2. Историја
Прва електрана у Инђији почиње са радом 1911. године.
Индустријски напредак у Инђији је започет
оснивањем млиновасредином XIX века. Први већи млин на
пару, капацитета од десет возила пшенице на дан,
направила је компанија из Будимпеште, 1890. године.
После млинова, следиле су разне фабрике. Традиција
производње намештаја и тепиха, започета је 1876. године.
На почетку XX века, основана је позната фабрика за
производњу крзна.
У овом периоду Инђија постаје традиционална одредница
за трговину и центар успешних трговинских компанија.
Први модеран пут у Србији, пролазио је кроз Инђију
још 1939. године.
Између два светска рата, Инђија је била најразвијеније
место у Војводини, као и духовни и културни
центар Немаца у Сремском региону. После 1944. године и
нових сеоба, Инђија поново постаје насељена углавном
Србима.
Након Другог светског рата, основане су многе нове
фабрике, за широку производњу; од прехрамбених
производа, текстила, грађевинског материјала, па до
индустрије за обраду метала. Шездесетих година XX века, у
Инђији нагло расте број малих и средњих предузећа.
3. Географија
Инђија се налази на јужној страни Фрушке
горе на средини пута између Београда и
Новог Сада. Од Руме је удаљена 25 км, а
од Сремских Карловаца 23 км.
Инђија је и железничка раскрсница Срема.
Кроз Инђију пролази железничка пруга,
Београд - Нови Сад - Суботица, те Београд
- Стара Пазова - Рума - Сремска
Митровица. Поред Инђије пролази и
међународни ауто-пут Београд - Нови Сад -
Суботица - Будимпешта.
Од реке Дунав и насеља Стари Сланкамен,
удаљена је 19 км.
Клима је умерено континентална. Највиша
средња годишња температура ваздуха је у
јулу и августу, и износи 22 °C, док је
најнижа средња годишња температура
ваздуха у јануару, -1 °C.
4. Људи
У насељу Инђија живи 21067
пунолетних становника, а
просечна старост становништва
износи 39,1 година (37,6 код
мушкараца и 40,5 код жена). У
насељу има 8323 домаћинства,
а просечан број чланова по
домаћинству је 3,15.
Ово насеље је углавном
насељено Србима (према
попису из 2002. године), а у
последња три пописа, примећен
је пораст у броју становника.
Славни људи
Свети Арсеније Сремац, други
српски архиепископ
Божидар Антуновић, атлетичар
Ђорђе Војновић, велепоседник и
преводилац
Мирко Вујаклија, атлетски тренер
Милан Вукас, рукометаш
Светислав Миша Здравковић, вајар
Вишња Николић, графичарка
Вера Панчић, певачица
Саша Раденковић, атлетичар
Драган Ћирић, атлетичар
Сузана Ћирић, атлетичарка
Антун Херцег, фудбалер
Editor's Notes
Славни људи[уреди]
Свети Арсеније Сремац, други српски архиепископ
Божидар Антуновић, атлетичар
Ђорђе Војновић, велепоседник и преводилац
Мирко Вујаклија, атлетски тренер
Милан Вукас, рукометаш
Светислав Миша Здравковић, вајар
Вишња Николић, графичарка
Вера Панчић, певачица
Саша Раденковић, атлетичар
Драган Ћирић, атлетичар
Сузана Ћирић, атлетичарка
Антун Херцег, фудбалер