Downloaded 45 times
![Kralj Egej
• Пре ппласка на пут, Егеј је рекап Тезеју да,
када се буде враћап са Крита, стави бела
једра акп убије Минптаура, али је Тезеј на
тп забправип и Егеј је, угледавши црна
једра на брпду свпга сина кпји је
уплпвљавап у Атину, мислећи да му је син
мртав, скпчип са стене и ппгинуп. Такп је и
испуоенп Питијинп прпрпчанствп,[5] а пд
тпг времена се мпре назива Егејским.](https://image.slidesharecdn.com/grcka1-130119092052-phpapp01/85/Grcka-1-16-320.jpg)
Grcka 1
- 1.
- 2. MINOJSKI KRIT Krit ostrvou Sredozemnom moru 2000.god pre n.e. sagradjene prve palate na ostrvu Kricani minojskog doba NISU BILI HELENI.
- 3. Ujedinjenje Gradovi Krita suse ujedinili pod vlascu grada KNOSOSA u kome je vladao legendarni kralj MINOS.
- 4. MINOJSKA EPOHA dobilaje naziv po kralju Minosu. VLADARSKA PALATA se nalazila u KNOSOSU I bila je centar •POLITICKOG •KULTURNOG •PRIVREDNOG ZIVOTA U palati su ziveli •Kralj I kraljica •Brojni cinovnici •Sluge •Robovi KNOSOS PALATA kako je KNOSOS PALATA danas izgledala nekada
- 5. Palata u Knososu Zidovipalate u Knososu bili su ukraseni freskama koje su prikazivale scene iz • Svakodnevnog zivota • Verske proslave
- 6. Freske na zidovimapalate Palata u Knososu je bila presto kritskih kraljeva I danas postoji kao arheolosko nalaziste.
- 7. Dedal • Dedal je grcki graditelj koji je sagradio lavirint u Minosovoj palati. • Kада је Дедал завршип са изградопм лавиринта, Минпс је, да би га спречип да се истина п лавиринту прпшири, затвприп Дедала, а и кпнтрплисап је све брпдпве и све путеве. • Да би се пслпбпдип и напустип пстрвп, Дедал је пдлучип да направи крила себи и свпме младпм сину Икару. • Увезап је пера заједнп, пд најмаоег дп највећег, ствпривши такп велику ппвршину. Већа пера је псигурап кпнцима, а маоа впскпм такп да су пна личила на птичија крила. • Када су пбпјица били спремни, Дедал је уппзприп Икара да не лети ни превиспкп, а ни нискп, јер, акп лети превиспкп сунце ће птппити впсак, а акп лети пренискп, мпрска пена ће натппити крила и више неће мпћи наставити са летпм. И затим су пбпјица пплетели. • Прелетели су прекп, а тада је Икар ппчеп летети све више и више да би дпстигап дп самих небеса и дптакап их. Сунце је, све више и више, загревалп впсак, и пн се ппчеп тппити са крила, а пера су се на крају раздвпјила, а Икар је пап у мпре и утппип се. • Дедал је пкривљивап себе и свпју вештину за синпвљеву смрт, а местп где је Икар пап и утппип се у мпре назвап је Икаријпм. • Ппсле свега Дедал је стигап у Сицилију, где му је заштиту пружип краљ Кпкал. На Сицилији је Дедал саградип храм у част бпга Апплпна, а крила је пкачип кап жртву бпгу.
- 8. SIMBOLI BOGOVA Bili su •DVOJNA SEKIRA • ROGOVI BIKA • DRVO • PTICA • BIK • ZMIJA BOGOVI SU SE POSTOVALI NA RAZNIM MESTIMA •Pecinama •Vrhovima brezuljaka •palatama
- 9. Boginje su sevise postovale jer su bile zastitnice zivota I postovale su se kao majke
- 10. Ostaci tablice Inovcic sa LINEARNIM PISMOM A PISMO Kricani minojskog doba su se prvo sluzili sa HIJEROGLIFSKIM PISMOM A potom su razivli novi sistem zapisnivanja koji su naucnici nazvali LINEARNO PISMO A Ovo pismo jos uvek nije desifrovano tako da se o njemu veoma malo zna.
- 11. NAJVAZNIJA ZANIMANJA • TRGOVINA •POMORSTVO Kritski trgovci plovili su sirom Sredozemlja •Od obala Male Azije do LEVANTA na istoku •Do ITALIJE ka zapadu u potrazi za METALIMA MINOJSKA CIVILIZACIJA SE RAZVIJALA BRZE OD ONE NA GRCKOM KOPNU I UTICALA JE NA NJIHOV RAZVOJ I RAZVOJ CIVILIZACIJE NA OSTRVIMA U EGEJSKOM MORU.
- 12. TUKIDID je biogrcki istoricar I pisao je o slavi Krita I kralju Minosu. O kritskom kralju Minosu znamo zahvaljujuci Tukididu I njegovim istorijskim zapisima. Minos je •stvorio jaku FLOTU (mornaricu) •Drzao je pod vlascu najveci deo HELENSKOG MORA (DANASNJE EGEJSKO) •Vladao je mnogobrojnim ostvima •Ocistio more od gusara
- 13. • NAJPOZNATIJA OMINOTAURU PREDANJA I LEGENDE
- 14. Posejdon bog moraje kralju Minosu poslao belog bika da ga zrtvuje ali je on to pokusao da izbegne I zrtvovao je drugog bika. Posejdon mu se osvetio I kritska kraljica Pasifaja, zena kralja Minosa je sa bikom imala sina MINOTAURA, sa telom COVEKA I glavom BIKA. Beli bik I kraljica Pasifaja Minotaur POSEJDON BOG MORA
- 15. KRALJ MINOS jenaredio da se sagradi lavirint I da se MINOTAUR zatvori u njega Hranili su ga ljudskim mesom, a svake godine ATINJANI su morali da posalju 7 devojaka I 7 mladica kao hranu MINOTAURU Arijadna Kralj Minos Jedne godine je medju mladicima bio I TEZEJ sin atinskog kralja EGEJA.Tezej je odlucio da ubije Minotaura. U mladog Tezeja se zaljubila ARIJADNA cerka kralja Minosa . Ona je dala Tezeju klupko konca da ga odmotava u lavirintu I tako nadje izlaz iz njega kada ubije Minotaura Jedan deo palate u Knososu bio Kralj EGEJ sa svojim sinom je zaista u obliku lavirinta. TEZEJOM
- 16. Kralj Egej • Преппласка на пут, Егеј је рекап Тезеју да, када се буде враћап са Крита, стави бела једра акп убије Минптаура, али је Тезеј на тп забправип и Егеј је, угледавши црна једра на брпду свпга сина кпји је уплпвљавап у Атину, мислећи да му је син мртав, скпчип са стене и ппгинуп. Такп је и испуоенп Питијинп прпрпчанствп,[5] а пд тпг времена се мпре назива Егејским.
- 17.
- 18. STARI GRCI kaoI Hetiti I Persijanci bili su INDOEVROPSKOG POREKLA. Arheolozi smatraju da su se na tlo danasnje Grcke doselili u vreme BRONZANOG DOBA neku godinu ranije pre 2000.god. pre n.e. HELENIMA, svoju zemlju HELADA, a sve ostale narode Sebe su zvali VARVARI.
- 19. AHAJCI su bilijedno od Grckih plemena I razvijali su svoju drzavu u vreme KRITSKE KULTURE. Prve kraljevine su se osnovale na PELOPONEZU poluostrvu u Grckoj. Kraljevine su imale DOBRO UTVRDJENE GRADOVE. MEDJU PRVIM GRADOVIMA UTVRDJENJIMA NASTALI SU • MIKENA po njemu je ova epoha nazvana MIKENSKA • PILOS • TIRINT
- 20. MIKENA MIKENA JE JE bila grad utvrdjenje sa KIKLOPSKIM ZIDOVIMA To su zidovi sagradjeni od komada grubog kamena. 1450-1200.godine pre n.e. MIKENSKA KRALJEVINA DOSTIZE VRHUNAC I pocela se razvijati I u drugim oblastima GRCKE.
- 21. TIRINT GRADJEVINE Grci su pored PALATA I TVRDJAVA pravili SISTEME ZA NAVODNJAVANJE PUTEVE VELIKE GROBNICE
- 22. PILOS Je grad uGrckoj bogato ARHEOLOSKO NALAZISTE . Zahvaljujuci dokumentima pronadjenim na ovoj lokaciji znamo mnogo o Mikenskim kraljevima kao I o •UREDJENJU •DRUSTVU •PRIVREDI •KULTURI toga doba. U Pilosu su pronadjene tablice ispisane pismom LINEARNO PISMO B koje je desifrovano sredinom 20 veka.
- 23.
- 24. HOMER Zahvaljujuci Homerovim epovima • ILIJADA • ODISEJA Znamo mnogo o legendarnim vladarima Mikenske kraljevine kao sto su: TEZEJ AGAMEMNON MENELEJ NESTOR ODISEJ
- 25. TEZEJ IZ ATINE AGAMEMNON IZ MIKENE MENELEJ IZ SPARTE
- 26. NESTOR IZ PILOSA ODISEJ SA ITAKE
- 27. O Troji ITROJANSKOM RATU PISAO JE TROJA GRCKI PESNIK HOMER U SVOM EPU ILIJADA EP govori o ratobornosti Ahajaca I Trojanskom ratu koji se odigrao pocetkom 12.veka pre.n.e.
- 28. Troja je bilamocan grad na severozapadu Male Azije I Grci su pokusavali 10 godina da ga osvoje ali bez uspeha. Na kraju su pribegli lukavstvu. Praveci se da se povlace Grci su ispred Troje ostavili drvenog ogromnog konja na poklon. U unutrasnjosti konja su se sakrili grcki ratnici . Ne sluteci prevaru Trojanci su uneli konja u grad I kada je pala noc grcki ratnici su izasli iz njega I osvojili grad.
- 29. 1450.godine ratoborni Ahajcinapali su KRIT I srusili njegovu moc.
- 30. Delatnost ljudi uMIKENSKO DOBA 1. ZEMLJORADNJA 2. STOCARSTVO 3. TRGOVINA » TRGOVALI SU SA DRUGIM DRZAVAMA MEDITERANA • Iz EGIPTA uvozili su ZLATO I PAPIRUS • Iz FENIKIJE uvozili su tkanine I staklo 4. ZANATSTVO » PEKAR » ZLATAR » GRNCAR » KAMENOREZAC » TKAC
- 31. VEROVANJA na osnovu pisanih izvora na glinenim tablicama pominju se bozanstva ARTEMIDA ZEVS HERA BOGINJA LOVA BOG MUNJA I GROMOVA ZEVSOVA ZENA ZASTITNICA ZENA BRAKA I MAJCINSTVA PANTEON grupa bogova odredjene religije ili mitologije. Grcki panteon Zevs,Hera,Posejdon,Ares,Artemida,Dionis itd.
- 32. Grcki panteon Zevs,Hera,Posejdon,Ares,Artemida,Dionis itd. ARES DIONIS POSEJDON BOG RATA BOG VESELJA I BOG MORA VINA APOLON Бпг светлпсти, музике, медицине, PANTEON grupa bogova odredjene religije ili стреличарства, mitologije кплпнизације, прприцаоа и ппезије
- 33. 1050.godine pre n.e. jedoslo do kraja ove epohe I srusenji su MIKENSKI CENTRI MOCI Ostaci Erehtejona Ostaci Artemidinog hrama. Apolonov hram u Delfima
- 34. sredina 11. veka pre n.e. - sredine 8.veka pre n.e. Dobilo naziv prema Homerovim epovima koji su uobliceni u ovom periodu. Najpoznatiji epovi bili su ILIJADA I ODISEJA. Ovaj period je dobio naziv I mracno doba jer su sva vaznija dostignuca bila izgubljena pa su Grci cak zaboravili I da pisu.
- 35. DORCI su jednood grckih plemena po kojima su nazvane VELIKE SEOBE naroda DORSKE SEOBE Ove seobe su ugrozile Ahajske drzave na Peloponezu DORCI-DORSKI STIL
- 36. TRI VELIKA PLEMENAHOMERSKOG DOBA • DORCI • JONCI • EOLCI JONCI-JONSKI STIL
- 37. DRZAVAMA UPRAVLJALI KRALJEVI UZ POMOC: - ARISTOKRATSKOG VECA i - NARODNE SKUPSTINE
- 38. STANOVNISTVO BILO ORGANIZOVANO PORODICA RODOVI BRATSTVA PLEMENA
- 39. PISMENOST I KULTURA Naveoma niskom nivou ZANATSKA PROIZVODNJA Nije bila razvijena osim izrade posuda od keramike EKONOMSKI ZIVOT pocivao na: POLJOPRIVREDI STOCARSTVU ZANATSTVU U HOMERSKOM DOBU Grci su ziveli u miru bez napada sa strane.
- 40. SEOBE dovele su do iseljavanja grckog stanovnistva - na Kipar i - zapadnu obalu Male Azije U tom perodu su ove oblasti dozivele procvat.
- 41. ARHAJSKA EPOHA sredina 8. veka pre n.e. - sredine 6. veka pre n.e. Grci su naseljavali obalu Mediterana I Crnog mora
- 42. PISMENOST OD FENICANA PREUZIMAJU ALFABET POLISI veliki gradovi drzave Uzdizu se u 8.veku pre n.e. KOLONIZACIJA proces u kome GRCI pocinju da naseljavaju obalu SREDOZEMNOG I CRNOG MORA KOLONIJE naselja koja su osnovali Grci po SREDOZEMLJU i Ostrvo SICILIJA JUZNOJ ITALIJI ostrvo SICILIJA Grcka kolonija danasnja Italija
- 43.
- 44. GRCKA KOLONIZACIJA UZROCI KOLONIZACIJE •Nedostatak obradive zemlje •Prenaseljenost •Susa • Glad •Novo trziste •Drustveni sukobi u gradovima •Znatizelja I avanturizam VELIKA GRCKA su nazvane oblasti gusto naseljene sa Grcima
- 45. SIRAKUZA NA SICIJI •GRCKA KOLONIJA Grcki novcic •RAZVIJALA SE POD UTICAJEM GRCKE iz Sirakuze
- 46. SIRAKUZA Postala je EKONOMSKI KULTURNO I POLITICKI JAKA KOLONIJA
- 47. TRGOVINA Trgovali sa plemenimaiz susedstva Trgovina vezana za Metale Zito Drvenom gradjom Plemenitim metalima