SlideShare a Scribd company logo
Ћелијски зидЋелијски зид
 Ћелијски зидЋелијски зид је чврсти, јединствен омотач којије чврсти, јединствен омотач који
опкољава и штити плазмамембрану сваке биљнеопкољава и штити плазмамембрану сваке биљне
ћелије, док га животињске ћелије не поседују.ћелије, док га животињске ћелије не поседују.
Изграђен је од полисахарида, али је слојевит,Изграђен је од полисахарида, али је слојевит,
влакнаст, еластичан, савитљив и изузетневлакнаст, еластичан, савитљив и изузетне
чврстине.чврстине.
 Преко зидова се ћелије везују у сложена ткива,Преко зидова се ћелије везују у сложена ткива,
при чему је остављена могућност комуникацијепри чему је остављена могућност комуникације
међу ћелијама преко каналића названихмеђу ћелијама преко каналића названих
плазмодезмеплазмодезме. Неке супстанце ћелијски зид. Неке супстанце ћелијски зид
пропушта, а другима не омогућава улазак у ћелију.пропушта, а другима не омогућава улазак у ћелију.
 Формирање ћелијског зида отпочиње у каснојФормирање ћелијског зида отпочиње у касној
анафазианафази. Први знак његовог образовања јесте. Први знак његовог образовања јесте
појавапојава фрагмопластафрагмопласта (преграда). Он се јавља(преграда). Он се јавља
између две кћерке ћелије у зони екваторијалнеизмеђу две кћерке ћелије у зони екваторијалне
равни. У тај део ћелије, затим доспевајуравни. У тај део ћелије, затим доспевају
цистерне и везикуле које се одвајају одцистерне и везикуле које се одвајају од
ендоплазматичног ретикулумаендоплазматичног ретикулума и диктиозома.и диктиозома.
Спајањем тих цистерни и везикула настајеСпајањем тих цистерни и везикула настаје
средња ламела. Средња ламела поседујесредња ламела. Средња ламела поседује
каналиће, плазмодезме, преко којих двеканалиће, плазмодезме, преко којих две
новонастале кћерке ћелије комуницирајуновонастале кћерке ћелије комуницирају
између себе. Са сваке стране средње ламелеизмеђу себе. Са сваке стране средње ламеле
новонастале ћелије почињу да стварајуновонастале ћелије почињу да стварају
примарни ћелијски зидпримарни ћелијски зид и да расту. Функцијаи да расту. Функција
примарног зида је да омогући раст ћелије и дапримарног зида је да омогући раст ћелије и да
јој у исто време обезбеди чврстину и потпору.јој у исто време обезбеди чврстину и потпору.
 Млади, тек формирани ћелијски зид садржи малуМлади, тек формирани ћелијски зид садржи малу
количину целулозе. Кад ћелија престане да расте,количину целулозе. Кад ћелија престане да расте,
зид почиње да се услојава, шири и ојачава.зид почиње да се услојава, шири и ојачава.
 Тада се на већ постојећи примарни зид додају новиТада се на већ постојећи примарни зид додају нови
слојеви, који садрже много већи проценатслојеви, који садрже много већи проценат
целулозе. Такав зид се називацелулозе. Такав зид се назива секундарнисекундарни
ћелијски зидћелијски зид..
 Онај слој секундарног зида који је најдаљи одОнај слој секундарног зида који је најдаљи од
плазма мембране, а најближи је примарном зидуплазма мембране, а најближи је примарном зиду
означен је као С1, затим следи С2, па С3 уз самуозначен је као С1, затим следи С2, па С3 уз саму
плазма мембрану. Често је слој С2 најдебљи и онплазма мембрану. Често је слој С2 најдебљи и он
одређује механичку чврстоћу.одређује механичку чврстоћу.
 Граница између примарног и секундарногГраница између примарног и секундарног
зида није оштра тако да је тешко рећи гдезида није оштра тако да је тешко рећи где
престаје примарни, а где почиње секундарнипрестаје примарни, а где почиње секундарни
зид.зид.
 Основне разлике између ова два зида су уОсновне разлике између ова два зида су у
томе што је секундарни зид вишеслојантоме што је секундарни зид вишеслојан
(примарни је једнослојан) и садржи много(примарни је једнослојан) и садржи много
целулозе.целулозе.
 Секундарни зид приликом свог развојаСекундарни зид приликом свог развоја
задржава већ поменуте плазмодезме, а затимзадржава већ поменуте плазмодезме, а затим
се формирају јамице које представљајусе формирају јамице које представљају
сачуван примарни зид са много плазмодезми.сачуван примарни зид са много плазмодезми.

More Related Content

What's hot

ćElija prezentacija
ćElija prezentacijaćElija prezentacija
ćElija prezentacijaedinadina
 
Mitoza
MitozaMitoza
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčevićplavaplaneta
 
9. Gradja i uloge celijske membrane
9. Gradja i uloge celijske membrane9. Gradja i uloge celijske membrane
9. Gradja i uloge celijske membrane
ltixomir
 
како се природа упознаје
како се природа упознајекако се природа упознаје
како се природа упознаје
DraganaKosovac
 
Selekcija i oplemenjivanje organizama
Selekcija i oplemenjivanje organizamaSelekcija i oplemenjivanje organizama
Selekcija i oplemenjivanje organizama
Adisboss
 
3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi
3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi
3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi
ltixomir
 
3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija
ltixomir
 
Hromosomi i geni i njihovo prenošenje od roditelja
Hromosomi i geni i njihovo prenošenje od roditeljaHromosomi i geni i njihovo prenošenje od roditelja
Hromosomi i geni i njihovo prenošenje od roditeljaedinadina
 
1. Gametogeneza, oplodjenje
1. Gametogeneza, oplodjenje1. Gametogeneza, oplodjenje
1. Gametogeneza, oplodjenjeltixomir
 
Spermatogeneza
SpermatogenezaSpermatogeneza
Spermatogeneza
Ivana Damnjanović
 
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
ltixomir
 
Nastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljakaNastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljaka
Ivana Damnjanović
 
Riniofite I9
Riniofite I9Riniofite I9
Riniofite I9
Vladimir Pantelic
 
Virusi
VirusiVirusi
обољења и повреде нервног система, стрес,
обољења и повреде нервног система, стрес,обољења и повреде нервног система, стрес,
обољења и повреде нервног система, стрес,
Maja Simic
 
Matične ćelije
Matične ćelijeMatične ćelije
Životni procesi
Životni procesiŽivotni procesi
Životni procesi
Ena Horvat
 
Plod i seme
Plod i semePlod i seme
Plod i seme
Ivana Damnjanović
 

What's hot (20)

ćElija prezentacija
ćElija prezentacijaćElija prezentacija
ćElija prezentacija
 
Mitoza
MitozaMitoza
Mitoza
 
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
 
9. Gradja i uloge celijske membrane
9. Gradja i uloge celijske membrane9. Gradja i uloge celijske membrane
9. Gradja i uloge celijske membrane
 
како се природа упознаје
како се природа упознајекако се природа упознаје
како се природа упознаје
 
Selekcija i oplemenjivanje organizama
Selekcija i oplemenjivanje organizamaSelekcija i oplemenjivanje organizama
Selekcija i oplemenjivanje organizama
 
3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi
3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi
3. Nivoi organizacije zivih sistema. Bioloski kontrolni sistemi
 
3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija
 
Hromosomi i geni i njihovo prenošenje od roditelja
Hromosomi i geni i njihovo prenošenje od roditeljaHromosomi i geni i njihovo prenošenje od roditelja
Hromosomi i geni i njihovo prenošenje od roditelja
 
1. Gametogeneza, oplodjenje
1. Gametogeneza, oplodjenje1. Gametogeneza, oplodjenje
1. Gametogeneza, oplodjenje
 
Spermatogeneza
SpermatogenezaSpermatogeneza
Spermatogeneza
 
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
32. Endokrine zlezde. humoralna regulacija
 
Nastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljakaNastanak i razvoj biljaka
Nastanak i razvoj biljaka
 
Riniofite I9
Riniofite I9Riniofite I9
Riniofite I9
 
Tkiva
Tkiva Tkiva
Tkiva
 
Virusi
VirusiVirusi
Virusi
 
обољења и повреде нервног система, стрес,
обољења и повреде нервног система, стрес,обољења и повреде нервног система, стрес,
обољења и повреде нервног система, стрес,
 
Matične ćelije
Matične ćelijeMatične ćelije
Matične ćelije
 
Životni procesi
Životni procesiŽivotni procesi
Životni procesi
 
Plod i seme
Plod i semePlod i seme
Plod i seme
 

Viewers also liked

Q4you your ultimatechoice-product -macamax
Q4you your ultimatechoice-product -macamaxQ4you your ultimatechoice-product -macamax
Q4you your ultimatechoice-product -macamax
Network Marketing
 
Физиологија мишића
Физиологија мишићаФизиологија мишића
Физиологија мишића
Predrag Sretenovic
 
Anatomija na kletka rast
Anatomija na kletka rastAnatomija na kletka rast
Anatomija na kletka rast
Maja Saridis
 
Kрвне ћелије
Kрвне ћелије Kрвне ћелије
Kрвне ћелије
Violeta Djuric
 
Sistem za disenje maja
Sistem za disenje  majaSistem za disenje  maja
Sistem za disenje maja
Maja Saridis
 
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranuPasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
Ivana Damnjanović
 
Kožni sistem čoveka
Kožni sistem čovekaKožni sistem čoveka
Kožni sistem čoveka
Ivana Damnjanović
 
Powerpoint cell membrane transport copy
Powerpoint cell membrane transport   copyPowerpoint cell membrane transport   copy
Powerpoint cell membrane transport copy
Magdalena Ravagnan
 

Viewers also liked (10)

Q4you your ultimatechoice-product -macamax
Q4you your ultimatechoice-product -macamaxQ4you your ultimatechoice-product -macamax
Q4you your ultimatechoice-product -macamax
 
Физиологија мишића
Физиологија мишићаФизиологија мишића
Физиологија мишића
 
VSP_12_2011
VSP_12_2011VSP_12_2011
VSP_12_2011
 
Anatomija na kletka rast
Anatomija na kletka rastAnatomija na kletka rast
Anatomija na kletka rast
 
Kрвне ћелије
Kрвне ћелије Kрвне ћелије
Kрвне ћелије
 
Sistem za disenje maja
Sistem za disenje  majaSistem za disenje  maja
Sistem za disenje maja
 
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranuPasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
 
Ćelija
ĆelijaĆelija
Ćelija
 
Kožni sistem čoveka
Kožni sistem čovekaKožni sistem čoveka
Kožni sistem čoveka
 
Powerpoint cell membrane transport copy
Powerpoint cell membrane transport   copyPowerpoint cell membrane transport   copy
Powerpoint cell membrane transport copy
 

Ћелијски зид

  • 2.  Ћелијски зидЋелијски зид је чврсти, јединствен омотач којије чврсти, јединствен омотач који опкољава и штити плазмамембрану сваке биљнеопкољава и штити плазмамембрану сваке биљне ћелије, док га животињске ћелије не поседују.ћелије, док га животињске ћелије не поседују. Изграђен је од полисахарида, али је слојевит,Изграђен је од полисахарида, али је слојевит, влакнаст, еластичан, савитљив и изузетневлакнаст, еластичан, савитљив и изузетне чврстине.чврстине.  Преко зидова се ћелије везују у сложена ткива,Преко зидова се ћелије везују у сложена ткива, при чему је остављена могућност комуникацијепри чему је остављена могућност комуникације међу ћелијама преко каналића названихмеђу ћелијама преко каналића названих плазмодезмеплазмодезме. Неке супстанце ћелијски зид. Неке супстанце ћелијски зид пропушта, а другима не омогућава улазак у ћелију.пропушта, а другима не омогућава улазак у ћелију.
  • 3.
  • 4.
  • 5.  Формирање ћелијског зида отпочиње у каснојФормирање ћелијског зида отпочиње у касној анафазианафази. Први знак његовог образовања јесте. Први знак његовог образовања јесте појавапојава фрагмопластафрагмопласта (преграда). Он се јавља(преграда). Он се јавља између две кћерке ћелије у зони екваторијалнеизмеђу две кћерке ћелије у зони екваторијалне равни. У тај део ћелије, затим доспевајуравни. У тај део ћелије, затим доспевају цистерне и везикуле које се одвајају одцистерне и везикуле које се одвајају од ендоплазматичног ретикулумаендоплазматичног ретикулума и диктиозома.и диктиозома. Спајањем тих цистерни и везикула настајеСпајањем тих цистерни и везикула настаје средња ламела. Средња ламела поседујесредња ламела. Средња ламела поседује каналиће, плазмодезме, преко којих двеканалиће, плазмодезме, преко којих две новонастале кћерке ћелије комуницирајуновонастале кћерке ћелије комуницирају између себе. Са сваке стране средње ламелеизмеђу себе. Са сваке стране средње ламеле новонастале ћелије почињу да стварајуновонастале ћелије почињу да стварају примарни ћелијски зидпримарни ћелијски зид и да расту. Функцијаи да расту. Функција примарног зида је да омогући раст ћелије и дапримарног зида је да омогући раст ћелије и да јој у исто време обезбеди чврстину и потпору.јој у исто време обезбеди чврстину и потпору.
  • 6.  Млади, тек формирани ћелијски зид садржи малуМлади, тек формирани ћелијски зид садржи малу количину целулозе. Кад ћелија престане да расте,количину целулозе. Кад ћелија престане да расте, зид почиње да се услојава, шири и ојачава.зид почиње да се услојава, шири и ојачава.  Тада се на већ постојећи примарни зид додају новиТада се на већ постојећи примарни зид додају нови слојеви, који садрже много већи проценатслојеви, који садрже много већи проценат целулозе. Такав зид се називацелулозе. Такав зид се назива секундарнисекундарни ћелијски зидћелијски зид..  Онај слој секундарног зида који је најдаљи одОнај слој секундарног зида који је најдаљи од плазма мембране, а најближи је примарном зидуплазма мембране, а најближи је примарном зиду означен је као С1, затим следи С2, па С3 уз самуозначен је као С1, затим следи С2, па С3 уз саму плазма мембрану. Често је слој С2 најдебљи и онплазма мембрану. Често је слој С2 најдебљи и он одређује механичку чврстоћу.одређује механичку чврстоћу.
  • 7.  Граница између примарног и секундарногГраница између примарног и секундарног зида није оштра тако да је тешко рећи гдезида није оштра тако да је тешко рећи где престаје примарни, а где почиње секундарнипрестаје примарни, а где почиње секундарни зид.зид.  Основне разлике између ова два зида су уОсновне разлике између ова два зида су у томе што је секундарни зид вишеслојантоме што је секундарни зид вишеслојан (примарни је једнослојан) и садржи много(примарни је једнослојан) и садржи много целулозе.целулозе.  Секундарни зид приликом свог развојаСекундарни зид приликом свог развоја задржава већ поменуте плазмодезме, а затимзадржава већ поменуте плазмодезме, а затим се формирају јамице које представљајусе формирају јамице које представљају сачуван примарни зид са много плазмодезми.сачуван примарни зид са много плазмодезми.