pridržavanje naređenja, ne samo mojih već svih naređenja izdatih podre­ đenima. Neću da se za ovaj puk kaže kao što je ge­ neral Kruk rekao za Treći konjički: „Da bi bio do­ bar kada bi uspeo da se otarasi matorih kapetana i omogući poručnicima da komanduj u četama.“ Ovo je bilo dočekano glasnim smehom, a zde­ pasti, sedi Fred Bentin, najstariji kapetan, skočio je zajapurenog lica, dok su mu krupne, prodorne, plave oči igrale. - Pa, pošto smo svi ovde - viknuo je - zar ne bi bilo dobro da imenujete oficire, koje optužujete? - Pogledao je okolna lica s ukočenim osmehom na usnama. - Hoču samo da svaka stvar bude na svom me­ stu —odvratio je Kaster. - Hoću da mi se jasno kaže. Da li me optužujete za stalno gunđanje? - odgovorio je Bentin mirno. Kaster je uzdahnuo i skrenuo pogled umorno, ah nije odgovorio. 25_________________________________ Veličanstveno popodne
—Optužujete li možda kapetana Kifa? - produ­ žio je Bentin. - Ili kapetana Vira? —Pukovniče Bentine —Kaster progovori najzad nevoljno, oslovljavajući ga činom iz građanskog rata, što je bio običaj —nisam ja ovde da mi delite lekcije. Ali, reči ču javno, za vašu informaciju, da se nijedna od mojih primedbi ne odnosi na vas. Bentin je seo, njegov ukočeni osmeh bez srdač­ nosti,’sada se opustio i delovao je veselije, kao „o- brijani Božič Bata“, kako su ga iza leđa zvali. Prošao je čitav minut pre nego što je Kaster po­ novo progovorio i kada se oglasio, bio je neobično tih. Sve glave su se odmah trgle na ovu promenu. —Broj Indijanaca, neprijatelja, koji stalno od­ bijaju da žive u rezervatu, procenjuje se na osam stotina do hiljadu; to su samo muškarci, a tu su još, naravno, žene i deca. Ne bi me iznenadilo i da ima hiljadu i petsto ratnika, mada ne svih na jed­ nom mestu. Nudili su nam pojačanje iz Drugog konjičkog. Odbio sam ponudu majora Brizbina. Jer na kraju krajeva, ako Indijanci budu u stanju da zbrišu Sedmi konjički, pojačanja neće imati mnogo smisla. Odbio sam i topove, jer bi ih vukli ti nesrečni konji i samo bi nas usporavali. Osim to­ ga, kako reče Džerard tamo na brodu, ne smemo se zavaravati da će crvenokošci stajati mirno dok mi budemo gruvali iz topova! Kažem vam to, jer želim da znate da je ovo postala isključivo stvar 7. konjičkog. To je sada, uspeti ili umreti, momci. Dočekalo ga je veselje i on podiže ruku. —Štedite snagu. Dnevno ćemo prelaziti dvade­ set pet do trideset milja dok ne uspostavimo kon­ takt. Posle to g a ... pa, nemojte misliti da ćemo Veličanstveno popodne 26
ih tek tako pustiti. - Kaster je gledao svakog pona­ osob u oči. Njegov pogled bi nailazio na čvrste oči, ali i na snebivanje kod drugih; i ti drugi bi ga, međutim, ponovo pogledali sa neskrivenim divljenjem. Najzad, Kaster pogleda u svog ađu­ tanta, Kuka, koji se upiljio u beležnicu u ru­ kama. —Komora —reče Kaster zamišljeno —sada mi pade na pamet, gospodo, ovako kako smo je ure­ dili, ne valja. Komordžije se muče da nateraju mule da idu, i opet ne završavaju posao. U čemu je problem, majore? Major Reno je pognuo svoje krupno telo i lak­ tovima se oslonio na kolena. —Izgleda da nam uvek isti stvaraju probleme. Prvo što su pogrešno natovareni. Znate, ravnoteža je vrlo vćižna i . .. - Poručniče Meti - Kaster ga prekide nestrplji­ vo, obrativši se sredovečnom poručniku sa zuluii- ma i krupnim, smeđim očima - ko u komori stvara najveće teškoće? --N e b ih ... odnosno, radije ne bih imenovao četu, ah kao što kaže major, neke su gore od osta­ lih - govorio je upadljivim francuskim naglaskom. Major Reno ustade. Ledeno se obratio Francu­ zu. - Poručniče Meti, koje čete prave najveće prob­ leme? —Pa, gospodine - reče Meti žurno - ako več moram, rekao bih da su to četa G i četa H ... - Četa E ti ne pravi teškoće, je li tako? —major Smit mu brižno upade u reč, odsutno se češkajući po levoj ruci. 27_________________________________ Veličanstveno popodne
Meti je ignorisao zdepastog komandanta čete E kada je video kako Kaster daje rukom znak Smitu da ćuti. —Dakle —reče Kaster oštro —poručnik Mekin­ toš i kapetan Bentin imaju najlošije ocene? —Ne bih to tako rekao, generale —protivio se Meti neodlučno, izbegavajući pogled pocrvenelo- ga Freda Bentina. Nasuprot njemu, tamnoputi Mekintoš se dobroćudno smešio, pokazujući pra­ vilne, bele zube. Ostah oficiri su se zgledali i nelagodno meško- Ijili. Kaster je gledao negde gore, gotovo odsutno. —Voljno —promuca on svojim piskavim glasom. Veličanstveno popodne 28 Oficiri su se razilazili u grupama po trojica ili četvorica. Edvard Godfri, orlovskog izgleda, iz če­ te K, išao je sa Frenkom Gibsonom, poručnikom pljosnatog lica, sa jakim brkovima i proćelavim, iz Bentinove čete H, i sa potporučnikom Nikom Va­ lasom. Valas, kao i Godfri, bio je sa Vest Pointa i najviši rastom u puku. Bio je vitak mladić, košča- tog lica, velikog nosa i uvučene brade. Iza ove tro­ jice, išao je šurak Frenka Gibsona, poručnik D o­ nald Mekintoš, poluindijanac, koji je komando­ vao četom G. Nik Valas je lupkao svojim belim šeširom po plavim pantalonama dok mu se lice mrgodilo. Nagnuo se napred kao da se probija kroz neki ne­ postojeći vetar. — Mislim da će general Kaster poginuti —reče on iznenada.
Godfri pogleda prvo Frenka Gibsona a zatim nezgrapnog, plavokosog momka, njemu s druge strane. —Zašto? —upita ga. —Kako to misliš, Valase? - Zato što ga nikada ranije nisam čuo da ovako govori. Godfri je posmatrao žustrog mladića kraj sebe kao što ptica grabljivica posmatra svoj plen. Naj­ zad je trepnuo i njih četvorica produžiše put bez reči. 29_________________________________ Veličanstveno popodne Potporučnik Vinfild Skot Edžerli iz čete D, pri­ padao je čitavoj jednoj generaciji momaka, koji su nosili ime po čuvenom generalu, ali on je bar, na to ime podsečao i fizički. Vin Edžerli imao je trideset godina, 1870. je diplomirao na Vest Poin­ tu i bio je veteran dva pohoda na granici. Bio je najkrupniji čovek u puku, jedino je Nik Valas bio viši, i svakako jedan od najnaočitijih. Imao je pre­ ko dva metra, široka ramena i veliku glavu pokri­ venu dugom, tamnom, talasastom kosom, paž­ ljivo začešljanom na desnu stranu. Podrezani brkovi, isticali su pune, senzualne usne i iskričave, plave oči. Još sedam oficira okupilo se oko vatre pred nje­ govim šatorom. Bilo je dakle, sedmoro ljudi, ne računajući Edžerlija. Bila je to neobično velika grupa oficira bez Kasterovog prisustva, ali i znak poštovanja prema Edžerliju, kada ih se ovoliko o- dazvalo pozivu. Visoki major Reno, bucmastog li­ ca, bio je najstariji među njima.
Svi su bili dobro raspoloženi. Bio je tu i lekar- -hirurg, dr Henri Porter. Imao je negovane, opu­ štene brkove kao konkurencija Edu Godfriju. Mladić kraj njega, dvadeset dvogodišnji potporuč­ nik Džon Džordan Kritenden, imao je svetlosme- đu bradu, i okruglasto veselo lice. Nosio je povez od tamne kože preko levog oka. Izbio mu ga je neispravni puščani metak, koji je eksplodirao u cevi i mladi ,,Dž. D ž.“ Kritenden je najpre pomi­ slio da napusti vojsku. Otac mu je bio general u građanskom ratu i uticajan, pa je Dž. Dž. ostao u 20. pešadijskom. Kaster ga je preuzeo jer 7. ko­ njičkom su stalno nedostajali oficiri, pa su i jed­ nooki pešadijci bili od koristi. Raspoloženje je raslo što je veće odmicalo. Po­ ručnik Kalun je za rastanak predložio nešto što je ličilo na blagoslov. Obećao je po parče kolača za svakog od prisutnih oficira. Kolač će ispeći njego­ va žena, Margaret, Kasterova mlađa sestra i to ka­ da budu pronašli i potukli Indijance. Veličanstveno popodne 30 U štabnom šatoru, Džordž Armstrong Kaster imao je sastanak sa svojim neizbežnim ađutantom. Kukom, sa dva brata i nećakom. Bili su tu takođe i njegovi stari drugovi po oružju iz građanskog ra­ ta, kapetani Džordž Jejts i Tomas Vir. Pored majora Toma Kastera, bio je tu, naime, i mladi Boston „Bos“ Kaster. Bio je vodič, a pre to­ ga i nabavi]ač stočne hrane za vladu države Dako­ te na Zapadu, gde je došao iz zdravstvenih razlo­ ga. Mršav, sušičav mladić od dvadeset pet godina.
glatko izbrijan sa riđe-plavom kosom, koju je pu­ stio dugačku, po ugledu na svog slavnog, starijeg brata, bio je u civilu jer je njegovo postavljenje za potporučnika u 7. konjičkom bilo odloženo. Ka­ sterov nečak Henri Armstrong Rid, osamnaesto­ godišnji đak, kome je ovo bio prvi boravak na Za­ padu, bio je najstariji sin starije Kasterove poluse­ stre Lidije, koja je u stvari i odgajila današnjeg generala, od malih nogu. Mladi Rid veoma je ličio na svog slavnog ujaka. Kapetan Vir je vrteo glavom u neverici dok je, iznenađen slušao Kastera kako prosipa reči prisut­ nima. - Kapetan Vir se ne slaže - reče Kaster smejuči se. Pocrvenevši, Vir se pobunio. —Ne, ne. Ja samo ne razumem sasvim šta general Teri očekuje od nas. Zar ne idemo sve do izvorišta reke TOng? Kaster mu odgovori uz pokroviteljski osmeh. - Čim izbijemo na pravac, s kojeg je Reno od­ stupio, odvojičemo se od Terija j vezati Indi­ jance za sebe. - Znači, nećete prema izvorištu ni Tonga ni Rouzbada? - raspitivao se Džordž Jejts. - Imam predosećanje da je onaj Indijanac, Lo, negde tamo —odgovori Kaster i neodređeno poka­ za rukom prema zapadu. —Ako to budu potvrdili i izviđači, onda nema smisla napuštati svež trag sa­ mo zato što štabni oficir hoće da iscrta liniju na mapi. - Nisam video taj trag p a ... - poče Vir, ali ga Tom Kaster preseče. - Ja jesam - reče komandant čete C. - Prilično je upadljiv. Ne bi se reklo da su ga napravili belci. 31_________________________________ Veličanstveno popodne
- Ideja je, kapetane Vir - upade Kuk svečano - da se Sedeči Bik i njegovi ljudi opkole, pre nego što mu se u večem broju počnu pridruživati Indi­ janci iz rezervata. - Znam šta je ideja. Kuk - primeti Vir mrzo­ voljno. - Brine me nešto —reče Kaster. —Plašim se da su več završili svoje igre i razišli se da love bivole, što znači da se ne bi prikupili sve do kraja leta. - A šta ako im izvidnica ne locira logor tamo gde mislite da jeste? - upita Jejts. Kaster se nasmeja kratko. - Onda ne možemo dalje. Moja deviza je: „Najpre proveri da li si u pravu, pa tek onda napred.“ Ako se međutim po­ kaže da sam bio u pravu, napašču im logor. - Može li se desiti da se predaju bez borbe? —upita Vir. Kaster snažno protrese glavom. - Može - nastavio je - ali, ne mogu da realno ispla­ niram bitku ako ne pretpostavim da če se boriti. Pogledao je lica oko sebe, koja su ga posmatra- la, i namrštio se. - Doneču pravu odluku u pravo vreme—uveravao ih je. - Nisam ni nagao ni nestrpljiv. To me vređa. Sve što sam dosad činio bilo je uvek rezultat prouča­ vanja zamišljene vojne situacije, koja bi mogla na­ stupiti. Kada sam učestvovao u nekoj kampanji ili ulazio u bitku, a trebalo je brzo doneti odluku, sve što sam dotle pročitao ili studirao, pojavilo mi se pred očima kao pod uveličavajučim staklom i moja odluka bivala je uvek plod toga. Mozak mi je brzo delovao ali uvek kao rezultat svega što sam dotle proučavao u vezi sa nastalom situacijom. Veličanstveno popodne_________________________________ ^
- Siguran sam da će se 7. konjički proslaviti pod vašom komandom, generale - reče Vir smireno. Kaster klimnu glavom i utonu u sumorno ćuta- nje. Niko više nije imao šta da kaže o tome i raz­ govor je zamro. 33 ______________ Veličanstveno popodne Dugonosi Edvard Godfri, sam je šetao uz obalu, zamišljen. Jedan krupni melez, koji je preko pa­ mučne košulje imao kožnu bluzu, izdvojio se iz gru­ pe Vrana, koji su se nešto bili raspričali kraj vatre i neopaženo se pridružio komandantu čete K. Bio je izviđač i zvao se Minton „Mič“ Bojer, dobro je poznavao sva lovišta u istočnoj Montani a, preko svoje majke, i tamošnje neprijateljske Sijukse. —Poručniče! —pozvao ga je grleno. Godfri se okrete ali i odmah smiri. - Zdravo, eh, Bojer, jel’ tako? Udišeš čist noć­ ni vazduh? Bojer se nasmejao i nije odgovorio. Pošli su skupa uz žuboreći potok i prošli prilično rastojanje bez ijedne reči. Bojer je krajičkom oka stalno po­ smatrao ozbiljnog Godfrija. Najzad, kao da više nije mogao da se uzdrži, upitao ga je odjednom. - Jeste li se ikada borili protiv Sijuksa? Godfri se okrenuo i udostojio ga svog ukočenog orlovskog pogleda. —Jesam —odgovorio je mirno. - Pa, šta mislite, koliko če ih biti? Godfri zastade. Tiho, mirno, odgovorio je. - Kažu da bi moglo biti između osam stotina i hilja­ du ratnika.
- Mislite li da možete savladati toliko? - upita Bojer brzo. „Godi“ je dugo razmišljao o odgovoru i kada je najzad progovorio, glas mu je bio tih i ravan. — O, da, mislim da možemo. Bojer kao da je bio zbunjen odgovorom i to­ nom, kojim je to rečeno. Dugo je čutao. Godfri se strpljivo smešio i okrenuo da bi se upu­ tio natrag. Bojer je najzad progovorio, upra­ vo kada je Godfri pošao. Glas mu nije bio ravno­ dušan. - Pa, mogu vam reči da ćemo imati jako tešku bitku! Godfri je samo pogledao Miča Bojera i klimnuo glavom svečano. Nije, međutim, ništa više rekao i lagano je odšetao kada je izviđač odlutao pogle­ dom. Veličanstveno popodne_________________________________ M Nešto kasnije, Godfri se približio prostoru ogra­ đenom belim platnom, omotanim oko nekoliko stabala, nedaleko od reke. Provirio je unutra. Prisutni su se smejali slušajući omalenog, crno- manjastog Italijana, poručnika Karla De Rudio koji je bio pridodat četi A umesto Smita, koji je preuzeo komandu nad nekadašnjom Karlovom če­ tom E. De Rudio je bio sed, iako je imao tek četr­ deset i četiri godine, nosio je veliku bradu i duge ukočene brkove. Imao je francusku kapu, raska- lašno namaknutu na upadljivo crne obrve. Fred Bentin je pućnuo iz lule i počeo da se sme­ je, veseli smeh se razlegao preko reke. Bio je tu
još samo kapetan Majls Kif, naslonjen na drvo, sa tamnim šeširom namaknutim na oči. Čak i u tami, zubi su mu blistali. - Dobro došao na božju službu - viknuo je sr­ dačno Bentin, pućkajući lulu, sedeći na zemlji prekrštenih nogu, dok su mu čizme stajale sa stra­ ne. Kif podiže šešir, vide da je pridošlica Godfri i ponovo ga namače. - Karlo ne zna šta će sa rukama - počeo je da objašnjava. - Stalno ima nešto u njima što ne treba. De Rudio se nasmejao opušteno. —Kao onu sablju što sam uzeo od onih krasnih ljudi u Kanza- su. DŽEK je bio furiozo. Nazvao je Kastera njegovim inicijalima, a „Džek“ je bio uobičajeni naziv za konjičkog ko­ mandanta. - Šta beše ta poslednja reč? —upita Bentin polu- ozbiljno. - Pa, nisi vukao tu ogromnu sabljetinu, je 1’ ta­ ko, drugar? - nastavio je Kif da se šaU. - De Rudio se nasmejao i obratio Godfriju, koji je stajao okamenjenog lica. - Meti ima jednu sa- kriiivenu u kooomori a:li ne zna gdeee je. - Upravo sam razgovarao sa jednim izviđačem - reče Godfri naglo. - On misli da ćemo se boriti na život i smrt. - Da, ali prvo ćemo morati da pronađemo te div­ ljake —reče Kif svojim teškim, irskim naglaskom. - Navaliće na nas —reče Bentin poverljivo —ali što se tiče bitke, to ne znam. Imamo dvanaest če­ ta konjice i više od dvadeset pet hiljada metaka. 35_________________________________ Veličanstveno popodne
Zastao je gotovo zamišljen. - Voleo bih da se ovoga puta isprse i bore, za promenu —nastavio je, još više uozbiljen. —Mogli bi da svršimo taj posao za nekoliko sati i vratimo se natrag. Ako se budu borili, neće trajati dugo. - Koliko ima Sijuksa? - raspitivao se De Rudio. - Čuo si Džeka —reče mu Bentin. —Osamsto do hiljadu, možda i svih hiljadu petsto. - Ukupno mislim —nastavio je Italijan. —Pede­ set hiljada? - Tu negde —složi se Kif —ali ne očekuješ valjda da ih sve nadeš na broju? - Pa, kakva je razlika? - umešao se Bentin uz grimasu. - Napašće u svakom slučaju. Bilo da ih je pedeset ili pedeset hiljada, nema nikakve razlike. - Ne veruješ ni ti u to, drugar - reče Kif mirno. Godfri prekide iznenada sumornu tišinu. - Gađanje u puku je po rezultatima najgore od kada sam došao. Trebalo je više vežbati gađanje u mete. Mogli smo čak i odabrati grupu strelaca kao što smo uradili pred Vašitu. Bentin je nešto nepovezano mrmljao. Kif se na­ smejao. - A šta hoćeš ti to „Godi“? Da mašeš crvenom maramom biku? - Htedoh d a ... —poče Godfri. - Vašita! - Bentinovo mrmljanje se pretvorilo konačno u viku. —Vašita! - Šta se to desilo kod Vašite? - upita Kif, pra­ veći se nevešt. Nastala je neprirodna tišina dok se obično sr­ dačni Bentin nije povratio. Kada je progovorio, o- smeh mu je bio samo na usnama, ali ne i u očima. Veličanstveno popodne 36
- Kod Vašite smo - počeo je šapatom, u kojem je bilo nekog poštovanja - izgubili majora Eliota, narednika Kenedija, izvrsnog mladog vojnika, i još šesnaest ljudi i tek posle dve nedelje preduzeta je nekakva potraga za njima. Pojavio se krupni kapetan Tom Mekdaugal. Provukao se pored Godfrija i seo na zemlju izme­ đu De Rudija i Bentina. - Šta sam to propustio? —brektao je. - Neko klevetanje - upade Kif suvo - nepresta­ no gunđanje, kako se to kaže. Mekdaugal skrete pogledom sa nemog Bentina do nemog Godfrija, pa do nasrnejanog Kifa. - Aha - mrmljao je - Vašita. Kif poče glasno da se smeje. Bentin se na­ smešio, pa čak pomalo i Godfri. - E, pa, poče Mekdaugal —sutra imaš komoru, Frede. Plata za greh, rekao bih. - Kako si saznao taj podatak? - oglasi se De Rudio. - Ravno iz konjske gubice. - DŽEK? - upita Bentin zabezeknuto. - Meti - odgovori Mekdaugal posle kraće pau­ ze, koju je namerno načinio da bi u njoj uživao. - Iz konjske gubice, a? —viknu Bentin. —Iz konjske guzice, pre će biti. Kif se gotovo valjao od smeha, a čak se i Godfri smejuljio na neki neobičan način. - Šta sam to učinio, pobogu? - pitao se Bentin. -N o ću komarči, nema spavanja. Danju Meti i ne­ ma smisla. Pa, zašto ja? Smejali su se svi. 37 Veličanstveno popodne
PETAK, 23. JUN 1876. Veličanstveno popodne_________________________________ ^ Još je bilo mračno kada su krenuli dalje. Zapo­ vest je bila slična onoj od prethodnog dana, osim što je ljutiti Bentin bio zadužen za 160 mula i re­ zervne konj« u komori. Tri čete pod njegovom ko­ mandom napredovale su čas kasom, čas hodom i često zastajkivale, dok se komore ispred njih sporo kotrljala, sledeči na jug krivudavi tok re­ ke Rouzbad, desetak milja udaljene od reke Tong. Izviđači su bili daleko izmakli i nisu se više vide­ li. Kasali su komotno, povremeno menjajuči stra­ ne među sobom. Ono što je prvo padalo u oči, bio je utisak da malo pažnje obračaju tlu. Jahali su najčešće pogleda uperenog ka horizontu, napred, ili na jednu i drugu stranu, a povremeno bi se osvrtali. Signalizirali su koloni da je staza prelazila preko uskog i krivudavog Rouzbada, koji su najpre oni prešli prirodnim gazom, na mestu gde je rečica o- bilazila sa zapadne strane greben od ispuealih stena, što su se nadnosile nad rečno korito. Ko­ njica je počela da prelazi reku bez zadržavanja. Komoru je bilo izuzetno teško kontrolisati, što se videlo i po Bentinovom, nimalo dobroćudnom, izrazu lica dok je nestrpljivo nadgledao prelazak, a tri čete pod njegovom komandom čekale na se­ vernoj obali. Da bi 160 mula i rezervni konji prešli Rouzbad, koji je na tom mestu bio širok oko dva­ deset pet metara, bilo je potrebno sat i po. Komora je pet puta prelazila reku na vrlo krat­
kom rastojanju od svega tri milje i dok su svaki put poboljšavali tehniku, rastegli su se do devet sati ujutru na dve milje. Poručnik Nik Valas je pogledao na sat i ustano­ vio da je bilo devet sati kada je izvidnica naišla na trag. Valas je bio inžinjerac i zadužen za satnicu. Trag je išao sa istoka ka Rouzbadu i duž njegove istočne obale, spuštao se na jug, prema izvorištu. Tri milje ispred komore, Kaster je konferisao sa nekolicinom izviđača, uključujući poručnika Var­ numa i „Miča“ Bojera. Krvavi Nož, pola Sijuks a pola Arikari, koji je više bio vodič nego izviđač, upravo je bio nožem raspolutio konjsku balegu i podigao je uvis, jednu polovinu naspram druge. Njegovo ozbiljno liče bilo je bez izraza dok je se- čivo brisao o travu. Crvena flanelska marama sprečavala mu je dugu sedu kosu da mu padne na lice, a nosio je kariranu košulju i pantalone od je­ lenske kože, preko mokasina do visine kolena. Mrmljao je nešto na grlenom Arikari narečju. Kaster se upitno okrenuo ka Fredu Džerardu, vi­ sokom, crnookom čoveku, dugih udova, četrde­ setak godina starom. —Nedelju dana — prevede Džerard nemarno svojim prodornim, prejakim glasom. — Možda deset. Kaster klimnu glavom zamišljeno. „Mič“ Bojer je tvrdio da se ispred njih nalazi neko veliko selo. - Pokaži mi - promuca Kaster. 39_________________________________ Veličanstveno popodne
Na kraju kolone, oštrooki dežurni narednik, ko­ ji je okupljao zaostale vojnike, nešto je glasno upozoravao. Bentin skrete sa staze i pozva poruč­ nika De Rudio, koji je napajao konje na reci, pa- zeči pri tom da se mule ne približe suviše vodi. Mali Italijan pritrča. —Da ti vidim onaj lepi dvogled-progunđa Bentin. De Rudio poče da pretura po bisagama i ubrzo izvadi jedan austrijski poljski dvogled izuzetno le- pe izrade. Bentin ga nije skidao sa očiju, pomno ispitujuči horizont na jugu. —Šta je? - raspitivao se bledoliki hirurg, doktor Džordž Lord. Poručnik Lord je bio tanak, prav čovek s naočarima i dugim brkovima. Bentin je zabrinutim pogledom odmeravao ko­ lonu. Gledao je u beznadežno raštrkanu komoru i tri čete vojnika iza nje. Ispitivao je teren na desnoj strani, odnosno na zapadu, i natuštio se. Pogle­ davši ponovo na jug, shvatio je da se začelje glav­ ne kolone ispred njih, više ne vidi. Mule su bile po celoj dolini. —Ovako neće moći —razmišljao je naglas. De Rudio je zbunjeno gledao dok mu je Bentin odsutno vraćao durbin. —Ne samo što neprestano gutamo prašinu od mula, nego je i opasno - objasni sedokosi kape­ tan. - Da ne spominjem nekakav smisao. Bentin je turobno blenuo u doktora Lorda, De Rudio, Gibsona i dvadesetak vojnika, koji su se okupili oko njega i pokazivali rukama na jug. —Indijanski znak —doviknuo je svima oko sebe, koji su mogli da ga čuju. - Ovako neće moči - ponovio je. Veličanstveno popodne 40
Iznenada se sa začelja glavne kolone ukazala jedna četa u borbenom poretku. Bentin je, preble- devši, odgalopirao napred. - Šta je to? - obratio se prvom oficiru, kojeg je ugledao. Prosedi narednik mu odgovori nemirno - indi­ janski znak. Bentin pogleda natrag na komoru i preostale tri čete s ljutnjom u očima. Odjahao je natrag tmu­ ran, bez reči. Kada se ponovo vratio maloj skupi­ ni, u očima mu se ogledala iznenadna rešenost. Dao je znak crnomanjastom trubaču, pljosnatog nosa. Redov Džon Martin stade kraj njega. —Reci poručniku Metiju da zaustavi komoru — zarežao je Bentin. Upiljio se u zbunjenog trubača, mladog italijanskog doseljenika, i lagano ponovio. —Poručnik Meti. Da zaustavi mule. Idi! Martin je odgalopirao. Nekoliko minuta docni­ je, mule su bile zaustavljene. Bentin se umešao među nekolicinu oficira i po­ doficira i počeo da prosipa naređenja tonom, koji nije trpeo pogovora. Vojnicima, koji su se znojili i psovali, trebalo je skoro pola sata da smire nepo­ slušne konje i mule, i nateraju ih u traženi pore­ dak, ali kada su najzad bili gotovi, samo se jedna četa našla iza mula. Druga četa bila je ešalonirana na desni, zapadni bok. Treća četa se rastegla po dužini, ispred komore, popunjavajući prazninu iz­ među stoke i glavne kolone. U takvom poretku, jedva da su nešto brže išli, ali su zato svi bili na okupu, a Bentinov izraz lica pokazivao je da je bio zadovoljan novim rasporedom. 41_________________________________ Veličanstveno popodne
Veličanstveno popodne_________________________________ ^ Na drugoj strani reke, Kaster je razgovarao s iz­ viđačima. Ostaci velikog logora bili su jasno vidlji­ vi. Sive kružne mrlje na zemlji označavale su me­ sta, gde su bile indijanske kolibe. Bojer je tumačio oznake koje su Indijanci osta­ vili. Pokazivao je na čudnu hrpu peska sa pobode­ nim štapovima, nagnutim prema zapadu. - Lakota je samouveren - procedio je. —Ovo su vojnici, koji glavačke padaju u indijanski logor. To znači da će se boriti i da su uvereni da će pobe- diti. Kaster kao da nije čuo. Proverivši da li Džerard sluša, on se obratio Krvavom Nožu. Je li ovo trag koji si pokazao majoru Renou? Džerard je preveo, a Krvavi Nož naglašeno klimnuo glavom. Nešto je brzo govorio. - Kaže da ih je puno - Džerard je prevodio svo­ jim prodornim, škripavim glasom. - Mnogo više nego što je ikada video na jednom mestu. - Takvo obaveštenje imamo i od generala Šeri- dana - složio se Kaster hladno - ali oni će pobeći od 7. konjičkog. Kolona je napredovala laganim hodom. Kaster je jahao pored Varnuma. - Evo gde je Reno napravio životnu grešku - reče Kaster. - Imao je šest četa na raspolaganju i sledovanje za dovoljno dana. Postao bi ime da je nastavio da ih goni. - E, pa, generale - primetio je Varnum - izgle­ da da će vama zapasti da dodate još malo sjaja va­ šem imenu.
Kaster se prigušeno nasmejao a zatim, posle iz­ vesnog razmišljanja, uzdahnuo. —Ranije sam - reče on mirno - stalno mislio na ambiciju. Ne da budem bogat, ne da budem učen, več da budem slavan. Želeo sam da mi ime bude vezano za ljude ili dela na takav način, da bude uzor časti ne samo za tadašnje, već i buduće gene­ racije. Jahali su zatim u tišini, pomalo nategnutoj, jer Kaster kao da je utonuo u duboke misli, a Varnum bio u nelagodnom iščekivanju. —Ambicija mi je skrenula sasvim drugim prav­ cem - zaključio je Kaster govoreći kao iz rafala, dok su mu bledoplave oči vatreno svetlele. - Dok sam nekada želeo da steknem svetsku slavu i po­ štovanje, sada sam zadovoljan onim što imam, a biću zahvalan ako dođe nešto više. Želja mi je da učinim sebe vrednim onoga što mi je bog podario. Pogledao je zašiljeno lice svoga vođe izviđača i naglo se okrenuo. Varnum je zaustio nešto da ka­ že, ali je odustao kada je video da se Kaster uda­ ljava. Bentinov poručnik Frenk Gibson jahao je uz poručnika Metija, komandanta komore. —Da li ti je skoro pisala tvoja lepa ženica? —upi­ ta Francuz tek da bi se o nečemu razgovaralo. —Jeste - odgovori brkati šaljivdžija. - Fort Rajs je drugačiji kada nema konjice a, u nekom smislu, opet isti. —Odvratno mesto —složi se Meti. —Pričala mi je o onome kada si je zatekao da ra­ di kasno uveče i otpratio je do Bentinovih. Sigur­ no si pronašao eksere za kovčeg koji je pravila., 43_________________________________ Veličanstveno popodne
- Jesam, bogami —uzdahnu Meti. —Sećam se. Žene su sahranjivale malu Bentinovu kćerku, a ja nisam znao za to. Bio sam dežurni oficir te noći i, prolazeći pored vaše kuće, video sam da još gori svetio. Bila je već prošla ponoć, koliko se sećam. Plakala je i pitao sam je šta se dogodilo. Meti pijunu u pesak i nastavi prigušenim gla­ som. - Oblagala je sanduk za municiju delovima svoje venćane haljine i pravila kovčeg. Našao sam neke eksere sa belim glavama, da odgovaraju drvetu i odneo kovčeg do Bentinovih. On je tada bio na terenu, kao i ti. Gibson potvrdi. —Koliko je dece izgubila dosad njegova žena? Troje ili četvoro? - Troje, koliko ja znam - odgovori Meti. - Sa­ mo je sinčić, mali Fredi, preživeo. - Pa, nalik na oca, ha, šta misliš. Meti? Meti se nasmešio. - Hoće da bude kauboj. - Biće vojnik. Matori neće da čuje za drugo. - Jadno dete - promrmlja Meti. Nastavili su da jašu uz poneku reč. Veličanstveno popodne 44 Naišli su ukupno na tri n ^ u šten a indijanska lo­ gora. Kaster je jahao sa Carlijem Rejnoldsom, zdepastim vodičem, visokog čela i prodornih pla­ vih očiju. Desna ruka bila mu je u povezu, jer mu se kažiprst bio zagnojio. - Čuo sam da ste išli generalu Teriju i tražili da vas otpusti - primeti Kaster ledeno. - Jako me boli ruka - tiho odgovori izviđač. - Osim toga, Bojer i Vrane znaju ove predele bolje
od ikoga. Sada imate i onog mladog kauboj a, Džordža Herendina. Mislio sam da vam neću biti potreban. - Nadam se da se ne osećate zapostavljenim - primeti Kaster posle nategnute tišine. - Ne. Samo sam mislio da neću biti potreban ni kao izviđač niti kao kurir, imate crnca Isaiju za taj posao. Mogu da pucam samo uz velike muke i uopšte ne mogu da nišanim. Mislio sam da bi mo­ je sledovanje i konj bolje poslužili nekom dru­ gom. - Imam ja posla za vas - reče Kaster. Nastavili su da jašu bez reči. - Čarli - upita najzad Kaster - šta mislite vi o svemu ovome? Šta će uraditi Indijanci? Kuda će poći? Još nismo čuli vaše mišljenje. - Generale - odgovori Rejnolds mirno - da ste vi Indijanac, šta biste uradili? - Da sam ja Indijanac - odgovori Kaster ozbilj­ no - više bih voleo da delim sudbinu s onima koji pripadaju slobodnim, prostranim ravnicarna nego da se pomirim sa životom u granicama rezervata. Rejnoldsovo široko lice bilo je bez izraza. - Da li biste se borili? - upita. - Borio bih se —reče Kaster odlučno. 45_________________________________ Veličanstveno popodne Bilo je kasno poslepodne kada je kolona počela metodično da se priprema za noćenje. Konji su bili rasedlani, očetkani i čvrsto vezani, pošto su im prethodno dozvolili da se petnaestak minuta valja­ ju u travi. Potkivači su marljivo pregledali kopita.
Komora je kasnila skoro dva sata i poručnik Kuk, čupkajuči svoje zulufe i šaleći se sa kapeta­ nom Kifom, pozdravi Bentina i ostale komandan­ te četa, pokazujući im mesto za logorovanje. Na­ stao je uobičajeni metež kada su predstavnici svih dvanaest četa počeli da traže mule, koje su nosile njihovu opremu i potrepštine. - Čuj, Kuk - oglasi se Bentin šaljivim tonom, - DŽEK mi je naredio da tri čete za obezbedenje komore, stalno budu iza nje. - Da, znam to - odgovori Kuk ukočeno. Bentin se lagano nasmešio. - E pa, pošto nam je sinoć govorio kako je spreman da primi predloge, i tako to, kažem ti kao ađutantu puka da sam taj raspored promenio. Kuk ga je posmatrao kao okamenjen. - Zar ne bi mogao da natukneš nešto generalu o mom novom rasporedu, kada bude u dobrom ras­ položenju? - upita Bentin. - Ako imate neku preporuku za generala - od­ govori Kuk ledeno - savetujem vam da mu je lično iznesete. Posle onoga sinoć, ne verujem da će biti suviše spreman da sasluša predloge, koji se kose sa njegovim izričitim naređenjima. Visoki ađutant odjaha i ne osvrnuvši se. Major Reno naiđe na smrknutog Freda Benti­ na. - Šta je? - upita. Bentin mu reče. Reno pokaza glavom prezrivo. - Kuk je jedan od onih prokletih stranih avan­ turista, koji opterećuju vojnu listu još od rata. To je krst koji moramo da nosimo. Bentin i Kif su ludovali, što će reći, pili kafu. Veličanstveno popodne_________________________________ 46
pušili i ogovarali čitave noći. Već na početku im se pridružio Kifov bivši protivnik u italijanskom gra­ đanskom ratu, De Rudio, a zatim i bucmasti ko­ mandant čete B, kapetan Tom Megdaugal. Kape­ tan Frenč iz čete M pridružio im se na kratko, za razgovor o taktici. —Sve te borbene linije i napadi s krila su za me­ ne besmislica —izjavio je on svojim promuklim glasom dok su mu se crne oči presijavale od svetlo- sti male vatre za kafu. —Što se mene tiče, mislim da ima suviše Napoleona, koji se vrzmaju okolo kada počne pucnjava. U 10. puku za vreme rata, bilo je više onih, koji su trčkali okolo govoreći nam kako moramo biti propisno obučeni, nego što je bilo ljudi za pravi posao. —Na to se ne možeš požaliti u 7. konjičkom —primeti Kif. Frenč potvrdi. - DŽEK je čovek po mojoj meri. Nema besmislenih zapovesti. Samo „za mnom momci“. Bentin je progovorio. - Uvek je bolje davati predloge nego naređenja. Na kraju krajeva, većini ljudi ne mora se govoriti kako da se bore. —Tačno —reče Frenč, pomalo nerazgovetno. — Postoji samo jedno pravilo u borbi, ako vidiš gla­ vu, gađaj je. Prosto. De Rudio je bio malo sumnjičav. - Dobro bi biiilo da znamo kuuuda idemo i zašto. —Pa, ovamo kuda idemo, ne moramo bar da brinemo o topovima - umeša se Bentin. - Biće to uglavnom samo kas, kas, kas i da pucaš kada vidiš pero da viri iza stene. £7_________________________________ Veličanstveno popodne
—Ti Indijanci su slabi strelci —reče Frenč. - Ne veruj u to —odvrati mu Bentin. Veličanstveno popodne 48 Beni Hodžson, poručnik iz Mekdaugalove čete, prišao je majoru Renou. Bio je majorov ađutant kada je Reno komandovao i družili su se iz navike. Bendžamin Hubert Hodžson bio je omalen, uspra­ van momak, svetlih očiju i čupavih brkova. Imao je dvadeset osam godina i bio je klasni drug veli­ kog Vina Edžerlija na Vest Pointu. Voleo je pu­ stolovinu i uzbuđenja i jako je patio protekle zime od dosade. Ponudio je bio da se ispiše iz vojske, ali je odustao kada je čuo vesti o pohodu. Slušali su priču Freda Džerarda, prevodioca iz Fort Linkolna i odgajivača živine. - Beše to koju godinu posle rata-pričao je farmer svojim jakim glasom - 1868. čini mi se. Zakačili smo se oko nekih čamaca Indijanaca Irokeza. Matori Se- deči Bik je pokušavao svojom uobičajenom siledžij- skom taktikom. Znao je da će ga oni divljaci podržati. Potegao je pištolj na mene, kučkin sin. Jedan od mo- jih prij atelja Arikirij a se umešao, pa smo mu ga oteli. —Što ga nisi ubio? —interesovao se Reno. —Bar bi nas sada rešio nevolje. - Tek bih bio izazvao tu „nevolju“, kako ti ka­ žeš. Imao je pedeset ljudi s druge strane reke. Hodžson se slatko smejao nagnuvši se napred, dok su mu krupne oči blistale. —To nije bio kraj —nastavi Džerard. —Poručio mi je preko Krvavog Noža da je sačuvao jednu strelu za mene.
Reno ga pogleda zapanjeno, —Šta je poručio? - Da, tako je —potvrdi Džerard, očigledno uži­ vajući u neizvesnosti, koju je stvorio. —Ja sam nje­ mu poručio da imam pušku, koja jako lepo peva i ako se, kojim slučajem, bude vratio, moći će da je čuje. Hodžson je zviznuo od oduševljenja. - Mora da te od onda izbegava, ha? - Dosad - potvrdi Džerard. - Ne dopada mi se što mi treba da dovršavamo posao. Pogotovu kada ima hiljadu petsto ljudi sa sobom. - To nije problem, Džerarde - uveravao ga je Hodžson - ti imaš sa sobom Kasterov 7. konjički. - To bi trebalo videti - primeti Reno mirno, dok su se ostala trojica smejala u znak odobravanja. - Da - dodade Džerard uz uzdah - misho sam da će to biti Renoov 7. konjički. Reno je pocrveneo, ali nije rekao ništa. - Još može da bude - promrmlja Beni Hodžson. Reno ga bez reči potapša po ramenu. - Kako on izgleda? - upita Reno Džerarda, po­ sle duge pauze. - Mislim, taj Sedeći Bik. Kako izgleda? A - otpoče Džerard polako - visok je za Sijuk­ se. Dobro građen. Ne izgleda loše. Pokvaren je­ ste, dvoličan. Vrlo je lukav. - Nije naročiti borac, koliko sam čuo - umeša se Hodžson. - Pričalica je, bukač. —Džerard kao da je za tre­ nutak utonuo u misli. —Znaš, kada Indijanac doži­ vi moje godine, ili njegove godine, od njega se vi­ še ne očekuje da ratuje. Prepuštaju mlađima taj posao, a oni sede i prave meleme za rane. 49 Veličanstveno popodne
- Pa nije loše - reče Reno nezainteresovano. - Što se mene tiče, sit sam ratovanja. Voleo bih da znam nešto drugo, nekakvu trgovinu. Voleo bih da se bavim nekim biznisom, da imam miran život, toplu postelju, punu trpezu i da gajim sina. Veličanstveno popodne_________________________________ ^ SUBOTA, 24. JUN 1876. Kaster je bio među prvima, koji se probudio pre zore. Na putu do reke, pozdravio ga je Fred Ben­ tin, mutnih očiju od nespavanja drugu noć uza­ stopce. Bentin je hladno ispričao Kasteru da je promenio formaciju komore. Kaster je s odobravanjem klimao glavom sluša­ jući Bentinovo objašnjenje. - Zahvalan sam vam, kapetane Bentin - reče on - i narediču da se isto takvo uputstvo za marš pre­ nese i komandantu zaštitnice. - Mislite na kapetana Jejtsa, generale - reče se­ dokosi komandant čete H. - On već zna sve o no­ vom rasporedu. A pošto je svemu tome bio potre­ ban vaš blagoslov, vi ga ipak prenesite. Kaster se nasmešio uzdržano. —Nadam se da postavljenje za komandanta komore niste primili kao kaznu. Imenovao sam vas za taj posao najpre zato što sam želeo da sve pojedinosti budu usag- lašene a nisam imao vremena da se sa njima ba­ vim. Znao sam da se mogu u vas pouzdati da ćete naći najbolji način.
S tim recima je otišao, ostavivši kapetana da gleda za njim u sumnjičavom iznenađenju. 51 Veličanstveno popodne Kolona je već bila u pokretu kada se prvo svetio probilo kroz zupčaste vrhove na istoku. Išli su br­ zim hodom ali pošto su se konji zamarali brže ne­ go prethodna dva dana, kroz nekoliko sati brzina kretanja je usporena. Obadi i gotovo mikroskop­ ski sitne bivolje mušice, mučile su i konje i ljud­ stvo. Insekti su se izgleda najviše skupljali u hla­ dovini škrtog rastinja duž obale plitkog Rouzbada. Uletali su u oči i uvlačili se u uši svima, bez obzira na čin ili položaj. Godfri možda nije bio prvi koji je primetio, ali je prvi skrenuo pažnju Kasteru. Tresao je glavom da bi odagnao dosadnog insekta, kada je primetio oblačiče kako se dižu sa vrhova zatupastih Vučjih planina, daleko na desnoj strani, ili na zapadu. - Dimni signali - izgovori mladi vojnik, tek ne­ davno obukao uniformu, koji verovatno prvi put u životu vidi dimni signal. Kaster, koji je bio pola milje izmakao čelu kolo­ ne, u pratnji dve čete, zatražio je mišljenje izvi­ đača, pošto je prethodno zahvaho Godfriju na in­ formaciji. Potporučnik Varnum ih nije dobro vi­ deo dok su dvojica oštrookih Vrana ubeđivali „Miča“ Bojera da šu to obični oblaci. Krupni me­ lez je prosledio obaveštenje Kasteru u prisustvu očigledno Ijutitog Varnuma. —Ja ne vidim ništa —bio je uporan vođa izviđa­ ča. —Kako možete da budete sigurni?
- Zato što signali ništa ne kazuju - odgovori Bo­ jer u jednom dahu i obode konja. Kaster se nasmejao pokunjenom izrazu Varnu- movog lica. —Učite se —ohrabrivao ga je. —Ovi iz­ viđači su ionako skloni da vide neprijatelja iza svakog kamena. Ako oni kažu da nije ništa, onda je verovatno tako. Ali, budite na oprezu. Varnum produži neraspoloženo, pažljivo osmat­ rajući dimove u daljini. Veličanstveno popodne_________________________________ ^ —Primetili su nas —obrati se kapetan Džordž Jejts svome mladom poručniku Vilijemu van Viku Riliju. Jejts je bio temeljan čovek plave brade i velikog nosa i imao je na sebi košulju od jelenske kože sa resama, u kojoj mu je bilo očigledno pre­ topio. Njegovi donedavno uparađeni vojnici iz če­ te Fsada su ličili na prava strašila, neuredni i praš­ njavi, jašući među mulama, kao pratnja komore. Rili je bio zgodan tamnoputi mladić od dvadeset dve godine, uzanog lica i nesrazmerno široke vili­ ce. Bio je postavljen za potporučnika pre manje od godinu dana, pravo iz civilnog odela, mada je pre toga proveo dve godine u Pomorskoj akademi­ ji u Anapolisu. Bio je tamnoput, crnokos i crnook u oštrom kontrastu sa Jejtsovim tevtonskim izgle­ dom. —Možda su obični oblaci - odgovorio je očigled­ no ne želeći da otvara usta više nego što je potreb­ no zbog dosadnih insekata. Tanki, kukasti nos mu se crveneo. - Trebalo bi poslati grupu izviđača u tom pravcu da provere.
- General Kaster zna šta radi —prozbori Jejts smireno. —Mi jedino imamo da brinemo o četi F i komori. To je nevolja ovog puka, ima suviše mnogo pukovskih komandanata. - Pretpostavljam da se svi pitaju treba li verova- ti DŽEKU - reče Rili. Jejts je delovao iznenađeno. - Nemamo izbora. On je komandant. 53_________________________________ Veličanstveno popodne Džordž Herendin je dojahao do Kastera kada ga je ovaj pozvao. Hladno je otpozdravio glavom mladom kauboju iz Montane. Svoj beli šešir sa ši­ rokim obodom koristio je kao lepezu za teranje rojeva insekata. Herendin je imao male brčiće, tada u modi, i kratko ošišanu kosu, što ga je po izgledu činilo sličnim većini mlađih oficira i trojici hirurga u pu­ ku. Da nije imao civilno odelo, lako bi prošao kao oficir. Mladi vodič je sa snebivanjem posmatrao golo­ glavog Kastera. Njegovih čuvenih žutih uvojaka nigde nije bilo. Kosa mu je bila visoko podsečena, a opušteni brkovi nadovezivali su se na strnjikavu riđkastu bradu. Kožni žaket bio mu je otkopčan i lepršao na vetriću, kada je nagnao konja napred da se oslobodi mušica. Herendin ga je pratio. Ka­ ster, konačno, ponovo stavi šešir na glavu. - Talok Krik je na onoj strani, je 1’tako? - upita Kaster pokazujući rukom prema pramenovima iz­ maglice. Herendin potvrdi.
- Mislim da pošaljem tebe, Rejnoldsa i možda još nekoliko vojnika dole ka izvorištu da se javite Teriju, kao što nam je i naređeno. Sada bi bio tre­ nutak, šta misliš? - Ima jedan prolaz tačno ispred nas - odgovori mladi kauboj mirno - ni petnaest minuta jahanja do izvorišta. Vodi do neke vrste razvoda i, ako je vama svejedno, ostali bismo u koloni dok ne stig­ nemo do tog prolaza. Teren s desne strane je su­ više kamenit pa bi ionako bilo bolje da se držimo kolone. Kaster se saglasio. - U pravu si - reče. - Mogao bi da ostaneš s nama i malo duže. Herendin htede da krene, ali ga Kaster zaustavi naglim pokretom. —Mogu li Indijanci da dođu do tog razvoda? - upita Kaster. Herendinu je trebalo dosta vremena da odgovo­ ri. - Pa, da - reče najzad oklevajuči - mislim da mogu. Kaster klimnu glavom i dade znak Kuku da pri­ đe. Herendin je sačekao, ali kada je video da save­ tovanje ne obuhvata i njega, odjahao je. Veličanstveno popodne_________________________________ M Ponovo su prešli Rouzbad u podne. Sunce je pe- klo u teme i, kao i prethodnog dana, vojnici su po­ skidali bluze i nemarno jahali u svojim sivim, fla- nelskim potkošuljama bez okovratnika. Major Reno je već trideseti put za isto toliko minuta skidao bluzu sa znojavog tela i ispod oka posmatrao Freda Bentina, koji se, zakrvavljenih očiju, klatio u sedlu kraj njega.
- Kuda to idemo? - pitao je. - Zna li to iko? Bentin je promrmljao nešto nerazumljivo. Reno nabra čelo. - DŽEK je pričao Varnumu da nisam dorastao da komandujem - reče. Bentin pogleda u Renoa probuđenog interesa, dok mu se lak osmeh i dalje ocrtavao na licu. - Znam Kastera još iz rata - produži Reno - i nemam poverenja u njega. - Suprotstavi mu se —savetovao ga je Bentin. — Svi ovi oficiri u puku su kao stoka, ali nema mla­ dog komandanta, koji bi loše postupao prema me­ ni. On zna da bih mu se suprotstavio. - Izgleda da te zbog toga i poštuje —složi se Re­ no. - Oduvek sam osečao da se dopadam Kasteru i da bi jako želeo da mu budem prijatelj - reče Bentin zamišljeno, a onda zatrese svojom krup­ nom, sedom glavom i turobno dodade. - Ali, to ne možemo biti. - Zbog Vašite? - To je samo bila kap koja je prelila čašu - pri- znade Bentin. - U mojoj brigadi je bio neki kape­ tan Džoel Eliot za vreme rata. Boljeg mladiča nije bilo. DŽEK mu je naredio da goni Indijance i to da mu nijedan ne pobegne. Čitavo jutro je slušao pucnjavu. Godfri mu je to dvaput raportirao, ali ništa nije preduzeo, pa su Čejeni iseckali na koma­ de Džoela Eliota i sedamnaest vojnika, takoreći pod nosom jedanaest četa konjice, naoružanih automatskim „karabinima“. - Kaster to ne priča tako - reče Reno blago. Bentin odmahnu rukom u znak prezira, ali je oćutao. 55_________________________________ Veličanstveno popodne
— Ako sam nešto naučio u životu —reče najzad Reno —to je da se ne treba bosti ako nemaš ro­ gove. Ne možeš se boriti protiv takvih kao Kaster. Uvek ćeš izgubiti. Bentin je šmrknuo. —Ja sam uvek gubio u ži­ votu zato što sam ljudima išao uz nos, umesto da sara im išao niz dlaku; ali ne mogu drugačije, bilo bi to protiv moje prirode. Veličanstveno popodne 56 Varnum je dokasao natrag na Kasterov poziv, sat pošto je kolona prošla Rouzbad. Zatekao ga je sa poručnikom Kukom i još dvojicom oficira. Pre­ poznao je Godfrija i potporučnika Lutera Rektora Hera, obojicu iz čete K. Kaster je bio zelen od be­ sa. - Prva stvar koju sam vam rekao kada smo kre­ nuli —siktao je na Varnuma zamuckujući —bila je da se mora pratiti svaki trag. Poručnik Godfri je naišao na trag na deset milja natrag, koji vodi le­ vo, levo, Varnume. Znate li šta to znači? - Da, gospodine - odgovori Varnum ukočeno, s dosadom. —Kako ste mogli da ga promašite? Da se ne o- slanjate previše na te Vrane? —Generale —odgovori Varnum, podižući glas da bi bio ravan Kasterovom - sve vreme sam is­ pred sebe, uz reku, imao meleze i Džerarda. Ne mogu da verujem da im je to promaklo. Ako su ga prošli, to je zato što se trag malo dalje ponovo ve­ zuje za glavni trag. Rejnolds nadgleda levu stranu. Ne mogu da verujem da bi ga on prevideo.
Kasterov glas zvučao je čudno promuklo. - Pa, očigledno se dogodilo ono neverovatno. Proverite to, Varnume, proverite to lično. Moraćemo da za­ ustavimo celu kolonu dok vi ne ispravite vašu grešku. —Potpukovniče... —Varnume —ućutka ga Kaster dok su se ostali diskretno udaljavali —kada sam pre dva dana re­ kao da proverite sve tragove, naročito one s leve strane, to je bilo naređenje! Treba li da vas pod- sećam kako tretiramo nepoštovanje naređenja u 7. konjičkom? —Da, gospodine. To jest, ne gospodine. Po- vešću nekoliko Arikarija i proverićemo to lično. - Poručnik Godfri će vas povesti. Određujem Hera da vam u međuvremenu bude zamenik. ~ Kasterov glas i dalje je bio oštar i rezak, ali ne kao ranije. Nasmešio se. - Možete uzeti pomoć. Imate veliku odgovornost i umorni ste. Dešava se to. - Neće se više ponoviti, generale - reče Varnum turobno. Kaster klimnu glavom i uputi se ka potporuč­ niku Heru, koji je stajao pridržavajući uzde svoga konja i generalovog Dendija. H er je bio visok, mršav Teksašanin neprirodno širokih ramena, koji je tek pre dve godine diplo­ mirao na Vest Pointu. Bio je golobrad, isturenih jagodica i tesno usađenih tamnih očiju. Plavu uni­ formu nosio je nemarno, poput kauboja, na koga je i podsečao. - Kada se Varnum vrati - reče Kaster Heru - ti ćeš preuzeti desni bok, da bi on imao mogućnosti da se usredsredi na levi. Ako staza seče razvode ispred nas, hoću da budem siguran da ne skrenemo. 57_________________________________ Veličanstveno popodne
Varnum je govorio Godfriju tihim, odsečnim glasom dok su Arikiri prilazili. — Uzmite Herovog konja—Kaster se obrati potište­ nom vodi izviđača-vašem kao da je potreban odmor. Kaster vešto uzjaha, praćen svojim ađutantom Kukom, svečanoga lica, i polako se uputi prema koloni, nizvodno. Varnum ga je sledio, jašući H e­ rovog konja. Nosati Godfri jahao je kraj njega, pažljivo izliegavajući njegov pogled. Veličanstveno popodne 58 Varnum je utvrdio da se promašeni trag ipak. ponovo vraća glavnom ali prošla su dobra tri sata pre nego što je to mogao da raportira sve uznemi- renijem Kasteru. Gotovo istovremeno, Džerard je poveo drugu grupu izviđača natrag. Bili su uz­ buđeni i Džerardov prevod samo je potvrdio ono što je njihovo držanje nagoveštavalo. - Puno konjskih tragova - govorio je prevodilac glasno. - Deset milja napred. Prelaze preko razvo­ da. Veliki trag. Najveći koji sam video i najviše dva dana star. Kaster je delovao smireno. Okrenuo se prema poručniku Kuku i naložio mu: —Prikupiti koman­ dante. Koristite galopere, ne trube. Glas mu je ipak odavao uzbuđenje. Kuk odjaha da izvrši naređenje. U opštem uzbuđenju, konačno se čuo i Bojerov glas. - Generale, na razvodu ima jedno zgodno osmatračko mesto na oko petnaest milja odavde. Vrane ga koriste u lovu i izviđanju. Kada je vedro, odande se može videti dolina Liti Big Horn.
Kaster pogleda u veliko plavo nebo gotovo ushi­ ćenim pogledom. 59_________________________________ Veličanstveno popodne - Po mom saznanju, indijanski logor se nalazi zapadno od razvoda - govorio je Kaster okuplje­ nim komandantima četa, pokazujući u prazninu među vrhovima Vučjih planina, jugozapadno od njih. - Verovatno su logorovali u dolini Liti Big Horna, tridesetak milja odavde. Gde tačno u dolini, ne mogu da kažem. Trag pred nama je svež, što znači da smo im veoma blizu. General Kaster pređe pogledom preko svojih dvanaest komandanata četa. - Od ovoga trenutka, nalazimo se na neprija­ teljskoj teritoriji. Neophodno je da ne budemo ot­ kriveni sve dok ne budemo u situaciji da krenemo na logor. Po noći ćemo biti prilično bezbedni, ali preko dana moramo preduzeti mere predostrož- nosti i da ne budemo prerano otkriveni. Dvanaestorica ljudi delovali su nestrpljivo na vrelom letnjem suncu, odsutno rasterajući rukama rojeve insekata koji su ih obletali, dok im je Ka­ ster objašnjavao razloge da odustane od izviđanja i da napadne neprijateljski logor čim mu se ukaže prilika. Ustali su bez reči i gotovo ravnodušno se uputili u svoje jedinice. Počeli su, međutim, kri- šom da pritežu opasače i više su ispljuckali oko se­ be za deset minuta nego za prethodna dva dana. Kolona je nastavila dalje - nešto malo brže.
U pet popodne prešli su na desnu obalu Rou­ zbada i ugledali veliki, svež trag, o kojem su iz­ viđači izvestili. Dolina se sužavala, a tragovi sve više širili, sve dok čitava dolina nije bila ispunjena tragovima konjskih kopita i balege. Tlo je delova­ lo kao preorano pa su i najsvežiji regruti počeli zabrinuto da pogledavaju u preteći horizont. Konji su išli brzim korakom gotovo tri sata, pre­ ma zapadu. U 20 sati 7. konjički se zaustavio za noćenje. Izviđači su pošli napred da provere da trag prelazi preko razvoda i da se ne deli na neko­ liko pravaca. Veličanstveno popodne 60 - Dolazi ovamo, matori - doviknu u šali Majls Kif kapetanu Bentinu, koji je upravo bio pristi­ gao. - Najlepše mesto u logoru čuvao sam za tvoje momke i jedva sam uspeo da odbijem ostale. Evo g a... On pokaza rukom na mali proplanak sa tri strane okružen liticama, kraj same reke. Bio je travnat i pogodan. Bentin pogleda iznenađeno i ispitivački u Irca, ne shvatajući u čemu je vic. Kif je posprdno salutirao. - Razlaz - reče veselo - mesto je tvoje. To je bio i jedini vedar događaj u logoru te ve­ čeri. Svuda je vladala «umorna tišina. Konji se više nisu igrali kao prve večeri, a ljudi su me­ đusobno razmenjivali samo najnužnije reči dok su mehanički pripreniali bivak. Crnomanjasti Den Njuel, redov iz ćeieMkupao se u reci iizašao iz vode u hladno raspoložen]e u logoru. Njegov prijatelj, Henri Skolin, pisao je dnevnik.
Njuel se nasmejao sumornom izrazu lica svog drugara. - O čemu, kog vraga, razmišljaš? - upita ga pre- svlačeći se. - Ne misliš valjda da pogineš, ha? Skolin polako podiže pogled sa dnevnika. - Slušaj, Dene - reče tiho - ako mi se šta desi, obavesti moju sestru Meri. Ona živi u Gardineru, u Masačusetsu. Moje pravo ime je Henri Koudi. Skolin je lažno. Njuel nije ništa pitao. Samo je glavom potvrdio da je primio k znanju ove neočekivane reči. 61 Veličanstveno popodne Visoki, ukočeni poručnik Vilijem Kuk, priđe Franku Gibsonu, šaljivdžiji, koji se smejao nešto sa tamnoputim potporučnikom Džejmsom Gar- landom Sterdžizom. „Džek“ Sterdžiz je godinu dana ranije diplomirao na Vest Pointu. Bio je omanji dvadeset dvogodišnjak, dečačkog lica. Umirili su se kada je Kuk svečano predao Gibsonu parče papira. —Gibe —prošapta Kanađanin, velikih zulufa — ovo je moja oporuka i hoću da mi ti budeš svedok. —Sta? —upita Gibson kroz smeh. —Uprpio si se. Kuki? Posle svih ovih godina sa crvenokošcima? Kuk ostade ozbiljan. —Nisam - reče turobno - ali imam predosećanje da će mi ova bitka biti poslednja. Gibson pogleda ađutanta u oči i već spremna dosetka, ostade mu neizgovorena. Polako je klim­ nuo glavom.
Nešto kasnije, Sterdžizov komandant čete, zde­ pasti „Freš“ Smit im priđe. Kuk je već bio otišao. Sterdžiz kroz smeh ispriča šta se dogodilo. Smit iz­ vadi sat sa priveskom u obliku zlatnog konja. - Gibe —izdeklamovao je u šali —ako ja prvi poginem, poklanjam ti ovaj privezak. Ako ti prvi odeš, uzimam tvoj prsten. - A ako obojica poginete —upita Sterdžiz - ko dobij a sve? Obojica su se pomalo usiljeno nasmejali. Nisu odgovorili. Redov Džon Mekgvajr iz čete C Toma Kastera, pripremio se za počinak uz logor izviđača. Pogled mu se sreo sa očima Miča Bojera, vodiča, poluin- dijanca. - Stvarno smo im blizu? - raspitivao se Mek­ gvajr. Bojer potvrdi. - Da li bi i ti da što pre završimo s tim? - Suviše ih je mnogo za tako nešto - reče Bojer. - Ako se sretnemo, prepoznaće me i biće to kraj starome Bojeru. Ali, vlada me je plaćala deset dolara dnevno i ostajem do kraja. Veličanstveno popodne_________________________________ Ratna zastava na Kasterovom šatoru stalno je padala iako nije bilo gotovo nikakvog vetra. Nosa­ ti Ed Godfri iz čete ATje podigao i zadenuo. Ponovo je pala. Godfri je podigao i zabio u zemlju. Bila je sa­ svim prosta - veličina metar sa metar i po, crve- no-plava. svilena zastava sa parom belih ukrštenih
mačeva. Bila je to lična ratna zastava Džordža Armstronga Kastera, znak njegovog generalskog čina. Obično je nosio narednik Hjuz, sredovečni Irac iz Godfrijeve čete. 63_________________________________ Veličanstveno popodne Kapetan Bentin se udobno smestio izuvenih či­ zama, upola slušajući kako se De Rudio i Kif već drugo veće uzastopce prisećaju italijanskog gra­ đanskog rata. Zevao je. - Dve noći uzastopce nisam oka sklopio - obrati se on dvojici svojih drugara obuzetih razgovorom. - A imam osećaj da nam DŽEK sprema noćni marš. Uradio je to kod Vašite i uradiće opet. Ne volim da budem grub, ali ja sam starac, kome je potreban odmor radi lepóte. —Umotao se u će­ be bez ijedne druge reči, ignorišuči podrugljive primedbe ove dvojice. Tek što je sklopio oči, začuo je ordonansa, koji se iz pomrčine raspitivao za poručnika Godfrija. - Eno ga tamo ispod onog drveta - reče vojnik. Ordonans je nabasao na Bentina. - Poručnik Godfri? Bentin se pridigao, nalik na iznenada probu­ đenog medveda. - Zar ti ličim na Godfrija? - režao je. —Šta je? - Naređeno mi je da nađem poručnika Godfrija i obavestim ga da je kod generala Kastera oficir­ ski sastanak. Ordonans je bio mladić, koji je pokušavao da pušta brkove. Bentin uzdahnu. - Dobro, sinko - reče blago - reći ću tvom po­
ručniku ako ga vidim. Bio je tamo u onom pravcu. —Pokazao je prema drveću, bliže reci, Ordonans je salutirao, promucao izvinjenje što je probudio najstarijeg kapetana u puku i odjurio u mrak, koji se spuštao. Čim se mladić udaljio dovoljno da ga ne može čuti, Bentin je eksplodirao. Kif i De Rudio mu priđoše. — Jesam li vam rekao —obratio im se, imiti­ rajući ljutnju, —nema odmora za proklete. Oficir­ ski zbor. Da se kladimo da je noćni marš? Italijan i Irac odbiše klađenje. Sva trojica su po­ žurili da nađu Kasterov šator. Veličanstveno popodne 64 Kada su Bentin i ostali pristigli, Kaster je već bio otišao. - Noćni marš - reče im Vim Edžerli. Pojavio se i Reno. - Jesu li starešine spremne? - raspitivao se. - Mi smo uvek spremni majore - odgovori mu Bentin veselo. - Ti nisi - reče Edžerli Kifu sa staloženim osme­ hom. - Ti si zadužen za komoru. Kif glasno opsova. Bentin se smejao. - Požuri —reče on podsmešljivo vitkom, crno- kosom Ircu. —Odavde ih čujem kako njaču i ržu. Treba im očinska ljubav. U žurbi i zbrci, šest stotina i nešto vojnika, dese­ tak civila i gotovo pedeset indijanskih izviđača.
ekako su se našli na stazi usred mrkle, letnje no­ ći. Nije bilo mesečine. Kretali su se brzo tako da su čete u zaštitnici, bile primorane da kasaju. Ljudi na čelu i začelju kolone su, povremeno lup­ kajući po čuturicama i porcijama pričvršćenim za sedlo, omogućavali onima ispred i iza njih da se o- rijentišu u mraku. Mnogi ljudi, a ponekad i cele čete bi, u pomrči­ ni skretale sa staze u gusti šiprag. Glasne psovke mešale su se sa uznemirenim frktanjem konja, nasuprot čitavom horu mula, koje su njakale od pozadi. Iznenada su zastali bez reči objašnjenja sa čela kolone. Voda je imala takav alkalni ukus da konji i mule nisu hteli da je piju, a njihovo odbijanje i- zazivalo je psovke i galamu, koju su Kaster i prat­ nja čuli dve milje napred. Kaster je odjahao na­ trag do čete A i potražio kapetana Majlsa Moj­ lena. - Pošaljite De Rudija i jednog posilnog dole do kapetana Kifa. Recite mu da zbije komoru. Nešto kasnije, De Rudio i trubač Vilijem Hardi iz čete A , jahali su što su mogli brže po totalnoj pomrčini, prema komori. Bez teškoća pronadoše Kifa, koji je Ijutitim, povišenim glasom, svojim ir­ skim naglaskom, izdavao naređenja. Žalio se Bentinu, koji se zajedljivo smejao. —General Kaster traži da ne zaostaješ sa komo­ rom - obavesti De Rudio prilično iscrpljenog Kifa. Bentin je predupredio eksploziju veselom pri- medbom. - E, pa probajte sami. Ja sam prvog da­ na radio ovaj posao i nije bilo baš kao na izletu. Dovedite malo vojnike da povuku ove magarce. 65_________________________________ Veličanstveno popodne
Kif je uzdahnuo glasno. - To je najpametnije što sam noćas čuo, stari moj. Bentin se nasmešio, potapšao Irca po leđima i o- djahao napred. Veličanstveno popodne_________________________________ ^ Na povratku, De Rudio je stalno zastajkivao. —Ma, ovuda, gospodine —reče trubač Hardi ne- strjpljivo, posle trećeg zaustavljanja. Bio je to mla­ dić svetle kose od dvadeset pet godina, dugih, pla­ vih brkova. —Znam ja gdeee je, —odgovori De Rudio kratko. —Pa, zašto onda zastajkujemo? —Imaš belog kooonja. Mogu pomiiisliti da smo Indij aaanci. Nastavili su put, često se zaustavljajući. Iznenada, četvorica „Indijaaanaca“ opkoliše dvojicu glasnika. Čuli su prigušene ratne pokliče, a zatim brzi govor na jeziku, koji De Rudiju nije bio ni engleski ni italijanski. Potegao je pištolj i zapeo ga. Posle tišine, koju je izazvalo škljocanje oružja, začuo se prodoran smeh. —Ko to ide? —čuo se glas kapetana Toma Ka­ stera. —Tome? Tome? —pitao je De Rudio. —Jeeesi to ti? —A ko drugi? - odgovori generalov brat. - Ovi Arikari su pomislili da ste protivnička izvidnica. - Nasmejao se ponovo s radosnim prizvukom olak­ šanja. —Šta radite ovde? Jeste li zalutali?
Trubač Hardi poče glasno da se smeje. De Rudio pokuša da ga u mraku pogledom smi­ ri ali, naravno, bez uspeha. - Nosimo poruku za generala —odgovori De Rudio ukočeno. - Pa, dobro ste me uplašili - Tom Kaster se pri­ gušeno nasmejao. - Vi ste nas još viiiše - odvrati De Rudio i pri­ druži se opuštenom smehu. 67 Veličanstveno popodne 7. konjički se ponovo zaustavio kraj malog po­ toka. Umorni konji i mule pili su vodu. Iscrpljeni vojnici su polegali, omotavajuči uzde oko ruku i pokušavajući da ukradu malo sna. Nikakva naređenja nisu stizala sa čela kolone, pa se oprema i sedla nisu skidali. Čete najbliže čelu, počele su da pale vatre, pa su ih sledile i osta­ le. Mule su se vrzmale i rđavo vezan teret počeo je da klizi. Poneki je i spadao. Užurbani vojnici nisu mogli mnogo da učine, pa su ubrzo potpuno odu- stah. JUTRO NEDELJA, 25. JUN 1876. Potporučnik Čarls Varnum i njegov izviđački o- dred od jedanaest ljudi, stigao je do Vraninog Gnezda u 2,30 sati ujutro. Nije bilo mesečine i sa­
mo im je slabo svetio zvezda pomagalo pri izlasku iz uske doline i usponu uz zapadnu padinu geolo­ ške izrasline, koju su Indijanci odvajkada koristili kao osmatračnicu. Jedna strana strmog brda bila je gola i tu su vezali konje. Ostavili su ih na čuva­ nje dvojici momaka Arikarija, Crnoj Lisici i Biku, i počeli da se penju. Mič Bojer i jedan debeli, sre­ dovečni Indijanac po imenu Beli Labud, predvodi­ li su grupu. Varnum je protrljao svoje pocrvenele očne kap­ ke i prilegao da odrema, dok sunce na istoku ne proviri dovoljno da mogu da vide predeo na zapa­ du. Maglovito je registrovao gunđanje Vrana, koji su pokazivali prema vatrama vojnika, jasno vidlji­ vim na severu i istoku. Pored Belog Labuda bila su tu još dvojica Vrana, jedan iskusni izviđač po ime­ nu Gonjeni i drugi Ses-his, ili Kovrdžavi. Usam­ ljeni Čarli Rejnolds, još s povezom oko ruke, nad­ gledao je preostale Arikarije, koje je predvodio trideset sedmogodišnji Ari-čit, ili Rakijasti Rog. Bili su tihi i mladi su buljili u noć, a stariji sledili Varnumov primer, pokušavajući malo da dremnu. Posle nekoliko sati, Bojer je probudio Varnu­ ma. Tajanstveno svetio praskozorja i vedro nebo, uobičajeno za istočnu M ontanu, omogućavali su pogled miljama na zapad. Čitavih petnaest milja, zemljište je sa njihove uzvišice, podsećalo na re­ brastu dasku za pranje veša, uski useci i jaruge oi­ vičeni nepristupačno strmim grebenima i uzviše- njima. Pojas tamnije obojene ravnice mogao se videti između petnaest i dvadeset milja na zapad. - Liti Big Horn - obavesti Bojer vođu izviđača. - Vidite logor? Veličanstveno popodne 68
Varnum je naprezao svoje natekle oči. Odmah­ nuo je glavom. - Vidite im dim od vatri? - insistirao je Bojer. - Ja ga vidim - reče Čarli Rejnolds. Varnum se složio da je izmagliea, koju su mu pokazali, dim od logorske vatre Sijuksa. Vrane i Arikari su uzbuđeno govorili. Varnum, koji je pomalo razumevao njihov jezik, čuo je da spominju krdo konja. - Gde je? - raspitivao se. - Vidite one erve - pokazivao mu je Bojer. - O- davde liče na bezbroj smeđih crva. Varnum nije video ništa, ali počeo je da piše poruku Kasteru. 69_________________________________ Veličanstveno popodne Kao kuriri su određeni dvojica Arikarija, Pre­ teči Medved, dvadeset jednogodišnjak, i Bik, koji je čuvao konje. Preteći Medved je jahao voj­ nog konja, a Bik je kaskao za njim na indijanskom poniju. Preteći Medved uđe u istureni logor izvi­ đača, koji su ostali sa kolonom, stigavši skoro tri sata po izlasku sunca. Izviđači su kuvali doručak, mahom kafu, i Preteči Medved se našao u sre­ dištu pažnje dok je mirno pijuckao iz limenog lončića i kratko odgovarao na radoznala pitanja. Fred Džerard, četrdesetšestogodišnji poštanski prevodilac iz Fort Linkolna, nije baš dobro spavao i trgao se uz psovku kada ga je neko, ne baš než-
no, munuo čizmom po nozi. Čovek u čizmama bio je Džordž Armstrong Kaster. Lice mu je bilo crve­ no od uzbuđenja. —Džerarde, diži se - naredio je. - Neki izviđači su se vratili odozgo i ja mislim da bi trebalo da po­ đemo tamo. Ono „tamo“, pokazalo se da je istureni logor iz­ viđača gde je, tek pridošli momak, Bik, potvrđi­ vao prisutnima priču Pretečeg Medveda. Indijanci počeše da se skidaju i preoblače u „ratnu“ odeču. Povadili su vrećice sa melemima, svetinje svako­ me od njih, a čitav taj ritual pratili su prigušenim mrmljanjem. Kaster je ujahao u logor, žustro, po običaju. Smešio se očigledno dobro raspoložen. Bio je u pratnji Džerarda i Toma Kastera. Posle razmene pozdrava, potražio je bezizraznog Krvavog Noža. Uz široki osmeh i namigivanje u pravcu Toma Ka­ stera, skrenuo je Indijančevu pažnju na svog mla­ đeg brata. - Brat se uplašio - obratio se svom najomiljeni­ jem izviđaču, misleći pri tom na svog brata, Toma. - Srce mu treperi od straha. Oči mu kolutaju od muke čim čuje za novosti o Sijuksima. Okupljene Indijance je to jako zabavljalo. Tom Kaster se dobroćudno smeškao, naviknut na zadir­ kivan]e starijeg brata. Čak se i turobni Krvavi Nož blago nasmešio. —Kada budemo tukli Sijukse —nastavio je Ka­ ster - on će biti čovek. Krvavi Nož odgovori bez oklevanja na grlenom arikariju. - Šta kaže? - obrati se Kaster Džerardu. Veličanstveno popodne 70
—Kaže da će biti toliko Sijuksa da ćemo se bori­ ti s njima dva ili tri dana. Kaster se nasmejao. - A ja mislim da ćemo svršiti s njima za jedan dan - reče on vedro. Varnumovu poruku od Pretečeg Medveda uzeo je gotovo nemarno, poštujući protokol, delovao je gotovo nezainteresovano dok se šalio sa Krvavim Nožem. Nozdrve mesnatog nosa su mu se raširile i to je bila jedina spoljna reakcija na sadržinu beleške. U tom trenutku pojavio se stariji vodnik Vilijem Šerou, plavokosi tridesetogodišnjak, koji je ne­ obično podsečao na Toma Kastera i bio najstariji podoficir u puku, s ordonansima za taj dan. Bili su to mladići odabrani zbog spoljneg izgleda i dobrog održavanja opreme. Tu čast su imali dva trubača: Douz iz čete G i Martin iz Bentinove čete H. Ka­ ster klimnu glavom rasejano. Odmah zatim, u pratnji Freda Džerarda i dvoji­ ce Arikarija, ili kratko Rij a, Kaster se uputio za glasnikom, Pretećim Medvedom ka Vraninom Gnezdu. Dvojica Indijanaca u Kasterovoj pratnji su bili Repati Bik, koji je ponosno nosio svoju pla­ vu bluzu sa naredničkim oznakama i mladić gru­ bog izgleda, po imenu Mali Hrabri. Onaj prvi je već imao četrdeset pet godina i prošao ratnički vek za Indijance, ali po svom iskustvu i držanju prema mlađima, bio je prirodni vođa, mada pomalo ko­ mičnog izgleda. 71 Veličanstveno popodne
Blizu začelja kolone Reno i njegov nekadašnji ađutant Beni Hodžson, kuvali su kafu i pripremali dvopek. Kapetan Bentin, koji tog jutra nije imao sreće kao ribolovac, ponudio im se da pomogne u savladavanju bogatog doručka. Mule su se od­ marale, a četne komordžije su hvatale samo one, koje su nosile hranu, da bi obezbedili doručak ogladnelim vojnicima. Izuzev poneke psovke i njakanja, sve je ostalo bilo mirno. - Pitam se kada će Kaster narediti da se pregru- pišemo u bataljone? —oglasi se Reno. Bentin sleže ramenima. —Verovatno sutra kada završi opkoljavanje Indijanaca i bude spreman za napad. Ti ćeš dobiti laku dužnost ali ja ću, izgleda, provesti još jednu noć tražeći u pomrčini zgodno mesto da pređem potok. Meni će zapasti da bu­ dem krilni u opkoljavanju i da pređem najduži put. - Kiselo.se nasmešio. - Kao kod Vašite? - dobacio je Hodžson. - Kao kod Vašite - složi se Bentin, mada mu se u očima nije ogledao osmeh sa usana. Odnekud se pojavio kapetan Jejts, krupni, pla­ vokosi komandant čete F. - M ajore, general je otišao u izviđanje, a nešto od tovara se pogubilo i jedan od mojih narednika bi da se vrati putem i pokuša da ga nađe. - Pogle­ dao je Renoa nesigurno. —Ako se vi ne protivite, gospodine. Reno je mahnuo rukom u znak odobravanja. Jejts se ukočeno udaljio, a Reno okrenuo Hodž­ sonu. - Bojim se da nas je general Kaster pepustio sa­ mima sebi dok je on u nekakvom izviđanju. Kako Veličanstveno popodne_________________________________ 12
sve ukazuje da nam je neprijatelj vrlo blizu, mož­ da bi trebalo da preuzmemo komandu i uvedemo borbenu gotovost? Reno je govorio Hodžsonu, ali je odgovo­ rio Bentin pošto mu se mladi Beni pogledom obratio za pomoć. I sam Reno je krajičkom oka posmatrao Bentina dok se obraćao Hodž­ sonu. —Da sam na tvom mestu, ne bih uradio ništa —reče Bentin, —dok ne vidimo gde su Indijan­ ci. Druga stvar su tragovi u pesku. Sledio sam ih bar u deset pohoda dosad. Ovaj bi mogli da sledimo čitavo leto i izbijemo i na Pacifik, a da ne naidemo na jednog jedinog Indijanca^ Ne - nastavio je - ne bih krenuo u poteru dok DŽEK ne kaže. Reno odmahnu glavom nestrpljivo. Bentin se namerno osmehnuo mladome Hodž­ sonu, koji se zagledao u vedro, plavo nebo. —Ne bi se petljao u to, je h? - upitao je. Hodžson je posmatrao nasmejano kapetanovo lice pogledom u kome se ocrtavala i uznemirenost i ljutnja. Bentinov osmeh se nije gubio i Hodžson odhuknu glasno. —Ipak mislim da bi trebalo nešto da uradimo — promrmljao je Reno. 73 Veličanstveno popodne Narednik Vilijem Kertis iz čete F bio je tamno­ put čovek od tridesetak godina. Nosio je opuštene brkove, a lice mu je bilo neobrijano, obraslo cr­ nom, strnjikavom bradom. S dvojicom Iraca nešto
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne
Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne

Recommended

Roto biblioteka x100 kolt western 015. kartano
Roto biblioteka x100 kolt western 015. kartanoRoto biblioteka x100 kolt western 015. kartano
Roto biblioteka x100 kolt western 015. kartanozoran radovic
 
Roto biblioteka x100 kolt western 016. dzim pekos
Roto biblioteka x100 kolt western 016. dzim pekosRoto biblioteka x100 kolt western 016. dzim pekos
Roto biblioteka x100 kolt western 016. dzim pekoszoran radovic
 
Roto biblioteka x100 kolt western 008. put u opasnost
Roto biblioteka x100 kolt western 008. put u opasnostRoto biblioteka x100 kolt western 008. put u opasnost
Roto biblioteka x100 kolt western 008. put u opasnostzoran radovic
 
Roto biblioteka x100 kolt western 014. nema milosti
Roto biblioteka x100 kolt western 014. nema milostiRoto biblioteka x100 kolt western 014. nema milosti
Roto biblioteka x100 kolt western 014. nema milostizoran radovic
 
Zagor - VC 174 - Dolina spomenika.pdf
Zagor - VC 174 - Dolina spomenika.pdfZagor - VC 174 - Dolina spomenika.pdf
Zagor - VC 174 - Dolina spomenika.pdfStripovizijacom
 
Roto biblioteka x100 kolt western 007. reglanova avantura
Roto biblioteka x100 kolt western 007. reglanova avanturaRoto biblioteka x100 kolt western 007. reglanova avantura
Roto biblioteka x100 kolt western 007. reglanova avanturazoran radovic
 
Vestern bestseler 04 jahati niz vetar
Vestern bestseler 04 jahati niz vetarVestern bestseler 04 jahati niz vetar
Vestern bestseler 04 jahati niz vetarzoran radovic
 
L hərfi
L hərfiL hərfi
L hərfimimio_azerbaijan
 

Recommended

Roto biblioteka x100 kolt western 015. kartano
Roto biblioteka x100 kolt western 015. kartanoRoto biblioteka x100 kolt western 015. kartano
Roto biblioteka x100 kolt western 015. kartanozoran radovic
 
Roto biblioteka x100 kolt western 016. dzim pekos
Roto biblioteka x100 kolt western 016. dzim pekosRoto biblioteka x100 kolt western 016. dzim pekos
Roto biblioteka x100 kolt western 016. dzim pekoszoran radovic
 
Roto biblioteka x100 kolt western 008. put u opasnost
Roto biblioteka x100 kolt western 008. put u opasnostRoto biblioteka x100 kolt western 008. put u opasnost
Roto biblioteka x100 kolt western 008. put u opasnostzoran radovic
 
Roto biblioteka x100 kolt western 014. nema milosti
Roto biblioteka x100 kolt western 014. nema milostiRoto biblioteka x100 kolt western 014. nema milosti
Roto biblioteka x100 kolt western 014. nema milostizoran radovic
 
Zagor - VC 174 - Dolina spomenika.pdf
Zagor - VC 174 - Dolina spomenika.pdfZagor - VC 174 - Dolina spomenika.pdf
Zagor - VC 174 - Dolina spomenika.pdfStripovizijacom
 
Roto biblioteka x100 kolt western 007. reglanova avantura
Roto biblioteka x100 kolt western 007. reglanova avanturaRoto biblioteka x100 kolt western 007. reglanova avantura
Roto biblioteka x100 kolt western 007. reglanova avanturazoran radovic
 
Vestern bestseler 04 jahati niz vetar
Vestern bestseler 04 jahati niz vetarVestern bestseler 04 jahati niz vetar
Vestern bestseler 04 jahati niz vetarzoran radovic
 
L hərfi
L hərfiL hərfi
L hərfimimio_azerbaijan
 
Zs 1071 zagor - ciko zavodnik (scanturion & nellesky & emeri)(5 mb)
Zs 1071 zagor - ciko zavodnik (scanturion & nellesky & emeri)(5 mb)Zs 1071 zagor - ciko zavodnik (scanturion & nellesky & emeri)(5 mb)
Zs 1071 zagor - ciko zavodnik (scanturion & nellesky & emeri)(5 mb)zoran radovic
 
H hərfi
H hərfiH hərfi
H hərfimimio_azerbaijan
 
Pony west nova serija 048 pat lekos - heroji fort kenrija (pdf emeri)(4 mb)
Pony west nova serija 048 pat lekos - heroji fort kenrija (pdf emeri)(4 mb)Pony west nova serija 048 pat lekos - heroji fort kenrija (pdf emeri)(4 mb)
Pony west nova serija 048 pat lekos - heroji fort kenrija (pdf emeri)(4 mb)zoran radovic
 
Zagor Ludens Almanah 004 - Krvavi ocčnjaci
Zagor Ludens Almanah 004 - Krvavi ocčnjaciZagor Ludens Almanah 004 - Krvavi ocčnjaci
Zagor Ludens Almanah 004 - Krvavi ocčnjaciStripovizijacom
 
ZAGOR LMAX34_Yukonski Kozaci
ZAGOR LMAX34_Yukonski KozaciZAGOR LMAX34_Yukonski Kozaci
ZAGOR LMAX34_Yukonski KozaciStripovizijacom
 
VC SP - Zagor - 030 - STVORENJA TAME
VC SP - Zagor - 030 - STVORENJA TAMEVC SP - Zagor - 030 - STVORENJA TAME
VC SP - Zagor - 030 - STVORENJA TAMEStripovizijacom
 
Working with the 22 hornet by m.l. mc pherson. winter 2012
Working with the 22 hornet by m.l. mc pherson. winter 2012Working with the 22 hornet by m.l. mc pherson. winter 2012
Working with the 22 hornet by m.l. mc pherson. winter 2012L L
 
Roto biblioteka x 100 nova serija 0201. merkerik (allenn&sladjanue&fo...
Roto biblioteka x 100 nova serija 0201. merkerik (allenn&sladjanue&fo...Roto biblioteka x 100 nova serija 0201. merkerik (allenn&sladjanue&fo...
Roto biblioteka x 100 nova serija 0201. merkerik (allenn&sladjanue&fo...zoran radovic
 
Ö hərfi
Ö hərfiÖ hərfi
Ö hərfimimio_azerbaijan
 
Zagor Extra 061 - Duga noc
Zagor Extra 061 - Duga nocZagor Extra 061 - Duga noc
Zagor Extra 061 - Duga nocStripovizijacom
 
D hərfi
D hərfiD hərfi
D hərfimimio_azerbaijan
 
Zagor Ludens 150 - Južne vode
Zagor Ludens 150 - Južne vodeZagor Ludens 150 - Južne vode
Zagor Ludens 150 - Južne vodeStripovizijaStripovi
 
B hərfi
B hərfiB hərfi
B hərfimimio_azerbaijan
 
E hərfi
E hərfiE hərfi
E hərfimimio_azerbaijan
 
S hərfi
S hərfiS hərfi
S hərfimimio_azerbaijan
 
The Road to Civil War (1850-1860)
The Road to Civil War (1850-1860)The Road to Civil War (1850-1860)
The Road to Civil War (1850-1860)Tom Richey
 
Y hərfi
Y hərfiY hərfi
Y hərfimimio_azerbaijan
 
Zs 0320 teks viler - ruke nocnog orla (scanturion & unregistred & e...
Zs 0320 teks viler - ruke nocnog orla (scanturion & unregistred & e...Zs 0320 teks viler - ruke nocnog orla (scanturion & unregistred & e...
Zs 0320 teks viler - ruke nocnog orla (scanturion & unregistred & e...zoran radovic
 
ο παντελής και το λιοντάρι
ο παντελής και το λιοντάριο παντελής και το λιοντάρι
ο παντελής και το λιοντάριpinnokio.gr
 
Zagor Extra 002 - Kralj Darkwooda
Zagor Extra 002 - Kralj DarkwoodaZagor Extra 002 - Kralj Darkwooda
Zagor Extra 002 - Kralj DarkwoodaStripovizijacom
 
Sejn049 dzekslejd-zlatocrnihplaninavasojevicfol-170429142334
Sejn049 dzekslejd-zlatocrnihplaninavasojevicfol-170429142334Sejn049 dzekslejd-zlatocrnihplaninavasojevicfol-170429142334
Sejn049 dzekslejd-zlatocrnihplaninavasojevicfol-170429142334zoran radovic
 
Sejn 049 dzek slejd - zlato crnih planina (www.balkanka.eu
Sejn 049 dzek slejd - zlato crnih planina (www.balkanka.euSejn 049 dzek slejd - zlato crnih planina (www.balkanka.eu
Sejn 049 dzek slejd - zlato crnih planina (www.balkanka.euBalkanski Posetilac
 

More Related Content

What's hot

Zs 1071 zagor - ciko zavodnik (scanturion & nellesky & emeri)(5 mb)
Zs 1071 zagor - ciko zavodnik (scanturion & nellesky & emeri)(5 mb)Zs 1071 zagor - ciko zavodnik (scanturion & nellesky & emeri)(5 mb)
Zs 1071 zagor - ciko zavodnik (scanturion & nellesky & emeri)(5 mb)zoran radovic
 
Pony west nova serija 048 pat lekos - heroji fort kenrija (pdf emeri)(4 mb)
Pony west nova serija 048 pat lekos - heroji fort kenrija (pdf emeri)(4 mb)Pony west nova serija 048 pat lekos - heroji fort kenrija (pdf emeri)(4 mb)
Pony west nova serija 048 pat lekos - heroji fort kenrija (pdf emeri)(4 mb)zoran radovic
 
Zagor Ludens Almanah 004 - Krvavi ocčnjaci
Zagor Ludens Almanah 004 - Krvavi ocčnjaciZagor Ludens Almanah 004 - Krvavi ocčnjaci
Zagor Ludens Almanah 004 - Krvavi ocčnjaciStripovizijacom
 
ZAGOR LMAX34_Yukonski Kozaci
ZAGOR LMAX34_Yukonski KozaciZAGOR LMAX34_Yukonski Kozaci
ZAGOR LMAX34_Yukonski KozaciStripovizijacom
 
VC SP - Zagor - 030 - STVORENJA TAME
VC SP - Zagor - 030 - STVORENJA TAMEVC SP - Zagor - 030 - STVORENJA TAME
VC SP - Zagor - 030 - STVORENJA TAMEStripovizijacom
 
Working with the 22 hornet by m.l. mc pherson. winter 2012
Working with the 22 hornet by m.l. mc pherson. winter 2012Working with the 22 hornet by m.l. mc pherson. winter 2012
Working with the 22 hornet by m.l. mc pherson. winter 2012L L
 
Roto biblioteka x 100 nova serija 0201. merkerik (allenn&sladjanue&fo...
Roto biblioteka x 100 nova serija 0201. merkerik (allenn&sladjanue&fo...Roto biblioteka x 100 nova serija 0201. merkerik (allenn&sladjanue&fo...
Roto biblioteka x 100 nova serija 0201. merkerik (allenn&sladjanue&fo...zoran radovic
 
Zagor Extra 061 - Duga noc
Zagor Extra 061 - Duga nocZagor Extra 061 - Duga noc
Zagor Extra 061 - Duga nocStripovizijacom
 
The Road to Civil War (1850-1860)
The Road to Civil War (1850-1860)The Road to Civil War (1850-1860)
The Road to Civil War (1850-1860)Tom Richey
 
Zs 0320 teks viler - ruke nocnog orla (scanturion & unregistred & e...
Zs 0320 teks viler - ruke nocnog orla (scanturion & unregistred & e...Zs 0320 teks viler - ruke nocnog orla (scanturion & unregistred & e...
Zs 0320 teks viler - ruke nocnog orla (scanturion & unregistred & e...zoran radovic
 
ο παντελής και το λιοντάρι
ο παντελής και το λιοντάριο παντελής και το λιοντάρι
ο παντελής και το λιοντάριpinnokio.gr
 
Zagor Extra 002 - Kralj Darkwooda
Zagor Extra 002 - Kralj DarkwoodaZagor Extra 002 - Kralj Darkwooda
Zagor Extra 002 - Kralj DarkwoodaStripovizijacom
 

What's hot (20)

Zs 1071 zagor - ciko zavodnik (scanturion & nellesky & emeri)(5 mb)
Zs 1071 zagor - ciko zavodnik (scanturion & nellesky & emeri)(5 mb)Zs 1071 zagor - ciko zavodnik (scanturion & nellesky & emeri)(5 mb)
Zs 1071 zagor - ciko zavodnik (scanturion & nellesky & emeri)(5 mb)
 
H hərfi
H hərfiH hərfi
H hərfi
 
Pony west nova serija 048 pat lekos - heroji fort kenrija (pdf emeri)(4 mb)
Pony west nova serija 048 pat lekos - heroji fort kenrija (pdf emeri)(4 mb)Pony west nova serija 048 pat lekos - heroji fort kenrija (pdf emeri)(4 mb)
Pony west nova serija 048 pat lekos - heroji fort kenrija (pdf emeri)(4 mb)
 
Zagor Ludens Almanah 004 - Krvavi ocčnjaci
Zagor Ludens Almanah 004 - Krvavi ocčnjaciZagor Ludens Almanah 004 - Krvavi ocčnjaci
Zagor Ludens Almanah 004 - Krvavi ocčnjaci
 
ZAGOR LMAX34_Yukonski Kozaci
ZAGOR LMAX34_Yukonski KozaciZAGOR LMAX34_Yukonski Kozaci
ZAGOR LMAX34_Yukonski Kozaci
 
VC SP - Zagor - 030 - STVORENJA TAME
VC SP - Zagor - 030 - STVORENJA TAMEVC SP - Zagor - 030 - STVORENJA TAME
VC SP - Zagor - 030 - STVORENJA TAME
 
Working with the 22 hornet by m.l. mc pherson. winter 2012
Working with the 22 hornet by m.l. mc pherson. winter 2012Working with the 22 hornet by m.l. mc pherson. winter 2012
Working with the 22 hornet by m.l. mc pherson. winter 2012
 
Roto biblioteka x 100 nova serija 0201. merkerik (allenn&sladjanue&fo...
Roto biblioteka x 100 nova serija 0201. merkerik (allenn&sladjanue&fo...Roto biblioteka x 100 nova serija 0201. merkerik (allenn&sladjanue&fo...
Roto biblioteka x 100 nova serija 0201. merkerik (allenn&sladjanue&fo...
 
Ö hərfi
Ö hərfiÖ hərfi
Ö hərfi
 
Zagor Extra 061 - Duga noc
Zagor Extra 061 - Duga nocZagor Extra 061 - Duga noc
Zagor Extra 061 - Duga noc
 
D hərfi
D hərfiD hərfi
D hərfi
 
Zagor Ludens 150 - Južne vode
Zagor Ludens 150 - Južne vodeZagor Ludens 150 - Južne vode
Zagor Ludens 150 - Južne vode
 
B hərfi
B hərfiB hərfi
B hərfi
 
E hərfi
E hərfiE hərfi
E hərfi
 
S hərfi
S hərfiS hərfi
S hərfi
 
The Road to Civil War (1850-1860)
The Road to Civil War (1850-1860)The Road to Civil War (1850-1860)
The Road to Civil War (1850-1860)
 
Y hərfi
Y hərfiY hərfi
Y hərfi
 
Zs 0320 teks viler - ruke nocnog orla (scanturion & unregistred & e...
Zs 0320 teks viler - ruke nocnog orla (scanturion & unregistred & e...Zs 0320 teks viler - ruke nocnog orla (scanturion & unregistred & e...
Zs 0320 teks viler - ruke nocnog orla (scanturion & unregistred & e...
 
ο παντελής και το λιοντάρι
ο παντελής και το λιοντάριο παντελής και το λιοντάρι
ο παντελής και το λιοντάρι
 
Zagor Extra 002 - Kralj Darkwooda
Zagor Extra 002 - Kralj DarkwoodaZagor Extra 002 - Kralj Darkwooda
Zagor Extra 002 - Kralj Darkwooda
 

Similar to Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne

Sejn049 dzekslejd-zlatocrnihplaninavasojevicfol-170429142334
Sejn049 dzekslejd-zlatocrnihplaninavasojevicfol-170429142334Sejn049 dzekslejd-zlatocrnihplaninavasojevicfol-170429142334
Sejn049 dzekslejd-zlatocrnihplaninavasojevicfol-170429142334zoran radovic
 
Sejn 049 dzek slejd - zlato crnih planina (www.balkanka.eu
Sejn 049 dzek slejd - zlato crnih planina (www.balkanka.euSejn 049 dzek slejd - zlato crnih planina (www.balkanka.eu
Sejn 049 dzek slejd - zlato crnih planina (www.balkanka.euBalkanski Posetilac
 
Sejn 035 dzek slejd - tvrdjava zena
Sejn 035 dzek slejd - tvrdjava zena Sejn 035 dzek slejd - tvrdjava zena
Sejn 035 dzek slejd - tvrdjava zena Balkanski Posetilac
 
Sejn035 dzekslejd-tvrdjavazenadrzekofolpiemer-170416090659
Sejn035 dzekslejd-tvrdjavazenadrzekofolpiemer-170416090659Sejn035 dzekslejd-tvrdjavazenadrzekofolpiemer-170416090659
Sejn035 dzekslejd-tvrdjavazenadrzekofolpiemer-170416090659zoran radovic
 
Sejn 017 dzek slejd - tvrdjava smrti
Sejn 017 dzek slejd - tvrdjava smrti Sejn 017 dzek slejd - tvrdjava smrti
Sejn 017 dzek slejd - tvrdjava smrti Balkanski Posetilac
 
Sejn017 dzekslejd-tvrdjavasmrtidrzekofolpieme-170415133009
Sejn017 dzekslejd-tvrdjavasmrtidrzekofolpieme-170415133009Sejn017 dzekslejd-tvrdjavasmrtidrzekofolpieme-170415133009
Sejn017 dzekslejd-tvrdjavasmrtidrzekofolpieme-170415133009zoran radovic
 
Vestern bestseler 02 velika trka parobroda
Vestern bestseler 02 velika trka parobrodaVestern bestseler 02 velika trka parobroda
Vestern bestseler 02 velika trka parobrodazoran radovic
 
Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639
Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639
Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639zoran radovic
 
Sejn015 dzekslejd-arizonadzekmatorimikicaemeri-170415132953
Sejn015 dzekslejd-arizonadzekmatorimikicaemeri-170415132953Sejn015 dzekslejd-arizonadzekmatorimikicaemeri-170415132953
Sejn015 dzekslejd-arizonadzekmatorimikicaemeri-170415132953zoran radovic
 
Sejn 015 dzek slejd - arizona dzek
Sejn 015 dzek slejd - arizona dzek Sejn 015 dzek slejd - arizona dzek
Sejn 015 dzek slejd - arizona dzek Balkanski Posetilac
 
Sejn 019 dzek slejd - djavoli kapetan
Sejn 019 dzek slejd - djavoli kapetanSejn 019 dzek slejd - djavoli kapetan
Sejn 019 dzek slejd - djavoli kapetanBalkanski Posetilac
 
Sejn019 dzekslejd-djavolikapetandrzekofolpiem-170415133015
Sejn019 dzekslejd-djavolikapetandrzekofolpiem-170415133015Sejn019 dzekslejd-djavolikapetandrzekofolpiem-170415133015
Sejn019 dzekslejd-djavolikapetandrzekofolpiem-170415133015zoran radovic
 
Sejn129 dzek slejd - sejn protiv velikog kralja (vasojevic & folpi &...
Sejn129 dzek slejd - sejn protiv velikog kralja (vasojevic & folpi &...Sejn129 dzek slejd - sejn protiv velikog kralja (vasojevic & folpi &...
Sejn129 dzek slejd - sejn protiv velikog kralja (vasojevic & folpi &...zoran radovic
 
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)zoran radovic
 
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)zoran radovic
 
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438zoran radovic
 
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepoticaSejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepoticaBalkanski Posetilac
 
Mi zl- Sej - EDHVB 01
Mi zl- Sej - EDHVB 01Mi zl- Sej - EDHVB 01
Mi zl- Sej - EDHVB 01Stripovi Klub
 

Similar to Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne (20)

Sejn049 dzekslejd-zlatocrnihplaninavasojevicfol-170429142334
Sejn049 dzekslejd-zlatocrnihplaninavasojevicfol-170429142334Sejn049 dzekslejd-zlatocrnihplaninavasojevicfol-170429142334
Sejn049 dzekslejd-zlatocrnihplaninavasojevicfol-170429142334
 
Sejn 049 dzek slejd - zlato crnih planina (www.balkanka.eu
Sejn 049 dzek slejd - zlato crnih planina (www.balkanka.euSejn 049 dzek slejd - zlato crnih planina (www.balkanka.eu
Sejn 049 dzek slejd - zlato crnih planina (www.balkanka.eu
 
Sejn 035 dzek slejd - tvrdjava zena
Sejn 035 dzek slejd - tvrdjava zena Sejn 035 dzek slejd - tvrdjava zena
Sejn 035 dzek slejd - tvrdjava zena
 
Sejn035 dzekslejd-tvrdjavazenadrzekofolpiemer-170416090659
Sejn035 dzekslejd-tvrdjavazenadrzekofolpiemer-170416090659Sejn035 dzekslejd-tvrdjavazenadrzekofolpiemer-170416090659
Sejn035 dzekslejd-tvrdjavazenadrzekofolpiemer-170416090659
 
Sejn 017 dzek slejd - tvrdjava smrti
Sejn 017 dzek slejd - tvrdjava smrti Sejn 017 dzek slejd - tvrdjava smrti
Sejn 017 dzek slejd - tvrdjava smrti
 
Sejn017 dzekslejd-tvrdjavasmrtidrzekofolpieme-170415133009
Sejn017 dzekslejd-tvrdjavasmrtidrzekofolpieme-170415133009Sejn017 dzekslejd-tvrdjavasmrtidrzekofolpieme-170415133009
Sejn017 dzekslejd-tvrdjavasmrtidrzekofolpieme-170415133009
 
Vestern bestseler 02 velika trka parobroda
Vestern bestseler 02 velika trka parobrodaVestern bestseler 02 velika trka parobroda
Vestern bestseler 02 velika trka parobroda
 
Sejn 032 dzek slejd - simaron
Sejn 032 dzek slejd - simaron Sejn 032 dzek slejd - simaron
Sejn 032 dzek slejd - simaron
 
Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639
Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639
Sejn032 dzekslejd-simaronpanoramiksjuniorgrcak-170416090639
 
Sejn015 dzekslejd-arizonadzekmatorimikicaemeri-170415132953
Sejn015 dzekslejd-arizonadzekmatorimikicaemeri-170415132953Sejn015 dzekslejd-arizonadzekmatorimikicaemeri-170415132953
Sejn015 dzekslejd-arizonadzekmatorimikicaemeri-170415132953
 
Sejn 015 dzek slejd - arizona dzek
Sejn 015 dzek slejd - arizona dzek Sejn 015 dzek slejd - arizona dzek
Sejn 015 dzek slejd - arizona dzek
 
Sejn 019 dzek slejd - djavoli kapetan
Sejn 019 dzek slejd - djavoli kapetanSejn 019 dzek slejd - djavoli kapetan
Sejn 019 dzek slejd - djavoli kapetan
 
Sejn019 dzekslejd-djavolikapetandrzekofolpiem-170415133015
Sejn019 dzekslejd-djavolikapetandrzekofolpiem-170415133015Sejn019 dzekslejd-djavolikapetandrzekofolpiem-170415133015
Sejn019 dzekslejd-djavolikapetandrzekofolpiem-170415133015
 
Sejn129 dzek slejd - sejn protiv velikog kralja (vasojevic & folpi &...
Sejn129 dzek slejd - sejn protiv velikog kralja (vasojevic & folpi &...Sejn129 dzek slejd - sejn protiv velikog kralja (vasojevic & folpi &...
Sejn129 dzek slejd - sejn protiv velikog kralja (vasojevic & folpi &...
 
Gvozdeni puk
Gvozdeni pukGvozdeni puk
Gvozdeni puk
 
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
 
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
Fenimore cooper crveni gusar (dzepna knjiga #401)
 
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
Sejn068 dzekslejd-otrovnalepoticavasojevicfolpi-170430184438
 
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepoticaSejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
 
Mi zl- Sej - EDHVB 01
Mi zl- Sej - EDHVB 01Mi zl- Sej - EDHVB 01
Mi zl- Sej - EDHVB 01
 

More from zoran radovic

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfzoran radovic
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfzoran radovic
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfzoran radovic
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfzoran radovic
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdfzoran radovic
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfzoran radovic
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfzoran radovic
 

More from zoran radovic (20)

Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdfAleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
Aleksandar Đukanović - Enciklopedija Zagorijana.pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 012 - Bez milosti (pdf emeri)(27 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 011 - Krvava zora (pdf emeri)(55 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 010 - Sakali iz Kanzasa (pdf emeri)(38 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 009 - Pustolovina u Utahu (pdf emeri)(47 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 008 - Tajni klanac (pdf emeri)(26 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 007 - Texov sin (pdf emeri)(51 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 006 - Klopka (pdf emeri)(53 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 005 - Banda Daltonovih (pdf emeri)(31 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 004 - Dvostruka igra (86 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 003 - Satania (49 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 002 - Odmetnik (45 MB).pdf
 
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdfTex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
Tex LIB Kolor Biblioteka 001 - Crvena ruka (42 MB).pdf
 
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdfZagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
Zagor LUDEX 151 - Gospodar zmija (gzp&unregistred & emeri)(6 MB).pdf
 
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdfZagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
Zagor LIB KB 016 - Protiv zakona (pdf emeri)(39 MB).pdf
 
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdfCitac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
Citac tmine (ALIEN SF - 18).pdf
 
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdfTex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
Tex VC Knjiga 006 (300dpi)(drzeko)(SZ) (Coa_backup PDF).pdf
 
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
381948547-1-Divovi-Dobra-i-Zla.pdf
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
 
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdfefb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
efb3677c-753f-4f56-b25b-96d3e32ca9d1.pdf
 

Vestern bestseler 05 veličanstveno popodne

  • 1. ™ čarls K.MILS K VEU^ STTEHO |J PAPiini mKada general ima^v, ikog dara, ondi
  • 2.
  • 3. čarls K, Mils VELIČANSTVENO POPODNE Forum —M arketprint
  • 4.
  • 5. VESTERN BESTSELER Čarls K. Mils VELIČANSTVENO POPODNE FORUM - MARKETPRINT
  • 6. BESTSELER broj 5; Glavni i odgovorni urednik: Slavko D R A G IN Č IĆ ; U rednik: Zorka ĆIRIĆ. Naslov originala: Charles K. Mills - A M IG H TY A FT E R ­ N O O N ; Copyright © 1980. by Charles K. Mills, objavljeno prem a ugovoru sa G PA M inhen. Recenzija: Rade O B R EN O V IĆ; Prevod: Stanko ŠA JTINA C; L ektor: Z orka ĆIR IĆ ; Tehnički urednik: Laslo TOT;.N aslov­ na strana: Svetozar TO M IĆ; K orektori: M arija K EČK EŠ, Vil- m a BEK B R-G A Ć EŠA ; Štampa: septem bar Tržište: 1987. godine. Izdaje i štam pa N IŠRO FO R U M - O O U R M A R K ETPRIN T, Novi Sad, V ojvode Mišića broj 1. Sva prava se zadržavaju, uključujući prava na reprođukovanje ove knjige u celini, ili delimično, ili na bilo koji drugi način. O slobođeno osnovnog poreza na prom et mišljenjem Pokrajinskog kom iteta za obrazovanje i kulturu, broj 413-210/87. od 30. m arta 1987. godine.
  • 7. Uputilo se prema božjem sudu to VELIČANSTVENO POPODNE dok mu pod beskrajnim nebeskim svodom zgusnuti oblaci pokazuju p u t... (Emili Dikinson/1830—’S6.)
  • 8.
  • 9. ČETVRTAK 22. JUN 1876. Bio je prvi dan leta mada je, sudeći po hlad­ nom, namrgođenom vremenu, mogao biti prvi dan proleća. Vrlo jak, hladan severni vetar udarao je u leđa vojnika na konjima. Iako skoro podne, bilo je tmurno i mračno, dok su konji topotali uz ka­ menitu padinu goleti između reke Jeloustoun i pe- skovitih brežuljaka obraslih žbunovima žalfije. Konjička kolona kretala se odeljena po četama sa po četiri jahača u redu. Iza njih, vijugavi Jelou­ stoun odvajao ih je od pešadije i konjice iz M onta­ ne, pukovnika Džona Gibona. Njegovi ljudi pre­ bacili su se na sever parobrodom na lopatice „Da­ leki zapad“ koji je sada ponovo čekao na južnoj obali na preostale iz severne grupe. Ljudstvo iz te grupe bilo je na konjima i posma­ trali su kako kraj njih prolazi dvanaest četa ame­ ričkog 7. konjičkog puka. Trojica su sedeli na konji­ ma nešto ispred ostalih, tako da je general mogao da izvikuje pozdrave komandantima četa 7. konjič­ kog. General je bio Alfred Hau Teri, bivši advokat
  • 10. Veličanstveno popodne srednjih godina, koji je imao zapaženu službu u građanskom ratu, ostao u posleratnim, pogranič­ nim trupama i dobio komandu nad oblašću Dako- te, koja je obuhvatala područja tri današnje drža­ ve: Severne i Južne Dakote i Montane. General Teri je bio visok, prav čovek, primetno zadebljalog struka i kose koja je več počela da se­ di. Ličio je na psa lisičara, a taj utisak pojačavao je i sjaj u njegovim očima. Kosa mu je bila kratka; brada mala ali gusta. Čak i u ovoj divljini bilo je u njemu nečeg kicoškog. To se ne bi več moglo reći za čoveka odmah nje­ mu zdesna. Pukovnik Džon Gibon bio je koman­ dant divizije za vreme građanskog rata, ali je u po- sleratnoj vojsci degradiran u komandanta pešadij­ skog puka. Bio je to mršav čovek, šiljatog nosa, od četrdesetak godina, koji očigledno nije mnogo mario za svoj izgled. Ogrtač od grubog platna, ne- zakopčan, pokrivao mu je loše skrojene pantalone koje su dobro skrivale bolnu povredu kuka, zbog koje je hramao. Klimnuo je glavom dok su nem ar­ no odeveni indijanski izviđači prolazili na svo­ jim ponijima i izvodili neku vrstu akrobatike sa svečanim izrazom na licu, pevajuči nekvi tužnu melodiju. Od Terija levo bio je smežuran, pogrbljen čo­ vek, okruglog, ružnog lica, koje je izgledalo pre­ maleno za njegovo telo. Imao je bolan izraz, što je donekle bila posledica artritisa, ali bolovi ipak ni­ su bili toliko jaki kao što je to njegovo naborano lice pokazivalo. Bio je to major Džejms Brizbin iz 2. konjičkog puka, kome nisu dozvolili da dobije mesto u koloni, koja je u paradi prolazila kraj nje­
  • 11. Veličanstveno popodne ga. Protestovao je, ali više forme radi i sada je posmatrao paradu uz svoj uobičajeni stegnuti, bo­ lan izraz na licu. Svi trubači 7. konjičkog, po dvojica na četu, sva­ ki je jahao konja zelenka, predvođeni glavnim trubačem Vosom, plavokosim Nemcem plavih oči­ ju, okrenuli su se za 270 stepeni ulevo, licem pre­ ma onima što su posmatrali smotru. Indijanski izviđači bili su u pratnji petorice belih ljudi odevenih u grubu graničarsku odeču, svi upadljivo različiti među sobom, a ipak neobično slični. Jedan je bio još dečak; drugi sredovečan čovek preplanulih obraza i živih crnih očiju. Preo­ stali su bili oko tridesetak godina, mršavi, prepla­ nuli i tvrdog izgleda. Bio je s izviđačima i jedan Crnac s kovrdžavom sedom kosom i svečanog izra­ za lica. Bar trojica Indijanaca bili su melezi a ostali su nosili rashodovana vojna odela ili civilnu ode­ ču, tako da je njihova plemenska pripadnost bila neodrediva. Zapravo, nalazilo se i nekoliko Sijuk­ sa među njima. Bez izuzetka, bili su to stariji ljudi i njihovi običaji im nisu nalagali da treba i dalje da učestvuju u borbama, ali su oni očigledno to sami hteli, čak i da se bore protiv sopstvenog naroda. Među izviđačima bilo je i nekolicina Indijanaca iz plemena Vrana. Pukovnik Gibon ih je posudio 7. konjičkom jer su dobro poznavali zemlju. Bili su viši rastom od ostalih Indijanaca, s izduženim lepim profilima i du^čkom crnom kosom, vezanom po­ zadi u punđu. Četvorica od njih mladiči sa malo is­ kustva; ostali sredovečni ljudi. Svi odeveni u čud­ nu mešavinu rashodovane vojne odeče i jelensku kožu ukrašenu ornamentima, jahali su vojne konje.
  • 12. Ostali Indijanci bili su iz plemena Arikari, zvani Ri. Dostojanstveni, krivonogi, tamnoputi ljudi na indijanskim ponijima. Većina mladi, s malo ili ni­ malo iskustva ali, tu i tamo, mogao se naći i pone­ ki stariji, iskusniji ratnik. Jahali su kasom pored trojice oficira, potpuno nezainteresovani za uti­ sak, koji ostavljaju. Oficir oštrih crta lica, koji je predvodio izviđa­ če, spusti ruku s pozdrava i opusti svcna neprirod­ no podignuta ramena. Potporučnik Carls Albert Varnum, diplomac Vest Pointa u klasi ’72, imao je dvadeset sedam godina. Bio mu je to treći pohod na Indijance i već je stekao reputaciju svireposti u borbi. Visok i tanak kao bandera, imao je široko čelo, sitne tamne oči i malu isturenu bradu kao i tanak, šiljasti nos. Mala usta delovala su kao da su mu stalno napućena. Imao je male čekinjaste brkove koji su još više naglašavali njegove oštre crne oči, a nazirali su mu se i počeci brade, posle­ dica jednomesečnog nebrijanja. Varnum je nosio košulju od jelenske kože i veliki sivi filcani civilni šešir, natučen nisko na oči. Sledila je zatim u koloni mala grupa; tri nared­ nika od kojih su dvojica nosila zastave na kopljima od tri metra, predvođeni dvojicom oficira. Oficiri su istupili, prišli trojici posmatrača parade i saluti­ rali. - Vrlo dobro izgledaju vaši ljudi - reče general Teri. - I vrlo dobri konjanici, generale Kastere. Jako dobri konji. Džordž Armstrong Kaster imao je trideset šest i po godina. Imao je meteorski uspon u građan­ skom ratu i u dvadeset petoj več je postao koman­ Veličanstveno popodne_________________________________ W
  • 13. dant konjičke divizije. Učestvovao je u mnogim bitkama, večim ili manjim, jedanaest konja izgu­ bio je pod sobom, a on sam je iz njih izašao samo sa jednom dečijom ogrebotinom preko čela. Sin kovača, Kaster se upisao na Vojnu akademiju u Vest Pointu i diplomirao kao dosta nezapažen u svojoj klasi, u junu 1861, upravo u vreme početka građanskog rata. „Dečji general“ kako su ga zvali, u međuvremenu je postao već čovek srednjih godi­ na. Imao je riđeplavu kosu, ali kada je smakao sa glave svoj plitki beli šešir, videlo se da je na putu da ubrzo očelavi. Sunce nije najbolje podnosio, jer oni delovi lica i vrata, koji nisu bili pokriveni pegama, izgoreli su od zajedničkog dejstva sunca i vetra, pa je ličio na kuvanog jastoga. Nos veliki i mesnat, jabučne kosti visoke i naglašene, obešeni brkovi, kao u morža, po boji svetliji od kose, goto­ vo potpuno su mu skrivali njegove tanke, male us­ ne, i kratka ali gusta brada prekrivala mu je donji deo lica. Nije se mogao pohvaliti spoljnim izgle­ dom a ni odelo od jelenske kože nije mu baš naro­ čito stajalo, ali posedovao je nešto što je plenilo, dovodilo druge čak u položaj da slušaju. Plavih i sjajnih očiju, vitak i atletski građen, jahao je opu­ štenih peta i stopala okrenutih unutra, kao da je rođen u sedlu. Dugi zlatni pramenovi kose, neka vrsta ličnog obeležja, više se nisu videli. Varnum, komandant izviđača mu ih je ostrigao konjskim makazama mesec dana ranije i Kasteru su se još dobro videle pomalo klempave uši. Kada je govorio, glas mu je bio grlen, gotovo ženski, a reči su se preplitale i spajale, isprekidane jedino povremenim, upadljivim, zamuckivanjem. 11_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 14. — Hvala vam, generale —reče on. —Šteta što smo morali muziku da lišimo konja. Trubači izgledaju prilično dobro, ali ipak nisu prava zamena. Teri je klimnuo glavom odsutno. - Da, muzika bi bila dobra. Ali tamo kuda idete, ona vam neče biti važna, za razliku od trubača. Kaster je porumeneo. Oficir kraj njega bio je takođe odeven u jelensku kožu ali tu se sličnost za­ vršavala. Dok je Kaster ličio na lovca na bivole, preplanulog od sunca, poručnik Vilijam Vajner Kuk podsečao je na pravog komandanta konjič­ kog puka. Bio je, u stvari, adjutant: visok, impo­ zantan čovek kratke kose i izuzetno dugih zulufa. Kanađanin, veteran građanskog rata i kao ađutant je služio već pet godina, uključujući i kratak bora­ vak u tom svojstvu u Kanzasu. Kuk je sedeo na konju nepomično kao počasna straža, dok je Ka­ ster gotovo teatralno posmatrao jednog narednika i dovjicu zastavnika, koji su išli iza izviđača i pred­ vodili kolonu od po četiri u redu, koji su sačinjava­ li dvanaest četa 7. konjičkog puka. Vojnici su predstavljali jednu prilično šaroliku grupu, više su ličili na gomilu ravničara, koji jašu u formaciji, nego na vojnu jedinicu obučenu da od­ govara na razbrojavanje. Bili su prašnjavi i zarasli u kosu, i delovali kao da su spavali u uniformama. Na prvi pogled izgledalo je da nema dvojice jedna­ ko odevenih, ali pažljivije posmatranje otkrivalo je da postoji neka vrsta uniformisanosti. Gotovo svi su nosili široke kožne kaiševe sa mesinganim kopčama na levom ramenu i čeličnim alkama na desnom kuku. Za alke su bili pričvršćeni „karabini springfild“ kalibra 45 za pojedinačnu paljbu. Bi­ Veličanstveno popodne 12
  • 15. le su to puške model 1873, dužine oko jednog me­ tra, teške nešto preko tri kilograma i efektivnog dejstva od gotovo tri stotine metara. Na desnom kuku, u futroli očigledno pravljenoj za levake, imali su revolvere „kolt“ kalibra 45 sa po šest me­ taka u burencetu. Sablje nisu nosili. 7. konjički puk ili „Borbeni sedmi“, kako su ga zvali, kotrljao se dalje. Postojao je manje od deset godina i sedam je proveo na granici, nadgledajući Indijance. Nikada dosad se njegovih dvanaest četa nije našlo zajedno u jednoj koloni. Većina dota­ dašnjeg posla sastojala se u tome što su male jedi­ nice gonile protivnika, ali prave borbe jedva da je bilo. Za sedam godina granične službe, puk je imao samo trideset dva o&šaja. U tom periodu iz­ gubljeno je manje od četrdeset ljudi, više od polo­ vine u jednoj jedinoj bici, bici kod Vašite. U isto vreme naneli su neprijateljskim Indijancima gubit­ ke od preko dve stotine ljudi, opet, više od polovi­ ne kod Vašite. Ako se odbije, dakle, Vašita, puk je za sedam godina izgubio manje od dvadeset lju­ di, a njegovi borci su ubili ili ranili oko stotinu In­ dijanaca. Nije to bio baš naročito slavan bilans u poređenju sa statistikom ranijih, predratnih, pu­ kovskih četa, ali za jednu mirnodopsku armiju, bio je to bilans ravan učinku drugih jedinica. Četom B na doratima, komandovao je kapetan Tomas M auer Mekdaugal. Kapetan Mek, kako su ga zvali, bio je generalski sin. Napustio je kuću u osamnaestoj godini da bi se pridružio armiji Juga i dospeo do čina kapetana. Posle rata, morao je da počne iz početka, ovoga puta, međutim, počeo je kao potporučnik. Mekdaugal je imao samo triđe- 13 Veličanstveno popodne
  • 16. set i jednu godinu, ali već je počeo da gubi bitku sa sopstvenim strukom. Okruglog lica, tankog nosa i zulufa srednje dužine, koji su več počeli da sede, ličio je na debelog čoveka, koji je naglo smršao. U stvari, kod njega je bilo obrnuto: mršav čovek u telu debeljka. Imao je plave oči. Četa C bila je na alatima a komandovao je mlađi brat generala Kastera, major Tomas Vord Kaster. Postojala je blaga porodična sličnost me­ đu njima, bez sumnje, ali je Tomas bio viši rastom od svoga slavnijeg brata i delovao je kao da je zaista prošao kroz teškoće. Tom je imao trideset godina i bio je neženja. Bio je unapre- đen u čin majora zbog hrabrosti u borbi i dva­ put odlikovan Medaljom časti. Ranu od metka nosio je na desnom obrazu što mu je među in­ dijanskim izviđačima donelo nadimak „Obeleže- ni“. Imao je ravno, trouglasto lice sa usko usa­ đenim plavim očima i oštrim nosem. Bio je ode­ ven u jelensku kožu kao i njegov stariji brat, a svoj beli šešir obično je nosio natučen na oči. Četa E bila je na konjima zelencima, zbog čega su je i zvali „Zelenci“. General Teri je naročito toplo pozdravio njenog komandanta, majora Al­ gernona Emorija Smita iz prostoga razloga što je Smit bio Terijev pomoćnik za vreme građan­ skog rata. Bio je Njujorčanin, trideset i tri go­ dine star, koji je činove sticao u ratu. Smit je bio zdepast čovek sa invalidnim ramenom. Bio je teško ranjen u levo rame tokom rata i još nije uspevao da podigne levu ruku, tako da bez po­ moći nije mogao da obavi ni tako prost zada­ tak kao što je oblačenje bluze. „Smiti“, kako Veličanstveno popodne_________________________________ M
  • 17. SU ga takođe zvali, imao je sive obrve, širok, prav nos i jake brkove. Komanda nad četom E bila mu je tek nedavno poverena. Sledila je četa F na doratima. Ova četa ostavlja­ la je vrlo dobar utisak na obuci i imala je u svojim redovima najviši procenat nemačkih doseljenika. Komandovao je kapetan Džordž Volter Jejts, te­ meljni plavi čovek, širokog lica i dugog naglašenog nosa. Jejts je imao trideset tri godine, veteran gra­ đanskog rata. Bio je poreklom iz Mičigena, kao i Kaster i, nekim slučajem, služio u Kasterovom štabu za vreme rata. Bio je član takozvane Kaste­ rove „porodice“. Čak je i ličio na Kastera u pogle­ du gojaznosti. Imao je čak iste morževske brkove i odelo od jelenske kože. Četa „Besna 1“ takođe je bila na doratima. Ko­ mandovao je Irac, vojnik od zanata, po imenu Majls Volter Kif. Kapetan po činu, služio je u italijanskoj papskoj vojsci i u armiji Juga. Visok, mršav tride- setčetvorogodišnjak, kovrdžave kose, tamnih, pro­ dornih očiju i podsečenih brkova, imao je na sebi košulju od jelenske kože i plave pantalone. Njegov crni šešir slagao mu se uz kosu i malu bradu. Četa L bila je isto na doratima, a komandovao je šurak generala Kastera poručnik Džejms Kalun. Džimi Kalun je bio krupan momak, trideset godina star, širokih ramena, plavokos, neobično jake vilice i čeličnoplavih očiju. Kalun je bio smatran pukovskim lepotanom, ali četiri godine srečnog, bračnog života počele su da mu se ocrtavaju več oko struka i vrata. Nosio je košulju od jelenske kože i plave pantalone i, poput njegovog drugog šuraka. Toma Kastera, imao beli šešir natučen na oči. 15 Veličanstveno popodne
  • 18. Sledila je četa A na vrancima. Zvali su je „Četr­ deset lopova“ iako ih je, u stvari, bilo gotovo šez­ deset sa ravnomerno raspodeljenim irskim, nema- čkim i drugim doseljenicima. Komandovao je ka­ petan Majls Mojlen, čovek grubih crta i gustih obrva, trideset sedam godina star, a bio je oženjen sestrom Džimija Kaluna, Šarlotom. Najupadljivi­ ja crta bili su mu dugi, uvijeni brkovi, koji su isti­ cali njegove plave oči. Majls Mojlen imao je pro- menljivu vojnu karijeru, koja je uključivala i liša­ vanje čina i otpuštanje iz vojske u građanskom ra­ tu. Ponovo se prijavio pod lažnim imenom i opet počeo od redova. Četu D na doratima, predvodio je potpukovnik iz građanskog rata, koji je u posleratnom raščišća­ vanju činova, degradiran u kapetana, Tomas Bel Vir. Kapetan Vir je bio tridesetosmogodišnjak i gotovo čitavu dotadašnju karijeru proveo je u Ka­ sterovoj službi. Bio je širokih ramena, okruglastog lica, razrokih očiju, klempavih ušiju i svetlih, ču­ pavih brkova, sa nosem krivim i prevelikim za lice. Već dugo vremena nije bio najboljeg zdrav­ lja što se videlo i po tome što je nosio dugi, sivi ogrtač. Četa G na alatima imala je dva obeležja: bila je jedina, sa više doseljenika nego pravih Amerika­ naca, a komandovao joj je poluindijanac. Poruč­ nik Donald Mekintoš, tridesetsedmogodišnjak, Kanađanin po rođenju koji je dvaput sticao čin: jedanput u građanskom ratu i ponovo, odmah po­ sle njega. ,,Toš“ Mekintoš glatko izbrijan, širokih ramena, imao je isturene jagodice i smeđe oči. Nosio je francusku vojničku kapu. Veličanstveno popodne_________________________________ 16
  • 19. Četa //im ala je najmanji broj doseljenika u svo­ jim redovima i jahala je crvenkaste dorate. Ko­ mandovao je kapetan Frederik Vilijam Bentin. Četrdesetdvogodišnji Fred Bentin bio je pukovnik i komandant konjičke brigade u građanskom ratu. Kao južnjak, opredelio se za armiju Juga i postao odmah oficir. Neposredno posle rata, odbio je da bude major u crnačkom konjičkom puku i umesto toga prihvatio kapetansku ulogu u 7. konjičkom. Od penzionisanja starog kapetana Tompsona, glatko izbrijani, sedokosi Fred Bentin bio je naj­ stariji kapetan u puku. Čovek ratobornog izgleda i širokih ramena na niskom, zdepastom telu imao je blago povijene noge veterana na konju. Indijanci nisu imali nikakav naziv za njega, ali su ga vojnici zvali „obrijani Božić Bata“ jer je imao prodorne plave oči i stalni osmeh na licu. Nosio je plavu oficirsku bluzu i otrcani crni šešir sa proračuna­ tom nonšalancijom. Četa K je bila najmalobrojnija, sa manje od četrdeset ljudi, i jahala je alata. Bila je to jedina četa, kojom je komandovao diplomac sa Vest Pointa, poručnik Edvard Setl Godfri. „Godi“ je imao trideset tri godine, diplomirao je u klasi 67 na Vojnoj Akademiji i imao je devet godina služ­ be na granici. Bio je vitak i mršav, velikog nosa i usko usađenih tamnih očiju. Opušteni brkovi do­ prinosili su njegovom orlovskom izgledu, koji je narušavala jedino duga ali retka brada. Poslednja četa M, jahala je različite konje. Ko­ mandovao je kapetan Tomas Henri Frenč. „Ta­ ker“ Frenč bio je oniži čovek, pljosnatog lica, ode­ ven u jelensku kožu. Opušteni brkovi nadopunja­ 17_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 20. vali SU se čupavim, tamnim obrvama, a jahao je krupnog zelenka, lakočom čoveka očigledno rođe­ nog u sedlu. Jedan oficir i njegov posilni jahali su na kraju kolone, major Markus Albert Reno, diplomac sa Vest Pointa iz klase 57. Drugi po činu, jahao je obično na začelju kada nije imao nikoga pod ko­ mandom. Sve do prethodnog dana, Mark Reno je komandovao nad šest od dvanaest četa u izvidnici ali, kako je bio u lošim odnosima sa Kasterom, sa­ da je bio prebačen na kraj kolone. Bio je to kru­ pan, dobro građen čovek od četrdeset jedne godi­ ne, tamne kose i visoko isturenog čela. Iako pet godina stariji od Kastera, delovao je mlađe, a nad tankim usnama imao je samo male brčiće. Na sto šezdeset mula bili su natovareni odeća, hrana i ćebad prilično neuredno, a municij a u kož­ nim bisagama vukla se u neredu iza plave kolone. Među mulama se vrzmalo i nekohko neosedlanih konja pod budnim okom desetak civilnih komor­ džija. Posle izvanrednog utiska konjičke kolone, komora je predstavljala razočaranje. Kaster se okrenuo Kuku, ađutantu urednog iz­ gleda. - Moje čestitke kapetanu Frenču - reče on svo­ jim visokim glasom. —Neka poručnik Meti odmah bude zadužen da preuzme brigu nad mulama. Kuk je oštro salutirao i poterao svog krupnog belca za kolonom. Reno je s malom nedoumicom gledao generala Terija a zatim, oklevajuči, pono­ vo salutirao. General Teri mu je odgovorio na pozdrav uz malo ustezanja i krišom pogledao bezizraznog Ka- Veličanstveno popodne_________________________________ 18
  • 21. stera. Reno je projahao da bi se pridružio koloni, koja je brzo odmicala i upravo gazila široku ali plitku reku Rouzbad. Džejms Brizbin, zvani „Skakavac Džim“ s pre­ zirom se okrenuo kada se Kaster srdačno rukovao sa Terijem i Gibonom. Komandant 7. konjičkog nestrpljivo je zatim okrenuo svog crvenog alata i uputio se za kolonom. - Ne budite nezasiti, Kastere —reče Gibon še- retski —imajte na umu da ima dovoljno Indijanaca za sve nas. - Ne, n-neću —odgovorio je Kaster ozbiljno i u- daljio se lakim galopom. - Čekajte i nas - doviknuo mu je Gibon. Trojica oficira, izvršilaca smotre, poterali su ko­ nje ka parobrodu „Daleki zapad“. Pošto su sjaha­ li, a dizgine im preuzeli njihovi posilni, gledali su za kolonom, koja se udaljavala prema jugozapa­ du. - Pa, Kaster je srećan sada - primeti general Teri - svoj gospodar u poteri za Indijancima. Brizbin je promrmljao nešto neodređeno. Gi­ bon je izgledao bled, što je verovatno bila posledi­ ca stomačnih tegoba. Teri je pogrešno protumačio njegovo čutanje. - Da nisi, možda, malo zavidljiv, Džone? - upi­ tao je uz blag osmeh. —Mislim zbog toga što Ka­ ster ima priliku da se pre nas sretne sa Indijancima i pokupi svu slavu? Pešadijski pukovnik, koji je izgledom podsečao na pticu grabljivicu, je frktao. —Slavu? —upitao je dok su sva trojica zastali pred daskom postavlje­ nom između obale i brodskog stepeništa. W_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 22. - Znaš li ti šta tamo na Zapadu znači slava? To znači da te ubije neki Indijanac skriven iza stene i da ti posle objave ime u novinama, pogrešno napi­ sano! General Teri se smejao u znak odobravanja. Čak je i „Skakavac Džim“ iskrivio lice u nekakav podrugljivi poluosmeh. - Možeš se pouzdati u Kastera da če učiniti sa­ mo ono što je najbolje za njega —reče on. Gledali su u oblak crvene prašine, koji se digao iza kolone koja je prešla Rouzbad i nastavila da­ lje. Kroz nekoliko minuta ljudi i stoka pretvorili su se u crne tačke pračene stubovima prašine. Veličanstveno popodne 20 Kaster je požurio napred da bi osmotrio indijan­ ske i civilne izviđače i vodiče, koji su brzo ali i oprez­ no grabili uz obalu. Potporučnik Varnum, koji je proučavao tlo pred sobom, podiže pogled, kao daje primio telepatsku poruku, i odjaha do Kastera. —Vrane su sasvim napred —raportirao je. —Ari­ kari su se podelih. Obrađujemo obe obale reke. Repati Bik je sa jednim odredom, a Vojnik sa dru­ gim. Kaster klimnu glavom. - A gde je moj srečnik? Varnum ga je gledao zbunjeno za trenutak, a onda odgovorio. - Čarli Rejnolds je levo sa Bi­ kom. Ja ga nisam odredio. Sam je otišao. - Zna on - reče Kaster ozbiljno. - Levi bok nam je najvažniji. Ne smemo dozvoliti da se provuku kraj nas. Sve bi ovo, u tom slučaju, bilo gubljenje vremena.
  • 23. - Menjaćemo se povremeno - nastavio je šef iz­ viđača. —Da bismo imali bolji uvid, da tako ka­ žem. Kaster klimnu glavom odsutno. - Sledite svaki trag. Crvenokošci su pravi đavoli u postavljanju lažnih tragova. Ne dajte im da se vrzmaju s naše leve strane. Varnum potvrdi i odjaha. Kaster se uputio pre­ ma malom uzvišenju i, uspravivši se u sedlu, osma­ trao je oko sebe. Cete su bile stručno ešalonirane tako da ne zaslepljuju jedna drugu prašinom i po­ dižu je što manje. Komora se u neredu vukla. Ka­ ster se namrgodio. Sledećeg trenutka pridružio mu se poručnik Vi­ lijem Kuk, ađutant. Ćutali su, a Kukov pogled pratio je Kasterov po horizontu. Počeo je da be- leži nešto u malu beležnicu. Kaster najzad progovori. - Moračemo nešto da uradimo s tom komorom. Kuk se nasmešio, kao da je zbog nečega zado­ voljan sobom. - To sam već zapisao, generale - re­ če. - Razmišljao sam da iz svake čete odvojim lju­ de da pomognu komordžijama. Kaster se složi. Oprezno je poveo svoga alata nizbrdo do staze, pa skrenuo na sever pažljivo ispitujući horizont. Kolona je dobro napredovala duž reke Rou­ zbad, iako se rastegla na više od dve milje. Tlo pod konjskim kopitama bilo je peskovito i gotovo lišeno rastinja, ali bilo je prilično ravno, ako se izuzme poneka suva jaruga, koja se spuštala u plit­ ki, brzi Rouzbad. Trave i žbunja, koje je podse- čalo na divlje ruže, bilo je u izobilju blizu vode. 21 Veličanstveno popodne
  • 24. Levo od kolone, geografski na istok, na horizontu su se ocrtavala brda nepravilnog oblika i zaravni. Na zapadu, tlo se naglo dizalo ka Vučjim planina­ ma. Nisu to bili ružni predeli. Trubači su se već odavno razišli iz paradne farma­ cije i pridružili svojim četama. Bili su po dvojica na svaku: jedan je pripadao komandantu, a drugi na­ redniku na kraju svake čete. Glavni trubač Vos, kao lepak se držao Kastera i poručnika Kuka. Kao da su se udaljavali od neobično hladnog vremena na Jeloustounu. Svakih pola milje, sunce je sve više izranjalo iz pocepanih oblaka, a vazduh je postajao topliji. Plave bluze i smeđe košulje od jelenske kože počele su da se skidaju i, umesto plave, kolona se pretvorila u sivu, većina vojnika imala je sive flanelske košulje bez okovratnika, koje su se spreda zakopčavale sa tri dugmeta ispod vrata. Obadi su počeli da dosađuju i ljudstvu i ko­ njima. Dežurni narednici obilazili su čete i davali uputstva ljudima da s vremena na vreme sjašu i hodaju uz konje. Kolona se, uprkos tome, nije razvlačila, ako se izuzmu mule. 7. konjički se ulogorio oko pola pet posle pod­ ne, nakon pređenih dvanaest milja. Rouzbad je na logorištu bio širok jedva nešto više od metra i de­ setak santimetara dubok. Ulogorili su se u pod­ nožju strme litice uz vodu, i beskrajno dugo čeka­ li da se dovuče komora sa ćebadima i hranom. U međuvremenu, nije se dangubilo. Kolani su po- puštani, a vojnici su pregledali leđa konjima ispod ćebadi. Ako su bila vlažna od znoja, ostavljali su ih još neko vreme osedlane; ako su bila suva, sedla su skidana i počinjao je dnevni ritual. Veličanstveno popodne_________________________________ ^
  • 25. Uzde i sedla su čišćeni, konjske oči su brisane spu­ žvom, glave i grive im se češljale i noge pregledale. Najzad bi se konji, oslobođeni sédala, nahranili, na­ pojili a zatim su lasom vezivani za metar i po visoke motke, koje je svaka četa imala za vezivanje konja. Zatim su bile upaljene vatre, porcije napunjene i podeljeni dragoceni ali i jednolični dvopek i me­ so. Kafa bi se kuvala a oni, koji nisu odlučili da se okupaju u plitkoj reci, napunili bi lule ih žvakali svoje sledovanje duvana. Bile su postavljene stra­ že. Posilni sa crvenim trakama na rukavu, obilazili su logor na konjima i pozivah oficire na zbor u Ka­ sterovom šatoru. 23 Veličanstveno popodne Sunce je več bilo zašlo na zapadu za rasute oluj­ ne oblake i prekrilo logor krvavocrvenim sjajem, kada su se oficiri okupili u štabu. Sedeli su ispred malog poljskog kreveta, ukupno dvadeset osam o- ficira i tri lekara. Ađutant Kuk i potpukovnik Kaster sedeli su na tom krevetu, ispred kojeg su imali stočič. Kaster se laktovima oslonio na sto i odsutno slušao Kuka, koji je čitao uputstva iz beležnice. „Ne sme biti ga­ lopa“, čitao je monotono. „Konji se neće sedlati do na jedan sat pre zore“. Ova odluka izazvala je žamor među prisutnima. — Ni trube neće biti —dodao je Kaster svojim grle­ nim, zamuckujučim glasom. Pogled mu je prelazio preko prisutnih, ne zadržavajući se ni na kome. —Mi smo na neprijateljskom tlu i nećemo otkrivati naše prisustvo sve dok ne budemo u prilici za napad.
  • 26. Ponovo se začuo žamor. Kaster je porumeneo, ali ništa nije rekao, pa je Kuk nastavio. „Konji se moraju grupisati i propisno vezati posle zalaska sunca. Komandanti četa odgovaraju za bezbed- nost. Tokom marša, riiko ne sme zaostajati. Ko­ mandanti četa moraju preduzimati posebne mere da se spreči osipanje.“ Specijalne mere nisu bile posebno nabrojane, pa je ovo naređenje bilo do­ čekano galamom. Kaster je podigao glavu i pogle­ dao okolo, ali sva lica su dotle već bila nepomična. Nagnuo se napred i prigušenim glasom nastavio. - Pokret je svakoga dana u pet ujutro, do daljeg naređenja. Sve komande izdavati isključivo gla­ som. Nema pucnjave. Nema nepotrebne buke. Pogledom je obuhvatio prisutne, namerno igno- rišući tamnoputog majora Renoa, koji je pocrve­ neo ali nije rekao ništa. —Komandanti četa biće odgovorni direktno me­ ni —nastavio je Kaster. —Svi ste vi iskusni i imam poverenja u sposobnosti svakoga od vas pona­ osob. Zato če se iz štaba puka odlučivati samo o dve stvari: kada će biti pokret i gde će se logorova­ ti. Imamo sledovanje za petnaest dana, ali očeku­ jem da ćemo pre isteka već stupiti u borbu. Sve druge pojedinosti: ustajanje, zadržavanje, ispaša, pojenje, prepuštene su na odlučivanje komandan­ tima četa do daljeg naređenja. Držite se na bez- bednom rastojanju jedni od drugih i ne idite is­ pred izvidnice. Izgledalo je da je Kaster završio i neki ljudi su počeli da se meškolje, pripremajući se da ustanu. Grleni, zamuckujući glas ih je zaustavio. Ton mu je bio viši nego dotle i piskav. Veličanstveno popodne_________________________________ 24
  • 27. - U potpunosti se oslanjam na rasuđivanje i od­ luke komandanata jedinica. I na njihovu lojalnost. - Oštro je gledao okolo. - Dosad sam malo govorio o neprestanom gun­ đanju među nekima od vas. Sada smo međutim, na pohodu, za koji se nadam da će biti uspešan i želim da učinim sve što mogu da on bude ne samo uspešan nego i prijatan za svakoga. Ako ijedan puk uopšte može da postigne tako nešto, onda je to naš, siguran sam. Biće mi drago da saslušam predloge od svakog oficira ako su podneti na pro­ pisan način. Hoču, međutim, da svima bude jasno da neću dozvoliti nikakvo gunđanje. Od svakoga ću zahtevati najstrože pridržavanje naređenja, ne samo mojih već svih naređenja izdatih podre­ đenima. Neću da se za ovaj puk kaže kao što je ge­ neral Kruk rekao za Treći konjički: „Da bi bio do­ bar kada bi uspeo da se otarasi matorih kapetana i omogući poručnicima da komanduj u četama.“ Ovo je bilo dočekano glasnim smehom, a zde­ pasti, sedi Fred Bentin, najstariji kapetan, skočio je zajapurenog lica, dok su mu krupne, prodorne, plave oči igrale. - Pa, pošto smo svi ovde - viknuo je - zar ne bi bilo dobro da imenujete oficire, koje optužujete? - Pogledao je okolna lica s ukočenim osmehom na usnama. - Hoču samo da svaka stvar bude na svom me­ stu —odvratio je Kaster. - Hoću da mi se jasno kaže. Da li me optužujete za stalno gunđanje? - odgovorio je Bentin mirno. Kaster je uzdahnuo i skrenuo pogled umorno, ah nije odgovorio. 25_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 28. —Optužujete li možda kapetana Kifa? - produ­ žio je Bentin. - Ili kapetana Vira? —Pukovniče Bentine —Kaster progovori najzad nevoljno, oslovljavajući ga činom iz građanskog rata, što je bio običaj —nisam ja ovde da mi delite lekcije. Ali, reči ču javno, za vašu informaciju, da se nijedna od mojih primedbi ne odnosi na vas. Bentin je seo, njegov ukočeni osmeh bez srdač­ nosti,’sada se opustio i delovao je veselije, kao „o- brijani Božič Bata“, kako su ga iza leđa zvali. Prošao je čitav minut pre nego što je Kaster po­ novo progovorio i kada se oglasio, bio je neobično tih. Sve glave su se odmah trgle na ovu promenu. —Broj Indijanaca, neprijatelja, koji stalno od­ bijaju da žive u rezervatu, procenjuje se na osam stotina do hiljadu; to su samo muškarci, a tu su još, naravno, žene i deca. Ne bi me iznenadilo i da ima hiljadu i petsto ratnika, mada ne svih na jed­ nom mestu. Nudili su nam pojačanje iz Drugog konjičkog. Odbio sam ponudu majora Brizbina. Jer na kraju krajeva, ako Indijanci budu u stanju da zbrišu Sedmi konjički, pojačanja neće imati mnogo smisla. Odbio sam i topove, jer bi ih vukli ti nesrečni konji i samo bi nas usporavali. Osim to­ ga, kako reče Džerard tamo na brodu, ne smemo se zavaravati da će crvenokošci stajati mirno dok mi budemo gruvali iz topova! Kažem vam to, jer želim da znate da je ovo postala isključivo stvar 7. konjičkog. To je sada, uspeti ili umreti, momci. Dočekalo ga je veselje i on podiže ruku. —Štedite snagu. Dnevno ćemo prelaziti dvade­ set pet do trideset milja dok ne uspostavimo kon­ takt. Posle to g a ... pa, nemojte misliti da ćemo Veličanstveno popodne 26
  • 29. ih tek tako pustiti. - Kaster je gledao svakog pona­ osob u oči. Njegov pogled bi nailazio na čvrste oči, ali i na snebivanje kod drugih; i ti drugi bi ga, međutim, ponovo pogledali sa neskrivenim divljenjem. Najzad, Kaster pogleda u svog ađu­ tanta, Kuka, koji se upiljio u beležnicu u ru­ kama. —Komora —reče Kaster zamišljeno —sada mi pade na pamet, gospodo, ovako kako smo je ure­ dili, ne valja. Komordžije se muče da nateraju mule da idu, i opet ne završavaju posao. U čemu je problem, majore? Major Reno je pognuo svoje krupno telo i lak­ tovima se oslonio na kolena. —Izgleda da nam uvek isti stvaraju probleme. Prvo što su pogrešno natovareni. Znate, ravnoteža je vrlo vćižna i . .. - Poručniče Meti - Kaster ga prekide nestrplji­ vo, obrativši se sredovečnom poručniku sa zuluii- ma i krupnim, smeđim očima - ko u komori stvara najveće teškoće? --N e b ih ... odnosno, radije ne bih imenovao četu, ah kao što kaže major, neke su gore od osta­ lih - govorio je upadljivim francuskim naglaskom. Major Reno ustade. Ledeno se obratio Francu­ zu. - Poručniče Meti, koje čete prave najveće prob­ leme? —Pa, gospodine - reče Meti žurno - ako več moram, rekao bih da su to četa G i četa H ... - Četa E ti ne pravi teškoće, je li tako? —major Smit mu brižno upade u reč, odsutno se češkajući po levoj ruci. 27_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 30. Meti je ignorisao zdepastog komandanta čete E kada je video kako Kaster daje rukom znak Smitu da ćuti. —Dakle —reče Kaster oštro —poručnik Mekin­ toš i kapetan Bentin imaju najlošije ocene? —Ne bih to tako rekao, generale —protivio se Meti neodlučno, izbegavajući pogled pocrvenelo- ga Freda Bentina. Nasuprot njemu, tamnoputi Mekintoš se dobroćudno smešio, pokazujući pra­ vilne, bele zube. Ostah oficiri su se zgledali i nelagodno meško- Ijili. Kaster je gledao negde gore, gotovo odsutno. —Voljno —promuca on svojim piskavim glasom. Veličanstveno popodne 28 Oficiri su se razilazili u grupama po trojica ili četvorica. Edvard Godfri, orlovskog izgleda, iz če­ te K, išao je sa Frenkom Gibsonom, poručnikom pljosnatog lica, sa jakim brkovima i proćelavim, iz Bentinove čete H, i sa potporučnikom Nikom Va­ lasom. Valas, kao i Godfri, bio je sa Vest Pointa i najviši rastom u puku. Bio je vitak mladić, košča- tog lica, velikog nosa i uvučene brade. Iza ove tro­ jice, išao je šurak Frenka Gibsona, poručnik D o­ nald Mekintoš, poluindijanac, koji je komando­ vao četom G. Nik Valas je lupkao svojim belim šeširom po plavim pantalonama dok mu se lice mrgodilo. Nagnuo se napred kao da se probija kroz neki ne­ postojeći vetar. — Mislim da će general Kaster poginuti —reče on iznenada.
  • 31. Godfri pogleda prvo Frenka Gibsona a zatim nezgrapnog, plavokosog momka, njemu s druge strane. —Zašto? —upita ga. —Kako to misliš, Valase? - Zato što ga nikada ranije nisam čuo da ovako govori. Godfri je posmatrao žustrog mladića kraj sebe kao što ptica grabljivica posmatra svoj plen. Naj­ zad je trepnuo i njih četvorica produžiše put bez reči. 29_________________________________ Veličanstveno popodne Potporučnik Vinfild Skot Edžerli iz čete D, pri­ padao je čitavoj jednoj generaciji momaka, koji su nosili ime po čuvenom generalu, ali on je bar, na to ime podsečao i fizički. Vin Edžerli imao je trideset godina, 1870. je diplomirao na Vest Poin­ tu i bio je veteran dva pohoda na granici. Bio je najkrupniji čovek u puku, jedino je Nik Valas bio viši, i svakako jedan od najnaočitijih. Imao je pre­ ko dva metra, široka ramena i veliku glavu pokri­ venu dugom, tamnom, talasastom kosom, paž­ ljivo začešljanom na desnu stranu. Podrezani brkovi, isticali su pune, senzualne usne i iskričave, plave oči. Još sedam oficira okupilo se oko vatre pred nje­ govim šatorom. Bilo je dakle, sedmoro ljudi, ne računajući Edžerlija. Bila je to neobično velika grupa oficira bez Kasterovog prisustva, ali i znak poštovanja prema Edžerliju, kada ih se ovoliko o- dazvalo pozivu. Visoki major Reno, bucmastog li­ ca, bio je najstariji među njima.
  • 32. Svi su bili dobro raspoloženi. Bio je tu i lekar- -hirurg, dr Henri Porter. Imao je negovane, opu­ štene brkove kao konkurencija Edu Godfriju. Mladić kraj njega, dvadeset dvogodišnji potporuč­ nik Džon Džordan Kritenden, imao je svetlosme- đu bradu, i okruglasto veselo lice. Nosio je povez od tamne kože preko levog oka. Izbio mu ga je neispravni puščani metak, koji je eksplodirao u cevi i mladi ,,Dž. D ž.“ Kritenden je najpre pomi­ slio da napusti vojsku. Otac mu je bio general u građanskom ratu i uticajan, pa je Dž. Dž. ostao u 20. pešadijskom. Kaster ga je preuzeo jer 7. ko­ njičkom su stalno nedostajali oficiri, pa su i jed­ nooki pešadijci bili od koristi. Raspoloženje je raslo što je veće odmicalo. Po­ ručnik Kalun je za rastanak predložio nešto što je ličilo na blagoslov. Obećao je po parče kolača za svakog od prisutnih oficira. Kolač će ispeći njego­ va žena, Margaret, Kasterova mlađa sestra i to ka­ da budu pronašli i potukli Indijance. Veličanstveno popodne 30 U štabnom šatoru, Džordž Armstrong Kaster imao je sastanak sa svojim neizbežnim ađutantom. Kukom, sa dva brata i nećakom. Bili su tu takođe i njegovi stari drugovi po oružju iz građanskog ra­ ta, kapetani Džordž Jejts i Tomas Vir. Pored majora Toma Kastera, bio je tu, naime, i mladi Boston „Bos“ Kaster. Bio je vodič, a pre to­ ga i nabavi]ač stočne hrane za vladu države Dako­ te na Zapadu, gde je došao iz zdravstvenih razlo­ ga. Mršav, sušičav mladić od dvadeset pet godina.
  • 33. glatko izbrijan sa riđe-plavom kosom, koju je pu­ stio dugačku, po ugledu na svog slavnog, starijeg brata, bio je u civilu jer je njegovo postavljenje za potporučnika u 7. konjičkom bilo odloženo. Ka­ sterov nečak Henri Armstrong Rid, osamnaesto­ godišnji đak, kome je ovo bio prvi boravak na Za­ padu, bio je najstariji sin starije Kasterove poluse­ stre Lidije, koja je u stvari i odgajila današnjeg generala, od malih nogu. Mladi Rid veoma je ličio na svog slavnog ujaka. Kapetan Vir je vrteo glavom u neverici dok je, iznenađen slušao Kastera kako prosipa reči prisut­ nima. - Kapetan Vir se ne slaže - reče Kaster smejuči se. Pocrvenevši, Vir se pobunio. —Ne, ne. Ja samo ne razumem sasvim šta general Teri očekuje od nas. Zar ne idemo sve do izvorišta reke TOng? Kaster mu odgovori uz pokroviteljski osmeh. - Čim izbijemo na pravac, s kojeg je Reno od­ stupio, odvojičemo se od Terija j vezati Indi­ jance za sebe. - Znači, nećete prema izvorištu ni Tonga ni Rouzbada? - raspitivao se Džordž Jejts. - Imam predosećanje da je onaj Indijanac, Lo, negde tamo —odgovori Kaster i neodređeno poka­ za rukom prema zapadu. —Ako to budu potvrdili i izviđači, onda nema smisla napuštati svež trag sa­ mo zato što štabni oficir hoće da iscrta liniju na mapi. - Nisam video taj trag p a ... - poče Vir, ali ga Tom Kaster preseče. - Ja jesam - reče komandant čete C. - Prilično je upadljiv. Ne bi se reklo da su ga napravili belci. 31_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 34. - Ideja je, kapetane Vir - upade Kuk svečano - da se Sedeči Bik i njegovi ljudi opkole, pre nego što mu se u večem broju počnu pridruživati Indi­ janci iz rezervata. - Znam šta je ideja. Kuk - primeti Vir mrzo­ voljno. - Brine me nešto —reče Kaster. —Plašim se da su več završili svoje igre i razišli se da love bivole, što znači da se ne bi prikupili sve do kraja leta. - A šta ako im izvidnica ne locira logor tamo gde mislite da jeste? - upita Jejts. Kaster se nasmeja kratko. - Onda ne možemo dalje. Moja deviza je: „Najpre proveri da li si u pravu, pa tek onda napred.“ Ako se međutim po­ kaže da sam bio u pravu, napašču im logor. - Može li se desiti da se predaju bez borbe? —upita Vir. Kaster snažno protrese glavom. - Može - nastavio je - ali, ne mogu da realno ispla­ niram bitku ako ne pretpostavim da če se boriti. Pogledao je lica oko sebe, koja su ga posmatra- la, i namrštio se. - Doneču pravu odluku u pravo vreme—uveravao ih je. - Nisam ni nagao ni nestrpljiv. To me vređa. Sve što sam dosad činio bilo je uvek rezultat prouča­ vanja zamišljene vojne situacije, koja bi mogla na­ stupiti. Kada sam učestvovao u nekoj kampanji ili ulazio u bitku, a trebalo je brzo doneti odluku, sve što sam dotle pročitao ili studirao, pojavilo mi se pred očima kao pod uveličavajučim staklom i moja odluka bivala je uvek plod toga. Mozak mi je brzo delovao ali uvek kao rezultat svega što sam dotle proučavao u vezi sa nastalom situacijom. Veličanstveno popodne_________________________________ ^
  • 35. - Siguran sam da će se 7. konjički proslaviti pod vašom komandom, generale - reče Vir smireno. Kaster klimnu glavom i utonu u sumorno ćuta- nje. Niko više nije imao šta da kaže o tome i raz­ govor je zamro. 33 ______________ Veličanstveno popodne Dugonosi Edvard Godfri, sam je šetao uz obalu, zamišljen. Jedan krupni melez, koji je preko pa­ mučne košulje imao kožnu bluzu, izdvojio se iz gru­ pe Vrana, koji su se nešto bili raspričali kraj vatre i neopaženo se pridružio komandantu čete K. Bio je izviđač i zvao se Minton „Mič“ Bojer, dobro je poznavao sva lovišta u istočnoj Montani a, preko svoje majke, i tamošnje neprijateljske Sijukse. —Poručniče! —pozvao ga je grleno. Godfri se okrete ali i odmah smiri. - Zdravo, eh, Bojer, jel’ tako? Udišeš čist noć­ ni vazduh? Bojer se nasmejao i nije odgovorio. Pošli su skupa uz žuboreći potok i prošli prilično rastojanje bez ijedne reči. Bojer je krajičkom oka stalno po­ smatrao ozbiljnog Godfrija. Najzad, kao da više nije mogao da se uzdrži, upitao ga je odjednom. - Jeste li se ikada borili protiv Sijuksa? Godfri se okrenuo i udostojio ga svog ukočenog orlovskog pogleda. —Jesam —odgovorio je mirno. - Pa, šta mislite, koliko če ih biti? Godfri zastade. Tiho, mirno, odgovorio je. - Kažu da bi moglo biti između osam stotina i hilja­ du ratnika.
  • 36. - Mislite li da možete savladati toliko? - upita Bojer brzo. „Godi“ je dugo razmišljao o odgovoru i kada je najzad progovorio, glas mu je bio tih i ravan. — O, da, mislim da možemo. Bojer kao da je bio zbunjen odgovorom i to­ nom, kojim je to rečeno. Dugo je čutao. Godfri se strpljivo smešio i okrenuo da bi se upu­ tio natrag. Bojer je najzad progovorio, upra­ vo kada je Godfri pošao. Glas mu nije bio ravno­ dušan. - Pa, mogu vam reči da ćemo imati jako tešku bitku! Godfri je samo pogledao Miča Bojera i klimnuo glavom svečano. Nije, međutim, ništa više rekao i lagano je odšetao kada je izviđač odlutao pogle­ dom. Veličanstveno popodne_________________________________ M Nešto kasnije, Godfri se približio prostoru ogra­ đenom belim platnom, omotanim oko nekoliko stabala, nedaleko od reke. Provirio je unutra. Prisutni su se smejali slušajući omalenog, crno- manjastog Italijana, poručnika Karla De Rudio koji je bio pridodat četi A umesto Smita, koji je preuzeo komandu nad nekadašnjom Karlovom če­ tom E. De Rudio je bio sed, iako je imao tek četr­ deset i četiri godine, nosio je veliku bradu i duge ukočene brkove. Imao je francusku kapu, raska- lašno namaknutu na upadljivo crne obrve. Fred Bentin je pućnuo iz lule i počeo da se sme­ je, veseli smeh se razlegao preko reke. Bio je tu
  • 37. još samo kapetan Majls Kif, naslonjen na drvo, sa tamnim šeširom namaknutim na oči. Čak i u tami, zubi su mu blistali. - Dobro došao na božju službu - viknuo je sr­ dačno Bentin, pućkajući lulu, sedeći na zemlji prekrštenih nogu, dok su mu čizme stajale sa stra­ ne. Kif podiže šešir, vide da je pridošlica Godfri i ponovo ga namače. - Karlo ne zna šta će sa rukama - počeo je da objašnjava. - Stalno ima nešto u njima što ne treba. De Rudio se nasmejao opušteno. —Kao onu sablju što sam uzeo od onih krasnih ljudi u Kanza- su. DŽEK je bio furiozo. Nazvao je Kastera njegovim inicijalima, a „Džek“ je bio uobičajeni naziv za konjičkog ko­ mandanta. - Šta beše ta poslednja reč? —upita Bentin polu- ozbiljno. - Pa, nisi vukao tu ogromnu sabljetinu, je 1’ ta­ ko, drugar? - nastavio je Kif da se šaU. - De Rudio se nasmejao i obratio Godfriju, koji je stajao okamenjenog lica. - Meti ima jednu sa- kriiivenu u kooomori a:li ne zna gdeee je. - Upravo sam razgovarao sa jednim izviđačem - reče Godfri naglo. - On misli da ćemo se boriti na život i smrt. - Da, ali prvo ćemo morati da pronađemo te div­ ljake —reče Kif svojim teškim, irskim naglaskom. - Navaliće na nas —reče Bentin poverljivo —ali što se tiče bitke, to ne znam. Imamo dvanaest če­ ta konjice i više od dvadeset pet hiljada metaka. 35_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 38. Zastao je gotovo zamišljen. - Voleo bih da se ovoga puta isprse i bore, za promenu —nastavio je, još više uozbiljen. —Mogli bi da svršimo taj posao za nekoliko sati i vratimo se natrag. Ako se budu borili, neće trajati dugo. - Koliko ima Sijuksa? - raspitivao se De Rudio. - Čuo si Džeka —reče mu Bentin. —Osamsto do hiljadu, možda i svih hiljadu petsto. - Ukupno mislim —nastavio je Italijan. —Pede­ set hiljada? - Tu negde —složi se Kif —ali ne očekuješ valjda da ih sve nadeš na broju? - Pa, kakva je razlika? - umešao se Bentin uz grimasu. - Napašće u svakom slučaju. Bilo da ih je pedeset ili pedeset hiljada, nema nikakve razlike. - Ne veruješ ni ti u to, drugar - reče Kif mirno. Godfri prekide iznenada sumornu tišinu. - Gađanje u puku je po rezultatima najgore od kada sam došao. Trebalo je više vežbati gađanje u mete. Mogli smo čak i odabrati grupu strelaca kao što smo uradili pred Vašitu. Bentin je nešto nepovezano mrmljao. Kif se na­ smejao. - A šta hoćeš ti to „Godi“? Da mašeš crvenom maramom biku? - Htedoh d a ... —poče Godfri. - Vašita! - Bentinovo mrmljanje se pretvorilo konačno u viku. —Vašita! - Šta se to desilo kod Vašite? - upita Kif, pra­ veći se nevešt. Nastala je neprirodna tišina dok se obično sr­ dačni Bentin nije povratio. Kada je progovorio, o- smeh mu je bio samo na usnama, ali ne i u očima. Veličanstveno popodne 36
  • 39. - Kod Vašite smo - počeo je šapatom, u kojem je bilo nekog poštovanja - izgubili majora Eliota, narednika Kenedija, izvrsnog mladog vojnika, i još šesnaest ljudi i tek posle dve nedelje preduzeta je nekakva potraga za njima. Pojavio se krupni kapetan Tom Mekdaugal. Provukao se pored Godfrija i seo na zemlju izme­ đu De Rudija i Bentina. - Šta sam to propustio? —brektao je. - Neko klevetanje - upade Kif suvo - nepresta­ no gunđanje, kako se to kaže. Mekdaugal skrete pogledom sa nemog Bentina do nemog Godfrija, pa do nasrnejanog Kifa. - Aha - mrmljao je - Vašita. Kif poče glasno da se smeje. Bentin se na­ smešio, pa čak pomalo i Godfri. - E, pa, poče Mekdaugal —sutra imaš komoru, Frede. Plata za greh, rekao bih. - Kako si saznao taj podatak? - oglasi se De Rudio. - Ravno iz konjske gubice. - DŽEK? - upita Bentin zabezeknuto. - Meti - odgovori Mekdaugal posle kraće pau­ ze, koju je namerno načinio da bi u njoj uživao. - Iz konjske gubice, a? —viknu Bentin. —Iz konjske guzice, pre će biti. Kif se gotovo valjao od smeha, a čak se i Godfri smejuljio na neki neobičan način. - Šta sam to učinio, pobogu? - pitao se Bentin. -N o ću komarči, nema spavanja. Danju Meti i ne­ ma smisla. Pa, zašto ja? Smejali su se svi. 37 Veličanstveno popodne
  • 40. PETAK, 23. JUN 1876. Veličanstveno popodne_________________________________ ^ Još je bilo mračno kada su krenuli dalje. Zapo­ vest je bila slična onoj od prethodnog dana, osim što je ljutiti Bentin bio zadužen za 160 mula i re­ zervne konj« u komori. Tri čete pod njegovom ko­ mandom napredovale su čas kasom, čas hodom i često zastajkivale, dok se komore ispred njih sporo kotrljala, sledeči na jug krivudavi tok re­ ke Rouzbad, desetak milja udaljene od reke Tong. Izviđači su bili daleko izmakli i nisu se više vide­ li. Kasali su komotno, povremeno menjajuči stra­ ne među sobom. Ono što je prvo padalo u oči, bio je utisak da malo pažnje obračaju tlu. Jahali su najčešće pogleda uperenog ka horizontu, napred, ili na jednu i drugu stranu, a povremeno bi se osvrtali. Signalizirali su koloni da je staza prelazila preko uskog i krivudavog Rouzbada, koji su najpre oni prešli prirodnim gazom, na mestu gde je rečica o- bilazila sa zapadne strane greben od ispuealih stena, što su se nadnosile nad rečno korito. Ko­ njica je počela da prelazi reku bez zadržavanja. Komoru je bilo izuzetno teško kontrolisati, što se videlo i po Bentinovom, nimalo dobroćudnom, izrazu lica dok je nestrpljivo nadgledao prelazak, a tri čete pod njegovom komandom čekale na se­ vernoj obali. Da bi 160 mula i rezervni konji prešli Rouzbad, koji je na tom mestu bio širok oko dva­ deset pet metara, bilo je potrebno sat i po. Komora je pet puta prelazila reku na vrlo krat­
  • 41. kom rastojanju od svega tri milje i dok su svaki put poboljšavali tehniku, rastegli su se do devet sati ujutru na dve milje. Poručnik Nik Valas je pogledao na sat i ustano­ vio da je bilo devet sati kada je izvidnica naišla na trag. Valas je bio inžinjerac i zadužen za satnicu. Trag je išao sa istoka ka Rouzbadu i duž njegove istočne obale, spuštao se na jug, prema izvorištu. Tri milje ispred komore, Kaster je konferisao sa nekolicinom izviđača, uključujući poručnika Var­ numa i „Miča“ Bojera. Krvavi Nož, pola Sijuks a pola Arikari, koji je više bio vodič nego izviđač, upravo je bio nožem raspolutio konjsku balegu i podigao je uvis, jednu polovinu naspram druge. Njegovo ozbiljno liče bilo je bez izraza dok je se- čivo brisao o travu. Crvena flanelska marama sprečavala mu je dugu sedu kosu da mu padne na lice, a nosio je kariranu košulju i pantalone od je­ lenske kože, preko mokasina do visine kolena. Mrmljao je nešto na grlenom Arikari narečju. Kaster se upitno okrenuo ka Fredu Džerardu, vi­ sokom, crnookom čoveku, dugih udova, četrde­ setak godina starom. —Nedelju dana — prevede Džerard nemarno svojim prodornim, prejakim glasom. — Možda deset. Kaster klimnu glavom zamišljeno. „Mič“ Bojer je tvrdio da se ispred njih nalazi neko veliko selo. - Pokaži mi - promuca Kaster. 39_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 42. Na kraju kolone, oštrooki dežurni narednik, ko­ ji je okupljao zaostale vojnike, nešto je glasno upozoravao. Bentin skrete sa staze i pozva poruč­ nika De Rudio, koji je napajao konje na reci, pa- zeči pri tom da se mule ne približe suviše vodi. Mali Italijan pritrča. —Da ti vidim onaj lepi dvogled-progunđa Bentin. De Rudio poče da pretura po bisagama i ubrzo izvadi jedan austrijski poljski dvogled izuzetno le- pe izrade. Bentin ga nije skidao sa očiju, pomno ispitujuči horizont na jugu. —Šta je? - raspitivao se bledoliki hirurg, doktor Džordž Lord. Poručnik Lord je bio tanak, prav čovek s naočarima i dugim brkovima. Bentin je zabrinutim pogledom odmeravao ko­ lonu. Gledao je u beznadežno raštrkanu komoru i tri čete vojnika iza nje. Ispitivao je teren na desnoj strani, odnosno na zapadu, i natuštio se. Pogle­ davši ponovo na jug, shvatio je da se začelje glav­ ne kolone ispred njih, više ne vidi. Mule su bile po celoj dolini. —Ovako neće moći —razmišljao je naglas. De Rudio je zbunjeno gledao dok mu je Bentin odsutno vraćao durbin. —Ne samo što neprestano gutamo prašinu od mula, nego je i opasno - objasni sedokosi kape­ tan. - Da ne spominjem nekakav smisao. Bentin je turobno blenuo u doktora Lorda, De Rudio, Gibsona i dvadesetak vojnika, koji su se okupili oko njega i pokazivali rukama na jug. —Indijanski znak —doviknuo je svima oko sebe, koji su mogli da ga čuju. - Ovako neće moči - ponovio je. Veličanstveno popodne 40
  • 43. Iznenada se sa začelja glavne kolone ukazala jedna četa u borbenom poretku. Bentin je, preble- devši, odgalopirao napred. - Šta je to? - obratio se prvom oficiru, kojeg je ugledao. Prosedi narednik mu odgovori nemirno - indi­ janski znak. Bentin pogleda natrag na komoru i preostale tri čete s ljutnjom u očima. Odjahao je natrag tmu­ ran, bez reči. Kada se ponovo vratio maloj skupi­ ni, u očima mu se ogledala iznenadna rešenost. Dao je znak crnomanjastom trubaču, pljosnatog nosa. Redov Džon Martin stade kraj njega. —Reci poručniku Metiju da zaustavi komoru — zarežao je Bentin. Upiljio se u zbunjenog trubača, mladog italijanskog doseljenika, i lagano ponovio. —Poručnik Meti. Da zaustavi mule. Idi! Martin je odgalopirao. Nekoliko minuta docni­ je, mule su bile zaustavljene. Bentin se umešao među nekolicinu oficira i po­ doficira i počeo da prosipa naređenja tonom, koji nije trpeo pogovora. Vojnicima, koji su se znojili i psovali, trebalo je skoro pola sata da smire nepo­ slušne konje i mule, i nateraju ih u traženi pore­ dak, ali kada su najzad bili gotovi, samo se jedna četa našla iza mula. Druga četa bila je ešalonirana na desni, zapadni bok. Treća četa se rastegla po dužini, ispred komore, popunjavajući prazninu iz­ među stoke i glavne kolone. U takvom poretku, jedva da su nešto brže išli, ali su zato svi bili na okupu, a Bentinov izraz lica pokazivao je da je bio zadovoljan novim rasporedom. 41_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 44. Veličanstveno popodne_________________________________ ^ Na drugoj strani reke, Kaster je razgovarao s iz­ viđačima. Ostaci velikog logora bili su jasno vidlji­ vi. Sive kružne mrlje na zemlji označavale su me­ sta, gde su bile indijanske kolibe. Bojer je tumačio oznake koje su Indijanci osta­ vili. Pokazivao je na čudnu hrpu peska sa pobode­ nim štapovima, nagnutim prema zapadu. - Lakota je samouveren - procedio je. —Ovo su vojnici, koji glavačke padaju u indijanski logor. To znači da će se boriti i da su uvereni da će pobe- diti. Kaster kao da nije čuo. Proverivši da li Džerard sluša, on se obratio Krvavom Nožu. Je li ovo trag koji si pokazao majoru Renou? Džerard je preveo, a Krvavi Nož naglašeno klimnuo glavom. Nešto je brzo govorio. - Kaže da ih je puno - Džerard je prevodio svo­ jim prodornim, škripavim glasom. - Mnogo više nego što je ikada video na jednom mestu. - Takvo obaveštenje imamo i od generala Šeri- dana - složio se Kaster hladno - ali oni će pobeći od 7. konjičkog. Kolona je napredovala laganim hodom. Kaster je jahao pored Varnuma. - Evo gde je Reno napravio životnu grešku - reče Kaster. - Imao je šest četa na raspolaganju i sledovanje za dovoljno dana. Postao bi ime da je nastavio da ih goni. - E, pa, generale - primetio je Varnum - izgle­ da da će vama zapasti da dodate još malo sjaja va­ šem imenu.
  • 45. Kaster se prigušeno nasmejao a zatim, posle iz­ vesnog razmišljanja, uzdahnuo. —Ranije sam - reče on mirno - stalno mislio na ambiciju. Ne da budem bogat, ne da budem učen, več da budem slavan. Želeo sam da mi ime bude vezano za ljude ili dela na takav način, da bude uzor časti ne samo za tadašnje, već i buduće gene­ racije. Jahali su zatim u tišini, pomalo nategnutoj, jer Kaster kao da je utonuo u duboke misli, a Varnum bio u nelagodnom iščekivanju. —Ambicija mi je skrenula sasvim drugim prav­ cem - zaključio je Kaster govoreći kao iz rafala, dok su mu bledoplave oči vatreno svetlele. - Dok sam nekada želeo da steknem svetsku slavu i po­ štovanje, sada sam zadovoljan onim što imam, a biću zahvalan ako dođe nešto više. Želja mi je da učinim sebe vrednim onoga što mi je bog podario. Pogledao je zašiljeno lice svoga vođe izviđača i naglo se okrenuo. Varnum je zaustio nešto da ka­ že, ali je odustao kada je video da se Kaster uda­ ljava. Bentinov poručnik Frenk Gibson jahao je uz poručnika Metija, komandanta komore. —Da li ti je skoro pisala tvoja lepa ženica? —upi­ ta Francuz tek da bi se o nečemu razgovaralo. —Jeste - odgovori brkati šaljivdžija. - Fort Rajs je drugačiji kada nema konjice a, u nekom smislu, opet isti. —Odvratno mesto —složi se Meti. —Pričala mi je o onome kada si je zatekao da ra­ di kasno uveče i otpratio je do Bentinovih. Sigur­ no si pronašao eksere za kovčeg koji je pravila., 43_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 46. - Jesam, bogami —uzdahnu Meti. —Sećam se. Žene su sahranjivale malu Bentinovu kćerku, a ja nisam znao za to. Bio sam dežurni oficir te noći i, prolazeći pored vaše kuće, video sam da još gori svetio. Bila je već prošla ponoć, koliko se sećam. Plakala je i pitao sam je šta se dogodilo. Meti pijunu u pesak i nastavi prigušenim gla­ som. - Oblagala je sanduk za municiju delovima svoje venćane haljine i pravila kovčeg. Našao sam neke eksere sa belim glavama, da odgovaraju drvetu i odneo kovčeg do Bentinovih. On je tada bio na terenu, kao i ti. Gibson potvrdi. —Koliko je dece izgubila dosad njegova žena? Troje ili četvoro? - Troje, koliko ja znam - odgovori Meti. - Sa­ mo je sinčić, mali Fredi, preživeo. - Pa, nalik na oca, ha, šta misliš. Meti? Meti se nasmešio. - Hoće da bude kauboj. - Biće vojnik. Matori neće da čuje za drugo. - Jadno dete - promrmlja Meti. Nastavili su da jašu uz poneku reč. Veličanstveno popodne 44 Naišli su ukupno na tri n ^ u šten a indijanska lo­ gora. Kaster je jahao sa Carlijem Rejnoldsom, zdepastim vodičem, visokog čela i prodornih pla­ vih očiju. Desna ruka bila mu je u povezu, jer mu se kažiprst bio zagnojio. - Čuo sam da ste išli generalu Teriju i tražili da vas otpusti - primeti Kaster ledeno. - Jako me boli ruka - tiho odgovori izviđač. - Osim toga, Bojer i Vrane znaju ove predele bolje
  • 47. od ikoga. Sada imate i onog mladog kauboj a, Džordža Herendina. Mislio sam da vam neću biti potreban. - Nadam se da se ne osećate zapostavljenim - primeti Kaster posle nategnute tišine. - Ne. Samo sam mislio da neću biti potreban ni kao izviđač niti kao kurir, imate crnca Isaiju za taj posao. Mogu da pucam samo uz velike muke i uopšte ne mogu da nišanim. Mislio sam da bi mo­ je sledovanje i konj bolje poslužili nekom dru­ gom. - Imam ja posla za vas - reče Kaster. Nastavili su da jašu bez reči. - Čarli - upita najzad Kaster - šta mislite vi o svemu ovome? Šta će uraditi Indijanci? Kuda će poći? Još nismo čuli vaše mišljenje. - Generale - odgovori Rejnolds mirno - da ste vi Indijanac, šta biste uradili? - Da sam ja Indijanac - odgovori Kaster ozbilj­ no - više bih voleo da delim sudbinu s onima koji pripadaju slobodnim, prostranim ravnicarna nego da se pomirim sa životom u granicama rezervata. Rejnoldsovo široko lice bilo je bez izraza. - Da li biste se borili? - upita. - Borio bih se —reče Kaster odlučno. 45_________________________________ Veličanstveno popodne Bilo je kasno poslepodne kada je kolona počela metodično da se priprema za noćenje. Konji su bili rasedlani, očetkani i čvrsto vezani, pošto su im prethodno dozvolili da se petnaestak minuta valja­ ju u travi. Potkivači su marljivo pregledali kopita.
  • 48. Komora je kasnila skoro dva sata i poručnik Kuk, čupkajuči svoje zulufe i šaleći se sa kapeta­ nom Kifom, pozdravi Bentina i ostale komandan­ te četa, pokazujući im mesto za logorovanje. Na­ stao je uobičajeni metež kada su predstavnici svih dvanaest četa počeli da traže mule, koje su nosile njihovu opremu i potrepštine. - Čuj, Kuk - oglasi se Bentin šaljivim tonom, - DŽEK mi je naredio da tri čete za obezbedenje komore, stalno budu iza nje. - Da, znam to - odgovori Kuk ukočeno. Bentin se lagano nasmešio. - E pa, pošto nam je sinoć govorio kako je spreman da primi predloge, i tako to, kažem ti kao ađutantu puka da sam taj raspored promenio. Kuk ga je posmatrao kao okamenjen. - Zar ne bi mogao da natukneš nešto generalu o mom novom rasporedu, kada bude u dobrom ras­ položenju? - upita Bentin. - Ako imate neku preporuku za generala - od­ govori Kuk ledeno - savetujem vam da mu je lično iznesete. Posle onoga sinoć, ne verujem da će biti suviše spreman da sasluša predloge, koji se kose sa njegovim izričitim naređenjima. Visoki ađutant odjaha i ne osvrnuvši se. Major Reno naiđe na smrknutog Freda Benti­ na. - Šta je? - upita. Bentin mu reče. Reno pokaza glavom prezrivo. - Kuk je jedan od onih prokletih stranih avan­ turista, koji opterećuju vojnu listu još od rata. To je krst koji moramo da nosimo. Bentin i Kif su ludovali, što će reći, pili kafu. Veličanstveno popodne_________________________________ 46
  • 49. pušili i ogovarali čitave noći. Već na početku im se pridružio Kifov bivši protivnik u italijanskom gra­ đanskom ratu, De Rudio, a zatim i bucmasti ko­ mandant čete B, kapetan Tom Megdaugal. Kape­ tan Frenč iz čete M pridružio im se na kratko, za razgovor o taktici. —Sve te borbene linije i napadi s krila su za me­ ne besmislica —izjavio je on svojim promuklim glasom dok su mu se crne oči presijavale od svetlo- sti male vatre za kafu. —Što se mene tiče, mislim da ima suviše Napoleona, koji se vrzmaju okolo kada počne pucnjava. U 10. puku za vreme rata, bilo je više onih, koji su trčkali okolo govoreći nam kako moramo biti propisno obučeni, nego što je bilo ljudi za pravi posao. —Na to se ne možeš požaliti u 7. konjičkom —primeti Kif. Frenč potvrdi. - DŽEK je čovek po mojoj meri. Nema besmislenih zapovesti. Samo „za mnom momci“. Bentin je progovorio. - Uvek je bolje davati predloge nego naređenja. Na kraju krajeva, većini ljudi ne mora se govoriti kako da se bore. —Tačno —reče Frenč, pomalo nerazgovetno. — Postoji samo jedno pravilo u borbi, ako vidiš gla­ vu, gađaj je. Prosto. De Rudio je bio malo sumnjičav. - Dobro bi biiilo da znamo kuuuda idemo i zašto. —Pa, ovamo kuda idemo, ne moramo bar da brinemo o topovima - umeša se Bentin. - Biće to uglavnom samo kas, kas, kas i da pucaš kada vidiš pero da viri iza stene. £7_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 50. —Ti Indijanci su slabi strelci —reče Frenč. - Ne veruj u to —odvrati mu Bentin. Veličanstveno popodne 48 Beni Hodžson, poručnik iz Mekdaugalove čete, prišao je majoru Renou. Bio je majorov ađutant kada je Reno komandovao i družili su se iz navike. Bendžamin Hubert Hodžson bio je omalen, uspra­ van momak, svetlih očiju i čupavih brkova. Imao je dvadeset osam godina i bio je klasni drug veli­ kog Vina Edžerlija na Vest Pointu. Voleo je pu­ stolovinu i uzbuđenja i jako je patio protekle zime od dosade. Ponudio je bio da se ispiše iz vojske, ali je odustao kada je čuo vesti o pohodu. Slušali su priču Freda Džerarda, prevodioca iz Fort Linkolna i odgajivača živine. - Beše to koju godinu posle rata-pričao je farmer svojim jakim glasom - 1868. čini mi se. Zakačili smo se oko nekih čamaca Indijanaca Irokeza. Matori Se- deči Bik je pokušavao svojom uobičajenom siledžij- skom taktikom. Znao je da će ga oni divljaci podržati. Potegao je pištolj na mene, kučkin sin. Jedan od mo- jih prij atelja Arikirij a se umešao, pa smo mu ga oteli. —Što ga nisi ubio? —interesovao se Reno. —Bar bi nas sada rešio nevolje. - Tek bih bio izazvao tu „nevolju“, kako ti ka­ žeš. Imao je pedeset ljudi s druge strane reke. Hodžson se slatko smejao nagnuvši se napred, dok su mu krupne oči blistale. —To nije bio kraj —nastavi Džerard. —Poručio mi je preko Krvavog Noža da je sačuvao jednu strelu za mene.
  • 51. Reno ga pogleda zapanjeno, —Šta je poručio? - Da, tako je —potvrdi Džerard, očigledno uži­ vajući u neizvesnosti, koju je stvorio. —Ja sam nje­ mu poručio da imam pušku, koja jako lepo peva i ako se, kojim slučajem, bude vratio, moći će da je čuje. Hodžson je zviznuo od oduševljenja. - Mora da te od onda izbegava, ha? - Dosad - potvrdi Džerard. - Ne dopada mi se što mi treba da dovršavamo posao. Pogotovu kada ima hiljadu petsto ljudi sa sobom. - To nije problem, Džerarde - uveravao ga je Hodžson - ti imaš sa sobom Kasterov 7. konjički. - To bi trebalo videti - primeti Reno mirno, dok su se ostala trojica smejala u znak odobravanja. - Da - dodade Džerard uz uzdah - misho sam da će to biti Renoov 7. konjički. Reno je pocrveneo, ali nije rekao ništa. - Još može da bude - promrmlja Beni Hodžson. Reno ga bez reči potapša po ramenu. - Kako on izgleda? - upita Reno Džerarda, po­ sle duge pauze. - Mislim, taj Sedeći Bik. Kako izgleda? A - otpoče Džerard polako - visok je za Sijuk­ se. Dobro građen. Ne izgleda loše. Pokvaren je­ ste, dvoličan. Vrlo je lukav. - Nije naročiti borac, koliko sam čuo - umeša se Hodžson. - Pričalica je, bukač. —Džerard kao da je za tre­ nutak utonuo u misli. —Znaš, kada Indijanac doži­ vi moje godine, ili njegove godine, od njega se vi­ še ne očekuje da ratuje. Prepuštaju mlađima taj posao, a oni sede i prave meleme za rane. 49 Veličanstveno popodne
  • 52. - Pa nije loše - reče Reno nezainteresovano. - Što se mene tiče, sit sam ratovanja. Voleo bih da znam nešto drugo, nekakvu trgovinu. Voleo bih da se bavim nekim biznisom, da imam miran život, toplu postelju, punu trpezu i da gajim sina. Veličanstveno popodne_________________________________ ^ SUBOTA, 24. JUN 1876. Kaster je bio među prvima, koji se probudio pre zore. Na putu do reke, pozdravio ga je Fred Ben­ tin, mutnih očiju od nespavanja drugu noć uza­ stopce. Bentin je hladno ispričao Kasteru da je promenio formaciju komore. Kaster je s odobravanjem klimao glavom sluša­ jući Bentinovo objašnjenje. - Zahvalan sam vam, kapetane Bentin - reče on - i narediču da se isto takvo uputstvo za marš pre­ nese i komandantu zaštitnice. - Mislite na kapetana Jejtsa, generale - reče se­ dokosi komandant čete H. - On već zna sve o no­ vom rasporedu. A pošto je svemu tome bio potre­ ban vaš blagoslov, vi ga ipak prenesite. Kaster se nasmešio uzdržano. —Nadam se da postavljenje za komandanta komore niste primili kao kaznu. Imenovao sam vas za taj posao najpre zato što sam želeo da sve pojedinosti budu usag- lašene a nisam imao vremena da se sa njima ba­ vim. Znao sam da se mogu u vas pouzdati da ćete naći najbolji način.
  • 53. S tim recima je otišao, ostavivši kapetana da gleda za njim u sumnjičavom iznenađenju. 51 Veličanstveno popodne Kolona je već bila u pokretu kada se prvo svetio probilo kroz zupčaste vrhove na istoku. Išli su br­ zim hodom ali pošto su se konji zamarali brže ne­ go prethodna dva dana, kroz nekoliko sati brzina kretanja je usporena. Obadi i gotovo mikroskop­ ski sitne bivolje mušice, mučile su i konje i ljud­ stvo. Insekti su se izgleda najviše skupljali u hla­ dovini škrtog rastinja duž obale plitkog Rouzbada. Uletali su u oči i uvlačili se u uši svima, bez obzira na čin ili položaj. Godfri možda nije bio prvi koji je primetio, ali je prvi skrenuo pažnju Kasteru. Tresao je glavom da bi odagnao dosadnog insekta, kada je primetio oblačiče kako se dižu sa vrhova zatupastih Vučjih planina, daleko na desnoj strani, ili na zapadu. - Dimni signali - izgovori mladi vojnik, tek ne­ davno obukao uniformu, koji verovatno prvi put u životu vidi dimni signal. Kaster, koji je bio pola milje izmakao čelu kolo­ ne, u pratnji dve čete, zatražio je mišljenje izvi­ đača, pošto je prethodno zahvaho Godfriju na in­ formaciji. Potporučnik Varnum ih nije dobro vi­ deo dok su dvojica oštrookih Vrana ubeđivali „Miča“ Bojera da šu to obični oblaci. Krupni me­ lez je prosledio obaveštenje Kasteru u prisustvu očigledno Ijutitog Varnuma. —Ja ne vidim ništa —bio je uporan vođa izviđa­ ča. —Kako možete da budete sigurni?
  • 54. - Zato što signali ništa ne kazuju - odgovori Bo­ jer u jednom dahu i obode konja. Kaster se nasmejao pokunjenom izrazu Varnu- movog lica. —Učite se —ohrabrivao ga je. —Ovi iz­ viđači su ionako skloni da vide neprijatelja iza svakog kamena. Ako oni kažu da nije ništa, onda je verovatno tako. Ali, budite na oprezu. Varnum produži neraspoloženo, pažljivo osmat­ rajući dimove u daljini. Veličanstveno popodne_________________________________ ^ —Primetili su nas —obrati se kapetan Džordž Jejts svome mladom poručniku Vilijemu van Viku Riliju. Jejts je bio temeljan čovek plave brade i velikog nosa i imao je na sebi košulju od jelenske kože sa resama, u kojoj mu je bilo očigledno pre­ topio. Njegovi donedavno uparađeni vojnici iz če­ te Fsada su ličili na prava strašila, neuredni i praš­ njavi, jašući među mulama, kao pratnja komore. Rili je bio zgodan tamnoputi mladić od dvadeset dve godine, uzanog lica i nesrazmerno široke vili­ ce. Bio je postavljen za potporučnika pre manje od godinu dana, pravo iz civilnog odela, mada je pre toga proveo dve godine u Pomorskoj akademi­ ji u Anapolisu. Bio je tamnoput, crnokos i crnook u oštrom kontrastu sa Jejtsovim tevtonskim izgle­ dom. —Možda su obični oblaci - odgovorio je očigled­ no ne želeći da otvara usta više nego što je potreb­ no zbog dosadnih insekata. Tanki, kukasti nos mu se crveneo. - Trebalo bi poslati grupu izviđača u tom pravcu da provere.
  • 55. - General Kaster zna šta radi —prozbori Jejts smireno. —Mi jedino imamo da brinemo o četi F i komori. To je nevolja ovog puka, ima suviše mnogo pukovskih komandanata. - Pretpostavljam da se svi pitaju treba li verova- ti DŽEKU - reče Rili. Jejts je delovao iznenađeno. - Nemamo izbora. On je komandant. 53_________________________________ Veličanstveno popodne Džordž Herendin je dojahao do Kastera kada ga je ovaj pozvao. Hladno je otpozdravio glavom mladom kauboju iz Montane. Svoj beli šešir sa ši­ rokim obodom koristio je kao lepezu za teranje rojeva insekata. Herendin je imao male brčiće, tada u modi, i kratko ošišanu kosu, što ga je po izgledu činilo sličnim većini mlađih oficira i trojici hirurga u pu­ ku. Da nije imao civilno odelo, lako bi prošao kao oficir. Mladi vodič je sa snebivanjem posmatrao golo­ glavog Kastera. Njegovih čuvenih žutih uvojaka nigde nije bilo. Kosa mu je bila visoko podsečena, a opušteni brkovi nadovezivali su se na strnjikavu riđkastu bradu. Kožni žaket bio mu je otkopčan i lepršao na vetriću, kada je nagnao konja napred da se oslobodi mušica. Herendin ga je pratio. Ka­ ster, konačno, ponovo stavi šešir na glavu. - Talok Krik je na onoj strani, je 1’tako? - upita Kaster pokazujući rukom prema pramenovima iz­ maglice. Herendin potvrdi.
  • 56. - Mislim da pošaljem tebe, Rejnoldsa i možda još nekoliko vojnika dole ka izvorištu da se javite Teriju, kao što nam je i naređeno. Sada bi bio tre­ nutak, šta misliš? - Ima jedan prolaz tačno ispred nas - odgovori mladi kauboj mirno - ni petnaest minuta jahanja do izvorišta. Vodi do neke vrste razvoda i, ako je vama svejedno, ostali bismo u koloni dok ne stig­ nemo do tog prolaza. Teren s desne strane je su­ više kamenit pa bi ionako bilo bolje da se držimo kolone. Kaster se saglasio. - U pravu si - reče. - Mogao bi da ostaneš s nama i malo duže. Herendin htede da krene, ali ga Kaster zaustavi naglim pokretom. —Mogu li Indijanci da dođu do tog razvoda? - upita Kaster. Herendinu je trebalo dosta vremena da odgovo­ ri. - Pa, da - reče najzad oklevajuči - mislim da mogu. Kaster klimnu glavom i dade znak Kuku da pri­ đe. Herendin je sačekao, ali kada je video da save­ tovanje ne obuhvata i njega, odjahao je. Veličanstveno popodne_________________________________ M Ponovo su prešli Rouzbad u podne. Sunce je pe- klo u teme i, kao i prethodnog dana, vojnici su po­ skidali bluze i nemarno jahali u svojim sivim, fla- nelskim potkošuljama bez okovratnika. Major Reno je već trideseti put za isto toliko minuta skidao bluzu sa znojavog tela i ispod oka posmatrao Freda Bentina, koji se, zakrvavljenih očiju, klatio u sedlu kraj njega.
  • 57. - Kuda to idemo? - pitao je. - Zna li to iko? Bentin je promrmljao nešto nerazumljivo. Reno nabra čelo. - DŽEK je pričao Varnumu da nisam dorastao da komandujem - reče. Bentin pogleda u Renoa probuđenog interesa, dok mu se lak osmeh i dalje ocrtavao na licu. - Znam Kastera još iz rata - produži Reno - i nemam poverenja u njega. - Suprotstavi mu se —savetovao ga je Bentin. — Svi ovi oficiri u puku su kao stoka, ali nema mla­ dog komandanta, koji bi loše postupao prema me­ ni. On zna da bih mu se suprotstavio. - Izgleda da te zbog toga i poštuje —složi se Re­ no. - Oduvek sam osečao da se dopadam Kasteru i da bi jako želeo da mu budem prijatelj - reče Bentin zamišljeno, a onda zatrese svojom krup­ nom, sedom glavom i turobno dodade. - Ali, to ne možemo biti. - Zbog Vašite? - To je samo bila kap koja je prelila čašu - pri- znade Bentin. - U mojoj brigadi je bio neki kape­ tan Džoel Eliot za vreme rata. Boljeg mladiča nije bilo. DŽEK mu je naredio da goni Indijance i to da mu nijedan ne pobegne. Čitavo jutro je slušao pucnjavu. Godfri mu je to dvaput raportirao, ali ništa nije preduzeo, pa su Čejeni iseckali na koma­ de Džoela Eliota i sedamnaest vojnika, takoreći pod nosom jedanaest četa konjice, naoružanih automatskim „karabinima“. - Kaster to ne priča tako - reče Reno blago. Bentin odmahnu rukom u znak prezira, ali je oćutao. 55_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 58. — Ako sam nešto naučio u životu —reče najzad Reno —to je da se ne treba bosti ako nemaš ro­ gove. Ne možeš se boriti protiv takvih kao Kaster. Uvek ćeš izgubiti. Bentin je šmrknuo. —Ja sam uvek gubio u ži­ votu zato što sam ljudima išao uz nos, umesto da sara im išao niz dlaku; ali ne mogu drugačije, bilo bi to protiv moje prirode. Veličanstveno popodne 56 Varnum je dokasao natrag na Kasterov poziv, sat pošto je kolona prošla Rouzbad. Zatekao ga je sa poručnikom Kukom i još dvojicom oficira. Pre­ poznao je Godfrija i potporučnika Lutera Rektora Hera, obojicu iz čete K. Kaster je bio zelen od be­ sa. - Prva stvar koju sam vam rekao kada smo kre­ nuli —siktao je na Varnuma zamuckujući —bila je da se mora pratiti svaki trag. Poručnik Godfri je naišao na trag na deset milja natrag, koji vodi le­ vo, levo, Varnume. Znate li šta to znači? - Da, gospodine - odgovori Varnum ukočeno, s dosadom. —Kako ste mogli da ga promašite? Da se ne o- slanjate previše na te Vrane? —Generale —odgovori Varnum, podižući glas da bi bio ravan Kasterovom - sve vreme sam is­ pred sebe, uz reku, imao meleze i Džerarda. Ne mogu da verujem da im je to promaklo. Ako su ga prošli, to je zato što se trag malo dalje ponovo ve­ zuje za glavni trag. Rejnolds nadgleda levu stranu. Ne mogu da verujem da bi ga on prevideo.
  • 59. Kasterov glas zvučao je čudno promuklo. - Pa, očigledno se dogodilo ono neverovatno. Proverite to, Varnume, proverite to lično. Moraćemo da za­ ustavimo celu kolonu dok vi ne ispravite vašu grešku. —Potpukovniče... —Varnume —ućutka ga Kaster dok su se ostali diskretno udaljavali —kada sam pre dva dana re­ kao da proverite sve tragove, naročito one s leve strane, to je bilo naređenje! Treba li da vas pod- sećam kako tretiramo nepoštovanje naređenja u 7. konjičkom? —Da, gospodine. To jest, ne gospodine. Po- vešću nekoliko Arikarija i proverićemo to lično. - Poručnik Godfri će vas povesti. Određujem Hera da vam u međuvremenu bude zamenik. ~ Kasterov glas i dalje je bio oštar i rezak, ali ne kao ranije. Nasmešio se. - Možete uzeti pomoć. Imate veliku odgovornost i umorni ste. Dešava se to. - Neće se više ponoviti, generale - reče Varnum turobno. Kaster klimnu glavom i uputi se ka potporuč­ niku Heru, koji je stajao pridržavajući uzde svoga konja i generalovog Dendija. H er je bio visok, mršav Teksašanin neprirodno širokih ramena, koji je tek pre dve godine diplo­ mirao na Vest Pointu. Bio je golobrad, isturenih jagodica i tesno usađenih tamnih očiju. Plavu uni­ formu nosio je nemarno, poput kauboja, na koga je i podsečao. - Kada se Varnum vrati - reče Kaster Heru - ti ćeš preuzeti desni bok, da bi on imao mogućnosti da se usredsredi na levi. Ako staza seče razvode ispred nas, hoću da budem siguran da ne skrenemo. 57_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 60. Varnum je govorio Godfriju tihim, odsečnim glasom dok su Arikiri prilazili. — Uzmite Herovog konja—Kaster se obrati potište­ nom vodi izviđača-vašem kao da je potreban odmor. Kaster vešto uzjaha, praćen svojim ađutantom Kukom, svečanoga lica, i polako se uputi prema koloni, nizvodno. Varnum ga je sledio, jašući H e­ rovog konja. Nosati Godfri jahao je kraj njega, pažljivo izliegavajući njegov pogled. Veličanstveno popodne 58 Varnum je utvrdio da se promašeni trag ipak. ponovo vraća glavnom ali prošla su dobra tri sata pre nego što je to mogao da raportira sve uznemi- renijem Kasteru. Gotovo istovremeno, Džerard je poveo drugu grupu izviđača natrag. Bili su uz­ buđeni i Džerardov prevod samo je potvrdio ono što je njihovo držanje nagoveštavalo. - Puno konjskih tragova - govorio je prevodilac glasno. - Deset milja napred. Prelaze preko razvo­ da. Veliki trag. Najveći koji sam video i najviše dva dana star. Kaster je delovao smireno. Okrenuo se prema poručniku Kuku i naložio mu: —Prikupiti koman­ dante. Koristite galopere, ne trube. Glas mu je ipak odavao uzbuđenje. Kuk odjaha da izvrši naređenje. U opštem uzbuđenju, konačno se čuo i Bojerov glas. - Generale, na razvodu ima jedno zgodno osmatračko mesto na oko petnaest milja odavde. Vrane ga koriste u lovu i izviđanju. Kada je vedro, odande se može videti dolina Liti Big Horn.
  • 61. Kaster pogleda u veliko plavo nebo gotovo ushi­ ćenim pogledom. 59_________________________________ Veličanstveno popodne - Po mom saznanju, indijanski logor se nalazi zapadno od razvoda - govorio je Kaster okuplje­ nim komandantima četa, pokazujući u prazninu među vrhovima Vučjih planina, jugozapadno od njih. - Verovatno su logorovali u dolini Liti Big Horna, tridesetak milja odavde. Gde tačno u dolini, ne mogu da kažem. Trag pred nama je svež, što znači da smo im veoma blizu. General Kaster pređe pogledom preko svojih dvanaest komandanata četa. - Od ovoga trenutka, nalazimo se na neprija­ teljskoj teritoriji. Neophodno je da ne budemo ot­ kriveni sve dok ne budemo u situaciji da krenemo na logor. Po noći ćemo biti prilično bezbedni, ali preko dana moramo preduzeti mere predostrož- nosti i da ne budemo prerano otkriveni. Dvanaestorica ljudi delovali su nestrpljivo na vrelom letnjem suncu, odsutno rasterajući rukama rojeve insekata koji su ih obletali, dok im je Ka­ ster objašnjavao razloge da odustane od izviđanja i da napadne neprijateljski logor čim mu se ukaže prilika. Ustali su bez reči i gotovo ravnodušno se uputili u svoje jedinice. Počeli su, međutim, kri- šom da pritežu opasače i više su ispljuckali oko se­ be za deset minuta nego za prethodna dva dana. Kolona je nastavila dalje - nešto malo brže.
  • 62. U pet popodne prešli su na desnu obalu Rou­ zbada i ugledali veliki, svež trag, o kojem su iz­ viđači izvestili. Dolina se sužavala, a tragovi sve više širili, sve dok čitava dolina nije bila ispunjena tragovima konjskih kopita i balege. Tlo je delova­ lo kao preorano pa su i najsvežiji regruti počeli zabrinuto da pogledavaju u preteći horizont. Konji su išli brzim korakom gotovo tri sata, pre­ ma zapadu. U 20 sati 7. konjički se zaustavio za noćenje. Izviđači su pošli napred da provere da trag prelazi preko razvoda i da se ne deli na neko­ liko pravaca. Veličanstveno popodne 60 - Dolazi ovamo, matori - doviknu u šali Majls Kif kapetanu Bentinu, koji je upravo bio pristi­ gao. - Najlepše mesto u logoru čuvao sam za tvoje momke i jedva sam uspeo da odbijem ostale. Evo g a... On pokaza rukom na mali proplanak sa tri strane okružen liticama, kraj same reke. Bio je travnat i pogodan. Bentin pogleda iznenađeno i ispitivački u Irca, ne shvatajući u čemu je vic. Kif je posprdno salutirao. - Razlaz - reče veselo - mesto je tvoje. To je bio i jedini vedar događaj u logoru te ve­ čeri. Svuda je vladala «umorna tišina. Konji se više nisu igrali kao prve večeri, a ljudi su me­ đusobno razmenjivali samo najnužnije reči dok su mehanički pripreniali bivak. Crnomanjasti Den Njuel, redov iz ćeieMkupao se u reci iizašao iz vode u hladno raspoložen]e u logoru. Njegov prijatelj, Henri Skolin, pisao je dnevnik.
  • 63. Njuel se nasmejao sumornom izrazu lica svog drugara. - O čemu, kog vraga, razmišljaš? - upita ga pre- svlačeći se. - Ne misliš valjda da pogineš, ha? Skolin polako podiže pogled sa dnevnika. - Slušaj, Dene - reče tiho - ako mi se šta desi, obavesti moju sestru Meri. Ona živi u Gardineru, u Masačusetsu. Moje pravo ime je Henri Koudi. Skolin je lažno. Njuel nije ništa pitao. Samo je glavom potvrdio da je primio k znanju ove neočekivane reči. 61 Veličanstveno popodne Visoki, ukočeni poručnik Vilijem Kuk, priđe Franku Gibsonu, šaljivdžiji, koji se smejao nešto sa tamnoputim potporučnikom Džejmsom Gar- landom Sterdžizom. „Džek“ Sterdžiz je godinu dana ranije diplomirao na Vest Pointu. Bio je omanji dvadeset dvogodišnjak, dečačkog lica. Umirili su se kada je Kuk svečano predao Gibsonu parče papira. —Gibe —prošapta Kanađanin, velikih zulufa — ovo je moja oporuka i hoću da mi ti budeš svedok. —Sta? —upita Gibson kroz smeh. —Uprpio si se. Kuki? Posle svih ovih godina sa crvenokošcima? Kuk ostade ozbiljan. —Nisam - reče turobno - ali imam predosećanje da će mi ova bitka biti poslednja. Gibson pogleda ađutanta u oči i već spremna dosetka, ostade mu neizgovorena. Polako je klim­ nuo glavom.
  • 64. Nešto kasnije, Sterdžizov komandant čete, zde­ pasti „Freš“ Smit im priđe. Kuk je već bio otišao. Sterdžiz kroz smeh ispriča šta se dogodilo. Smit iz­ vadi sat sa priveskom u obliku zlatnog konja. - Gibe —izdeklamovao je u šali —ako ja prvi poginem, poklanjam ti ovaj privezak. Ako ti prvi odeš, uzimam tvoj prsten. - A ako obojica poginete —upita Sterdžiz - ko dobij a sve? Obojica su se pomalo usiljeno nasmejali. Nisu odgovorili. Redov Džon Mekgvajr iz čete C Toma Kastera, pripremio se za počinak uz logor izviđača. Pogled mu se sreo sa očima Miča Bojera, vodiča, poluin- dijanca. - Stvarno smo im blizu? - raspitivao se Mek­ gvajr. Bojer potvrdi. - Da li bi i ti da što pre završimo s tim? - Suviše ih je mnogo za tako nešto - reče Bojer. - Ako se sretnemo, prepoznaće me i biće to kraj starome Bojeru. Ali, vlada me je plaćala deset dolara dnevno i ostajem do kraja. Veličanstveno popodne_________________________________ Ratna zastava na Kasterovom šatoru stalno je padala iako nije bilo gotovo nikakvog vetra. Nosa­ ti Ed Godfri iz čete ATje podigao i zadenuo. Ponovo je pala. Godfri je podigao i zabio u zemlju. Bila je sa­ svim prosta - veličina metar sa metar i po, crve- no-plava. svilena zastava sa parom belih ukrštenih
  • 65. mačeva. Bila je to lična ratna zastava Džordža Armstronga Kastera, znak njegovog generalskog čina. Obično je nosio narednik Hjuz, sredovečni Irac iz Godfrijeve čete. 63_________________________________ Veličanstveno popodne Kapetan Bentin se udobno smestio izuvenih či­ zama, upola slušajući kako se De Rudio i Kif već drugo veće uzastopce prisećaju italijanskog gra­ đanskog rata. Zevao je. - Dve noći uzastopce nisam oka sklopio - obrati se on dvojici svojih drugara obuzetih razgovorom. - A imam osećaj da nam DŽEK sprema noćni marš. Uradio je to kod Vašite i uradiće opet. Ne volim da budem grub, ali ja sam starac, kome je potreban odmor radi lepóte. —Umotao se u će­ be bez ijedne druge reči, ignorišuči podrugljive primedbe ove dvojice. Tek što je sklopio oči, začuo je ordonansa, koji se iz pomrčine raspitivao za poručnika Godfrija. - Eno ga tamo ispod onog drveta - reče vojnik. Ordonans je nabasao na Bentina. - Poručnik Godfri? Bentin se pridigao, nalik na iznenada probu­ đenog medveda. - Zar ti ličim na Godfrija? - režao je. —Šta je? - Naređeno mi je da nađem poručnika Godfrija i obavestim ga da je kod generala Kastera oficir­ ski sastanak. Ordonans je bio mladić, koji je pokušavao da pušta brkove. Bentin uzdahnu. - Dobro, sinko - reče blago - reći ću tvom po­
  • 66. ručniku ako ga vidim. Bio je tamo u onom pravcu. —Pokazao je prema drveću, bliže reci, Ordonans je salutirao, promucao izvinjenje što je probudio najstarijeg kapetana u puku i odjurio u mrak, koji se spuštao. Čim se mladić udaljio dovoljno da ga ne može čuti, Bentin je eksplodirao. Kif i De Rudio mu priđoše. — Jesam li vam rekao —obratio im se, imiti­ rajući ljutnju, —nema odmora za proklete. Oficir­ ski zbor. Da se kladimo da je noćni marš? Italijan i Irac odbiše klađenje. Sva trojica su po­ žurili da nađu Kasterov šator. Veličanstveno popodne 64 Kada su Bentin i ostali pristigli, Kaster je već bio otišao. - Noćni marš - reče im Vim Edžerli. Pojavio se i Reno. - Jesu li starešine spremne? - raspitivao se. - Mi smo uvek spremni majore - odgovori mu Bentin veselo. - Ti nisi - reče Edžerli Kifu sa staloženim osme­ hom. - Ti si zadužen za komoru. Kif glasno opsova. Bentin se smejao. - Požuri —reče on podsmešljivo vitkom, crno- kosom Ircu. —Odavde ih čujem kako njaču i ržu. Treba im očinska ljubav. U žurbi i zbrci, šest stotina i nešto vojnika, dese­ tak civila i gotovo pedeset indijanskih izviđača.
  • 67. ekako su se našli na stazi usred mrkle, letnje no­ ći. Nije bilo mesečine. Kretali su se brzo tako da su čete u zaštitnici, bile primorane da kasaju. Ljudi na čelu i začelju kolone su, povremeno lup­ kajući po čuturicama i porcijama pričvršćenim za sedlo, omogućavali onima ispred i iza njih da se o- rijentišu u mraku. Mnogi ljudi, a ponekad i cele čete bi, u pomrči­ ni skretale sa staze u gusti šiprag. Glasne psovke mešale su se sa uznemirenim frktanjem konja, nasuprot čitavom horu mula, koje su njakale od pozadi. Iznenada su zastali bez reči objašnjenja sa čela kolone. Voda je imala takav alkalni ukus da konji i mule nisu hteli da je piju, a njihovo odbijanje i- zazivalo je psovke i galamu, koju su Kaster i prat­ nja čuli dve milje napred. Kaster je odjahao na­ trag do čete A i potražio kapetana Majlsa Moj­ lena. - Pošaljite De Rudija i jednog posilnog dole do kapetana Kifa. Recite mu da zbije komoru. Nešto kasnije, De Rudio i trubač Vilijem Hardi iz čete A , jahali su što su mogli brže po totalnoj pomrčini, prema komori. Bez teškoća pronadoše Kifa, koji je Ijutitim, povišenim glasom, svojim ir­ skim naglaskom, izdavao naređenja. Žalio se Bentinu, koji se zajedljivo smejao. —General Kaster traži da ne zaostaješ sa komo­ rom - obavesti De Rudio prilično iscrpljenog Kifa. Bentin je predupredio eksploziju veselom pri- medbom. - E, pa probajte sami. Ja sam prvog da­ na radio ovaj posao i nije bilo baš kao na izletu. Dovedite malo vojnike da povuku ove magarce. 65_________________________________ Veličanstveno popodne
  • 68. Kif je uzdahnuo glasno. - To je najpametnije što sam noćas čuo, stari moj. Bentin se nasmešio, potapšao Irca po leđima i o- djahao napred. Veličanstveno popodne_________________________________ ^ Na povratku, De Rudio je stalno zastajkivao. —Ma, ovuda, gospodine —reče trubač Hardi ne- strjpljivo, posle trećeg zaustavljanja. Bio je to mla­ dić svetle kose od dvadeset pet godina, dugih, pla­ vih brkova. —Znam ja gdeee je, —odgovori De Rudio kratko. —Pa, zašto onda zastajkujemo? —Imaš belog kooonja. Mogu pomiiisliti da smo Indij aaanci. Nastavili su put, često se zaustavljajući. Iznenada, četvorica „Indijaaanaca“ opkoliše dvojicu glasnika. Čuli su prigušene ratne pokliče, a zatim brzi govor na jeziku, koji De Rudiju nije bio ni engleski ni italijanski. Potegao je pištolj i zapeo ga. Posle tišine, koju je izazvalo škljocanje oružja, začuo se prodoran smeh. —Ko to ide? —čuo se glas kapetana Toma Ka­ stera. —Tome? Tome? —pitao je De Rudio. —Jeeesi to ti? —A ko drugi? - odgovori generalov brat. - Ovi Arikari su pomislili da ste protivnička izvidnica. - Nasmejao se ponovo s radosnim prizvukom olak­ šanja. —Šta radite ovde? Jeste li zalutali?
  • 69. Trubač Hardi poče glasno da se smeje. De Rudio pokuša da ga u mraku pogledom smi­ ri ali, naravno, bez uspeha. - Nosimo poruku za generala —odgovori De Rudio ukočeno. - Pa, dobro ste me uplašili - Tom Kaster se pri­ gušeno nasmejao. - Vi ste nas još viiiše - odvrati De Rudio i pri­ druži se opuštenom smehu. 67 Veličanstveno popodne 7. konjički se ponovo zaustavio kraj malog po­ toka. Umorni konji i mule pili su vodu. Iscrpljeni vojnici su polegali, omotavajuči uzde oko ruku i pokušavajući da ukradu malo sna. Nikakva naređenja nisu stizala sa čela kolone, pa se oprema i sedla nisu skidali. Čete najbliže čelu, počele su da pale vatre, pa su ih sledile i osta­ le. Mule su se vrzmale i rđavo vezan teret počeo je da klizi. Poneki je i spadao. Užurbani vojnici nisu mogli mnogo da učine, pa su ubrzo potpuno odu- stah. JUTRO NEDELJA, 25. JUN 1876. Potporučnik Čarls Varnum i njegov izviđački o- dred od jedanaest ljudi, stigao je do Vraninog Gnezda u 2,30 sati ujutro. Nije bilo mesečine i sa­
  • 70. mo im je slabo svetio zvezda pomagalo pri izlasku iz uske doline i usponu uz zapadnu padinu geolo­ ške izrasline, koju su Indijanci odvajkada koristili kao osmatračnicu. Jedna strana strmog brda bila je gola i tu su vezali konje. Ostavili su ih na čuva­ nje dvojici momaka Arikarija, Crnoj Lisici i Biku, i počeli da se penju. Mič Bojer i jedan debeli, sre­ dovečni Indijanac po imenu Beli Labud, predvodi­ li su grupu. Varnum je protrljao svoje pocrvenele očne kap­ ke i prilegao da odrema, dok sunce na istoku ne proviri dovoljno da mogu da vide predeo na zapa­ du. Maglovito je registrovao gunđanje Vrana, koji su pokazivali prema vatrama vojnika, jasno vidlji­ vim na severu i istoku. Pored Belog Labuda bila su tu još dvojica Vrana, jedan iskusni izviđač po ime­ nu Gonjeni i drugi Ses-his, ili Kovrdžavi. Usam­ ljeni Čarli Rejnolds, još s povezom oko ruke, nad­ gledao je preostale Arikarije, koje je predvodio trideset sedmogodišnji Ari-čit, ili Rakijasti Rog. Bili su tihi i mladi su buljili u noć, a stariji sledili Varnumov primer, pokušavajući malo da dremnu. Posle nekoliko sati, Bojer je probudio Varnu­ ma. Tajanstveno svetio praskozorja i vedro nebo, uobičajeno za istočnu M ontanu, omogućavali su pogled miljama na zapad. Čitavih petnaest milja, zemljište je sa njihove uzvišice, podsećalo na re­ brastu dasku za pranje veša, uski useci i jaruge oi­ vičeni nepristupačno strmim grebenima i uzviše- njima. Pojas tamnije obojene ravnice mogao se videti između petnaest i dvadeset milja na zapad. - Liti Big Horn - obavesti Bojer vođu izviđača. - Vidite logor? Veličanstveno popodne 68
  • 71. Varnum je naprezao svoje natekle oči. Odmah­ nuo je glavom. - Vidite im dim od vatri? - insistirao je Bojer. - Ja ga vidim - reče Čarli Rejnolds. Varnum se složio da je izmagliea, koju su mu pokazali, dim od logorske vatre Sijuksa. Vrane i Arikari su uzbuđeno govorili. Varnum, koji je pomalo razumevao njihov jezik, čuo je da spominju krdo konja. - Gde je? - raspitivao se. - Vidite one erve - pokazivao mu je Bojer. - O- davde liče na bezbroj smeđih crva. Varnum nije video ništa, ali počeo je da piše poruku Kasteru. 69_________________________________ Veličanstveno popodne Kao kuriri su određeni dvojica Arikarija, Pre­ teči Medved, dvadeset jednogodišnjak, i Bik, koji je čuvao konje. Preteći Medved je jahao voj­ nog konja, a Bik je kaskao za njim na indijanskom poniju. Preteći Medved uđe u istureni logor izvi­ đača, koji su ostali sa kolonom, stigavši skoro tri sata po izlasku sunca. Izviđači su kuvali doručak, mahom kafu, i Preteči Medved se našao u sre­ dištu pažnje dok je mirno pijuckao iz limenog lončića i kratko odgovarao na radoznala pitanja. Fred Džerard, četrdesetšestogodišnji poštanski prevodilac iz Fort Linkolna, nije baš dobro spavao i trgao se uz psovku kada ga je neko, ne baš než-
  • 72. no, munuo čizmom po nozi. Čovek u čizmama bio je Džordž Armstrong Kaster. Lice mu je bilo crve­ no od uzbuđenja. —Džerarde, diži se - naredio je. - Neki izviđači su se vratili odozgo i ja mislim da bi trebalo da po­ đemo tamo. Ono „tamo“, pokazalo se da je istureni logor iz­ viđača gde je, tek pridošli momak, Bik, potvrđi­ vao prisutnima priču Pretečeg Medveda. Indijanci počeše da se skidaju i preoblače u „ratnu“ odeču. Povadili su vrećice sa melemima, svetinje svako­ me od njih, a čitav taj ritual pratili su prigušenim mrmljanjem. Kaster je ujahao u logor, žustro, po običaju. Smešio se očigledno dobro raspoložen. Bio je u pratnji Džerarda i Toma Kastera. Posle razmene pozdrava, potražio je bezizraznog Krvavog Noža. Uz široki osmeh i namigivanje u pravcu Toma Ka­ stera, skrenuo je Indijančevu pažnju na svog mla­ đeg brata. - Brat se uplašio - obratio se svom najomiljeni­ jem izviđaču, misleći pri tom na svog brata, Toma. - Srce mu treperi od straha. Oči mu kolutaju od muke čim čuje za novosti o Sijuksima. Okupljene Indijance je to jako zabavljalo. Tom Kaster se dobroćudno smeškao, naviknut na zadir­ kivan]e starijeg brata. Čak se i turobni Krvavi Nož blago nasmešio. —Kada budemo tukli Sijukse —nastavio je Ka­ ster - on će biti čovek. Krvavi Nož odgovori bez oklevanja na grlenom arikariju. - Šta kaže? - obrati se Kaster Džerardu. Veličanstveno popodne 70
  • 73. —Kaže da će biti toliko Sijuksa da ćemo se bori­ ti s njima dva ili tri dana. Kaster se nasmejao. - A ja mislim da ćemo svršiti s njima za jedan dan - reče on vedro. Varnumovu poruku od Pretečeg Medveda uzeo je gotovo nemarno, poštujući protokol, delovao je gotovo nezainteresovano dok se šalio sa Krvavim Nožem. Nozdrve mesnatog nosa su mu se raširile i to je bila jedina spoljna reakcija na sadržinu beleške. U tom trenutku pojavio se stariji vodnik Vilijem Šerou, plavokosi tridesetogodišnjak, koji je ne­ obično podsečao na Toma Kastera i bio najstariji podoficir u puku, s ordonansima za taj dan. Bili su to mladići odabrani zbog spoljneg izgleda i dobrog održavanja opreme. Tu čast su imali dva trubača: Douz iz čete G i Martin iz Bentinove čete H. Ka­ ster klimnu glavom rasejano. Odmah zatim, u pratnji Freda Džerarda i dvoji­ ce Arikarija, ili kratko Rij a, Kaster se uputio za glasnikom, Pretećim Medvedom ka Vraninom Gnezdu. Dvojica Indijanaca u Kasterovoj pratnji su bili Repati Bik, koji je ponosno nosio svoju pla­ vu bluzu sa naredničkim oznakama i mladić gru­ bog izgleda, po imenu Mali Hrabri. Onaj prvi je već imao četrdeset pet godina i prošao ratnički vek za Indijance, ali po svom iskustvu i držanju prema mlađima, bio je prirodni vođa, mada pomalo ko­ mičnog izgleda. 71 Veličanstveno popodne
  • 74. Blizu začelja kolone Reno i njegov nekadašnji ađutant Beni Hodžson, kuvali su kafu i pripremali dvopek. Kapetan Bentin, koji tog jutra nije imao sreće kao ribolovac, ponudio im se da pomogne u savladavanju bogatog doručka. Mule su se od­ marale, a četne komordžije su hvatale samo one, koje su nosile hranu, da bi obezbedili doručak ogladnelim vojnicima. Izuzev poneke psovke i njakanja, sve je ostalo bilo mirno. - Pitam se kada će Kaster narediti da se pregru- pišemo u bataljone? —oglasi se Reno. Bentin sleže ramenima. —Verovatno sutra kada završi opkoljavanje Indijanaca i bude spreman za napad. Ti ćeš dobiti laku dužnost ali ja ću, izgleda, provesti još jednu noć tražeći u pomrčini zgodno mesto da pređem potok. Meni će zapasti da bu­ dem krilni u opkoljavanju i da pređem najduži put. - Kiselo.se nasmešio. - Kao kod Vašite? - dobacio je Hodžson. - Kao kod Vašite - složi se Bentin, mada mu se u očima nije ogledao osmeh sa usana. Odnekud se pojavio kapetan Jejts, krupni, pla­ vokosi komandant čete F. - M ajore, general je otišao u izviđanje, a nešto od tovara se pogubilo i jedan od mojih narednika bi da se vrati putem i pokuša da ga nađe. - Pogle­ dao je Renoa nesigurno. —Ako se vi ne protivite, gospodine. Reno je mahnuo rukom u znak odobravanja. Jejts se ukočeno udaljio, a Reno okrenuo Hodž­ sonu. - Bojim se da nas je general Kaster pepustio sa­ mima sebi dok je on u nekakvom izviđanju. Kako Veličanstveno popodne_________________________________ 12
  • 75. sve ukazuje da nam je neprijatelj vrlo blizu, mož­ da bi trebalo da preuzmemo komandu i uvedemo borbenu gotovost? Reno je govorio Hodžsonu, ali je odgovo­ rio Bentin pošto mu se mladi Beni pogledom obratio za pomoć. I sam Reno je krajičkom oka posmatrao Bentina dok se obraćao Hodž­ sonu. —Da sam na tvom mestu, ne bih uradio ništa —reče Bentin, —dok ne vidimo gde su Indijan­ ci. Druga stvar su tragovi u pesku. Sledio sam ih bar u deset pohoda dosad. Ovaj bi mogli da sledimo čitavo leto i izbijemo i na Pacifik, a da ne naidemo na jednog jedinog Indijanca^ Ne - nastavio je - ne bih krenuo u poteru dok DŽEK ne kaže. Reno odmahnu glavom nestrpljivo. Bentin se namerno osmehnuo mladome Hodž­ sonu, koji se zagledao u vedro, plavo nebo. —Ne bi se petljao u to, je h? - upitao je. Hodžson je posmatrao nasmejano kapetanovo lice pogledom u kome se ocrtavala i uznemirenost i ljutnja. Bentinov osmeh se nije gubio i Hodžson odhuknu glasno. —Ipak mislim da bi trebalo nešto da uradimo — promrmljao je Reno. 73 Veličanstveno popodne Narednik Vilijem Kertis iz čete F bio je tamno­ put čovek od tridesetak godina. Nosio je opuštene brkove, a lice mu je bilo neobrijano, obraslo cr­ nom, strnjikavom bradom. S dvojicom Iraca nešto