Презентација за 4. разред

1. БОЈ НА КОСОВУ

6. После Косовске битке, Срби су
још скоро један век ратовали и
покушавали да се одбране од
Турака. У 15. веку, 1459. године,
Турци су коначно
освојили Србију.

11. Beograd je bio podeljen na dva dela: Gornji
grad i Donji grad, na prostoru prema rečnim
obalama (prostor na kome se danas nalazi kula
Nebojša i kapija Evgenija Savojskog). Gornji
grad je bio najutvrđeniji deo Beograda, u njemu
se nalazio zamak despota Stefana, okružen
veoma jakim kulama. Među njima se naročito
isticala kula Nebojša. Pored zamka despota
Stefana, u Gornjem gradu nalazile su se kuće
vlastele, zatim zgrade koje su koristili vojni
zapovednici i vojska stacionirana u Beogradu.
Zna se, da je i despotova sestra Olivera imala
svoju kuću u Beogradu.

15. Најмоћнији људи у Србији били су
властелини. Они су имали велике земљишне
поседе и приходе са њих. Међу
њима је највећу власт имао владар. Он је управљао
државом и командовао
војском. Ратови су вођени да би се земља
одбранила од непријатеља или да
би се проширила њена територија. Србијом су у
средњем веку дуго владали
Немањићи, а после њих Лазаревићи и
Бранковићи

18. Владари су градили манастире.
Манастири су били верски и
културни
центри. Најпознатији су: Студеница,
Жича, Милешева, Дечани, Манасија.
Манастир Хиландар налази се на
Светој Гори у Грчкој

25. Села су се најчешће подизала на
сунчаној страни, у близини воде,
извора или бунара. Породица је обично
живела у једном дворишту које
је имало кућу за становање, пекару,
житну јаму, шталу и појило за стоку.
Највише се у градњи користило дрво.
Сеоска кућа је била мала; најчешће
само једна просторија са огњиштем. Ту
се спремала храна.

26. У селима су живеле и занатлије. Најважнији занат је
био ковачки.
Ковачи су правили алат и оружје.
Уз коваче су постојали златари, који су ковали новац и
правили накит.Предмете за кућну употребу правили су
грнчари и ткачи. Грнчари су од глине правили
посуђе, лонце, чиније, тањире и чаше.
Ткачи су ткали материјале – тканине за одећу,
постељину и простирке. Дрводеље су израђивале
разне ствари од дрвета за грађевине, мостове, куће,
као и намештај.Трговина је била посебно важна.
Трговци судоносили у Србију робу које није било. То је
пре свега била со, затим разни
зачини, добро оружје, лепе тканине и сл.

27. Рударство се у Србији развија почетком друге
половине 13. века.
Најзначајније руде биле су: гвожђе, сребро,
олово и бакар. Око рудника
су се стварала насеља где су уз рударе
живели трговци, занатлије и разни
службеници. Обично се ту налазила и ковница
новца. На новцу је утискиван
лик владара и његово име.

29. Највише се јео хлеб са нешто
поврћа. Разноврснију храну јели су само о
празницима.
Владари су се разноврсно хранили. Јели су разне
врсте меса и рибе.
Користили су скупе зачине: бибер, цимет и
каранфилић. На трпези је било
свих врста поврћа. Воће се јело и свеже и сушено.
Колачи су се правили од
меда. Пило се вино, пиво и медовина.
Посуђе у ком се кувало и служило код сељака је било
од метала, дрвета
и глине (грнчарија). Код владара и племића било је
сребрних чаша, тањира и прибора за јело, стаклених и
металних бокала за вино.