Milanković

2.  Милутин Миланковић био је
физичар, математичар и астроном,
био је професор небеске механике
и теоријске физике на Београдском
универзитету, члан и потпредседник
САНУ.
 Проучавао је утицај сунчеве радијације
на глобалне климатске промене и
астрономију (небеску механику).

3.  Рођен је као најстарији од шесторо
деце земљопоседника и трговаца
Милана и Јелене.
 Отац му је рано умро па је бригу о
породици и имању преузела мајка.

4.  Првих четири разреда основне школе
учио је код приватних учитеља, а
средњу школу у Осијеку.
 Као врстан математичар одлучио је да
студира технику.
 Похађао је Бечки технолошки институт.
Дипломирао је 1902. године , а
докторирао 1904., као први Србин
доктор техничких наука. Тема доктората
је била ,,Теорија линија притисака “.

5.  Основао је катедру за небеску механику
на Београдском универзитету.
 Поставио је чувену теорију ледених доба.
Урадио је велику реформу рачунања
времена направивши изузетно прецизан
календар.
 Његово најпознатије дело је Канон
осунчавања Земље и његова примена
на проблем ледених доба, које је
преведено на бројне стране језике. За
ширу читалачку публику написао је две
занимљливе књиге: Кроз васиону и
векове и Кроз царство наука.

6.  Након одличне каријере грађевинског
инжињера у Бечу, 1909. године се
враћа у Београд где постаје
професор примењене математике.
 Његово математичко знање су му
пренели његови одлични професори
са којима је имао част да ради током
свог школовања.

7.  Књижевни опус академика
Милутина Миланковића
обухвата мемоарску прозу
,,Успомене, доживљаји и
сазнања “, научно-популарни
роман ,,Кроз васиону и векове”
и збирку приповедака ,,Кроз
царство наука”.
 Неуморни стваралац објављује
још неколико драгоцених дела:
Исак Њутн и Њутнова
Приципија, Оснивачи природних
наука и др.

8.  „Својим зрацима сунце обасјава
своју породицу, осунчава нашу Земљу
и тиме храни и њена органска бића. И
то осунчавање Земље покорава се
неминовном закону исто тако тачно
као што је Њутнов закон гравитације.“
 „Наша атмосфера, о томе нема
сумње, женске је природе, она
трепери под жарким пољупцем
Сунца, често се наоблачи и намргоди,
а кадгод хуче, бесни и зипара.“

9.  Европско геофизичко друштво
установило је медаљу „Милутин
Миланковић” 1993. године.
 Она се додељује научницима за
изузетне заслуге у дугопериодичном
проучавању и моделирању климе.
 Од 2003. године, ову медаљу додељује
Европска унија за геонауке.

10.  У његову част, једном астероиду на
тамној страни Месеца дато је његово
име.
 Једно небеско тело, планетоид, којег
су открили српски астрономи, носи
име 1605 Миланковић.