Обнавља се градиво од стварања Прве српске државе до Првог светског рата уз помоћ презентације ученици одговарају на питања а проверава се на слајду.
Рад на новом садржају Обнављају се околности које су довеле до Првог светског рата (балкански ратови, краљ Петар Први Карађорђевић, Аустроугарска на Балкану, Сарајевски атентат). Показују се фотографије краља Петра и Гаврила Принципа
Нападом на Србију почиње највећи рат до тада, светски рат – Велики рат. Свет се поделио. На основу илустрације шаховске табле (Уџбеник, стр. 63), ученици читају називе чланица Централних сила и Атанте. (Следећа излагања пропратити показивањем на карти.) Већ у августу 1914. Аустроугарска напада Србију из правца Дрине и долази до велике битке на планини Цер. Слабије наоружана и малобројнија српска војска је под вођством Степе Степановића потукла аустроугарску војску. Поводом ове херојске победе, српски композитор Станислав Бинички компоновао је патриотску песму, корачницу „Марш на Дрину“ (пустити песму или је погледати: Марш на Дрину https://www.youtube.com/watch?v=Z-s1gpeUgiY).
Остало је забележено да су аустроугарски војници, бежећи, тражили Дрин. Велика победа српске војске остварена је и у бици на Колубари крајем 1914. године. Наступио је миран период до октобра 1915. када почиње велики напад непријатеља. Аустроугарској се придружују Немачка и Бугарска. Њихов план је био да се српска војска опколи са три стране и уништи. Српска војска је око два месеца пружала отпор, затим је била принуђена да се повуче заједно са својим народом. Војска, на челу са краљем Петром, повлачила се током сурове зиме преко Црне Горе и Албаније до Јадранског мора. Чита се сведочење мајора Гавриловића (читанка, стр149)
Преживеле српске војнике и преживело становништво савезници су пребацили на острво Крф. Због недостатка места за сахрану, многе умрле су бацали у Јонско море око острвцета Видо, због чега је део овог мора назван Плава гробница (Може се прочитати одломак песме „Плава гробница“ Милутина Бојића).
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Када су се српски војници опоравили, придружили су се савезницима у борби за ослобођење Србије. Непријатељ је трпео поразе. Београд је ослобођен 1. новембра 1918. Немачка је капитулирала 11. новембра, чиме је завршен I светски рат. Створена је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која 1929. мења назив у Краљевина Југославија. Анализира се историјска карта и изглед грба Краљевине СХС (Уџбеник, стр. 65).
У организацији Центра за одрживи развој и безбедност у саобраћају из Београда, Допунска школа на српском језику у Хамбургу реализовала је пројекат „Корени и цветови". Одржане су две радионице са квизом.
Обнавља се градиво од стварања Прве српске државе до Првог светског рата уз помоћ презентације ученици одговарају на питања а проверава се на слајду.
Рад на новом садржају Обнављају се околности које су довеле до Првог светског рата (балкански ратови, краљ Петар Први Карађорђевић, Аустроугарска на Балкану, Сарајевски атентат). Показују се фотографије краља Петра и Гаврила Принципа
Нападом на Србију почиње највећи рат до тада, светски рат – Велики рат. Свет се поделио. На основу илустрације шаховске табле (Уџбеник, стр. 63), ученици читају називе чланица Централних сила и Атанте. (Следећа излагања пропратити показивањем на карти.) Већ у августу 1914. Аустроугарска напада Србију из правца Дрине и долази до велике битке на планини Цер. Слабије наоружана и малобројнија српска војска је под вођством Степе Степановића потукла аустроугарску војску. Поводом ове херојске победе, српски композитор Станислав Бинички компоновао је патриотску песму, корачницу „Марш на Дрину“ (пустити песму или је погледати: Марш на Дрину https://www.youtube.com/watch?v=Z-s1gpeUgiY).
Остало је забележено да су аустроугарски војници, бежећи, тражили Дрин. Велика победа српске војске остварена је и у бици на Колубари крајем 1914. године. Наступио је миран период до октобра 1915. када почиње велики напад непријатеља. Аустроугарској се придружују Немачка и Бугарска. Њихов план је био да се српска војска опколи са три стране и уништи. Српска војска је око два месеца пружала отпор, затим је била принуђена да се повуче заједно са својим народом. Војска, на челу са краљем Петром, повлачила се током сурове зиме преко Црне Горе и Албаније до Јадранског мора. Чита се сведочење мајора Гавриловића (читанка, стр149)
Преживеле српске војнике и преживело становништво савезници су пребацили на острво Крф. Због недостатка места за сахрану, многе умрле су бацали у Јонско море око острвцета Видо, због чега је део овог мора назван Плава гробница (Може се прочитати одломак песме „Плава гробница“ Милутина Бојића).
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Када су се српски војници опоравили, придружили су се савезницима у борби за ослобођење Србије. Непријатељ је трпео поразе. Београд је ослобођен 1. новембра 1918. Немачка је капитулирала 11. новембра, чиме је завршен I светски рат. Створена је нова држава – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која 1929. мења назив у Краљевина Југославија. Анализира се историјска карта и изглед грба Краљевине СХС (Уџбеник, стр. 65).
У организацији Центра за одрживи развој и безбедност у саобраћају из Београда, Допунска школа на српском језику у Хамбургу реализовала је пројекат „Корени и цветови". Одржане су две радионице са квизом.
6. После Косовске битке, Срби су
још скоро један век ратовали и
покушавали да се одбране од
Турака. У 15. веку, 1459. године,
Турци су коначно
освојили Србију.
7.
8.
9.
10.
11. Beograd je bio podeljen na dva dela: Gornji
grad i Donji grad, na prostoru prema rečnim
obalama (prostor na kome se danas nalazi kula
Nebojša i kapija Evgenija Savojskog). Gornji
grad je bio najutvrđeniji deo Beograda, u njemu
se nalazio zamak despota Stefana, okružen
veoma jakim kulama. Među njima se naročito
isticala kula Nebojša. Pored zamka despota
Stefana, u Gornjem gradu nalazile su se kuće
vlastele, zatim zgrade koje su koristili vojni
zapovednici i vojska stacionirana u Beogradu.
Zna se, da je i despotova sestra Olivera imala
svoju kuću u Beogradu.
12.
13.
14.
15. Најмоћнији људи у Србији били су
властелини. Они су имали велике земљишне
поседе и приходе са њих. Међу
њима је највећу власт имао владар. Он је управљао
државом и командовао
војском. Ратови су вођени да би се земља
одбранила од непријатеља или да
би се проширила њена територија. Србијом су у
средњем веку дуго владали
Немањићи, а после њих Лазаревићи и
Бранковићи
16.
17.
18. Владари су градили манастире.
Манастири су били верски и
културни
центри. Најпознатији су: Студеница,
Жича, Милешева, Дечани, Манасија.
Манастир Хиландар налази се на
Светој Гори у Грчкој
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25. Села су се најчешће подизала на
сунчаној страни, у близини воде,
извора или бунара. Породица је обично
живела у једном дворишту које
је имало кућу за становање, пекару,
житну јаму, шталу и појило за стоку.
Највише се у градњи користило дрво.
Сеоска кућа је била мала; најчешће
само једна просторија са огњиштем. Ту
се спремала храна.
26. У селима су живеле и занатлије. Најважнији занат је
био ковачки.
Ковачи су правили алат и оружје.
Уз коваче су постојали златари, који су ковали новац и
правили накит.Предмете за кућну употребу правили су
грнчари и ткачи. Грнчари су од глине правили
посуђе, лонце, чиније, тањире и чаше.
Ткачи су ткали материјале – тканине за одећу,
постељину и простирке. Дрводеље су израђивале
разне ствари од дрвета за грађевине, мостове, куће,
као и намештај.Трговина је била посебно важна.
Трговци судоносили у Србију робу које није било. То је
пре свега била со, затим разни
зачини, добро оружје, лепе тканине и сл.
27. Рударство се у Србији развија почетком друге
половине 13. века.
Најзначајније руде биле су: гвожђе, сребро,
олово и бакар. Око рудника
су се стварала насеља где су уз рударе
живели трговци, занатлије и разни
службеници. Обично се ту налазила и ковница
новца. На новцу је утискиван
лик владара и његово име.
28.
29. Највише се јео хлеб са нешто
поврћа. Разноврснију храну јели су само о
празницима.
Владари су се разноврсно хранили. Јели су разне
врсте меса и рибе.
Користили су скупе зачине: бибер, цимет и
каранфилић. На трпези је било
свих врста поврћа. Воће се јело и свеже и сушено.
Колачи су се правили од
меда. Пило се вино, пиво и медовина.
Посуђе у ком се кувало и служило код сељака је било
од метала, дрвета
и глине (грнчарија). Код владара и племића било је
сребрних чаша, тањира и прибора за јело, стаклених и
металних бокала за вино.