Vinski turizam je važna komponenta i za vinsku industriju i za turizam

1. VINSKI TURIZAM

2. VINO-MOTIV ZA NOVE DESTINACIJE
 Poslednjih dvadesetak godina, svetski turizam uključio
je ponudu vezanu za vinogradarstvo i vinarstvo, koja se
pokazala veoma uspešnom, pa je vinski turizam sve
aktuelniji u poslednje vreme
 Vino je postalo motiv za otkrivanje novih destinacija
 Srbija raspolaže brojnim uređenim vinogorjima sa
značajnom vinogradarsko - vinarskom proizvodnjom
 Ovi tradicionalni kompleksi mogu biti značajan predmet
turističke tražnje
 Dosadašnja iskustva pokazuju da su naša vinogorja
veoma malo poznata stranim turistima, prvenstveno
zbog nedostatka opšte turističke propagande, koja bi
bila usmerena na prezentovanje svih elemenata
integrisanog turističkog proizvoda, odnosno njihove
atraktivnosti

3. VINSKI TURIZAM
 Vinski turizam je važna komponenta i za vinsku industriju i za
turizam
 Hal i Makionis u okviru studije „Vinski turizam u svetu” su
definisali vinski turizam - „poseta vinogradima, vinarijama,
vinskim festivalima i vinskim izložbama, pri čemu je
degustacija vina i / ili doživljaj atrakcija, vinogradarske regije
predstavljaju primarne motive”
 Prema definiciji Južnoaustralijske turističke komisije (South
Australian Tourism Commision), „vinski turizam je svako
iskustvo povezano sa vinarijama ili sa proizvodnjom vina u
kojoj posetilac sudeluje za vreme jednodnevne posete ili
dužeg boravka”
 Jedan od najpoznatijih teoretičara Gec, koji se bavio pitanjem
vinskog turizma, definiše vinski turizam kao „putovanje
povezano sa privlačnošću vinarija i vinogradarskih područja,
razvoja destinacije, prilika za direktnu prodaju i marketing za
vinsku industriju”

4. OKVIR ZA ODRŽIVI RAZVOJ

5. VINSKI TURISTI
 Prema definiciji „vinski turisti su posetioci vinograda, vinarija,
vinskih festivala i vinskih prodavnica sa ciljem odmora.
Motivacija ljudi da posete vinski region zavisi od starosti,
interesovanja, čak i nacionalnosti. Međutim, može se izdvojiti 10
glavnih razloga:
1. Da degustiraju vino
2. Da steknu znanja o vinu
3. Da iskuse samo mesto gde se vino nalazi (npr.susret sa vinarom,
vinski podrum i vinograd)
4. Da budu u ruralnom okruženju (lepota vinograda, uče o
poljoprivredi i agro-turizmu)
5. Da nauče kako se slažu hrana i vino-kulinarski turizam
6. Da se zabavljaju (festivali vina)
7. Da uživaju u kulturi vina (romantika i elegancija)
8. Cene arhitekturu i umetnost
9. Žele da se upoznaju sa „zelenim“ aspektima eko-turizma
10. Da uživaju u zdravstvenim aspektima vina

6. KORIST OD VINSKOG TURIZMA

7. VINSKI TURIZAM U SRBIJI
 Srbija ima odlične predispozicije u domenu proizvodnje
grožđa i vina, zasnovane u prvom redu na prirodnim
uslovima za gajanje vinove loze, a zatim i na vekovnoj
tradiciji gajenja vinove loze i proizvodnje vina u ovim
krajevima
 Veliki broj stranaca i stanovnika urbanih sredina je
sigurno zainteresovan da tokom godine, a naročito za
vreme berbe grožđa, poseti ove regione
 Prema dostupnim podacima trenutno dvadesetak
objekata u Srbiji nudi smeštaj zainteresovanim vinskim
turistima, i to za 10 do 20 osoba
 Što se vinskog turizma tiče, najkompletnija ponuda
trenutno je u Vojvodini, odnosno Subotici i Sremskim
Karlovcima, ali tu je i Župa, Negotin, Vršac, Irig.

8. PUTEVI VINA SRBIJE
 Vinski put predstavlja poseban oblik prodaje vina,
ugostiteljskih, turističkih i poljoprivrednih proizvoda
jednog vinarskog kraja. Njega čine prirodne lepote,
specifičnosti okoline kroz koju put vodi, kulturno-
istorijske znamenitosti, tradicija i posebnost
vinogradarskog područja
 U izdanju Turističke organizacije Srbije objavljena je
mapa „Putevi vina Srbije“, u kojoj se detaljno predstavlja
osam vinskih regiona. U njoj je predstavljena vinska
istorija svakog podneblja, 46 vinskih podruma i vinarija,
49 restorana, 34 hotela i drugih smeštajnih objekata,
osam lokalnih turističkih organizacija i detaljna mapa
puteva koji vode do svake vinske regije

10. VINA SRBIJE – ŠTA PONUDITI SVETU
 Postavlja se pitanje kako na najbolji način iskoristiti
mikroklimat, prirodne predispozicije i raspoložive terene,
te koje sorte vinove loze saditi da bi se proizvodila vina
interesantna Evropi
 Opšti stav stručnjaka jeste da svetu treba ponuditi nešto
novo, i da je budućnost u autohtonim sortama. Jer,
kome je uopšte potreban još jedan šardone, ili kaberne?
Iako su u nekadašnjim vinogradima dominirali prokupac,
plovdina i smederevka, a sada ih zamenjuju
internacionalne sorte, ostaje nepoznanica da li je
potencijal domaćih sorti iskorišćen na pravi način
 Svaki stranac, u poslovnoj ili privatnoj poseti Srbiji, radije
se opredeljuje za lokalna vina, a naročito su mu
interesantna baš ona specifična, jedinstvena,
proizvedena od autohtonih sorti