2. Структура предавања
1. Увод
2. Шта је интерпункција
3. Која/каква интерпункција
4. Интегрални приступ исказима
5. Конфигурационо реченично језгро
6. Креативно анализирање интерпунгирања
7. Један пример анализе интерпунгирања
8. Још примера анализе
9. Закључак
3. Извор примера
• ЗПП = Иво Андрић, Знакови
поред пута, Београд, Просвета,
1978.
4. Пр1960: Интерпункција
• У писању се, ради јаснијег приказивања
онога што хоће да се каже.
употребљавају поједини знаци које,
узете заједно, зовемо интерпункцијом.
(Пр1960: 90; XIII. Интерпункција)
5. Пр1960: Правописни знаци
• Као правописни знаци обично се уз
поједине речи употребљавају: тачка,
две тачке, неколико тачака [!], црта,
цртица, заграда, звездица, апостроф,
знак једнакости, знак порекла,
акценатски знаци и генитивни знак.
(Пр1960: 119; XIV. Интерпункција)
6. Пр1993: Интерпункција (1)
а. […] На смисаону рашчлањеност
казивања, као и на односе и одлике
његових саставница (делова, елемената)
указује се правописним знацима или
интерпункцијом. […]
b. У интерпункцији се могу
разликовати реченични знакови који‒
указују на границе пуних реченица и
суреченица, на њихов карактер, као и на
односе и одлике њихових делова
7. Пр1993: Интерпункција (2)
и помоћни правописни знакови, за
различите посебне потребе. У појединим
приручницима само се реченични знакови
називају интерпункцијом, а они други
правописним знацима, и онда се посебно
обрађују […] Овде пак узимамо као
реалније да и једни и други спадају у
правописне знакове и истозначни појам
интерпункције (’међузнакова’); […].
(Пр1993: 252, 253; Интерпункција)
8. Пр1960: Слободна (логичка)
интерпункција
• У систему слободне (логичке)
интерпункције основно је начело да се
оно што је у мислима тесно међусобно
повезано и представља једну целину ни
у писању не раставља и да се, обрнуто,
делови који чине целину за себе одвајају
зарезом од осталих делова реченице.
(Пр1960: 90; XIII. Интерпункција)
9. РСАНУ: Граматичка и логичка
интерпункција
• граматичка (везана) интерпункција
употреба правописних знакова која се
заснива на граматичкој структури
реченице.
• логичка, логична (слободна)
интерпункција употреба правописних
знакова која се заснива на смислу
реченице, на логичкој структури
реченице. (РСАНУ, VII, 1971, стр. 795)
10. Пр1993: Граматичка и логичка
интерпункција (1)
По односу према писању зареза, у
европским језицима разликују се тзв
граматичка интерпункција (нпр. у
немачком и руском правопису, а до 1960.
и у хрватском) и‒ логичка или слободна
интерпункција (нпр. у француском и
енглеском), која у новијој српској језичкој
култури представља трајно опредељење,
11. Пр1993: Граматичка и логичка
интерпункција (2)
а од 1960. примењује се и у укупној
српскохрватској писмености. У
граматичкој интерпункцији позиције
зареза одређује се граматичком
анализом,а главна јој је одлика да се
зависне реченице обавезно одвајају
знаком, ма како тесно биле везане за свој
управни појам. (Пр1993: 273)
12. Зависна реченица = допуна
• Њих је живот научио да се не боје
смрти. (ЗПП 93)
• Њих је живот научио, да се не боје
смрти.
• *Њих је живот научио.
• Њих је живот научио да се не боје
смрти.
• Њих је живот научио *| да се не боје
смрти.
13. Зависна реченица = одредба
• ‒ Шта ради твоја жалост док ти
спаваш? (ЗПП 61)
• ‒ Шта ради твоја жалост, док ти
спаваш?
∀≠ ‒ Шта ради твоја жалост?
• ‒ Шта ради твоја жалост *| док ти
спаваш?
14. Базични пример
•Ја се не бојим невидљивих
светова. (ЗПП 28)
•Ја-се * не-бојим *
невидљивих_светова
16. Још примера
• Заборав-је * један од елемената неопходних
у развитку живота. (ЗПП 27)
• Предмети око мене * задају-ми * бол. (ЗПП
91)
• Често-ми- се * чини * да сам гори и слабији од
последњег међу људима. (ЗПП 39)
• Слабе и плашљиве људе * страх * нагони * да
раде управо оно чега се највише боје. (ЗПП
39)
• (И ранији примери за логичку интерпункцију)
20. Завршавање
конфигурационог језгра
• Гори у мени и пржи ме неподношљива
потреба за лепотом и савршенством.
• Гори у мени и пржи ме неподношљива
потреба за лепотом и савршенством!
• Гори у мени и пржи ме неподношљива
потреба за лепотом и савршенством!!!
21. Завршавање исказа
• Гори у мени и пржи ме јер то‒
горим ја! неподношљива‒
потреба за лепотом и
савршенством.
• ?
Гори у мени и пржи ме јер то‒
горим ја! неподношљива‒
потреба за лепотом и
савршенством!
22. Интерполација
• Гори у мени и пржи ме, јер то горим ја,
неподношљива потреба за лепотом и
савршенством.
• Гори у мени и пржи ме јер то горим ја‒
неподношљива потреба за лепотом и‒
савршенством.
• Гори у мени и пржи ме (јер то горим ја)
неподношљива потреба за лепотом и
савршенством.
23. Текстуално решење
Гори у мени и пржи ме1
неподношљива
потреба за лепотом и савршенством.
___________________
1
Јер то горим ја!
24. Емфаза (истицање)
• Гори у мени и пржи ме јер то горим‒ ја
неподношљива потреба за лепотом и‒
савршенством.
• Гори у мени и пржи ме јер то горим‒ ја!
неподношљива потреба за лепотом и‒
савршенством.
• Гори у мени и пржи ме јер то горим‒
ЈА!!! неподношљива потреба за‒
лепотом и савршенством.
25. Комбиновање знакова
Гори у мени и пржи ме, јер то горим
ја!, неподношљива потреба за лепотом
и савршенством.
• Гори у мени и пржи ме јер то горим ја!‒
неподношљива потреба за лепотом и‒
савршенством.
• Гори у мени и пржи ме (јер то горим ја!)
неподношљива потреба за лепотом и
савршенством.
26. Зависна реченица
• Кад нисам очајан, ја не ваљам
ништа. (ЗПП 37)
∀≠ Ја не ваљам ништа.
• Ја, кад нисам очајан, не ваљам
ништа.
• Ја не ваљам ништа кад нисам
очајан.
27. Зависна реченица: критичка
анализа
Свака је смрт прерана, кад су у
питању људи као што је овај. (ЗПП 149)
∀≠ Свака је смрт прерана.
• Свака је смрт прерана *| кад су у
питању људи као што је овај.
Свака је смрт прерана кад су у
питању људи као што је овај.
• (Кад су у питању људи као што је овај,
свака је смрт прерана.)
28. Координативно спајање
(супротни однос)
• Ја волим море, али море, изгледа,
не воли више мене као некад. (ЗПП
380)
• Ја волим море.
• Море, изгледа, не воли више мене као
некад.
• Ја волим море, али море, изгледа, не
воли више мене као некад.
• Ја волим море | али море, изгледа, не
воли више мене као некад.
29. Низање координабилних
ситуација (1)
• Ја сам од оних људи који врло доцкан
бивају паметни. И никад потпуно. А што
је најгоре, то се не примећује на први
поглед. (ЗПП 50)
• Ја сам од оних људи који врло доцкан
бивају паметни, и никад потпуно, а што
је најгоре, то се не примећује на први
поглед.
30. Низање координабилних
ситуација (2)
• Ја сам од оних људи који врло доцкан
бивају паметни, и никад потпуно; а што
је најгоре, то се не примећује на први
поглед.
• Ја сам од оних људи који врло доцкан
бивају паметни, и никад потпуно. А што
је најгоре, то се не примећује на први
поглед.
31. Још један пример
• Ко људима све верује, пролази рђаво;
ко ништа не верује, још горе. (ЗПП 66)
• Ко људима све верује, пролази рђаво.
(А) Ко ништа не верује, још горе.
• Ко људима све верује, пролази рђаво, а
ко ништа не верује, још горе.
32. Посттематска експресивна
сегментација
• Болесник који се не помири
са чињеницом да је болестан
неће никад оздравити.
• Болесник који се не помири
са чињеницом да је болестан –
неће никад оздравити. (ЗПП 60)