2. Историја
Инђију први пут помиње деспот Јован
Бранковић 1496. године, али сасвим
сигурно је да су људи овде живели пре
1455. Док је била под влашћу Османског
царства, у Инђији су живели претежно
Срби. 1717. године, Инђијом је завладала
Хабзбуршка династија, па је град постао
феудална област под Марком Пејачевићем.
Средњовековна Инђија била је смештена
нешто северније од данашње. Данашњу
Инђију основали су Срби из Бешке 1746,
када је град бројао 60 кућа. 1791. године,
град већ броји 122 куће и 1.054 становника.
Почетком XIX века, Немци и Чеси
насељавају Инђију, а крајем истог века
долазе и Мађари.
3. Географија
Инђија је и железничка раскрсница Срема.
Кроз Инђију пролази железничка пруга,
Београд - Нови Сад - Суботица, те Београд
- Стара Пазова - Рума - Сремска
Митровица. Поред Инђије пролази и
међународни ауто-пут Београд - Нови Сад -
Суботица - Будимпешта.
Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен,
удаљена је 19 км.
Клима је умерено континентална. Највиша
средња годишња температура ваздуха је у
јулу и августу, и износи 22 °C, док је
најнижа средња годишња температура
ваздуха у јануару, -1 °C.
4. ЉУДИ
у
Ђорђе Војновић је рођен 1888.
Његови родитељи, Ђорђе и Љубица,
дошли су у Инђију из Буђановаца
почетком 19. века и ту купили око 300
јутара земље.[1]
Као члан Соколског друштва из
Инђије, један је од најзаслужнијих за
изградњу Соколског дома 1938.[2]
Градња је трајала три године и на њу
је утрошено око 600.000 динара.[2]
Бавио се и превођењем са немачког и
других страних језика. Објавио је
превод књиге Хајнриха Харера Седам
година на Тибету: Мој живот на двору
Далај Ламе у издању Матице српске
1956. године.[1]
5. ОШ Јован Поповић
Основна школа «Јован Поповић» је
«најмлађа» школа у граду. Основана
је 01.01.1962.године. Налази се у
јужном делу Инђије поред старог
пута Београд-Нови Сад. Смештена је
на најлепшем месту у граду, са
парком и спортским теренима укупне
површине 7410,00м?. Стабла
топола, липа, црног и белог бора,
јаблана, букови, чак и два стабла
гинка, пре много година засадили су
први наставници и ученици школе.
На сваког ученика долази 14,73м?
зелене површине. Екологија је и
развојни приоритет Школе, са
акцентом на заштити човекове
околине.
