Методологија израде научног и стручног рада

1. УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У ВРАЊУ
Методологија израде научног и стручног рада
Тема: Игра као форма васпитања
(Идејни пројекат)
Ментор Студент
Проф. др Синиша Стојановић КристинаМилићевић 31М/20
Врање, 2022.

2. Игра као форма васпитања
2
Врање, 2022.
САДРЖАЈ
I ДЕО .........................................................................................................................................3
УВОД.........................................................................................................................................3
1. TЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ИСТРАЖИВАЊА..................Error! Bookmark not defined.
1.1. Дефинисање основних појмова...................................Error! Bookmark not defined.
1.2. Елементарне игре ..........................................................................................................5
1.3. Значај елементарних игара ...........................................................................................5
1.4. Подела игара ..................................................................................................................6
1.5. Игра и физичко васпитање............................................................................................7
II ДЕО .......................................................................................................................................8
2. МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ ИСТРАЖИВАЊА .............................8
2.1. Проблем истраживања..................................................................................................8
2.2. Предмет истраживања...................................................................................................8
2.3. Циљ и задаци истраживања........................................Error! Bookmark not defined.
2.4. Хипотезе истраживања.................................................................................................9
2.4.1. Посебне хипотезе истраживања...........................................................................15
2.5. Методе истраживања...................................................................................................10
2.6. Технике истраживања.................................................................................................11
2.7. Популација и ток истраживања..................................................................................12
III ДЕO....................................................................................................................................13
3. АНАЛИЗА И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА......Error! Bookmark not defined.
3.1. Приказ и анализа резултата испитивања како игра делује на васпитање.................
3.2. Приказ резултата на иницијалном и финалном тестирању брзине и окретности....
ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................................19
ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................20
ПРИЛОЗИ....................................................................................................................................

3. Игра као форма васпитања
3
Врање, 2022.
I ДЕО
УВОД
На основу теме, Игра као форма васпитања, можемо закључити да је тема којом
ћемо се бавити врло битна, како са становишта педагошког, тако и са становишта
физичког васпитања и уопште повезаности међу предметима кроз игру као и то како
разне врсте игара утичу на васпитање.
Улога, значај, задаци, циљеви и сам однос према физичком васпитању младих
мењао се са променама које су се дешавале у друштву, Физичком васпитању се
приступало на различите начине. Важно је да учитељ прати развој сваког ученика као и
активност на часовима физичког васпитања и да сам зна како да кроз игру мотивише
децу и заинтересује их за рад. Свакако да је здрав, окретан, способан, физички активан
млад човек спремнији на све задатке које пред њега поставља како образовни систем
тако и живот уопште. Савремени токови живота доносе нешто сасвим ново у односу
према физичком васпитању. Данас се пуно говори о физичкој активности, придаје јој се
велики значај али та активност усмерена је ка њеним спољним ефектима, односно
физичком изгледу појединца. Данашња деца су слабо физички активна, своје слободно
време проводе уз ТВ, рачунаре и друга техничка помагала. Такав начин живота утиче и
на односе међу људима.
У свом даљем раду помоћу истраживања и помоћне литературе, приказаћу како
и на који начин игра делује на децу као окосница васпитног процеса, и представља
битан фактор развоја личности. Такође, бавићу се тиме како је игра битна за
психофизички развој личности, социјални развој и како игра утиче у васпитавању
детета.
Највише пажње бих посвтила томе како се дете развија кроз игру, које су то игре
и на који начин оне утичу на равој и васпитање. За физичко здравствени развој детета
су веома важне покретне игре, значајне у и игре које се одвијају под дејством
природних фактора здравља. Ако дете у току игре увиђа разлику у боји, облику,
величини, тежини, температури и слично, дете аутоматски не само да се игра, већ учи и
ради. Игра вежба и вољу детета, ограничава жеље и прохтеве. Дете прихвата различите
улоге у игри и тако увежбава форме друштвеног понашања.

4. Игра као форма васпитања
4
Врање, 2022.
1. TЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ИСТРАЖИВАЊА
1.1. Дефинисањеосновнихпојмова
У овом раду дефинисани су основни појмови: физичко васпитање, игра као и
повезаност игре и васпитања.
Физичко васпитање присутно је како у основним тако и у средњим школама.
Разликују се у фонду часова, али је подједнако важно за млађи и средњошколски
узраст. Наставни предмет има свој циљ као и задатке, које је неопходно реализовати.
Учитељ има велики задатак и велику одговорност да оствари циљ и задатак овог
предмета помоћу своје креативности и маште. Важно је да мотивише ученике за сам
час и да ученици стекну навику за вежбањем како у школи, на часу, па и ван школе.
Настава физичког васпитања предвиђена је да се изводи три часа недељно и засигурно
није довољна да би се уклонила смањена физичка активност ученика, посебно ако није
планирана тако да је ученицима занимљива и да их мотивише да учествују у њој. Јако
је битан садржај који се обрађује, а игра је увек подстицај за дете.
Игра је јако битна за васпитање, дете ће се играти све док му нудимо и
омогућавамо игру јер је жеља за игром присутна увек. Игра представља инстиктивну
потребу јер дете у природи свог бића носи потребу за игром. Она је основни облик
дечије активности где деца изражавају своје интересе и задовољство. Дете се кроз игру
васпитава, а мој циљ је да утврдим на које начине и кроз које игре она делује на дете.
Игра представља посебан облик учења. Може се дефинисати као „посебан вид, облик
учења када дете има потребу да разуме свет који га окружује и да овлада њиме. Дете у
игри потврђује и присваја стечена искуства и постаје свесно тих искустава“ (Коруга,
према Вилотијевић, 2007:12).
Теоријске поставке о деловању низа спољашњих и унутрашњих фактора на
промене у мотивацији према било којој активности, па тако и часу физичког васпитања,
претворили су различити аутори уз мноштво практичних савета, које треба
искористити и применити у игри, као и то да игра буде битан фактор развоја и
васпитања. (Мартиновић, Вишњић, 2007:28).

5. Игра као форма васпитања
5
Врање, 2022.
1.2. Елементарне игре
Појам елементарне игре означава да се њихов садржај сасстоји од
појединих елемената кретања, али и од елемената сложенијих вежбања која се изводе у
виду посебне игре. Елементарне игре представљају најпростије игре без тачно
утврђених званичних правила. Дакле, представљају врло значајно средство, јер делују
на свестрани развој и васпитање и као такве треба их посебно неговати и користити.
Елементарне игре се карактеришу једноставношћу и приступачношћу радње. У
њима се може учествовати неограничен број учесника што такође показује њихову
једноставност. И сам назив каже да су то игре које обликују и усавршавају основне
природне покрете и кретања у сложенијим ситуацијама, односно, вежбањима у оквиру
посебних игара (Томић, 1970:201).
Елементарне игре су доступне сваком појединцу, јер својим садржајем, начином
кретања и организацијом не захтевају посебно знање и умеће. То су игре које
представљају основни обик физичког развоја деце млађег школског узраста.
Прилагођене су деци и задовољавају све њихове потребе за кретањем и активношћу.
Деци су ове игре потребне управо у овом периоду када се њихов организам наази при
пуном развоју и расту (Каменов, 2009:38).
1.3. Значајелементарнихигара
Значај елементарних игара је вишеструки: физичко, биолошки и
психосоцијални. У овом раду обухваћене су следеће елементарне игре које
представљају битан фактор раста и развоја деце, као и утицај игре на васпитање деце.
Дакле, мисли се на следеће елементарне игре:
Кретања у елементарним играма изазвана су нервно-мишићним напором, са
одговарајућим дечијим физичким и менталним могућностима, склоностима и жељама,
често се понављају у одређеном времену и са оптималним интензитетом.
Ове промене се испољавају у развоју дечијег организма и у оспособљавању за
психофизичке напоре сваке врсте. Појачан рад мишића поввећава све унутрашње
животне функције, условљава већи проток крви, активира све органе, па тако

6. Игра као форма васпитања
6
Врање, 2022.
условљава усклађеност њиховог нормалног функционисања. Тако се убрзава раст и
развој дечијег организма.
Вежбе са прикладним справама: лоптама, пуњеним лоптицама, вијачама,
палицама, обручима, камењем, повећавају спретност ученика у руковању справама,
траже већу концентрацију пажње и доприносе њеном формирању.
Ходање и трчање имају вишеструко значење у здравственом погледу јер у
великој мери утичу на рад органа за крвоток и дисање, поспешују протицање крви и
размену материја у телу. Трчању и ходању од самог почетка, треба посветити
максималну пажњу, пре свега зато што се могу изводити свуда са децом било ког
узраста.
Игре као што су: бацање, хватање и гађање значајне су у томе што утичу на
јачање мишића руку, раменог појаса и трупа као и на јачање зглобова, на развој мишића
шаке и прстију.
Елементарне игре са пењањем, пузањем и провлачењем утичу на развој мишића
руку и раменог појаса, на покретљивоост зглобова руку и ногу као и на развој
координације покрета.
Елементарне игре у којима доминира дизање и ношење утичу на дете, тако што
се навикава у правилном држању тела као и на развој окретности, котрљањем и
колутањем се повећава еластичност мишића, лигамената и зглобова. Игре у разичитим
временским условима доприносе повећању отпорности организма (Томић, 1970:205).
1.4. Подела улога
Постоје бројне поделе игара, а многи аутори се воде ставом да је подела игара
према узрасту деце и њен садржај у дидактичким сагледавањима, један од најбољих и
изузетно прихватљив начин како за раст и развој деце, исто тако и на утицај игре у
васпитању деце. Емил Каменов је дао можда најбољу поделу игара (Каменов, 2009:18).
Тако би подела могла бити на:
a) покретне и
b) интелектуалне.

7. Игра као форма васпитања
7
Врање, 2022.
Дете почиње да се игра одмах после рођења и жеља за игром је присутна у свим
фазама његовог живота: детињству, младости и зрелом добу. Интензитет интересовања
за игру међутим, није исти у свим развојим периодима, у појединим фазама је
интересовање израженије него у другим. Ипак, детињство је период најинтензивнијег
интересовања за игру. Значај игре у основи се изражава кроз два основна аспекта. Та
два аспекта су:
a) биолошки и
b) педагошки.
Биолошки значај игре огледа се, с обзиром да су у њеној структури заступљени
најразличитији облици кретања у свестраном утицају на телесни раст и развој детета.
Дакле, педагошки аспект може се изразити као утицај игре на развој самосталности,
сналажљивости, присебности, одважности, ширење представа, развој пажње, памћења,
емоција и слично.
1.5. Игра и физичко васпитање
У даљем раду бавићу се поменутом проблематиком, приказаћу колико је игра
као форма васпитања заступљена у основним школама Републике Србије и како се
развија кроз наставу физичког васпитања.
Физичко васпитање на јединствен начин доприноси учењу, личном развоју и
здрављу ученика. Сви ученици имају право на физичко васпитање које промовише
широку физичку компетенцију и познавање физичких активности, раст и развој,
разумевање важности здравог животног стила, самопоштовање у контексту физичке
активности, интерперсоналне вештине, као и целоживотно интересовање и бављење
физичком активношћу (Стаматовић, 2006:22).

8. Игра као форма васпитања
8
Врање, 2022.
II ДЕО
2. МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ ИСТРАЖИВАЊА
2.1. Проблем истраживања
Кроз ово истраживање треба да утврдим како игра и како кроз игру делујемо на
васпитање детета, које су то игре које утичу на васпитање као и да утврдим да се
васпитни значај игре огледа кроз то да је она најбоља школа кретања. Свакако да игра
представља познато средство за развајање карактерних особина као што су: смелост,
издржљивост, упорност. Игра вежба и вољу детета, ограничава жеље и прохтеве. Дете
прихвата различите улоге у игри и тако увежбава форме друштвеног понашања. Игра је
изузетно цењена од наставника као наставна метода, као наставни облик, а посебно као
средство васпитања.
2.2. Предмет истраживања
Предмет овог нашег истраживања односи се на испитивање ставова ученика о
занимљивости и разноликости на часовима физичког васпитања. Овим истраживањем
желим да дођем до података о томе како да кроз игру утичемо на васпитање, као и које
елементарне игре спадају у игре кроз које се деца васпитавају. Намеће се веома важно
питање, како и на који начин настава физичког васпитања може допринети да се код
деце развије осећај припадности групи, колективу, а самим тим и борби против
човекове отуђености. Да би се дошло до сазнања, неопходно је утврдити значај који
игра има у васпитању као и које су то игре. Такође и елементарне игре које утичу на
васпитање деце у млађим школским узрастима.

9. Игра као форма васпитања
9
Врање, 2022.
2.3. Циљ и задаци истраживања
Циљ мог истраживања је да утврдим како игра и како кроз игру делујемо на
васпитање детета, које су то игре које утичу на васпитање као и да утврдим да се
васпитни значај игре огледа кроз то да је она најбоља школа кретања и да представља
средство за развијање карактерних особина као што су: смелост, издржљивост,
упорност.
Игра вежба и вољу детета ограничава жеље и прохтеве. Дете прихвата различите
улоге у игри и тако увежбава форме друштвеног понашања. Игра је изузетно цењена од
наставника као наставна метода, као наставни облик али и како средство васпитања.
Сходно постављеном циљу истраживања постављени су следећи задаци:
1. Испитати ученике да ли воле да се играју на часовима физичког
васпитања и да ли су им часови занимљиви применом игре у којима се
развија прецизност и фина моторика.
2. Испитати ученике којих се игара играју, да ли науче нешто из тих
игара и да ли игра представља средство свестраног развоја личности, као и
развој карактерних особина као што су смелост, издржљивост, упорност.
3. Установити колико су занимљиви часови физичког васпитања
када се на часу раде елементарне игре и да ли се на тај начин развије брзина
и окретност.
2.4. Хипотезе истраживања
Сходно дефинисаним задацима и циљевима истраживања постављене су
следеће хипотезе:
Општа хипотеза: Полазимо од претпоставке да деца воле да се играју
елементарних игара на часу физичког васпитања.

10. Игра као форма васпитања
10
Врање, 2022.
2.4.1. Посебне хипотезе
Хипотеза 1: Претпоставља се да деца воле да се играју на часовима физичког
васпитања и да су им часови занимљиви применом игре у којима се развија прецизност
и фина координација.
Хипотеза 2: Претпоставља се да се деца играју оних игара које утичу на то да је
она најбоља школа кретања и да утиче на свестрани развој личности, на развој
карактерних особина као што су смелост, издржљивост, упорност.
Хипотеза 3: Претпоставља се да деца воле да се играју елементарних игара на
часу физичког васпитања и на тај начин развијају брзину и окретност.
2.5. Методе истраживања
У истраживању користиће се метода теоријске анализе, дескриптивно-
аналитичке и меода експеримената са једном групом. Анкетни упитник ће бити
комбинованог типа. Ученицима ће бити подељен упитник који од њих тражи да
искрено одговоре на понуђена питања.
Метода теоријске анализе подразумева коришћење педагошко-психолошке
литературе, васпитно-образовнихпланова и програма, уџбеника, стручних и научних
радова. У истраживању је ова метода коришћена за прикупљање и анализу теоријских
извора, који се односе на предмет истраживања и за интерпретацију добијених
одговора.
Дескриптивна метода представља описивање педагошких појава и проучавања
стања онога што је доминантно у појави.
Метода експеримента са једном групом подразумева да се испитивање појаве
обавља на истој групи испитаника, пре и после увођења иницијалног и финалног
тестирања.

11. Игра као форма васпитања
11
Врање, 2022.
2.6. Технике истраживања
Полазећи од предмета истраживања, постављених циљева и задатака,
користићемо дескриптивну аналитичку методу којом ћемо испитати узорак. Техником
анкетирања тежили смо да испитивањем узорка утврдимо колико је игра као форма
васпитања присутна на часовима физичког васпитања. Док смо иницијалним и
финалним тестирањем утврдили које су то елементарне игре заступљене на часу
физичког васпитања. И на тај начин покушаћемо да добијемо поузданије податке. За
обраду података користили смо: Excel програмски пакет, аритметичку средину (М),
стандардну девијацију (SD), стандардну грешку разлика између аритметичких средина
(SD) и Т-тест.
Као инструмент истраживања коришћен је комбиновани упитник кога чине 10
питања, на која ће испитаници одговарати заокруживањем једног од понуђених
одговора, дат у Прилозима. Уводни део упитника садржи подаке о ученику (коју школу
похађа и који разред), пол (мушки и женски). У другом делу упитника се налазе питања
везана за тему овог истраживања. Анкетирање је извршено у делу часу који су учитељи
уступили, трајало је петнаест минута за одељење обухваћено овим истраживањем.
Што се тиче иницијалног и финалног тестирања ученика, анализирано је већ
урађено иницијално тестирање на почетку школске године, док је финално тестирање
спроведено због потребе овог истраживања.
Прецизност и фина координација покрета тестираће се техником набацивања
обручева на чуњ, пречника 35cm, из три покушаја са удаљености од 1m. Резултати ће се
уносити у скалу процене према броју погодака од 0-3 (интервална скала).
Снага ногу тестираће се скоком у даљ из места. Дете стоји иза линије одраза.
Суножним одразом и замахом руку скаче што више у даљ два пута. Бележи се резултат
бољег скока изражен у метрима (m) – скала односа.
Брзина и окретност тестираће се трчањем са променом смера. На растојању од
8m обележене су две линије. Дете полази са стартне линије, трчи до друге линије са
које узима заставицу и враћа се на почетну линију. Од два извођења бележи се бољи
резултат, изражен у m/s (скала односа).

12. Игра као форма васпитања
12
Врање, 2022.
2.7. Популација и ток истраживања
Истраживање је реализовано у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Нишу, учествовали
су ученици једног одељења првог разреда. Узорак је пригодан и чине га 20 детета без
видљивих физичких и психичких оштећења.
Истраживање је реализовано у месецу новембру 2021. године.

13. Игра као форма васпитања
13
Врање, 2022.
III ДЕO
3. Анализа и интерпретација резултата
Данас се пуно говори о физичкој активности, придаје јој се велики значај и та
активност усмерена је ка здравом начину живота и позитивном утицају на свестрани
развој личности. С обзиром на то, истраживање је почело постављеном хипотезом која
гласи: претпоставља се да деца воле да се играју на часовима физичког васитања а и да
су им часови занимљиви. Приказаћемо резултате испитивања прецизности и фине
координације на часу физичког васпитања.
Табела 1. Резултати деце на иницијалном и финалном испитивању
прецизности и фине моторике.
НИВО ЗНАЧАЈНОСТИ
ГРУПА ИСПИТИВАЊЕ Н М СД Т-ТЕСТ
ДФ
Н-1
0,05 0,01
А(и) И 20 0,85 0,988
5,3652 19 2,09 2,84
А(ф) Ф 20 1,85 0,7452

14. Игра као форма васпитања
14
Врање, 2022.
Разлика између средњих вредности остварених на иницијалном и финалном
испитивању износи 1 бод у корист финалног испитивања, а Т-тест је статистички
значајан на нивоу поузданости 0,05 и 0,01; p<0,01.
Графикон 1. Резултати иницијалног и финалног мерења прецизности и фине
координације.
Ови резултати добијени су деловањем експерименталног фактора на часу
физичког васпитања, где су учитељи применом различитих елементарних игара,
позитивно утицали на развој прецизности и фине координације. На основу урађених
резултата (табела 1), може се закључити да су деца значајно напредовала у односу на
своје почетне резултате.
Приказани резултати потврђују хипотезу да постоји значајна разлика у развоју
прецизности и фине моторике на часу физичког васпитања, након примене финалног
мерења прецизности и фине координације. На основу добијених резултата можемо
закључити да је игра изузетно значајна како на развој и раст деце, исто тако и на само
васпитање.

15. Игра као форма васпитања
15
Врање, 2022.
3.1. Приказ и анализа резултата испитивањакако игра
делује на васпитање
Резултати су добијени деловањем експерименталног фактора и говоре да
разлика средњих вредности остварених на иницијалном и финалном испитивању
износи 0,07 у корист финалног испитивања (табела 2). Претпоставља се да су поједина
деца због повећане телесне масе слабије напредовала у игри применом тестирања снаге
ногу, али о томе се не може поуздано потврдити. Отежавајућа околност је и мали број
деце обухваћен узорком.
Табела 2. Резултати деце на иницијалном и финалном испитивању како игра
делује на васпитање применом тестирања снаге ногу.
НИВО ЗНАЧАЈНОСТИ
ГРУПА ИСПИТИВАЊЕ Н М СД Т-ТЕСТ
ДФ
Н-1
0,05 0,01
А(и) И 20 0,692 0,1253
2,2416 19 2,09 2,84
А(ф) Ф 20 0,7645 0,1303

16. Игра као форма васпитања
16
Врање, 2022.
Разлика између средњих вредности остварених на иницијалном и финалном
испитивањуизноси 0,07м у корист финалног (табела2). Претпоставља се да су поједина
деца због повећања телесне масе слабије напредовала у овој способности али о томе се
не може са поузданошћу говорити. Т-тест је статистички значајан на нивоу
поузадности 0,05 па закључујемо да се добијени резултати снаге ногу на финалном
испитивањуне разликују од очекиваних вредности, p<0,05.
Ови резултати добијени су деловањем експерименталног фактора на часу
физичког васпитања, где су учитељи применом елементарне игре као што је трчање
позитивно утицали на развој снаге ногу.
Графикон 2. Резултати иницијалног и финалног мерења снаге ногу.
На основу добијених резултата на узорку обухваћеним овим истраживањем,
можемо закључити да је утицај игре на васпитање деце веома битан и значајан.
Игра представља основни облик дечије активности, где деца изражавају своје
интересе и задовољство и на тај начин се деца васпитавају, развијају, уче и стичу
основне норме друштвеног понашања. Васпитни значај игре огледа се кроз то да је она

17. Игра као форма васпитања
17
Врање, 2022.
најбоља школа кретања и да представља средство за развијање карактерних особина
као што су смелост, издржљивост, упорност.
3.2. Прикази анализа резултатадецена иницијалном и
финалном тестирањубрзинеи окретности
Полазимо од претпоставке да деца воле да се играју елементарних игара на часу
физичког васпитања и на тај начин развијају брзину и окретност. Резултати су
приказани у Табели 3 (Табела 3).
Табела 3. Резултати деце на иницијалном и финалном испитивању брзине и
окретности.
НИВО ЗНАЧАЈНОСТИ
ГРУПА ИСПИТИВАЊЕ Н М СД Т-ТЕСТ
ДФ
Н-1
0,05 0,01
А(и) И 20 2,09 0,141
3,0604 19 2,09 2,84
А(ф) Ф 20 2,19 0,126

18. Игра као форма васпитања
18
Врање, 2022.
Разлика између средњих вредности остварених на иницијалном и финалном
испитивању износи 0,1м/с у корист финалног испитивања, а Т-тест је статистички
значајан на нивоу поузданости 0,05 и 0,01; p<0,01.
На основу утврђених резултата (Табела 3), може се рећи да су деца значајно
напредовала у односу на своје почетне резултате.
Графикон3. Резултати иницијалног и финалног мерења брзине и окретности.
Ови резултати добијени деловањем експерименталног фактора на часу
физичког васпитања где су учитељи применом елементарних игара позитивно утицали
на развој брзине и окретности код деце.
Презентовани резултати потврђују хипотезу да постоји статистички значајна
разлика у развоју брзине и окретности након примене елементарних игара на часу
физичког васпитања.
Резултати ових анализа указују да су деца на часу физичког васпитања кроз низ
осмишљених и добро организованих елементарних игара значајно унапредила своје
почетне способности. Све ово говори да су циљеви и задаци истраживања остварени.

19. Игра као форма васпитања
19
Врање, 2022.
ЗАКЉУЧАК
Читалачка култура и интересовање ученика за читање мењају се из генерације у
генерацију. Последњих година опада рејтинг школе, па је све више истраживања којима
се испитују узроци, истражује однос ученика према школи, садржајима, настави,
читању, књизи. Резултати аутора са Института за педагошка истраживања о ставовима
наставника и ученика према настави, односно ученика према школи и односима у њој,
показују да је највише примедби упућено на преобимност садржаја и недовољну
усклађеност са интересовањима ученика (Ђуришић-Бојовић, 2001 : 66).
Истраживање о развијености читалачких навика у млађим разредима основне
школе спроведено је у основној школи „Иво Андрић“ у Нишу. Анкетирани су ученици
трећег разреда. На основу свих предочених података можемо закључити да је почетна
хипотеза потврђена тј. да ученици своје слободно време користе за читање, имају
позитиван однос према читању и школској библиотеци. Такође су потврђене и све
потхипотезе изузев једне, треће која гласи: Већина ученика чита само школску лектиру.
Ова тврдња је оцењена са 1,3 бода од укупних 5 , што нам показује и график 2. На
основу добијених података видимо да се основношколци у избору литературе за читање
углавном опредељују за оно за шта мисле да ће им користити у свакодневном животу.
Након тога ученици практикују читање новина и часописа за децу и младе, читање
школске лектире али и других књига, читање новина својих родитеља, док је тврдња
која каже да ученици читају само школску лектиру оцењена са јако малим бројем
поена.
Истраживање у целини показује да је ситуација на овом узрасту задовољавајућа.
Такође, је доказано и то да постоји статистички значајна разлика у развијености
читалачких навика између дечака и девојчица, тј. да су девојчице те које се у
слободном времену радије опредељују за читање од дечака.
Када се разлика у читалачкој писмености између девојчица и дечака која постоји у
Србији упореди са разликама у другим земљама из региона може се видети да су оне
најмање у Србији. Ипак пошто постоје европске земље у којима је разлика у
читалачкој писмености дечака и девојчица мања то показује да је могуће да постојећа
разлика буде додатно смањена. Практично гледано, начин на који се у оквиру
образовних система Србије подстиче и подржава развој читалачке писмености (у
оквиру различитих предмета) треба у већој мери прилагодити интересовањима и
образовним потребама дечака да би се смањио јаз који постоји у односу на девојчице.

20. Игра као форма васпитања
20
Врање, 2022.
ЛИТЕРАТУРА
1. Банђур, В., Поткоњак, Н. (1996). Педагошка истраживања у школи. Београд: Учитељски
факултет.
2. Блажич, М. (2007): Образовна технологија. Врање: Центар за научно – истраживачки рад.
3. Брчкало, Б. (2010). Интресовања ученика млађих разреда основне школе за читање лектире.
Методичка пракса, бр. 4. стр. 667-680. Београд: Учитељски факултет Врање, Школска књига.
4. Вилотијевић, М., Вилотијевић, Н. (2008). Иновације у настави. Врање: Учитељски факултет.
5. Вилотијевић, М., Смиљковић, С., Јањић, М., Стојановић, Б. (2008). Индивидуализована настава
српског језика и књижевности. Врање: Учитељски факултет.
6. Вучковић, Љ. Д. "Читалачка интересовања ученика петог разреда основне школе
Роман." Алиса у земљи чуда (2012).
7. Вучковић, Љ. Д. (2012). Читалачка интересовања ученика петог разреда основне школе
Роман. Алиса у земљи чуда.
8. Ждерић, Ј. (2007). Говоримо, читамо и пишемо, језик и читанка из хрватског језика за 3. разред
основне школе, Сретна књига, Загреб.
9. Зборник радова Учитељског факултета, Врање, 2008.
10. Ивковић, Магдалена М. "ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ЧИТАЛАЧКИХ НАВИКА УЧЕНИКА
МЛАЂИХ РАЗРЕДА1."
11. Ивковић, М. М. ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ЧИТАЛАЧКИХ НАВИКА УЧЕНИКА МЛАЂИХ
РАЗРЕДА1.
12. ИВКОВИЋ, Магдалена М. ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ ЧИТАЛАЧКИХ НАВИКА УЧЕНИКА
МЛАЂИХ РАЗРЕДА1.
13. Круљ, Р., Стојановић, С., Круљ-Драшковић, Ј. (2007). Увод у методологију педагошких
истраживања са статистиком. Врање: Учитељски факултет.
14. Николић, М. (1992). Методика наставе српског језика и књижевности – друго издање. Београд:
Завод за уџбенике и наставна средства.
15. Радичевић, Б. (1950). Нашој дјеци, Ново поколење, Београд – Загреб.
16. Радовић, Д. (2006). Дете и књига. У: Ваш свашта. Саборни списи, приредио М. Максимовић.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
17. Савићевић, Д. (1960). Методологија истраживања у васпитању и образовању. Врање: Учитељски
факултет.
18. Смиљковић, С., Милинковић, М. (2008). Методика наставе српског језика и књижевности.
Врање: Учитељски факултет..
19. Станчић, Гордана. Библиотеке и култура читања. Дисс. Универзитет у Београду-Филолошки
факултет, 2019.
20. СТАНЧИЋ, Гордана. Библиотеке и култура читања. 2019. ПхД Тхесис. Универзитет у Београду-
Филолошки факултет.

21. Игра као форма васпитања
21
Врање, 2022.
ПРИЛОГ
СКАЛА СТАВОВА О РАЗВИЈЕНОСТИ ЧИТАЛАЧКИХ НАВИКА
КОД ДЕЦЕ МЛАЂЕГ ШКОЛСКОГ УЗРАСТА
ДРАГИ УЧЕНИЦИ
Пред вама се налази низ тврдњи о развијености читалачких навика. Молимо вас да
изнесете степен свог слагања или неслагања са сваком тврдњом, тиме што ћете
заокружити један од понуђених бројева који значе:
5 – ПОТПУНО СЕ СЛАЖЕМ; 4 – УГЛАВНОМ СЕ СЛАЖЕМ; 3 –ДЕЛИМИЧНО
СЕ СЛАЖЕМ; 2 – ВЕОМА МАЛО СЕ СЛАЖЕМ; 1 – НИМАЛО СЕ НЕ
СЛАЖЕМ.
Овде нема „тачних“ или „нетачних“ одговора, сви одговори су добри само ако су
искрени. Хвала на сарадњи!
Пол: а) женски б) мушки
Успех: а) одличан б) врло добар в) добар г) довољан д) недовољан
Активности у слободном времену
Играм се са друговима и другарицама. 5 4 3 2 1
Играм компјутерске игрице. 5 4 3 2 1
Гледам филмове и серије на телевизији. 5 4 3 2 1
Сређујем своју собу. 5 4 3 2 1
Идем у школу страних језика. 5 4 3 2 1
Читам књиге. 5 4 3 2 1
Ставови ученика о школској библиотеци
Највише информација о школској библиотеци сам добио од
учитеља/учитељице.
5 4 3 2 1
Школска библиотека је место које редовно посећујем. 5 4 3 2 1
У школској библиотеци влада пријатно расположење.. 5 4 3 2 1

22. Игра као форма васпитања
22
Врање, 2022.
Књижевна грађа школске библиотеке је разноврсна. 5 4 3 2 1
Избор књига у школској библиотеци је задовољавајући. 5 4 3 2 1
Шта најчешће читам
Читам само школску лектиру. 5 4 3 2 1
Читам школску лектиру али и друге књиге . 5 4 3 2 1
Читам новине и часописе за децу и младе. 5 4 3 2 1
Читам новине мојих родитеља. 5 4 3 2 1
Читам оно за шта мислим да ће ми користити у свакодневном
животу.
5 4 3 2 1
Врсте штива које најчешће читам
Романе 5 4 3 2 1
Бајке 5 4 3 2 1
Басне 5 4 3 2 1
Приповетке 5 4 3 2 1
Поезију 5 4 3 2 1
Стрипове 5 4 3 2 1
Књиге везане за спорт, моду,... 5 4 3 2 1
Мотив за читање
Читам зато што морам. 5 4 3 2 1
Читам јер тиме желим да обогатим свој речник. 5 4 3 2 1
Читам јер се тиме опуштам и забављам. 5 4 3 2 1
Читам јер имам жељу за новим сазнањима. 5 4 3 2 1
Вредности читања
Читањем богатим свој духовни живот. 5 4 3 2 1
Читањем подижем властити културни ниво. 5 4 3 2 1
Читањем богатим своје језичко изражавање и доприносим
развоју креативности и маштовитости .
5 4 3 2 1
Читање утиче на формирање мог погледа на свет или мењање
ставова.
5 4 3 2 1